Dostupni linkovi

Šta jeste i šta nije sprovedeno? Godinu dana od Vašingtonskog sporazuma


Dve verzije dokumenta, za kosovsku i srpsku stranu, pre godinu dana u Beloj kući, u prisustvu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, potpisali su aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši kosovski premijer Avdulah Hoti, Vašington, SAD (4. septembar 2020.)

Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova potpisan je 4. septembra 2020. godine u Beloj kući u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Dve verzije dokumenta za srpsku i kosovsku stranu potpisali su aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti.

Američki zvaničnici su Vašingtonski sporazum ocenjivali kao novi početak za Zapadni Balkan.

Bijela kuća: Potpisan sporazum Srbija - Kosovo
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:08 0:00

Na godišnjicu potpisivanja sporazuma, Stejt department je ohrabrio Kosovo i Srbiju da nastave sa moratorijumom na pitanja priznavanja koja komplikuju napredak u tehničkim oblastima.

Neimenovani portparol Stejt departmenta je u odgovoru Glasu Amerike precizirao i da će Sjedinjene Države nastaviti saradnju sa Srbijom i Kosovom u ispunjavanju obaveza podržavajući, kako je ustvrdio, cilj sveobuhvatne normalizacije njihovih odnosa.

"Brojni elementi sporazuma podrška su prioritetima i naše šire vizije regiona - energetska diverzifikacija, regionalna povezanost, primena moratorijuma na prijavu u članstvo u međunarodnim organizacijama i kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, kao i pronalaženje i identifikovanje nestalih osoba", navedeno je u odgovoru iz Stejt departmenta.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je istraživao šta su dve strane ispunile iz Vašingtonskog sporazuma, a šta nisu i zbog čega.

Kosovo: Šta je sprovedeno?

Vašingtonskim sporazumom o ekonomskoj normalizaciji između Kosova i Srbije bilo je predviđeno međusobno priznanje Kosova i Izraela.

Dve zemlje su tokom jedne virtuelne ceremonije usled pandemije korona virusa 1. februara 2021. donele odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa. Taj događaj ocenjen je "istorijskim" u obema državama. Istog dana Izrael je odobrio zahtev Kosova da otvori ambasadu u Jerusalimu, što se dogodilo 14. marta.

Kosovo je, takođe, ostalo dosledno obećanju da u roku od godinu dana neće aplicirati za članstvo u međunarodnim organizacijama. Predstavnici tada opozicionog pokreta Samoopredeljenje, partije danas na vlasti, usprotivili su se sporazumu upravo zbog ove tačke. Međutim, i nakon dolaska Samoopredeljenja na vlast, ova tačka poštovana.

U Vašingtonskom sporazumu Kosovo i Srbija su se takođe obavezale da Hezbolah, organizacija šiitskih militanata Lebanona, koja ima podršku Irana, proglase terorističkom organizacijom.

Kosovo je, međutim, to uradilo i pre postizanja sporazuma u Vašingtonu – tačnije 23. juna 2020. Tačka sporazuma je takođe podrazumevala da se sprovedu mere u ograničenju aktivnosti koje su pod jurisdikcijom Hezbolaha.

Aktuelna Vlada Kosova je u junu ove godine donela odluku da uvede sankcije nad sedam državljana Lebanona koji su povezani sa Hezbolahom, što je podrazumevalo zamrzavanje njihove imovine na teritoriji Kosova, zabrana putovanja za sankcionisane osobe, i dr.

Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, podrazumeva da obe zemlje zabrane upotrebu 5G mreže u okviru svoje mrežne infrastrukture, koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca. Kosovo je 23. oktobra 2020. u Skoplju potpisalo memorandum o saradnji sa SAD-om po pitanju "Čiste mreže" pete generacije za komunikacije, 5G.

Kosovo: Šta nije sprovedeno i zašto?

Vašingtonskim sporazumom takođe je predviđena izgradnja Autoputa mira Priština-Merdare, kao i železnička linija na istoj relaciji. Rečeno je da će ove projekte finansirati DFC i EXIM. Zvaničnici institucija Kosova, međutim, nisu dali detalje da li će to finansiranje biti putem grantova ili kredita.

Krajem septembra 2020. Kosovo i Srbiju posetila je jedna američka delegacija na čelu sa Adamom Bolerom (Boehler), šefom DFC-a koji je sa predstavnicima dveju vlada razgovarao o projektima iz Vašingtonskog sporazuma.

Američka delegacija u Prištini: Potvrda podrške SAD investicijama na Kosovu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:34 0:00

Zvaničnici tadašnje vlade Kosova, predvođene Avdulahom (Avdullah) Hotijem, su u januaru 2021. izjavili da će sredinom 2021. početi izgradnja "Autoputa mira".

Ovaj autoput na teritoriji Kosova treba da bude nastavak autoputa "Ibrahim Rugova" koji se završava kod Podujeva. Do Merdara je preostala izgradnja autoputa od 27 kilometara, a zvaničnici Vlade Kosova su rekli da će taj put koštati 200 miliona eura.
Do sada, međutim radovi, još nisu počeli.

Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa predviđa i izradu studije izvodljivosti za jezero Gazivode koje se prostire i na teritoriji Kosova i na teritoriji Srbije.

Zašto je važno jezero Gazivode?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:46 0:00

SAD su, u međuvremenu, u junu ove godine predstavile studiju izvodljivosti o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode, ali od predstavljanja studije više nije bilo pomaka.

Studija, izrađena na osnovu Vašingtonskog sporazuma predlaže rešenje o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode, koje se većim delom nalazi na Kosovu (9,2 km kvadratnih), u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, dok manji deo pripada opštini Tutin u Srbiji (2,7 km kvadratnih).

Jezero Gazivode, Ujman ili Tramp?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:08 0:00

Naime, preporučuje se da dve strane, na osnovu "Kolumbijskog modela", reše sporna pitanja oko vodosnabdevanja, energetskih agencija i kontrole prilikom poplava, te da bi isti model mogao da se primeni i na reku Ibar, koja protiče kroz sever Kosova i Srbiju.

Aktuelni premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je na jednoj konferenciji za novinare izjavio da se mogu proizvesti analize i studije, ali da je "naša obaveza da jezero Gazivode smatramo onim što jeste, a to je veštačko jezero Kosova", koje je, kako je rekao, Kosovo otplatilo mnogo decenija unazad.

Kurti (30. jun 2021.): Gazivode je veštačko jezero Kosova
Kurti (30. jun 2021.): Gazivode je veštačko jezero Kosova

Kurti je 7. jula u Skupštini Kosova izjavio da će Kosovo "iskoristiti sve argumente kako bi odbranilo ovo bogatstvo Kosova od bilo kakvih pretenzija".

Jezero Gazivode izgrađeno je 1972. kreditom od 45 miliona američkih dolara Svetske banke, sporazum je ratifikovala tadašnja Pokrajinska skupština Kosova i Skupština Jugoslavije.

Srbija insistira na tome da je nasledila dug bivše Jugoslavije i pretenduje da ima pravo na njenu imovinu.

Jezero Gazivode - novo natezanje Kosova i Srbije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:07:44 0:00

Kosovo i Srbija su se Vašingtonskim sporazumom takođe obavezali da će ubrzati napore na lokalizaciji i identifikaciji ostataka nestalih osoba.

U novembru 2020. u Kiževku na jugu Srbije otpočela su iskopavanja na jednoj lokaciji gde se sumnjalo da postoji masovna grobnica. Do maja, kada su iskopavanja okončana, pronađeni su ostaci najmanje devet osoba.

Tadašnji predsedavajući kosovske delegacije za razgovore o nestalim licima Ibrahim Makoli je izjavio da se na osnovu izjava srpskih zvaničnika, sumnja da je na teritoriji Srbije još 16 masovnih grobnica.

Ekshumacija tela u masovnoj grobnici 'Kiževak'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:36 0:00

Srbija je od 2001. do sada vršila iskopavanja na pet lokacija, gde su i pronađeni ostaci.
Makoli je tada zatražio da se otkriju lokacije još 11 ostalih grobnica.

Na Kosovu se kao nestali i dalje vodi 1.630 lica.

Kosovo je oštar protivnik inicijative "Mali-Šengen", ili kako je inicijativa danas preimenovana "Otvoreni Balkan".

Inicijativu su u oktobru 2019 pokrenuli zvaničnici Srbije, Albanije i Severne Makedonije u cilju slobodnog kretanja ljudi i robe. Kosovo, međutim, odbija da se pridruži toj inicijativi, a Kurti je smatra inicijativom bez vizije. Vladini zvaničnici su takođe rekli da se njome stvara utisak da postoji "alternativa evropskim integracijama".

Vašingtonskim sporazumom predviđeno je bilo da se Kosovo pridruži inicijativi.

Aktuelni državni stav Kosova

Skupština Kosova 6. avgusta nije podržala rezoluciju kojom se poziva Vlada Kosova da sprovede Vašingtonski sporazum. Diskusija je održana na zahtev Demokratskog saveza Kosova iz opozicije, koji je bio na čelu vlade kada je sporazum postignut.

Premijer Kosova Aljbin Kurti smatra da je prvi efekat Vašingtonskog sporazuma bio da on ide u korist predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odnosno, da je to bilo "otvaranje vrata Bele kuće predsedniku Srbije".

Aleksandar Vučić tokom potpisivanja Vašingtonskog sporazuma u Beloj kući (4. septembar 2020.)
Aleksandar Vučić tokom potpisivanja Vašingtonskog sporazuma u Beloj kući (4. septembar 2020.)

Srbija: Šta je sprovedeno?

Beograd je poštovao ključnu tačku Vašingtonskog sporazuma koja se ticala jednogodišnjeg moratorijuma na kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

Do potpisivanja ovog sporazuma zvaničnici Srbije vodili su aktivnu kampanju za povlačenje priznanja Kosova.

Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio 22. jula u izjavi za novinare da, ukoliko bilo ko donese odluku o priznanju Kosova kao nezavisnog, Beograd istog trenutka kreće u kampanju povlačenja priznanja.

Jedna od stavki u sporazumu iz Vašingtona o ekonomskoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova odnosila se na autoput Beograd-Priština koji se naziva i Autoputem mira.

Koridori Srbije, u čijoj nadležnosti je izgradnja autoputeva, raspisali su u martu tender za radove na deonici Niš-Merdare, delu autoputa Niš-Merdare-Priština, koji će povezati Beograd i Prištinu, ali i omogućiti Srbiji povezivanje sa albanskom lukom Drač na Jadranskom moru.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u avgustu tokom posete Prokuplju, gradu na jugu Srbije, najavio da će izgradnja prve deonice autoputa Niš-Merdare početi između kraja septembra i početka novembra.

Vašingtonski sporazum je predvideo i saradnju Beograda i Prištine sa američkom Međunarodnom korporacijom za finansijski razvoj (DFC) i EXIM bankom kako bi se sprovelo u delo više memoranduma, o izgradnji autoputa mira i železničkih trasa Priština-Merdare i Niš- Priština.

Zvaničnici Srbije su, nakon što je otvorena kancelarija DFC-a u Beogradu, bili u čestim kontaktima sa njenim predstavnicima, kako bi ostvarili ono što sporazum predviđa.

Kancelarija DFC u Beogradu kao početak primene Vašingtonskog sporazuma
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:22 0:00

Sa DFC-om je dogovorena i nova garantna šema kojom je predviđeno da ta finansijska institucija obezbedi 400 miliona dolara kao garanciju za odobrenje bankarskih kredita preduzećima u Srbiji.

Još jedna tačka sporazuma bila je proširenje kapaciteta prelaza Merdare između Srbije i Kosova, što je i učinjeno u oktobru 2020.

Sporazum iz Vašingtona je obavezao obe strane i na pridruživanje inicijativi "Mali Šengen". Ona podrazumeva slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga.

Ova inicijativa, pokrenuta 2019. godine, preimenovana je u "Otvoreni Balkan" u julu 2021. Srbija je deo te inicijative od samog početka 2019. godine.

Srbija: Šta nije sprovedeno i zašto?

Rok po kome je Srbija trebalo da izmesti ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim istekao je 1. jula.

Objašnjenje koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao novinarima u Beogradu tog dana bilo je da se interes Srbije promenio jer je u međuvremenu Izrael priznao Kosovo.

Pitanje koje i dalje opterećuje odnose Beograda i Prištine je i pronalaženje i identifikacija ostataka nestalih lica. Obe strane su se Vašingtonskim sporazumom obavezale na ubrzavanju napora po ovom pitanju.

U Beogradu tvrde da su sve informacije o nestalim licima izneli u javnost i da su lokacije pretražene na transparentan način uz prisustvo međunarodnih zvaničnika.

Poslednja lokacija koja je pretražena je lokalitet Kiževak u blizini Raške, na jugozapadu Srbije.

Bilo je planirano i međusobno priznanje diploma i profesionalnih sertifikata.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u parlamentu, u januaru ove godine, da mora da se dogovori kako se tretiraju diplome iz Mitrovice, pa da se rešavaju i sve ostale. Ona je time referisala na Univerzitet u Prištini, sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici, koji funkcioniše u srpskom sistemu.

Za razliku od autoputa Beograd-Priština na čijoj izgradnji se preduzimaju koraci, do danas nije poznato kojom bi trasom kroz Srbiju išla železnička pruga od Beograda ka Prištini, što je još jedna stavka predviđena Vašingtonskim sporazumom.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić je u februaru rekao da Srbija čeka da li će kosovske vlasti dozvoliti da se pravi pruga od Prištine do Merdara.

Nije se puno odmaklo ni na podeli jezera Gazivode/Ujmani kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje vodom i energijom.

Vlasti u Srbiji do sada nisu zvanično odgovorile na američki predlog za jezero Gazivode, koje se nalazi u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom pripada opštini Tutin u Srbiji.

U junu ove godine Ambasada Sjedinjenih Američkih Država uručila je vladama Srbije i Kosova izveštaj o upravljanju jezerom Gazivode u kojem se predlaže formiranje komisije za reku Ibar koja bi olakšala diskusiju između strana o mogućnostima upravljanja vodnim resursima.

Jedna od obaveza odnosila se i na diverzifikaciju snabdevanja energijom. Srbija zavisi od ruskog gasa. Iz domaće proizvodnje uspe da podmiri nešto ispod 13 odsto potreba, a preostale količine, prema podacima Agencije za energetiku, uvozi iz Ruske Federacije.

Početkom ove godine preduzeti su prvi koraci ka diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom, što bi trebalo da omogući konkurenciju na tržištu i obezbedi sigurnost u snabdevanju i energetsku nezavisnost.

Međutim, put do diversifikacije biće dugačak.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović: Srbija želi gas i iz drugih država
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:10:46 0:00

Ministarstvo rudarstva i energetike je 11. januara raspisalo tender za nadzor na projektu gasne interkonekcije Srbija-Bugarska. On će omogućiti da se gas doprema iz terminala tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Grčke od različitih proizvođača.

Kada je reč o tački sporazuma koja se odnosila na zabranu upotrebe 5G mreže koja je nabavljena od nepouzdanih kupaca, ključno pitanje u javnosti je bilo da li se to odnosi na Kinu.

"Daleko smo još od 5G, ali nigde (u Vašingtonskom sporazumu) ne piše Kina", izjavio je za RTS u septembru prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić, potpisnik ovog sporazuma.

Iako se kineski Huavej (Huawei) eksplicitno ne pominje u sporazumu, upravo je ova kompanija pod lupom Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koje se kod svojih saveznika zalažu da izbegnu Huavej, jer smatraju da bi kineska vlada mogla da koristi tehnologiju te kompanije za špijuniranje zapadnih zemalja.

Srbija ipak intenzivira saradnju sa Huavejom, pa je tako u Beogradu 14. septembra otvoren Centar za inovacije i razvoj digitalizacije ove kineske IT kompanije.

"I Huavej i mi smo apsolutno isto razumeli tu tačku sporazuma, a to je da Srbija mora da ima otvoren i transparentan tender za partnere kada bude došlo vreme za 5G mrežu", navela je tada premijerka Srbije Ana Brnabić odgovarajući na novinarska pitanja.

Nije poznato da li su zvaničnici Srbije zahtevali ili lobirali kod neke od 69 država koje su kriminalizovale homoseksualnost, da istu dekriminalizuju, a na šta su se obavezali Vašingtonskim sporazumom.

Međutim, Vlada Srbije je u maju povukla ambasadora iz Poljske Nikolu Zurovca nakon što je potpisao pismo podrške LGBT zajednici sa još 40 ambasadora drugih zemalja, uglavnom članica Evropske unije (EU).

Zvanično objašnjenje Beograda bilo je da nije problem sadržina pisma koje je ambasador potpisao nego što nije poštovao proceduru predviđenu protokolima Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Takođe, nije javno objavljeno da li je Srbija i zvanično donela odluku o označavanju Hezbolaha kao terorističke organizacije.

Hezbolah je proiranska politička organizacija šiitskih muslimana u Libanu, u okviru koje deluje i vojno krilo. Hezbolah je važan igrač u političkom životu Libana.

Američki državni sekretar u vreme potpisivanja Vašingtonskog sporazuma Majk (Mike) Pompeo je tada rekao da je pogrešno verovati da postoje razlike između vojnog i političkog krila Hezbolaha kojeg podržava Iran.

Majk Pompeo, Vašington (12. januar 2021.)
Majk Pompeo, Vašington (12. januar 2021.)

"I mi bi trebalo da osiguramo da svi koji su uključeni i povezani sa Hezbolahom treba da budu pod sankcijama", poručio je Pompeo u oktobru prošle godine.

Srbija održava bliske odnose sa Iranom i Libanom, zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Aktuelni državni stav Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata govorio da će Beograd poštovati sporazum iz Vašingtona o ekonomskoj normalizaciji sa Prištinom i da se nada da će taj sporazum doprineti miru i stabilnosti u regionu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG