Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija i Kosovo: Uz dijalog, i sporazumi stoje 'u mestu'


Briselski sporazum potpisali su marta 2013. tadašnji premijer Sbije Ivica Dačić i tadašnji premijer Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci), uz posredovanja tadašnje šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton (Catherine Ashton)

Gotovo sedam godina prošlo je od kako je potpisan (19. aprila 2013.) takozvani "Briselski sporazum", dokument u 15 tačaka proistekao iz dijaloga predstavnika Srbije i Kosova vođenog u Briselu, čiji je krajnji cilj da uredi odnose Beograda i Prištine, ubrza njihovu normalizaciju i približi Srbiju i Kosovo Evropskoj uniji.

Briselski, odnosno "Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine" - kako mu je zvaničan naziv - politički je sporazum proistekao iz dijaloga koji je uspostavljen 2011. kao tehnički, a potom se od 2013. nastavio i kao politički.

Jedan je od preko 20 sporazuma i dogovora koji su od tada postignuti, ali se tek za nekoliko može se reći da su i primenjeni.

Takođe, od novembra 2018. godine, nakon što je Kosovo uvelo carine od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, zvanični Beograd je i suspendovao svoje učešće u dijalogu do ukidanja ove mere, a sa dijalogom je stala i dalja primena postignutih sporazuma.

Šta je do sada sprovedeno?

U izveštaju Kosovskog demokratskog instituta (KDI) oznaku "sprovedeno" nose samo Sporazum o carinskom pečatu (postignut 2. septembra 2011.), Briselski sporazum o prikupljanju carinskih prihoda (postignut 17. januara 2013.), Uzajamni sporazum o uzajamnom priznavanju polisa osiguranja vozila (postignut 25. juna 2015.), Briselski sporazum o uzajamnom priznavanju sertifikata ADR (postignut 19. aprila 2016.).

Svi su proistekli iz tehničkog dijaloga. Oznaku "sprovedeno" ne nosi niti jedan sporazum donet u takozvanom političkom dijalogu.

Kako sporazumi utiču na živote ’običnih’ ljudi?

Građani, međutim, i te kako osećaju i kada se nešto primeni i kada primena dogovorenog izostane, poput primene Sporazum o uzajamnom priznavanju diploma, postignutog u julu 2011. godine u okviru tehničkog dijaloga.

Diploma Fismira Jahiua iz Bujanovca, grada na jugu Srbije pretežno naseljenog albanskim stanovništvom, koju je stekao na Kosovu, u zemlji u kojoj živi, do danas mu nije priznata, zbog čega ne može ni da se zaposli.

"U Zavodu za zapošljavanje nas priznaju samo kao gimnazijalce, dakle kao osobe koje su završile srednju školu i ne priznaju nam fakultetsku diplomu koju smo stekli na Univerzitetu u Prištini", kaže Fismir Jahiu o tome kako se izostanak primene Sporazuma o uzajamnom priznavanju diploma odrazio na njegov život.

Sa kosovskom diplomom bez posla u Srbiji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:46 0:00

Primena samo delimična

U izveštaju kosovskog KDI, baš kao i u izveštaju Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ekspertskog tela zaduženog za pregovaračka poglavlja Srbije u pristupnim pregovorima sa EU, oznaku "nije sprovedeno" nose i sporazumi o energetici (8. septembar 2013.), kao i o Asocijaciji/zajednici opština sa srpskom većinom (25. avgust 2015).

Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za pregovaračko Poglavlje 35 (koje se odnosi na Kosovo), dosadašnju primenu ocenjuje kao delimičnu. Ipak, kako ističe u razgovoru za RSE, ne može da se kaže i da briselski dijalog nije doneo neke pozitivne rezultate.

"Primena određenog broja sporazuma je svakako donela neke pozitivne rezultate na terenu, pre svega u smislu slobode kretanja i rešavanja nekih pitanja koja su značajna za svakodnevnu komunikaciju i svakodnevni život – od razmene matičnih knjiga, katastra, telekomunikacija… Sve su to neki sporazumi koji su doveli do promena na lokalnom nivou, na nivou samih građana", kaže Mijačić.

On primećuje i da su u realizaciji značajno dalje odmakli sporazumi postignuti u okviru tehničkog dijaloga, a ocenjuje ih i kao kvalitetnije.

"Tehnički sporazumi se uglavnom ticali regulisanja odnosa između Beograda i Prištine, dok su politički sporazumi više bili vezani sa integraciju srpskog stanovništva, pre svega na severu Kosova, u kosovsko društvo", pojašnjava Mijačić.

"Detalji koji sreću kvare"

Ovo pitanje bi trebalo da bude regulisano Sporazumom o asocijaciji/zajednici opština sa srpskom većinom, koja čini i prvih šest tačaka takozvanog "Briselskog sporazuma".

Ipak, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, upravo pitanje Asocijacije/zajednice opština sa srpskom većinom ističe kao prvu stvar kada se govori o neimplementiranim dogovorima.

"Tu nema nikakvog pomaka. Još se u javnosti nije pojavio ni Statut, a kamoli nešto drugo", kaže Janjić.

On istovremeno kaže da ni za jedan sporazum ne može da kaže da je u potpunosti ispunjen i da se svi kreću u opsegu od "delimične primene" do "skorog izvršenja".

"U ovoj drugoj kategoriji je sloboda kretanja. Individualni prelazi su potpuno slobodni, uz ličnu kartu i na druge utvrđene načine. Ali, postoje ograničenja u, na primer, prelasku automobilima za državljane Kosova zbog nerešenog pitanja tablica. Ako uzmemo promet roba koji je jako važan – tu uvek imamo mali detalj koji sreću kvari - na primer, nepriznavanje albanskog jezika od strane srpskih organa vlasti za razne potvrde, sanitarne i druge. Ali, generalno postoji mogućnost slobode trgovine ako izuzmemo udar koji je na taj sporazum napravilo uvođenje taksi od 100 odsto. One su de-fakto učinile neracionalnim korišćenje Briselskog sporazuma i u tom delu ga stavila van snage", rekao je Janjić.

Janjić istovremeno dodaje da primenu u najvećem obimu prepoznaje kod povraćaja katastarskih i matičnih knjiga koje su sa Kosova odnete 1999. godine, kod dogovora o carinskom pečatu i Sporazuma o Fondu za sever Kosova.

Sporazumi donekle ukinuli paralelne strukture Srbije na Kosovu

Jeta Krasniqi iz KDI primećuje da su postignuti sporazumi donekle uspeli da ugase paralelne strukture Srbije na Kosovu i da "integrišu srpsku zajednicu u legalne i legitimne kosovske institucije", ali, ona istovremeno podseća i da taj proces nije uvek bio lak i da je bilo smetnji.

"Ove nedelje smo bili u Glavnom tužilaštvu u Mitrovici gde smo videli da se ne sprovodi Sporazum o pravosuđu (postignut u aprilu 2013. godine). Dodatni sporazum o primeni postignut je u avgustu 2017. godine), odnosno elementi koji se odnose na odluke paralelnog sistema Srbije ili ranije vođene istrage tog sistema. To je ostalo i dalje nerešeno, bez obzira što sporazum predviđa da se oni reše", rekla je Krasniqi za RSE.

Ona navodi i da Sporazum o zajedničkom upravljanju granicama (postignut u decembru 2011. godine) još nije sproveden, budući da, kako je rekla, tri prelaza sa srpske strane još uvek nisu otvorena.

"Prelaz na Merdaru je jedan od primera gde srpska strana odbija da se preseli u objekat koji je izgradila EU", ističe Krasniqi kao primer.

Sporazumi su, kako dodaje, ipak omogućili i dogovor o predstavljanju Kosova i regionalnu saradnju, na osnovu čega Kosovo može da učestvuje u regionalnim organizacijama uz fusnotu. To je sada praksa koju koristi i EU u svojim dokumentima.

I dalje se, međutim, događa da delegacije Srbije napuštaju različite međunarodne i regionalne političke, ekspertske, pa i sportske skupove i manifestacije, nezadovoljni načinom na koji je Kosovo predstavljeno.

Kosovo pre folklora
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:04:56 0:00

Pomak posle dugo vremena

I Beograd i Priština od samog početka odgovornost za nesprovođenje sporazuma prebacuju drugoj strani, baš kao danas i za to što briselski dijalog pod pokroviteljstvom EU, tokom kojeg su svi sporazumi i postignuti, već 14 meseci stoji u mestu.

Ipak, početkom prethodne nedelje su predstavnici Srbije i Kosova u Ambasadi SAD u Berlinu potpisali pismo o obnovi avio linije Beograd - Priština, prekinute pre više od dve decenije – što je na obe strane ocenjeno značajnim iskorakom, ali je to istovremeno bilo i iznenađenje za evropske zvaničnike.

Prema dogovoru, let bi trebalo da obavlja nemačka "Lufthanza". Kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, to neće raditi nacionalni prevoznik Er Srbija, jer bi morala da potpiše dokumenta sa državom Kosovo.

Nemački ambasador u SAD Ričard Grenel (Richard Grenell), koji je i specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Srbije i Kosova, iste nedelje je posetio i Beograd i Prištinu i najavio još jedan projekat – rad na uspostavljanju železnice između dva grada.

Grenel: Razgovaramo o uspostavljanju železnice Beograd - Priština
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:24 0:00

Poruka Ričarda Grenela bila je da je ključ u "ekonomskom" i "infrastrukturnom" povezivanju, pa je u tom kontekstu ukazao da bi bilo dobro sprovesti u delo i jedan već postignuti sporazum iz tog opusa, Sporazum o izgradnji autoputa Niš – Priština, koji su Srbija i Kosovo postigli još u novembru 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG