Na obeležavanju 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata, poljski predsednik Andžej Duda apelovao je na saveznike iz EU i NATO da „žmurenje nije recept za očuvanje mira“.
"To je samo dozvola za dalje napade. Moraju da budu sankcije, moraju da budu odlučni potezi. Gruzija 2008. godine, Ukrajina 2014. godine. Do danas traje okupacija, zarobljenici, pomeraju se granice. Ne smemo to da dozvolimo. To je naša odgovornost pred društvima Evrope i sveta da više nikada neće biti oružane agresije, da se drama nikad više ne ponovi", rekao je Duda.
On je ruske vojne akcije indirektno ocenio kao „imperijalističke tendencije“.
Iako Duda nije imenovao Rusiju, on je aludirao na tu državu pominjući vojne akcije „protiv Gruzije 2008. i Ukrajine 2014. godine, koje su promenile granice“.
Svetskim zvaničnicima i građanima na centralnom trgu u Varšavi obratio se i nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer koji je zatražio oprost zbog „nemačke istorijske krivice“ i pozvao na ujedinjenje Evrope.
Američki potpredsednik Majk Pens je u svom obraćanju ukazao na poljsku „herojsku borbu protiv totalitarnih režima“.
„Tokom pet decenija nebrojene patnje i smrti koja je usledila nakon izbijanja Drugog svetskog rata, poljski narod nikada nije gubio nadu, nikada se nije predao očaju i nikada nije zaboravio svoju hiljadugodišnju istoriju. Njihova svetlost blistala je u tami, a tama ih nije nadjačala“, rekao je Pens dodajući da američki i poljski narod povezuje borba za slobodu.
Štajnmajer: Ujedinjena Evropa - odgovornost Nemačke
Nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer istakao je da „nema težeg mesta u Evropi“ za obraćanje na nemačkom jeziku.
„Kao nemački gost stojim ispred vas, gledam sa divljenjem na borbu za slobodu poljskog naroda. Poklanjam se žrtvama rata, tražim oprost zbog nemačke istorijske krivice i prihvatam odgovornost“, rekao je Štajnmajer
„Ovaj rat bio je nemački zločin. Istorija ovog mesta tome svedoči. Prvog dana rata Nemci su bombardovali Varšavu, tokom godina su je sravnili sa zemljom, ubijali su žene, decu, muškarce“ rekao je Štajnmajer uz podsećanje da je teror počeo u Poljskom gradiću Vjelunju „gradu čije je stradanje i dalje nepoznato mnogim ljudima“.
„Prošlost nije gotova, to sećanje postaje sve važnije što je rat dalje od nas. Ali njegov uticaj je nasleđe za sve generacije. Ovo je bolno nasleđe i mi, Nemci, nećemo zaboraviti rane koje smo naneli poljskom narodu. Nećemo zaboraviti patnju, niti hrabrost koju su Poljaci pokazali tokom pružanja otpora“, rekao je on i dodao da je ujedinjena Evropa lekcija koju treba naučiti nakon godina ratovanja.
„Ujedinjena Evropa je projekat nade i moja zemlja ima specijalnu odgovornost u tom projektu. Mi, Nemci moramo uraditi više za Evropu, za njenu bezbednost i prosperitet. Tu odgovornost želimo da uzmemo na sebe sa pokornošću. Mi nemamo nikakav razlog da sebe smatramo boljim Evropljanima", kazao je nemački predsednik.
Ceremonija obeležavanja godišnjice u glavnom gradu Poljske počela je vojnom paradom i smenom straže na centralnom gradskom trgu.
Nakon obraćanja trojice zvaničnika, ispaljena je počasna paljba iz topova, a zatim su predsednici država koji predvode delegacije, zvonili „zvonom mira“, na kojem je ispisana poruka sećanja i upozorenja.
