Tužilaštvo ispituje događaje, kancelarija Ombudsmana pregleda snimke, a deo lokalnih udruženja i opozicionih stranaka podnosi prijave i poziva građane na novi skup protiv nasilja u Novom Sadu.
To je epilog sedam dana nakon protesta u najvećem gradu pokrajine Vojvodine, gde je 21. jula došlo do sukoba demonstranata sa muškarcima u civilu bez obeležja.
Zahtev demonstranata, aktivista i opozicije je da policija i tužilaštvo procesuiraju one koji su, kako se navodi, "batinali" građane nedelju dana ranije.
Predstavnici vlasti tvrde da je sve bilo po propisu i da nasilja nad demonstrantima nije bilo. Ali, sa druge strane, demonstranti ističu da je nad njima upotrebljena prekomerna sila.
U svojim tvrdnjama pozivaju se, pored ostalog, na snimke koji kruže u medijima i na društvenim mrežama. Na jednom od njih, vide se tri muškarca u civilu, kako kolenom pritiskaju vrat jednom od demonstranata i stavljaju mu lisice.
Prekomernu upotrebu sile osudile su opozicione partije i nevladine organizacije.
Bojan Elek iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) za Radio Slobodna Evropa (RSE) ističe da "privatno obezbeđenje ne bi smelo, a posebno ne u prisustvu policije, da hapsi ljude".
"Policija ima nadležnost da to radi. Ali, videli smo na snimcima da je policija asistirala privatnom obezbeđenju u hapšenju", ukazao je on.
Postupanje muškaraca u civilu on je nazvao "fizičkim maltretiranjem građana koji su se okupili da izraze nezadovoljstvo".
Šta se dogodilo u Novom Sadu?
Na poziv oko 20 lokalnih ekoloških udruženja i opozicionih stranaka, oko 200 građana protestovalo je 21. jula protiv usvajanja generalnog urbanističkog plana grada - krovnog dokumenta koji određuje kako će se Novi Sad urbanistički razvijati.
Oni su sprečeni da priđu zgradi u kojoj se održavala sednica gradske skupštine. Postavljene su ograde oko kojih su stajali muškarci u belim majicama bez vidljivih obeležja.
Demonstranti su hteli da probiju ogradu, a na fotografijama i snimcima koji su objavljeni u medijima i na društvenim mrežama, vide se osobe u civilu koje se fizički obračunavaju sa demonstrantima.
Pred skupštinom se, nakon izbijanja incidenta, pojavio i policijski kordon u opremi za razbijanje demonstracija. Zajedno sa policijom, kako se vidi na snimcima, u kordon su stali muškarci za koje se veruje da su pripadnici privatnog obezbeđenja gradskih institucija.
Lokalna udruženja i opozicione stranke navode da su u nasilju nad demonstrantima učestvovali pripadnici bezbednosnih službi Srbije, kao što su policija i Žandarmerija, ali i privatnog obezbeđenja koje je angažovao Grad Novi Sad, firme "Intersec Team".
Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je demantovalo navode da je policija bila nasilna. Dodali su da su pripadnici MUP-a sprečili "upad" demonstranta na gradsku sednicu i da su dva demonstranta privedena zbog napada na službeno lice.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je u danu protesta optužio demonstrante da su "namerno izazvali nasilje" pred zasedanje Skupštine grada, dodajući da je policija radila svoj posao i da nema informacije da je privatno obezbeđenje hapsilo građane.
Firma "Intersec Team" nije odgovorila na upit RSE.
Šta kaže zakon?
Rad privatnog obezbeđenja određen je Zakonom o privatnom obezbeđenju, usvojenim 2015. godine.
Kontrolu nad privatnim obezbeđenjem vrši policija, a za kršenje zakona firmama su zaprećene novčane kazne do 17.000 evra, kao i gubljenje dozvole za rad.
Prema zakonu, službenici privatnog obezbeđenja zaduženi su za zaštitu objekata i "štićene zone" oko objekta - na primer, dvorišta zgrade. Oni moraju imati jasne oznake – legitimaciju i uniformu, odnosno odeću na kojoj piše "obezbeđenje".
Nošenje legitimacija i uniformi je bitno da bi građani koji su u kontaktu sa privatnim obezbeđenjem znali ko sa njima postupa, ukazuje istraživač nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek.
"To nije bio slučaj (na protestu 21. jula), kako smo videli na snimcima iz Novog Sada", rekao je on.
I to, kako navodi, nije bio jedini njihov prestup. Prema zakonu, ti službenici ne mogu da imaju nadležnosti koje ima policija.
"Oni (obezbeđenje) ne bi trebalo da budu ti koji hapse, a videli smo na snimcima da je policija asistirala privatnom obezbeđenju u tome. To su potpuno zamenjene uloge. Prvi put smo videli koordinaciju između policije i privatnog obezbeđenja na ovaj način", ukazao je.
Zakonom je određeno da privatno obezbeđenje može u zgradi i štićenoj zoni da privremeno zadrži, dok ne dođe policija. U zakonu se navodi i da privatno obezbeđenje "ne sme da ometa rad državnih organa i narušava spokojstvo građana".
Šta je prekomerna upotreba sile?
Glavni problem je, zaključuje Elek, prekomerna upotreba sile. On to ilustruje na primeru privođenja demonstranta u Novom Sadu, kojem su, kako kaže, lisice na ruke stavljali pripadnici obezbeđenja.
"Ako osoba već leži na zemlji, ne pruža otpor, sluša naređenja koja joj se izdaju, a to smo videli u ovom slučaju - nije bilo potrebe da joj stavljate koleno na vrat", naglasio je Elek.
A šta mogu biti naredni koraci u slučaju prekomerne sile?
"Mogla bi da se podnese krivična prijava protiv konkretnih pripadnika obezbeđenja, da se zatraži odgovornost policije koja je bila zadužena da spreči da dođe do incidenata, ali postoji i politička i moralna odgovornost ljudi koji su na čelu policije (MUP) i grada Novog Sada, koji su dozvolili da do incidenata dođe", ukazao je Bojan Elek.
O događajima u Novom Sadu oglasio se, dan nakon protesta, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema njegovim rečima, obezbeđenje ispred skupštine angažovano je u skladu sa zakonom, da štiti objekat od "nasilnog upada" i dodao da je reakcija policije bila "blaga".
"Policija je bila toliko blaga i toliko vodila računa da nikoga ne povredi i samo jasnom merom odvraćanja upozori sve da nasilje i divljaštvo koje su već preduzimali neće biti dozvoljeno, ništa više", rekao je Vučić 22. jula.
Šta kažu policija i tužilaštvo?
Tužilaštvo u Novom Sadu za RSE je 27. jula potvrdilo da preduzima mere po službenoj dužnosti kako bi utvrdilo da li je na protestu u tom gradu bilo elemenata krivičnih dela.
Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu upućena su pitanja da li postupaju zbog navoda o prekomernoj upotrebi sile i šta je do sada urađeno.
Naveli su da Tužilaštvo, u skladu sa zakonom i nadležnošću, preduzima sve mere i radnje "po službenoj dužnosti, radi provera i utvrđivanja postojanja osnova sumnje" da li se na pomenutim događajima "stiču sva bitna obeležja nekog od krivičnih dela".
Na pitanje o broju krivičnih prijava koje su pristigle u Tužilaštvo i ko ih je sve podneo, iz te institucije nije odgovoreno.
Za sada je poznato da je krivičnu prijavu podnela opoziciona Stranka slobode i pravde 25. jula. Sumnjaju da su, kako se navodi, pripadnici privatnog obezbeđenja, Žandarmerije i drugih službi, počinili više krivičnih dela na protestu u Novom Sadu.
Ista stranka je 26. jula i policijskoj upravi u Novom Sadu predala prijavu protiv firme "Intersec Team" , uz navode da su nezakonito obavljali delatnost privatnog obezbeđenja.
