Dostupni linkovi

Touval: Izrael je dugovao SAD-u priznanje Kosova


U proteklih 12 godina, od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, istorija je pokazala da to nije imalo negativan uticaj na sukob (Izraela) sa Palestincima: Yonatan Touval

Yonatan Touval, analitičar sa Izraelskog instituta za regionalnu i spoljnu politiku u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je međusobno priznanje između Kosova i Izraela došlo u trenutku kada se pozicija Palestinaca na globalnoj sceni nalazi na niskoj tački.

Međusobno priznanje je deo sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova potpisanog u Vašingtonu 4. septembra, u kojem je navedeno kao poslednja tačka za zvaničnu Prištinu, dok je Beograd prihvatio da prebaci ambasadu u Jerusalem.

Touval smatra da je Izrael dugovao Sjedinjenim Američkim Državama priznanje Kosova, naročito imajući u vidu da je administracija američkog predsednika Donalda Trumpa posredovala u postizanju sporazuma o normalizaciji odnosa sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom. Izrael mnogo duguje SAD-u, neki bi čak rekli i postojanje, napominje Touval.

Imaginarna paralela Kosova i Palestine

RSE: Uspostavljanje diplomatskih odnosa između Kosova i Izraela svakako je događaj koji su obe države pozdravile. Šta mislite da se promenilo u Izraelu, s obzirom da je odbijao da prizna nezavisnost Kosova u proteklih 12 godina?

Touval: To je veoma dobro pitanje. Mislim da je odbijanje Izraela da prizna Kosovo uvek bilo na klimavoj podlozi. Povezano je sa zabrinutošću zbog onoga što bih ja nazvao „imaginarnom paralelom“ u očima međunarodne zajednice između Kosova i Palestine.

Dakle, najpre je postojala zabrinutost da će (prihvatanjem) jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova pružiti pravni presedan Palestincima. Takođe, bila je zabrinutost da će primer Kosova ohrabriti palestinsku arapsku manjinu unutar Izraela da se otcepi, što je zajedničko mišljenje i u drugim zemljama, čak i među članicama EU poput Španije, Slovačke, Kipra, Rumunije i Grčke. Izrael je takođe bio zabrinut i da bi primer Kosova mogao da nametne međunarodno rešenje sukoba na relaciji Izrael-Palestina. Mislim da su se te zabrinutosti značajno ublažile tokom proteklih 12 godina.

Da elaboriram, u proteklih 12 godina, od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, istorija je pokazala da to nije imalo negativan uticaj na sukob (Izraela) sa Palestincima. Stav Palestinaca na globalnoj sceni je na nižoj tački. Nisu u poziciji da proglase nezavisnost. Čak i da jesu, njihova akcija verovatno ne bi dobila globalnu podršku.

Zatim, kada je reč o secesionističkim osećanjima među palestinskim arapskim stanovništvom u Izraelu, sve je jasnije da su ta osećanja u velikoj meri oslabila i ne predstavljaju stvarnu opasnost za Izrael. Dakle, sve ove brige i strepnje više nemaju tako dominantnu snagu u izraelskoj političkoj psihi.

Netanjahu lako rekao 'da'

RSE: U komentaru koji ste napisali za izraelski medij Haaretz rekli ste: „Činjenica da je vlada izraelskog premijera Benjamina Netanjahua sada odlučila da prizna Kosovo je posledica pritiska SAD“. Zašto bi Izrael sada bio izložen američkom pritisku?

Touval: Izrael mnogo duguje SAD-u, neki bi čak rekli i samo postojanje. Tradicionalno, ako SAD zatraže od Izraela nešto što ne predstavlja egzistencijalnu brigu, Izrael to pruža. U slučaju Kosova, (američki predsednik Donald) Trump pitao je izraelskog premijera Netanjahua da li je spreman da prizna Kosovo, posebno ako je Kosovo posvećeno otvaranju svoje ambasade u Jerusalemu. Kao što znate, to je stvar od velike važnosti za Netanjahua.

Pošto se nije radilo o pitanju u vezi postojanju (Izraela), Netanjahu je lako rekao „da“, pogotovo jer Trumpovo posredovanje duguje normalizaciji poslova sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim arapskim državama.

RSE: Kakva će, po vašem mišljenju, biti reakcija Palestinske uprave i drugih arapskih država?

Touval: Palestinci ne mogu biti zadovoljni. Međutim, oni imaju hitnijih problema koje moraju da rešavaju, posebno sada kada su neke arapske i muslimanske države potpisale ili su u procesu postizanja bilateralnih sporazuma o normalizaciji odnosa sa Izraelom. Zato mislim da u ovom kontekstu uspostavljanje odnosa između Izraela i Kosova nije zabrinjavajuće ni za Palestince, ni za druge arapske zemlje koje su imaju otpor ka ideji normalizacije sa Izraelom.

Jedino pitanje koje ovde zabrinjava Palestince može biti namera Kosova da otvori svoju ambasadu u Jerusalemu. Ovo bi bio simboličan potez koji podriva položaj Palestinaca i većine međunarodne zajednice, koji kažu da bi status Jerusalema trebalo da bude u potpunosti rešen u pregovorima između Izraela i Palestinaca i, tek nakon što bude rešen, grad bi stekao priznanje glavnog grada Izraela.

Posljedice odluke o Jerusalemu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:33 0:00

Trump zbunio i Izrael

RSE: Kosovsko-izraelski odnosi deo su šireg sporazuma između Kosova i Srbije, inače poznatog kao sporazum iz Vašingtona. Da li je taj sporazum jedan u nizu dogovora u kojima je Bela kuća posredovala između Izraela i drugih zemalja sa Bliskog Istoka i kako se Kosovo uklapa u to?

Touval: Trump to sigurno vidi kao deo niza dogovora. On posreduje, dobio je diplomatsko pojačanje jer pokušava da predstavi uzastopne uspehe pre izbora u novembru. Nesumnjivo, sporazum Srbije i Kosova nema nikakve veze sa Izraelom. Ali, Trump je forsirao ovu vezu i zaista je zbunio sve, uključujući Izrael. Niko ne zna kako je došlo do toga. Trump je možda jednostavno video priliku kada su lideri Kosova i Srbije potpisali sporazum u Beloj kući i zatražio od njih da otvore ambasade u Jerusalemu i jednostavno je stavio to na dnevni red.

Treba napomenuti da su, od kako su SAD preselile svoju ambasadu u Jerusalem 2018. godine, samo Gvatemala i Honduras sledile njihov primer. Trump želi da vidi preseljenje ambasada kako bi legitimisao svoju odluku o preseljenju američke ambasade u Jerusalemu.

Američki izbori i izraelsko priznanje Kosova

RSE: Kao što kažete, vašingtonski sporazum predviđa otvaranje kosovske ambasade u Jerusalemu i prebacivanje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalem. Evropska unija, koja je glavni investitor i na Kosovu i u Srbiji, i druge zemlje, poput Turske, saopštile su da su protiv takve odluke. Šta mislite kako će se stvari odvijati?

Touval: Da, to je vrlo zanimljivo. Mislim da smo već videli kako Srbija odbacuje obećanja koje je dala. Biće pritisaka iz EU po ovom pitanju, posebno kada je reč o Srbiji koja je otvorila pregovore o članstvu u EU.

Što se tiče Kosova, manje je jasno kako će se stvari odvijati. Ako Trump bude ponovo izabran, Kosovo može jednostavno nastaviti i otvoriti ambasadu u Jerusalemu, nadajući se da će se takav gest isplatiti u Vašingtonu. Ali ako (demokratski kandidat Joe) Biden bude izabran za (predsednika SAD), verovatno će zavisiti od toga da li Izrael preti povlačenjem priznanja Kosova, ako Kosovo ne otvori svoju ambasadu u Jerusalemu. Moramo videti kako će se stvari odvijati.

Granice moći američkog predsjednika
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:06:20 0:00

RSE: Ali mnogi su tvrdili, posebno na Kosovu, da Evropska unija nema pravo da se meša u spoljne poslove Kosova, imajući u vidu činjenicu da sama EU nije jedinstvena po pitanju priznavanja Kosova, pet država odbija da prizna nezavisnost. Kako to komentarišete?

Touval: Da, tačno. To je vrlo dobar argument. Mislim da će se Kosovo izjasniti ako odluči da otvori svoju ambasadu u Jerusalemu. Mislim da će to zavisiti od moći koja dolazi od različitih pritisaka: od Vašingtona, od Trumpa ako bude ponovo izabran, od Jerusalema ako je trenutna vlada još uvek aktuelna. Svakako će biti značajan pritisak na Kosovu da otvori ambasadu u Jerusalemu. Kosovo to može da uradi jer, kao što ste rekli, ima jak argument protiv Brisela.

RSE: Da li mislite da će ishod američkih izbora uticati na primenu sporazuma iz Bele kuće?

Touval: Mislim da će se, bez obzira ko bude izabran u novembru, Sjedinjene Države nastaviti da zalažu za sveobuhvatan sporazum i pomirenje između Kosova i Srbije. Trump će sigurno želeti da sprovede poslednji dogovor. Mislim da je Biden dugo bio pristalica kosovsko-srpskog pomirenja.

XS
SM
MD
LG