Kako je saopšteno iz poljskog predsedništva, ceremoniji je prisustvovalo više od 250 zvaničnika i 40 stranih delegacija. Pored nemačkog predsednika, u delegaciji je bila i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Na godišnjici početka najkrvavijeg sukoba u istoriji, koji je odneo više od 50 miliona života, uključujući šest miliona Jevreja u holokaustu, nema ruskog predsednika Vladimira Putina, jer ruska delegacija nije pozvana na ceremoniju.
Poziv je, kako navode mediji, izostao jer su poljske vlasti smatrale da je neprikladno pozvati rusku delegaciju zbog ruske aneksije Krima 2014. godine i evropskih sankcija Moskvi zbog sukoba u Ukrajini.
Poljske vlasti su, objašnjavajući zašto na skupu nema Putina, saopštile da godišnjicu obeležavaju uz sadašnje saveznike iz Evropske unije i NATO saveza, a pozvani su i šefovi država Istočnog partnerstva – Moldavija, Ukrajina, Gruzija, Belorusija, Azerbejdžan i Jermenija.
Od predstavnika delegacija sa Zapadnog Balkana ceremoniji u Varšavi prisustvovali su predsednik Crne Gore Milo Đukanović, predsednik Albanije Iljir Meta i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović.
Druge zemlje Zapadnog Balkana nisu pozvane, jer su, kako su naveli organizatori, svi ostali pozvani kao predsednici članica EU ili NATO.
Poruka oproštaja zbog žrtava rata
"Odajem počast poljskim žrtvama nemačke tiranije i tražim oproštaj", rekao je ranije nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer, na početku ceremonije obeležavanja 80. godišnjice od izbijanja Drugog svetskog rata u Vjelunju u centralnoj Poljskoj.
Vjelunj je odabran za početak komemorativnih događaja u Poljskoj jer su 1. septembra 1939. godine na taj gradić pale prve bombe u Drugom svetskom ratu.
Štajnmajer i njegov poljski kolega Andžej Duda su u zoru, u vreme kada je pre 80 godina počelo bombardovanje, odali poštu civilnim žrtvama rata.
"Kao predsednik Nemačke želim da vas uverim da ovo nećemo zaboraviti i da preuzimamo odgovornost koju nam je nametnula naša istorija", rekao je Štajnmajer.
Duda se zahvalio Štajnmajeru što je prisustvovao bolnoj godišnjici i dodao da je to oblik "moralne satisfakcije".
"Mislite li da je lako doći u grad koji su pre 80 godina zverski uništili ljudi iz vlastitog naroda? Zar mislite da je lako pogledati u oči onima koji su preživeli ili onima koji nose u sebi ceo život traume? Hvala predsedniče. Vidim čoveka koji je došao s pokornošću, pognute glave za to da oda poštu", kazao je Duda Štajnmajeru i građanima Vjelunja.
Hitlerovi avioni ratnog vazduhoplovstva iznenada su bombardovali Vjelunj dok je gradić spavao, a pre zvanične objave rata Poljskoj. Tri četvrtine Vjelunja ostalo je u ruševinama. Bombardovane su i bolnica i sinagoga, a u bombardovanju je, kako najčešće navode istoričari jer preciznog spiska nema, poginulo oko 1.200 ljudi.
Poljska je pretrpela neke od najgorih strahota Drugog svetskog rata - skoro šest miliona Poljaka, od tog broja polovina Jevreja, stradalo je u sukobu.
Premijer Poljske: Tražićemo ratnu odštetu
Ceremonija obeležavanja 80. godišnjice od izbijanja rata održana je jutros i u Gdanjsku, na mestu gde je odvila jedna od prvih bitaka u ratu. Predsednik Vlade Poljske Mateuš Moravjecki je u Gdanjsku ponovio da će Poljska tražiti isplatu ratne odštete od Nemačke. Za Berlin je, kako ističu nemački zvaničnici, ta tema zatvorena.
Moravjecki je rekao da su, pored genocida nad poljskim i jevrejskim narodom, nemački nacisti naneli Poljskoj i ogromne materijalne štete i da o njima mora da se govori i da se zahteva satisfakcija.
"Napad Hitlerove Nemačke došao je neočekivano i predstavljao je za nas najcrnje dane u našoj istoriji. To što se desilo je bio genocid, zločin genocida kolosalnih razmera, genocid nad poljskim narodom. Kaže se da je prva žrtva rata istina. Prva žrtva pored istine bila je sloboda i ljudsko dostojanstvo", kazao je na poluostrvu Vesterplate u Gdanjsku premijer Moravjecki.
Poljski premijer upozorio je da su materijalne štete koje su Poljskoj naneli Nemci bili ogromne.
"Zato o njima treba da se govori, treba da se pamte, treba tražiti satisfakciju", kazao je Moravjecki.
Moravjecki nije pomenuo koju sumu zvanična Varšava traži od Nemačke i kazao je da će štete precizno proceniti nadležna parlamentarna grupa koja bi trebalo da predstavi svoj izveštaj do kraja ove godine.
Šef te parlamentarne grupe, poslanik vladajuće stranke pravo i Pravda Arkadijuš Mularčik pominjao je sumu od oko 850 milijardi evra reparacija koje bi Poljska tražila od Nemačke.
Predsednik SAD Donald Tramp stavio je juče do znanja da poljske vlasti ne mogu da očekuju pomoć SAD da zvanična Varšava izdejstvuje ratne reparacije od Nemačke.
"To je stvar Poljske i Nemačke. Imam sjajne odnose sa obe zemlje", rekao je Tramp.
U petak je portparol nemačke vlade ponovio da zvanični Berlin smatra da je ta tema zatvorena.
Ideju da Poljska zatraži sada, 66 godina nakon što ih se zvanično odrekla, od Nemačke ratne reparacije, uz obrazloženje da komunistička Poljska nije bila suverena zemlja, već satelit Sovjetskog Saveza, izvukao je na svetlo dana u julu 2017. lider vladajućih konzervativaca Jaroslav Kačinjski.
Parlamentarna grupa u Sejmu predstavila je već neke parcijalne izveštaje po kojima bi Poljska, da je nije okupirala Hitlerova Nemačka i da nije bilo rata imala privredni potencijal kao Španija a da bi BDP poljske 1945. godine bio za 50 odsto viši.
Poljska odlukom velikih sila na kraju Drugog svetskog rata nije dobila reparacije direktno od Nemačke, već je bilo dogovoreno da dobije 15 odsto od ratne odštete koju bi Sovjetskom Savezu isplatila Nemačka. Međutim, 1953. godine,tadašnja komunistička poljska vlada odrekla se tih reparacija, a da je pitanje reparacija definitivno okončano ponavljale su i sve ostale poljske vlade, sve do sadašnje konzervativaca Kačinjskog.
Bez Trampa i Putina
Iako je najavljeno, ceremoniji nije prisustvovao američki predsednik Donald Tramp zbog obaveza u SAD usled opasnosti od uragana Dorian na Floridi.
Takođe, sa ceremonije su izostali i francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Boris Johnson, dok ruski predsednik Vladimir Putin nije pozvan, za razliku od ceremonije obeležavanja 70. godišnjice pre 10 godina.
Putin, tada premijer, bio je jedini od 20 pozvanih predsednika vlada kome je pripala čast da se na poluostrvu Vesterplate obrati Evropljanima.
Putin je tada pozvao i ostale zemlje Evrope da osude svoje grehe i zločine prošlosti i dogovore sa nacistima, isto onako kako je to učinila Rusija osudom pakta Ribentrop-Molotov o nenapadanju između Hitlerove Nemačke i Staljinovog Sovjetskog saveza.
"Ovo bi trebalo da bude događaj koji ujedinjuje ljude", rekao je za AFP politički analitičar iz Poljske Marcin Zaborovski, dodajući da je Varšava trebalo da uključi Rusiju u ovogodišnju ceremoniju i da se više se potrudi da privuče druge lidere, umesto da se fokusira na Trampa.
