Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Čistke u poljskim sudovima, oštre kritike iz Brisela


Predsednica Vrhovnog suda Poljske, Malgorzata Gersdorf (65), penzionisana je u utorak u ponoć, a njenog naslednika poljske vlasti su već imenovale

Predsednica Vrhovnog suda Poljske Malgorzata Gersdorf (65) došla je danas (4. jula) u zgradu suda u Varšavi, u pratnji nekoliko stotina simpatizera, da bi se usprotivila novom zakonu, prema kojem je penzionisana u utorak u ponoć, a njenog naslednika poljske vlasti su već imenovale.

Ona je nazvala “čistkom” zakon, prema kojem je smanjena starosna granica za odlazak sudija u penziju sa 70 na 65 godina. I Evropska unija kritikuje potez zvanične Varšave.

S druge strane, poljske vlasti tvrde da je cilj reformi povećanje efikasnosti sudstva i promena komunističkog mentaliteta s obzirom da su pojedine sudije imenovane još u vreme socijalizma, te da Brisel nema pravo da se meša u ovo pitanje.

Dok su okupljeni, među kojima je bilo i dosta sudija, uzvikivali “ustav” i pevali himnu, Gersdorfova, koja je izabrana na ovu funkciju 2014. godine, rekla je: “Moje prisustvo nema veze sa politikom. Ovde sam da štitim vladavinu prava”.

Protivnici pravosudne reforme protestuju ispred Vrhovnog suda u Varšavi; okupljeni, među kojima je i dosta sudija, uzvikuju “ustav” i pevaju himnu
Protivnici pravosudne reforme protestuju ispred Vrhovnog suda u Varšavi; okupljeni, među kojima je i dosta sudija, uzvikuju “ustav” i pevaju himnu

Do 40 odsto sudija Vrhovnog suda bi prema najnovijim merama poljskih vlasti moralo da ode u penziju ukoliko im mandate ne produži šef države Andžej Duda, saveznik vladajuće partije.

Gersdorfova je rekla da je zakon neustavan i da se ne može primeniti. Nakon obraćanja okupljenima, Gersdorfova je ušta u zgradu na razgovor sa ostalim sudijama.

Kritičari smatraju da je reč o pokušaju preuzimanja kontrole nad pravosuđem.

Prema novom zakonu, potrebna je predsednikova saglasnost za sudije koji žele da nastave da rade i nakon 65. godine koja je određena kao starosna granica za odlazak u penziju. Rok za podnošenje zahteva je istekao u utorak, 3. jula.

Dvadeset sedam od 73 sudija Vrhovnog suda Poljske stariji su od 65 godina. Dok su neki zatražili od predsednika da im produži ugovor o radu, 11 sudija, među njima i predsednica ove institucije Malgorzatu Gersdorf, odbilo je da to učini.

Gersdorf, kao žestoka kritičarka vladajuće Stranke zakona i pravde, insistira da, prema Ustavu, treba da ostane na ovoj funkciji do 2020. Ona se srela u utorak sa šefom države Andržejom Dudom. Uprkos protivljenju Gersdorfove, predsednikov savetnik je rekao da će biti penzionisana te da je imenovan novi predsednik Vrhovnog suda.

To će svakako dovesti do napetosti sadašnjeg i budućeg čelnika najviše pravosudne institucije u Poljskoj.

Vlada: Cilj promena 'komunističkog mentaliteta' u sudovima

Evropska Unija pokrenula je u ponedeljak pravne mere protiv poljske desničarske vlade, naglašavajući da se ovim zakonom podriva nezavisnost sudstva, te da vlasti nastoje da kontrolišu pravosuđe i podriju demokratske standarde.

Međutim, Vlada u Varšavi ističe da je cilj mera borba protiv korupcije i povećanje efikasnosti sudova imajući u vidu “komunistički mentalitet i strukturu sudova”, odnosno da su pojedine sudije imenovane još u vreme socijalističkog režima.

“Članice EU imaju pravo da oblikuju svoje sudove u skladu sa sopstvenom tradicijom”, rekao je u sredu poljski premijer Mateuš Moravijecki pred Evropskim parlamentom.

Evroskeptična poljska vlada tvrdi da ugovori i zakoni EU ne daju pravo institucijama u Briselu da utiču na pitanja u zakonodavstvima zemalja članica, kao što je pravosuđe.

“Da ukažem na suštinsko pitanje. Pravosudni sistem… je u potpunosti domaće pitanje”, kazao je lider stranke Zakona i pravde Jaroslav Kačinjski, prenosi poljski nedeljnik “Gazeta Polska”.

Pravosudni sistem… je u potpunosti domaće pitanje: Jaroslav Kačinjski
Pravosudni sistem… je u potpunosti domaće pitanje: Jaroslav Kačinjski

Za poljske vlasti promene u Vrhovnom sudu su poslednji deo sveukupnih pravosudnih reformi, koje su rešene da sprovedu, bez ozbira na kritike Evropske komisije, UN, Saveta Evrope, SAD i evropskih pravnih udruženja da pomenute izmene nisu u skladu sa evropskim standardima.

Poljska sve izolovanija u EU

U EU ističu da ne postoji mehanizam za preispitivanje procedure ako šef države odbije zahtev sudije za produženjem radnog veka.

Predsednik Poljske nema obavezu ni da objasni razloge za takav potez.

Zvanična Varšava ima mesec dana da odgovori na primedbe Evropske Unije pre nego što otpočne novu fazu reformi, međutim, kako javlja BBC, lider vladajuće stranke Jaroslav Kačinski je spreman da se suoči i sa tim izazovom.

Poljski ministar inostranih poslova Jacek Čaputovič je kazao da je – dok se čeka na odluku evropskih institucija - “naša pozicija za sada da smo u pravu”.

Kroz zakonske i personalne promene, stranka Zakona i pravde je praktično već preuzela znatan deo pravosudnog sistema nakon dolaska na vlast 2015. godine, uključujući ustavni sud i tužilaštvo, koje je sada direktno podređeno ministru pravde.

Imajući u vidu i čvršću kontrolu medija, domaći i strani kritičari ističu da je politika poljske vladajuće partije sve autoritarnija. Zbog toga je zvanična Varšava sve izolovanija u EU i preti joj da izgubi pravo glasa u evropskim institucijama prema proceduri koje je Brisel pokrenuo prošle godine. Mađarska, koja se suočava sa sličnim kritikama, saopštila je da će blokirati taj potez EU.

Demonstranti: Krećemo ka diktaturi

Demonstranti, koji su se okupljali u više gradova i u utorak, najavili su nove proteste u sredu. Noseći poljske i zastave EU, okupili su se i ispred predsedničke palate.

Očekuje se da im se tokom dana pridruži i Leh Valensa, prvi demokratski predsednik Poljske i dobitnik Nobelove nagrade za mir.

“Krećemo se ka diktaturi. Šta ako imam sudski spor sa nekim iz vladajuće partije ko je u stanju da utiče na sudije. Ove promene se negativno odražavaju i na mene ”, kazala je Joana Tvorag (65), po zanimanju vebmaster.

Uprkos uličnim protestima u poslednje dve godine protiv raznih vladinih mera, ona je uspevala da ih razvodni.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, vladajuća stranka Zakona i pravde i dalje uživa veliku podršku javnosti – oko 40 odsto, što je mnogo više nego bilo koja druga partija pojedinačno.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG