Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nedeljkov: Verujem u mogućnost promena izbornih uslova


Nedeljkov: Vlast prihvatila neke preporuke civilnog društva
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:04 0:00

Nedeljkov: Vlast prihvatila neke preporuke civilnog društva

Četvrti okrugli sto u okviru dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima u Srbiji bio je, prema oceni programskog direktora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Raše Nedeljkova, najkonkretniji do sada. Nedeljkov, koji kao predstavnik ove organizacije akreditovane za posmatranje i kontrolu izbornih procesa učestvuje u dijalogu, navodi da se razgovaralo o pojedinačnim preporukama civilnog društva, te da su predstavnici vladajuće koalicije neke od njih prihvatili. Predloge mera koje bi onemogućile funkcionersku kampanju, međutim, vlast nije prihvatila.

Iako u dijalogu nisu učestvovali predstavnici opozicionog Saveza za Srbiju, Nedeljkov veruje da može doći do pomaka kada je reč o izbornim uslovima do iduće godine, kada bi trebalo da budu održani redovni parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji.

„Došli smo do makar nekih preporuka u oblasti sprečavanja zloupotreba javnih resursa, odnosno unapređenja rada Agencije za borbu protiv korupcije, koje su predstavnici vladajuće koalicije prihvatili. Ono što je veoma važno jeste da bez obzira što je pokazana dobra volja da se određene preporuke usvoje, ključna stvar je da li će se, kada i u kakvom obliku primeniti”, kaže Nedeljkov.

Intervju nedelje: Raša Nedeljkov
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:20:10 0:00
Direktan link


RSE: Šta konkretno znači prihvatanje od strane vlasti?

Nedeljkov: Rekao bih da je najviše razgovora i vremena utrošeno na razumevanje toga da li uopšte postoji problem funkcionerske kampanje u Srbiji ili ne. Predlozi CRTE kojim se traži da javni funkcioneri tokom izborne kampanje ne mogu da učestvuju u javnim događajima koje organizuju državne institucije, jer upravo tu vidimo najveću zloupotrebu javnog dobra u partijske ili kampanjske svrhe, je nešto što nije naišlo na pozitivan odgovor od strane vladajuće koalicije.

Funkcionerska promocija

Sa druge strane, ono gde postoji razumevanje jeste da bi u odgovaranju na preporuke ODIHR-a (Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, savetodavne institucije OEBS-a), koji takođe traže da se ovo pitanje razreši, predstavnici vladajuće koalicije mogli da ponude rešenje koje ćemo videti u narednim danima. Dakle, to je nešto konkretno gde smo razmenjivali argumente u jednom civilizovanom razgovoru i uspeli smo da dođemo do toga da se ne slažemo oko suštine problema, ali da makar svi učesnici u razgovoru razumeju da postoji problem, čim ga pominje ODIHR i 2016. i 2017. godine u vidu preporuka koje su izradili.

RSE: Ali nisu prihvatili da postoji problem funkcionerske kampanje na koji vi ukazujete?

Nedeljkov: Makar ne na nivou mera koje mi predlažemo, za koje smatraju da su prevše rigidne i isključive. I veruju da su upućene samo u ovom trenutku lideru Srpske napredne stranke (Aleksandru Vučiću).

Funkcionerska kampanja nije nešto što je izmislila Srpska napredna stranka, niti nešto što se događa tek od 2016. godine. To je pojava koja je bila modus operandi partijama od višestranačja. Svako ko se dokopa vlasti je pokušavao da na bilo koji način zloupotrebi ili upotrebi mehanizme koji im daju pristup javnim ovlašćenjima da bi sebe i svoju poziciju unapredili u izbornoj trci.

Sa druge strane, postoji opravdan razlog da se te mahinacije i radnje kojima se druge stranke u izbornom procesu stavljaju u nepovlašćeni položaj sprečavaju. Mi mislimo da je adekvatna mera da se zabrani svim javnim funkcionerima da tokom kampanje učestvuju u javnim događajima. Nas su često pitali - da li vi hoćete da život stane kada je izborna kampanja u toku? Naš odgovor je apsolutno ne. Ali, ne vidimo zašto bi državni funkcioner trebalo da otvara sve moguće radove, polaže kamen temeljac, da otvara bolnice, itd. Jer je očigledno da su ti događaji tempirani tako da se državni projekti finansirani parama svih građana Republike Srbije prisvajaju kao nekakvi lični uspesi.

Drugo je da političari promovišu svoje rezultate. Ali to treba raditi recimo u medijima, u segmentima programa koji su rezervisani za izbore. Ukoliko imamo situaciju da se ti uspesi, koji su tempirani da se finiširaju baš tokom izborne kampanje, preliju u informativni program i samo se o tome priča, mi dobijamo jednu situaciju u medijima da se o predstavnicima vlasti govori daleko više i, naravno, pozitivno, dok se o predstavnicima opozicije govori daleko manje. A i kad se izveštava o njihovim aktivnostima, izveštava se neutralno ili negativno.

Mi mislimo da je adekvatna mera da se zabrani svim javnim funkcionerima da tokom kampanje učestvuju u javnim događajima: Raša Nedeljkov
Mi mislimo da je adekvatna mera da se zabrani svim javnim funkcionerima da tokom kampanje učestvuju u javnim događajima: Raša Nedeljkov

Šta će biti primenjeno?

RSE: Verujete li da bi vladajuća koalicija mogla da prihvati vaše preporuke u ovoj oblasti?

Treba iskoristiti svaku priliku za razgovor i uticaj na donosioce odluka.


Nedeljkov: Mislim da se trenutno stvorila klima u kojoj je, za razliku od prethodnih meseci, makar nama moguće da direktno razgovaramo sa predstavnicima vlasti i da pokušamo da ih ubedimo da se neke stvari promene. Ostaje zaista da se u narednih nekoliko meseci vidi šta će biti primenjeno. Ja sam optimista u pogledu konkretnih preporuka. Mislim da treba iskoristiti svaku priliku za razgovor i uticaj na donosioce odluka. Upravo tako vidimo sve ove inicijative u vezi sa dijalogom. Naravno da ne bih učestvovao ni u jednoj aktivnosti ukoliko ne bih verovao da je nešto moguće promeniti.

Da li će to biti dovoljno da neke partije odluče i promene svoje odluke u vidu učešća ili bojkota izbora je drugo pitanje. To je političko pitanje za njih. Ja mislim da šta god se promeni i unapredi u odnosu na izborne uslove, to je nešto što ostaje i za budućnost i nešto što će pomoći da su neki naredni izbori bolji.

Ko zna šta ćemo sve pronaći od ponašanja i praksi u narednom izbornom ciklusu, pa će biti nekih novih preporuka. Ali hajmo da ostavimo sada prostor da vlast sakupi sve preporuke, ako do sada to nije uradila, i da ne odustajemo od pritisaka da se neke od stvari zaista i primene tako što će doći i do zakonskih promena tamo gde su one neophodne.

Dijalog na najnižim granama

RSE: Sastanku nisu prisustvovali predstavnici opozicionog Saveza za Srbiju, a okrugli sto napustio je i lider Nove stranke Zoran Živković, navodeći da “nema mogućnosti da se nastavi bilo šta što bi donelo neku korist”. Mislite li da još ima prostora za razgovore vlasti i ovog dela opozicije ili je ideja o dijalogu mrtva?

Nedeljkov: Dijalog u Srbiji je na najnižim mogućim granama. Mislim da je pravi uspeh što su se za jednim stolom, pa makar i u ovakvim okolnostima, našli predstavnici vlasti i opozicije i da ponekad i razgovaraju, a ne samo dobacuju i prebacuju jedni drugima. Dakle, političari su iz svojih političkih rezona doneli odluku da napuste taj dijalog. Mi kao organizacija civilnog društva mislimo da je svaka prilika važna. I evo, videli smo da su, kada smo imali čvrste argumente, kada smo ukrstili te argmente sa međunarodnim standardima i praksom u nekim drugim zemljama, predstavnici vlasti čuli našu poruku i nisu mogli da kažu ne, mi to onda ne prihvatamo.

"Mislim da je pravi uspeh što su se za jednim stolom, pa makar i u ovakvim okolnostima, našli predstavnici vlasti i opozicije", kaže Nedeljkov
"Mislim da je pravi uspeh što su se za jednim stolom, pa makar i u ovakvim okolnostima, našli predstavnici vlasti i opozicije", kaže Nedeljkov

S druge strane, ne vidim jednakost između toga da se učestvuje u razgovoru oko izbornih uslova sa odlukom da li će se izbori bojkotovati ili ne. Ako neko bojkotuje ove izbore, učestvovaće u nekim izbornim ciklusima. A izborni uslovi će biti dobri ili loši u skladu sa tim koliko smo uspeli da ih promenimo i utičemo na njih.

Vlast pritisnuta sa svih strana

RSE: Kako vidite poziciju Srpske napredne stranke u ovim razgovorima? Da li je vlast ispunila zahteve samim odazivom na dijalog? I sami govore kako su ovim pokazali dobru volju.

Sada je na vladajućoj partiji da dobru volju koju su pokazali u ovim razgovorima pretoče u dela.


Nedeljkov: Mislim da su izašli iz svoje zone komfora time što su pristali da budu na neki način pritisnuti sa svih strana. I tu se pokazala određena doza odgovornosti. Žao mi je što do toga nije došlo i nakon predsedničkih izbora i nakon izbora 2016. godine, gde su sve ove preporuke o kojima pričamo i mi i Transparentnost Srbija i ODIHR poznate stvari. Ono što je sada na vladajućoj partiji i institucijama gde oni čine većinu da dobru volju koju su pokazali u ovim razgovorima pretoče u dela. Onda mi imamo priliku da pratimo kako se ta dela primenjuju u praksi i da procenjujemo izborne uslove u nekoj budućnosti.

RSE: Naredni susret je planiran devetog septembra, o čemu će se razgovarati?

Nedeljkov: Preostaju još dva sastanka. Devetog i devetnaestog septembra. Trebalo bi da se razgovara o biračkom spisku i preporukama koje se tiču rada izborne administracije, pre svega Republičke izborne komisije. A onda 19. bi trebalo da se razgovara o preporukama koje bi trebalo da utiču na smanjenje uticaja na birače, pritiske i ostale radnje koje su primećene i dokumentovane u prethodnim izbornim ciklusima. Ali svakako bi trebalo da se razgovara i o preporukama kako bi se omogućilo ravnopravnije prisustvo svih aktera u izbornom procesu u medijima i profesionalnije izveštavanje medija. Pre svega rad Regulatornog tela za elektronske medije u kontroli i sprovođenje zakona i zaštite javnog interesa kada je u pitanju rad elektronskih medija.

Obavezivanje REM-a

RSE: Sve su to problemi na koje ste ukazivali i koje ste uočili tokom dosadašnjeg praćenja izbora. Koje su osnovne grupe preporuka da bi se stanje promenilo?

Nedeljkov: U prethodnih nekoliko godina najveći problemi se upravo tiču zloupotrebe javnih resursa, funkcionerska kampanja, finansiranje kampanje i medijski aspekt izbora. Mi smo se fokusirali na preporuke koje se tiču ovih oblasti do izbora 2020. godine, na one koje mogu da utiču na unapređenje izbornih uslova i da budu sprovodive.

Sa jedne strane jasnije obavezivanje Agencije za borbu protiv korupcije na reakciju. Isto to važi i za REM (Regulatorno telo za elektronske medije). Dakle, da u toku izborne kampanje rade svoj posao. S druge strane, imamo i preporuke koje bi trebalo da pomognu tim institucijama da lakše rade svoj posao tako što bi se preciznije definisale aktivnosti koje političari u kampanji smeju ili ne smeju da rade, tako što bi se s druge strane proširio opseg kazni koje na primer REM može da izrekne ukoliko radi svoj posao i prati izveštaje i zaključke njihove stručne službe u odnosu na neke televizije ili druge elektronske medije. Dakle, govorimo o praktičnim i vrlo preciznim preporukama koje verujemo da bi značajno uticale na kvalitet izbornog procesa.

Recimo, mi tražimo da se zabrani dodela vanrednih sredstava iz budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava 30 dana pred izbornu kampanju i tokom izborne kampanje jer imamo pojavu da se tokom izborne kampanje odjednom pojave nekakvi silni socijalni programi lokalnih samouprava i pregršt drugih aktivnosti koje do tada nisu radile. Jasno je da je to napravljeno u svrhu izborne kampanje. Govorimo o preporukama koje bi trebalo na neki način da ograniče finansiranje izborne kampanje.

Jedna preporuka je i ta da na lokalnim izborima nosilac liste može biti neko ko je kandidat na lokalnim izborima. Šta to praktično znači? To znači da lideri partija, uglavnom iz Beograda, ne mogu da budu nosioci kampanja i programa u gradovima širom Srbije. Kako neko glasa za lidera stranke iz Beograda koji dođe tu samo kad je izborna kampanja? Pa valjda su mnogo važniji, i to se sada i pokazuje, čitav niz problema koji postoje u lokalnim samoupravama. Od vode za piće, vazduha, to bi trebalo da budu programi partija.

A na drugoj strani zahtevi građana. Ko nudi rešenja za fabriku vode u Zrenjaninu, za zagađivače vazduha u Valjevu? Imamo sada u mnogim mestima širom Srbije problem sa mini hidroelektranama gde se građani udružuju i vide kako lokalne samouprave ne rade u njihovom interesu. Onda treba postaviti pitanje, a za koga ste glasali? Da li ste glasali za te ljude ili ste glasali za lidera u Beogradu koji je tu došao samo kada je bio karavan tokom izborne kampanje. Predstavnici vlasti ovo odbacuju i vide kao napad na njih. Mi mislimo da je potpuno suprotno načelima demokratije da glavni program u lokalnoj kampanji bude ime lidera iz Beograda.

"REM (Regulatorno telo za elektronske medije) ne radi svoj posao", ocenjuje Nedeljković
"REM (Regulatorno telo za elektronske medije) ne radi svoj posao", ocenjuje Nedeljković

RSE: Kada govorimo o medijima i REM-u, šta pokazuju vaša dosadašnja posmatranja?

Nedeljkov: Vrlo jednostavno. REM ne radi svoj posao. Iz godine u godinu, iz izbornog ciklusa u izborni ciklus vidimo kako je REM sam sebe abolirao. REM je 2017. godine na predsedničkim izborima rekao da oni nisu u zakonskoj obavezi da posmatraju izbornu kampanju i rad emitera, ali da pozivaju građane da podnesu prijave ukoliko vide nešto. Znači očekuje se da građani budu tog nivoa znanja i u etičkom i u zakonskom smislu i da reaguju.

Tokom kampanje 2018. bilo je 318 prijava na rad emitera gde je reakcija REM-a izostala u potpunosti.


To su mnogi građani i uradili, ali REM nije reagovao. Imate situaciju 2018. godine da REM uopšte nije ni pozivao građane, niti su reagovali po prijavama. Statistika rada REM-a pokazuje da je tokom kampanje 2018. godine bilo 318 prijava na rad emitera gde je reakcija REM-a izostala u potpunosti. Imamo dokumentovane činjenice, organizacija CRTA i druge organizacije su radile praćenje rada medija, merili su sekundažu, ton izveštavanja medija i utvrdili su da postoji flagrantno kršenje zakona.

Imate situaciju da određene televizije sa nacionalnom frekvencijom kampanjski vode i organizuju program za jednu, a protiv neke druge partije. Imate skriveni sadržaj u programima zabavnog karaktera gde kandidati na izborima učestvuju kao regularni gosti, što je opet zabranjeno zakonom. To su kandidati partija na vlasti. I onda imate još jednu drugu situaciju, a to je da se partijski mitinzi ili konferencije prenose uživo, bez ikakve nadoknade i time su direktno sve druge partije stavljene u neravnopravan položaj jer njima nije omogućeno da u besplatnom obliku na televiziji sa nacionalnom frekvencijom emituju svoje mitinge.

Pritisak međunarodnih organizacija

RSE: Šta bi bili razlozi zbog kojih bi vlast sada pristala da to promeni?

Nedeljkov: Postoje vrlo jasne preporuke ODIHR-a, međunarodnih organizacija, Evropske komisije i postoje snažni argumenti da ovakvo ponašanje nije demokratsko. Ukoliko neko želi da ima ocenu domaćih i stranih posmatrača da su izborni uslovi fer i demokatski, ovo je jedna oblast koja mora da se reguliše. Pitanje je načina, i koji su koraci. Mi mislimo da REM treba više da se obaveže da radi svoj posao, da postoje jasnije zakonske obaveze, s druge strane da im se proširi opseg mera koje mogu da izriču.

Ono što takođe tražimo je da se u transparentnom procesu imenuju nedostajući članovi Saveta REM-a, gde će se struci u skladu sa etičkim, profesionalnim kriterijumima omogućiti da nominuju i da budu izabrana profesionalna lica da predstavljaju javni interes u tom telu. I da se pozovu na odgovornost postojeća lica u REM-u, koja su svojim javnim istupanjima ugrozila kredibilitet i integritet tog tela i u ozbiljnom delu javnosti, naročito profesionalnoj, ostavila prostor da nemaju nikakvo poverenje u profesionalnost tog tela.

RSE: Kako u tom kontekstu vidite imenovanje ministra policije Nebojše Stefanovića za predsednika Radne grupe za saradnju sa OEBS-om? Je li on "pravi čovek na pravom mestu" kako to kaže premijerka Ana Brnabić?

Nedeljkov: Važno je što je radna grupa uopšte formirana. Čini mi se da je malo dockan za to, ali hajde da kažemo da je bolje ikad nego nikad. Ostaje da vidimo šta će ta radna grupa raditi. Jasno je šta ODIHR traži. Zadatak nije lak. Ima puno stvari i mislim da još uvek ima vremena da se preporuke ODIHR-a u kombinaciji sa preporukama organizacija civilnog društva Srbije pretoče u podzakonske akte.

(Ne)usvajanje preporuka za parlament

RSE: Predsednik Srbije i lider naprednjaka Aleksandar Vučić poručio je da CRTA i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) “nisu nikakvi neutralni ljudi” i da su za sedam dana ispunjeni vaši zahtevi kada je reč o radu parlamenta. Preporuke su sačinjene na osnovu sedam godina praćenja i informisanja građana o radu parlamenta u okviru inicijative ‘Otvoreni parlament’. Da li je tačno ovo što Vučić govori?

Nedeljkov: CRTA je u više navrata javno apelovala na neke radnje koje su na kraju krajeva doprinele bojkotu rada parlamenta od strane dela opozicije. Vrlo je lako proveriti šta je urađeno i šta nije urađeno. Da demistifikujemo tu priču, u pitanju je prekomerna, neargumentovana upotreba hitnog postupka kojom se u suštini ukinula debata u parlamentu. Neusvajanje izveštaja nezavisnih institucija na plenarnim sednicama, nedoržavanje javnih slušanja i zloupotreba procedure od strane predstavnika vladajuće koalicije kako bi se podnošenjem velikog broja amandmana ukinula debata.