Pritužbu policiji su 27. jula podneli i predstavnici lokalnih organizacija u Novom Sadu, prenosi novosadski portal 021. Aktivistkinja Marija Srdić rekla je da u proteklih nedelju dana nisu dobili informacije od državnih ustanova da li se ispituje ko su osobe koje su bile nasilne prema građanima.
Aktivisti su pritužbu podneli sektoru unutrašnje kontrole policije i žale se na nepostupanje policijskih službenika, jer su, kako tvrde, pripadnici privatnog obezbeđenja "prekoračili svako moguće zakonsko ovlašćenje i policija nije reagovala na njihovo ponašanje".
Šta kaže Zaštitnik građana?
Dešavanja na protestu 21. jula u Novom Sadu proverava kancelarija i Zaštitnika građana.
Kako je 26. jula za televiziju Insajder izjavio Zaštitnik građana Zoran Pašalić, u toku je pregled svih dostupnih snimaka, "kako se nešto ne bi propustilo".
Da Zaštitnik građana sprovede kontrolu nad postupanjem, jedan je od zahteva učesnika protesta.
Ko obezbeđuje institucije Novog Sada?
Od 17. maja 2022. godine, firmi "Intersec Team" je na godinu dana povereno obezbeđenje imovine i objekata kojima koordinira gradska institucija Novog Sada, Služba za zajedničke poslove.
Vrednost ugovorenog posla je oko 250.000 evra, a "Intersec Team" se jedini javio na konkurs.
Od februara 2021. godine, firma ima i dvogodišnji ugovor o obezbeđenju sa još jednom institucijom Novog Sada - Gradskom upravom za imovinu, vredan oko 2,5 miliona evra.
Prošle, 2021. godine je "Intersec Team" imao 2,76 miliona evra prihoda, što je preko 80 odsto više na 1,57 miliona evra tokom 2020. godine.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da je Skupštinu u danu protesta čuvala licencirana firma sa kojom grad ima ugovor za obezbeđenje institucija.
Kako se dobija dozvola za obezbeđenje?
Poslove privatnog obezbeđenja, prema zakonu, može vršiti samo firma sa licencom Ministarstva unutrašnjih poslova, koja se izdaje na pet godina.
Svi pripadnici privatnog obezbeđenja takođe moraju imati dozvole ministarstva.
Propisani uslovi za dobijanje licence su, pored ostalih, savladana obuka i položen stručni ispit u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Takođe je naznačeno da pripadnik obezbeđenja ne sme da ima "bezbednosne smetnje" – odnosno, da se protiv njega ne vodi krivični postupak i da nije osuđivan na zatvorske kazne za niz krivičnih dela ili prekršaja.
Aktivisti su u svojim kritikama naveli da je prekršen i taj uslov. Iz policije i kompanije ti navodi nisu javno komentarisani, niti je na pitanja o tome odgovoreno za RSE.
Što se protestuje u Novom Sadu?
Pored zahteva za procesuiranje odgovornih za incidente na protestima, aktivisti ne odustaju ni od prvog povoda za protest – promenu Generalnog urbanističkog plana Novog Sada.
JOŠ VESTI RSE:
- Aktivisti prekinuli raspravu o urbanističkom planu u Novom Sadu
- Privedeni aktivisti iz Novog Sada zbog bacanja dimnih bombi
Aktivisti su naveli da tim dokumentom, koji je usvojen 21. jula, "gradska vlast predaje Novi Sad u ruke privatnih investitora".
Za predstavnike vlasti u Novom Sadu, predvođene Srpskom naprednom strankom, generalni urbanistički plan je "apsolutno razvojan, dobro odmeren i koncipiran od strane struke, a ne stranačkih aktivista".
Pre usvajanja plana, kojim se utvrđuje kakva će biti namena svakog dela grada i gde sme da se gradi, pristiglo je više od 12.000 komentara i primedbi aktivista i organizacija.
Facebook Forum