"Tramp je otkazao i sada se čini kao da je umanjen značaj cele ceremonije", rekao je on.
Da je došao, Tramp bi bio prvi američki predsednik koji je prisustvovao komemoracijama u Poljskoj od izbijanja rata.
Iz predsedništva Poljske u petak je saopšteno da da je Trampova poseta ''odložena, a ne otkazana''.
"Vrlo je razumljivo i očigledno da u takvoj situaciji predsednik koji je takođe odgovoran u SAD za vanredne situacije treba da bude tamo i da želi da bude tamo", rekao je zvaničnik u poljskom predsedništvu za kanal TVN24.
Tramp je u Poljskoj trebalo da potpiše zajednički dokument, vezan za odluku iz juna da pošalje dodatnih 1.000 američkih vojnika u Poljsku, kao odgovor na rusko raspoređivanje trupa.
Oko 5.000 američkih vojnika već je raspoređeno zajedno sa snagama NATO-a u Poljskoj.
Poljski ministar odbrane rekao je u petak da je potpisivanje dokumenta "odgođeno do dolaska Donalda Trampa".
Bivši poljski levičarski premijer Leszek Miler rekao je da je Trampov nedolazak udar na vladajuću desničarsku stranku Pravo i pravda uoči opštih izbora u oktobru.
"Ta partija je želela da ovu posetu pretvori u ključni element svoje propagandne kampanje. Dakle, u pogledu glasova, to je problem", rekao je on za poljske medije, a prenosi AFP.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je da je zbog "dnevnopolitičkih pozivnica" koje su uputile poljske vlasti odlučio da bojkotuje svečanost u Varšavi.
Tusku je u poslednjem trenutku uručena pozivnica samo kao bivšem poljskom premijeru, iako bi trebalo da na skupu oda poštu žrtvama rata kao predsednik Evropskog saveta.
Dačić: Izostanak poziva - revizija istorije
Komentarišući to što Srbija i Rusija nisu pozvane na obeležavanje 80. godišnjice od početka Drugog svetskog rata u Poljskoj, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da se radi o "politizaciji i reviziji istorije".
"To je veoma značaja godišnjica. Nije bilo razloga da se ovakva politizacija vrši. Podseća me na obeležavanje kraja Prvog svetskog rata i problema koje smo imali sa Francuzima, ali oni su stvarno uvideli koliko su pogrešili", rekao je šef srpske diplomatije.
Nepozivanje Srbije i Rusije uvreda je za 20 miliona poginulih sa prostora Sovjetskog Saveza, većinom Rusa, i za milion Srba koji su u tom ratu ubijeni“, navodi se u pisanoj izjavi ministra odbrane Srbije Aleksandra Vulina.
"Ovo je dnevna politika. Ovo je politika u svom najgorem obliku, kada ste u stanju da menjate istoriju zato što ste sa nekim u lošim odnosima. Potpuno je neshvatljivo da zemlja koja je mnogo stradala u Drugom svetskom ratu, kao što je Poljska, može na taj način da prezire žrtve svih drugih naroda", stoji u Vulinovom saopštenju.
"Neuređeno ratište sećanja"
Godišnjicu početka najkrvavijeg sukoba u istoriji, koji je odneo više od 50 miliona života, uključujući šest miliona Jevreja u holokaustu, svet dočekuje u "neuređenom ratištu sećanja", ocenjuje AP.
"Dok Amerikanci i drugi mogu da vide Drugi svetski rat kao crno-belu priču o pobedi dobra nad zlom, gde su se savezničke sile borile da poraze genocidni režim Adolfa Hitlera i otvore novu eru mira i slobode, u Poljskoj i širom Istočne Evrope, mnogi osećaju da patnja njihovih ljudi nikada nije bila adekvatno prepoznata" piše AP i dodaje da su političari u ovoj novoj eri nacionalizma te pritužbe brzo ''preokrenuli u svoju korist''.