Imali ste priliku da čujete izjavu predsednika Srpske napredne stranke i takođe predsednice parlamenta da će se sa tom praksom prekinuti. Tačno je da je sa praksom podnošenja amandmana prekinuto u momentu kada su predstavnici opozicije počeli bojkot. Tačno je da postoji nekoliko javnih slušanja koja su po prvi put organizovana ove godine i tačno je da su izveštaji nezavisnih institucija razmatrani u plenumu. Međutim, mi se ne zadovoljavamo formalnim okolnostima i govorimo o suštinskim promenama. Ostaje da vidimo, i zato još uvek nemamo izveštaj na tu temu, da li i u kojoj meri će, recimo, parlament držati odgovornom Vladu u skladu sa zaključcima koje su nezavisna tela donela u svojim izveštajima.

Vi ste imali debatu o izveštajima poverenika za informacije od javnog značaja gde se čitava debata svela na jedan jezik o bivšem povereniku, i ništa što su stručni ljudi u toj instituciji našli kao problem u pogledu pristupa informacijama od javnog značaja i s druge strane zaštite podataka ličnosti koja je jedno od važnih ljudskih prava. Ostaje takođe važan deo koji je 2017. godine bio povod da CRTA zatamni portal ‘Otvoreni parlament’ jer se Zakon o budžetu odvijao bez rasprave u načelu i gde su poslanici bili u potpunosti skrajnuti. To se prvi put dogodilo 2017., pa 2018. godine i videćemo da li će se u decembru dogoditi isto.

Procena efekata bojkota izbora

RSE: Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Narodna stranka Vuka Jeremića i Dveri Boška Obradovića već su doneli odluku o bojkotu izbora. Šta bi za opoziciju, a šta za vlast značio bojkot?

Nedeljkov: To je pitanje na koje nikada kao javnost nismo dobili odgovor od onih stranaka koje su se opredelile za bojkot. Uvek kažemo da se nadamo da su partije koje su se već sada opredelile za bojkot dobro razmišljale o posledicama tog bojkota. Preuranjeno je govoriti, mi ne znamo ko će sve na kraju učestvovati. Bili smo svedoci različitih obećanja, bombastičnih izjava, a onda su se te odluke menjale usled različitih okolnosti. Zaista mislim da je veoma važno da političari koji donose odluke takvog tipa imaju dobru procenu analize efekata i da u skladu sa tim donesu svoje političke odluke.

RSE: Šta govore rezultati vaših istraživanja, koliki je procenat građana koji podržavaju bojkot, odnosno vid političke borbe van institucija?

Možda građani još nisu dobili u potpunosti jasnu sliku šta znači bojkot izbora.


Nedeljkov: Nemamo nova istraživanja. Imamo istraživanje iz marta ove godine gde kada smo pitali građane koje načine vaninstitucionalne borbe vide, protesti su bili na prvom mestu, štrajkovi na drugom, dok je tek na nekom trećem mestu bio bojkot izbora. Možda građani još nisu dobili u potpunosti jasnu sliku šta znači bojkot izbora. Da li će se i u kojoj meri voditi aktivan bojkot, šta su planovi stranaka koje planiraju bojkot? Kako će se nakon izbora procenjivati uspeh bojkota? To su sve pitanja koja građani nisu čuli i možda to nedostaje za njihov konačni stav.

RSE: Jedan od predloga koji su stigli od opozicije je da Evropska unija posreduje u razgovorima sa vlastima. Kako vidite poziciju EU?

Nedeljkov: Evropska komisija je pružila jasnu poruku u izveštaju, naročito u odnosu na političke kriterijume u Srbiji. I skora inicijativa Evropskog parlamenta da pokrene dijalog između vlasti i opozicije govori o tome da Evropska unija želi normalizaciju političkog stanja u Srbiji, želi da se funkcionisanje institucija dovede na demokratski nivo, da svi akateri mogu slobodno i u normalnoj atmosferi da brane svoje političke ideje, i mislimo da je to jedini dobar put.

Ukoliko sama Evropska unija nije dovoljno snažna u odbrani demokratskih vrednosti, pre svega u pogledu rada institucija i poštovanja demokratskih načela, onda smo mi koji se borimo za demokratiju u Srbiji nekako prepušteni sami sebi.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG