Na graničnom prelazu Tabanovce - Preševo, na makedonsko-srpskoj granici, od danas (26. avgust) se prolazi sa jednim čekanjem na zajedničkoj ispostavi koju su uspostavile granične službe Severne Makedonije i Srbije, projektom za integrisano granično upravljanje "One stop shop".
Premijeri obe zemlje, Zoran Zaev i Ana Brnabić, su na svečanosti, koja je održana na međugraničnom prostoru, poručili da se ovom novinom ubrzava protok putnika i roba, vreme čekanja se smanjuje za pola, a otvara se i mogućnost za bolju saradnju poslovne zajednice i integraciju regiona.
"Ispunjujemo još jednu obavezu iz projekta o integraciji Severne Makedonije i Srbije na regionalnom i evropskom nivou - zajednički granični prelaz Tabanovce - Preševo, koji predviđa zajedničko upravljanje graničnih i carinskih kontrola sa jednim zaustavljanjem", izjavio je makedonski premijer Zoran Zaev.
"Ovaj projekat značajno doprinosi ka razvijanju regionalne ekonomske saradnje na Zapadnom Balkanu, definisanoj na samitu u Trstu, od jula 2017. godine i, što je posebno važno, predstavlja još jednu krunu prijateljstva i dobrosusedstva između naše dve države. Ovo predstavlja poslednju fazu u stvaranju uslova za veću razmenu roba i lakše kretanje građana", rekao je Zaev.
Preko ovog graničnog prelaza je prošle godine prošlo 200.000 kamiona, dodao je Zaev, a ove godine očekuje se da će taj broj da iznosi 260.000.
On je istakao da će se smanjenjem vremena za prelaz granice povećati broj turista, a pojedinima će se skratiti i vreme za poslove na carini.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je naglasila da je ovo prvi primer uspostavljanja zajedničkog graničnog upravljanja u ovom delu Evrope.
"Ovo nije važan dan samo za Republiku Srbiju i Severnu Makedoniju, ovo je potencijalno novi početak za ekonomsku, trgovinsku i regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu. Ali, da bi ovo bio pravi novi početak, nama je potrebna politička hrabrost i vizija, da gledamo u budućnost, a da ne budemo fokusirani na kratkovide populističke politike", rekla je Ana Brnabić.
Ona je istakla da se regionalna saradnja u ovom trenutku, nažalost, nalazi pred ogromnim izazovima.
"Izazovima koji su posle nekoliko stvarno jako dobrih godina, uspešnih godina regionalne saradnje, pre svega, trgovinske i ekonomske, zahvaljujući različitim regionalnim inicijativama, pre svega, Berlinskom procesu, kojim se od 2014. godina išlo uzlaznom putanjom. Danas, nažalost, imamo velike izazove zbog praktične direktne suspenzije CEFTA sporazuma od Prištine i odluke da se uvedu takse na robu iz centralne Srbije i BiH", rekla je Brnabić.
Brnabić je dodala da je ova odluka u osnovi uzdrmala sve regionalne sporazume i otada kao posledica toga, regionalna saradnja ide silaznom putanjom.
Posle svečanosti na granici, na agendi srpske premijerke je susret sa Zaevom u zgradi makedonske vlade, kao i prijem kod predsednika Severne Makedonije Steve Pendarovskog.
Dva ključna pitanja
Univerzitetski profesor u Skoplju Ljubomir Frčkoski, bivši makedonski ministar spoljnih poslova, kaže da dve države i dalje opterećuju otvorena pitanja. Izdvaja dva.
Jedno je problem autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve koju Srpska pravoslavna crkva ne priznaje. Ovaj spor, kaže Frčkoski, traje od 1963. godine, kada je osnovana Makedonska pravoslavna crkva.
"Drugo pitanje, koje nije formalno otvoreno, ali koje stvara tenzije je različita politika prema Kosovu. Makedonska država ima relativno otvorenu politiku, priznala je Kosovo. Strateški regionalni ekonomski razvoj Albanije, Kosova, pa i južne Srbije, je orijentisan prema Skoplju", kaže Frčkoski.
On smatra da ova pitanja "ne mogu biti rešena jednim potezom, nekakvim političkim 'deus ex machina' potezom, već moraju biti otvorena, ali da ne budu predominantna u našim odnosima".
Ali, koliko su stvari na relaciji Beograd-Skoplje ranjive, iznosi Frčkoski, pokazuje najnoviji iskrsli problem, takozvani "slučaj Morina", nedavna odluka Severne Makedonije da ne isporuči bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Tomora Morinu po međunarodnoj poternici Srbije (zbog ratnih zločina počinjenih na Kosovu Prim. red).
On navodi još jedan primer, medijsko praćenje afere "Reket" i koja je dovela do hapšenja šefice Specijalnog tužilaštva u Severnoj Makedoniji Katice Janeve, 21. avgusta.
'Reket' povezuju sa Zaevim
Kaže da jedino mediji u Srbiji, za razliku od drugih u regionu, vezuju ovu aferu za premijera Zorana Zaeva.
Osumnjičene za iznudu u slučaju "Reket", Bojana Jovanovskog i Zorana Milevskog, koji su od 15. jula u pritvoru u Skoplju, Tužilaštvo za organizovani kriminal goni zbog sumnje da su iznudili novac od biznismena Jordana Kamčeva, koji je pod istragom Specijalnog tužilaštva za prisluškivane razgovore, tako što su mu, u zamenu za novac, nudili da će uticati na javnog tužioca da mu olakša položaj.
U međuvremenu su se u medijima pojavili snimci povezani sa slučajem "Reket" na kojima se čuju glasovi biznismena, specijalne tužiteljke.
Prva poseta Severnoj Makedoniji
Zvanična poseta premijerke Ane Brnabić Skoplju je prva poseta visokih zvaničnika Beograda od kada je na vlasti nova makedonska politička garnitura (od juna 2017. godine). Brnabić i Zaev su imali protokolarni susret na marginama regionalnog samita u Trstu u julu 2017. godine.
Pre godinu dana granični prelaz Tabanovce - Preševo posetili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Zaev, koji je nekoliko meseci po stupanju na dužnost premijera, u novembru 2017. godine, bio u zvaničnoj poseti Beogradu.
Zaev je u maju ove godine prisustvovao otvaranju južnog kraka Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru u Vladičinom Hanu, opštini na jugu Srbije udaljenoj od makedonske granice 67 kilometara.
I to je, uz neke susrete na međunarodnim i regionalnim skupovima, manje više sve.
'Vertikala - Gruevski, Vučić, Orban'
"Srbija, od kako je promenjena vlast u Severnoj Makedoniji, pokazuje zlovolju prema Skoplju", kaže Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.
Priroda političke vlasti je spajala ranijeg makedonskog premijera Nikole Gruevskog sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, objašnjava Popov.
"To je bila jedna autoritarna vertikala – Gruevski, Vučić i Orban", navodi Popov.
Od promene vlasti u Severnoj Makedoniji, smene Nikole Gruevskog čija je partija VMRO DPNE izgubila na izborima, i dolaska na vlast u maju 2017. godine Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva sa koalicionim partnerima, odnosi Beograda i Skoplja su naglo pogoršani.
U nemirima u parlamentu u noći 27. aprila 2017. godine, kada su upali demonstranti, sledbenici poraženog Gruevskog, bio je prisutan jedan bezbednjak, član Ambasade Srbije, zbog čega je ambasadorka Srbije Dušanka Divjak Tomić pozvana u makedonsko Ministarstvo inostranih poslova, kako bi objasnila njegovo prisustvo.
Odnosi su se do te mere zaoštrili da je u avgustu 2017. godine kompletno osoblje ambasade Srbije bilo povučeno na "hitne konsultacije". Tenzije su opale posle sporazuma koji su Zaev i predsednik Srbije Aleksandar Vučić postigli 23. avgusta u telefonskom razgovoru nakon čega se 31. avgusta ambasadorka Srbije vratila u Skoplje.
Bilo je, kaže Popov, vidljivo i ignorantsko ponašanje zvaničnog Beograda nakon sklapanja istorijskog sporazuma između tadašnjeg grčkog premijera Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva (2018.) kojim je rešen dugogodišnji spor o imenu tadašnje Makedonije. Od februara 2019. južni sused Srbije se zove Severna Makedonija.
"Beograd je odreagovao veoma uzdržano, umesto da pozdravi taj sporazum, on je prešao preko njega kao da se ništa nije desilo. Iz dva razloga. Najpre što je to postigla garnitura koja nije po volji Beogradu. A drugo, što su dva državnika, Cipras i Zaev pokazali državnički stav. Našli su hrabrosti da urade nešto što je veoma nepopularno i u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj. A to je ujedno i pokazatelj da bi se na isti način moglo, uz državničku hrabrost, rešiti i pitanje Kosova", kaže Popov.
Jedna dobra vest
Otvaranje integrisanog graničnog prelaza i prethodno potpisivanje pet protokola 20. avgusta u Skoplju o sprovođenju Sporazuma o zajedničkoj kontroli na prelazu Tabanovce - Preševo, između ostalog, i o zajedničkoj carini, značajan je iskorak u odnosima dve države. To pozdravljaju i naši sagovornici.
"Radujem se takvim potezima, dobro je to", kaže Ljubomir Frčkoski.
"To je jedan od dobrih poteza koji može doprineti da se ubrza kretanje ljudi i robe, a to je u interesu obe zemlje", poručuje Popov.
Mogućnost prelaska granice bez pasoša, samo sa ličnom kartom, Srbija ima sa dva suseda, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.
Facebook Forum