Dostupni linkovi

Ambasador Kosnet za RSE: Nema sveobuhvatnog sporazuma bez kompromisa


Ambasador SAD-a na Kosovu Filip Kosnet

Američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet (Phillip Kosnett) rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da, kako bi Kosovo i Srbija krenuli napred, svi trebaju da imaju novi pristup pitanjima i "preduzmu smele korake koje dovode do promena".

Ne želeći da ulazi u detalje političkog procesa u Briselu između Kosova i Srbije, Kosnet je rekao da je nemoguće postići sveobuhvatan sporazum bez kompromisa svih strana.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države po pitanju Kosova i Srbije pokušavaju da se fokusiraju na stvari koje se mogu postići u zemlji, a ne na procese, pravila i protokole.

Kosnet je rekao da je cilj Vašingtona da podstakne proces koji će kulminirati potpunom normalizacijom odnosa dve zemlje. Prema njegovim rečima, napori na rešavanju političkih problema godinama su trajali, bez velikog napretka. Zbog toga su, rekao je, SAD odlučile da se usredsrede na ekonomska pitanja između dve zemlje.

Teško postaviti vremenski okvir

RSE: Kosovo i Srbija su se obavezali na ekonomsku normalizaciju potpisivanjem separatnih dokumenata u Beloj kući, ali glavno pitanje ovde je uzajamno priznanje. Kada će se to, prema Vašem mišljenju, dogoditi?

Ambasador Kosnet za RSE: Da bi Kosovo i Srbija mogli na napreduju, moraju da zauzmu novi pristup
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:13:44 0:00

Kosnet: Mislim da je teško postaviti vremenski okvir ili vremenski rok za tako nešto. Cilj Sjedinjenih Država je da ohrabre proces koji će se završiti punim, normalnim odnosima između dveju zemalja, a ono što predsednik Tramp (Trump, Donald) želi prvo da uradi jeste da se fokusira najpre na ekonomsku dimenziju. Napori da se reše svi politički problemi razvlačili su se godinama bez mnogo napretka, tako da je predsednik rekao: “Zašto mi to ne preokrenemo i pokušamo da se najpre koncentrišemo na ekonomske probleme, koji su od najdirektnijeg značaja za obične građane obe zemlje?”.

Mi smatramo da taj pristup već pokazuje svoju vrednost. Ono što radimo na ekonomskom putu je dopunjavanje i podsticanje koraka koji će se preduzimati na političkom putu, ali vam ne mogu reći koliko dugo će trajati dok puna politička normalizacija između Kosova i Srbije ne postane realnost.

RSE: Postoji sada sporazum o ekonomskoj normalizaciji. Ko će nadgledati njegovu implementaciju?

Kosnet: To je fundamentalna odgovornost je na vladama Kosova i Srbije da bi da ispune obećanja data u Vašingtonu. Naravno, Sjedinjene Države će to pomno pratiti, a veći deo napretka zavisiće od uloge američkog biznisa, kao i američkih vladinih agencija.

Kao što znate, večeras (21. septembar) će na Kosovo doći međuagencijska delegacija, predvođena ambasadorom (Richard, Richard) Grenelom (Grenell) i glavnim izvršnim direktorom naše Razvojne finansijske korporacije (DFC), zajedno sa ljudima iz drugih američkih agencija.

Fokus ove posete je kretanje ka pretvaranju obećanja iz Vašingtona u stvarnost i pronalaženju načina za američku vladu i američki biznis za podršku Kosovu kako Kosovo napreduje.

Ali, sve što mi možemo da uradimo jeste podrška, kako u borbi protiv COVID-a 19, tako i u borbi protiv korupcije na Kosovu. Mnogo je toga što prijatelji Kosova mogu učiniti da vas podrže, ali na kraju je na građanima i liderima Kosova da se sve to ostvari.

Dopunjavanje poslova Vašingtona i Brisela

RSE: Vidite li i Evropsku uniju u implementaciji ovog sporazuma?

Kosnet: Mi mislimo da posao koji je urađen u Vašingtonu, dopunjuje onaj koji u Briselu obavlja Evropska unija. Neke tačke dnevnog reda se svakako preklapaju. Kada govorimo o ekonomskom razvoju Kosova i Srbije, kad govorimo o osnaživanju ekonomske saradnje u regionu. naravno, da tu ima mesta za ulogu Evropske unije i mi sa njima o tome razgovaramo. Međutim, ono što želimo da postignemo jeste da se odmaknemo od fokusiranja samo na proces i pravila i protokol i da premestimo fokus na dela koja su ostvariva.

RSE: Šta će se desiti ako jedna strana prekrši obaveze? Postoje li sankcije?

Kosnet: To je hipotetičko pitanje. Za nas će i Kosovo i Srbija biti odgovorni za ispunjavanje obaveze koje su preuzeli, ali fokus ne treba da bude da se govori o sankcijama ili kaznama. Radije bih da se koncentrišemo na prilike, na šanse, koje sporazum iz Vašingtona otvara. Tu govorimo o mogućnostima značajnih američkih investicija na Kosovu i u Srbiji.

Obaveze koje su kosovski i srpski lideri preuzeli u Vašingtonu, kombinovani sa naporima u borbi protiv korupcije i poboljšavanjem investicione klime u celom regionu u funkciji je privlačenja i novca privatnog sektora, tako da što se više usredsredimo na mogućnosti, na otvaranje novih radnih mesta, na ulaganje, na jačanje privatnog sektora na Kosovu i u njegovom susedstvu, to ćemo postići više. Hoću da kažem, priča o sankcijama i kaznama nije pravi način da gledamo da ovo pitanje.

Kosovo razume američku zabrinutost

RSE: Ali, sporazumom iz Vašingtona su se obe strane obavezale da će zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača. Da li je Huavej (Huawei) nepouzdan dobavljač za Sjedinjene Države? O tom problemu se uveliko diskutuje, posebno u Srbiji, imajući u vidu veze i saradnju sa ovom kineskom kompanijom.

Kosnet: Ja nisam ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji, tako da ću se uzdržati od govora o tome šta su planovi Srbije. Ono što znam jeste da je vlada Kosova u prošlosti jasno stavila do znanja da razume američku zabrinutost u vezi sa Huavejem i da neće nabavljati nikakvu tehnologiju u Telekom Kosovo koju nudi Huavej, zbog čega smo mi zadovoljni.

RSE: Ambasadore, ko će finansirati projekte koji su odobreni u Beloj kući?

Kosnet: Mislim da ne postoji tvrd odgovor na to pitanje. Kao što smo diskutovali, naša razvojna finansijska korporacija računa na značajno prisustvo u regionu, uključujući i Kosovo, a i naša EXIM banka, Eksport-import banka će imati značajnu ulogu. Takođe se nadamo da će i privatni sektor investirati, a svakako će biti i evropskih investicija.

Kao što ste primetili ranije, svakako ima mesta za ulogu Evropske unije u osnaživanju regionalne trgovine i regionalne infrastrukture, ekonomskog razvoja Kosova i Srbije i svih zemalja Zapadnog Balkana. Dakle, smatram da će sve ovo biti tema intenzivne debate u mesecima koji predstoje, ali ništa još nije rešeno.

RSE: Da li mi govorimo o zajmovima, donacijama ili finansijskoj pomoći?

Kosnet: Mislim da govorimo o svim vidovima finansijskih instrumenata – kreditima, garancijama zajmova, investicijama privatnog sektora, a sve to će doći u fokus u nedeljama i mesecima pred nama.

Prilike i šanse za američke kompanije

RSE: Koliko je Kosovo spremno da primi američke investitore?

Kosnet: Ako pričate sa američkim investitorima, a ja to činim sve vreme, uključujući i članove kosovske dijaspore u Sjedinjenim Državama, ali i druge kompanije, oni su vrlo svesni prilika i prednosti koje im se pružaju na Kosovu. Kosovo, recimo, ima vrlo mladu, visoko kvalifikovanu radnu snagu.

Ja sam prvi put bio na Kosovu 2003. godine, a kad sam se vratio pre dve godine bio sam vrlo impresioniran mladim, visokoobrazovanim, tehnički obučenim mladim ljudima koji govore više jezika, ljudima koji od ove zemlje mogu napraviti drugi Izrael, drugi Singapur, pravu visokotehnološku oazu u regionu.

Dakle, svakako postoje prilike i šanse za američke kompanije. Mi verujemo da je unapređenje odnosa između Kosova i njegovih suseda, posebno Srbije, kao i prevazilaženje duboko ukorenjene kulture korupcije i nepotizma na Kosovu zaista važno za poboljšanje atmosfere za strane investicije.

Otvoreno govoreći, kada pričam sa stranim investitorima, jedno od prvih pitanja koja mi uvek postavljaju je: „Možemo li verovati pravosudnom sistemu?“ „Da li su sudovi časni?“ „Ako, na primer, uđemo u spor sa lokalnim partnerom, hoćemo li imati fer tretman?“.

Ja na ta pitanja ne mogu da im odgovorim sa entuzijazmom koji bih želeo da imam. Upravo je to jedan od razloga što Sjedinjene Države preko Ministarstva pravde, Agencije za međunarodni razvoj, Stejt dipartmenta radi već godinama da ojača pravosuđe na Kosovu. Dakle, vidite, naša zabrinutost oko pravde, poboljšanja miroljubivih odnosa sa susedima direktno su povezane sa ekonomskim mogućnostima i šansama.

RSE: Ambasadore, da se vratimo na sporazum iz Bele kuće. Jedna tačka koja je izazvala nezadovoljstvo na Kosovu, naročito, u opozicionim partijama, jeste odredba o izradi studije izvodljivosti o zajedničkom korišćenju jezera Uimani ili Gazivode. Verujete li da Srbija ima pravo na deo ovog Jezera?

Kosnet: Mi verujemo da je vrlo lako reći „ne“ na razne stvari. Mnogo je teže reći „da“ ili bar „možda, hajde da vidimo“. Pokušali smo da objasnimo da naš tim iz Departmenta energetike treba da dođe ovamo da uradi studiju izvodljivosti o upotrebi jezera za energiju, kao i za sigurno vodosnabdevanje. A sigurno snabdevanje energijom i vodom je veliki problem za Kosovo i susedne zemlje.

Ja razumem istoriju, razumem zašto pojedini kažu – pa, to je prvi korak ka dovođenju u pitanje suvereniteta i kontrole. Još jednom: vrlo je lako reći „ne“, mi nećemo preduzeti taj smeo korak.

Zašto je važno jezero Gazivode?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:46 0:00

Naš stav je da izrada studije izvodljivosti o boljem korišćenju jezera nema veze sa pitanjem suvereniteta, niti obavezuje bilo koju vladu da preduzme bilo kakve konkretne korake u tom smislu. To je sam način da se uspostave bolje ekonomske veze u regionu, koje Kosovu i građanima Kosova trebaju kako bi krenuli napred. Dozvolite mi da to pojasnim. Za poslednjih dvadeset godina na Kosovu se razvila kultura u kojoj su mnogi ljudi, mnogi u političkoj sferi, ali i mnogi obični građani, postali naviknuti na ideju da će Sjedinjene Države, Evropska unija i druge zemlje, nastaviti da obezbeđuju veliki deo ekonomske pomoći Kosovu. Ja moram da kažem da će naša ekonomska pomoć biti privremena. Ona će biti tranziciona.

Na primer, u sektoru, mi ne dajemo prosto subvencije i keš farmerima nego naša Agencija za međunarodni razvoj (USAID) potrošila je milione pokušavajući da modernizuje sektor poljoprivrede kako bi pomogla poljoprivrednicima da modernizuju svoju proizvodnju, kako bi zaradili više na svojim proizvodima. Takođe investiramo u oblast obrazovanja. Čini nam se da je, recimo, naša pomoć u toj oblasti tokom epidemije odigrala značajnu ulogu u omogućavanju deci da uče on-line.

Mogao bih da nastavim u nedogled, ali moja poenta je da svi naši napori i naša pomoć, kao i pomoć naših evropskih prijatelja treba da budu privremeni, dok traje tranzicija. A Kosovo će, neizbežno, morati da preuzme više odgovornosti za sopstveni ekonomski razvoj. A put da se do toga dođe je da se preduzmi smeli koraci ka izgradnji regionalne ekonomije, ka jačanju pravosuđa i privatnog sektora, a sve to će pomoći da se privuku strani investitori.

Još jednom, sve to je direktno povezano sa naporima da se unaprede politički i ekonomski odnosi sa susedima Kosova. A to nije samo Srbija. Primera radi, jedan od elemenata vašingtonskog sporazuma je takozvani mini-Šengen. Kad je mini-Šengen postao problem, čuo sam od mnogih prijatelja sa Kosova: „Mora da je nešto loše u tome pošto se Srbiji sviđa ta ideja. Srbiji se sviđa, dakle, mora da je to loše po nas“. Ili, pak_ „To rekreira staru Jugoslaviju“.

Ok, ja razumem tu zabrinutost jer znam štošta iz istorije ove zemlje i ne podsmevam se tim njihovim strahovima. Mislim, međutim, da moramo da se izdignemo iznad tih bojazni i da razmišljamo o tome kako da gradimo regionalnu ekonomiju koja je dobra za Kosovo. Pogledajte mapu: susedima Kosova treba Kosovo, kao što Kosovu treba da i samo bude deo regionalne ekonomije. Primera radi, ako pogledamo energetsku infrastrukturu, električnu mrežu, gradnju cevovoda koji će dovoditi jeftin, čist i pouzdan prirodni gas koji će omogućiti da Kosovo postane značajniji faktor energetske budućnosti regiona, ne možete to uraditi ako Kosovo bude samo velika crna tačka u sredini.

Često sam govorio prijateljima ovde: ako vam se ne sviđa inicijalni koncept mini-Šengena, odgovor nije u tome da ga ignorišete, odgovor je da idete na sastanke, iznosite svoje argumente i pokušavate da i sami učestvujete u oblikovanju budućnosti. To ne znači da treba da zaboravite prošlost. Važno je za ljude na Kosovu da se sećaju svoje prošlosti, važno je za Kosovo i njegove susede sa se suoče sa svime što je bilo negativno u njihovoj prošlosti, nikad, dakle, nisam rekao – hajte, zaboravite prošlost, ali ne smemo dozvoliti da budućnost postane talac prošlosti.

RSE: Ambasadore, postoje li zajednički napori Sjedinjenih Država i Evropske unije kad je reč o briselskom dijalogu Kosova i Srbije?

Kosnet: Mi smo u vrlo bliskom kontaktu sa našim kolegama iz Evropske unije – ovde, u Beogradu, u Briselu, u Vašingtonu. Ambasador Grenel priča sa Evropljanima, Met Palmer (Mathiew, koji je specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan, takođe. Znate, to je njegov posao – da se sreće sa Evropljanima i drugima kako bi se stvari pomerile napred. Met Palmer je bio nedavno u Briselu, gde se sreo sa gospodinom (Miroslavom) Lajčakom. U tom smislu, to definitivno nije rivalstvo, to je partnerstvo.

RSE: Tokom poslednje runde ekspertskih razgovora u Briselu prošle nedelje srpska strana je uslovila nastavljanje tih razgovora formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom. Na drugoj strani, kosovska vlada je rakla da će formirati tu zajednicu, ali nakon priznanja kosovske nezavisnosti od strane Srbije. Kako to komentarišete?

Kosnet: Moj komentar bi bio da treba da napravite intervju sa specijalnim izaslanikom Evropske unije na Kosovu, mislim da treba da pričate sa kosovskom vadom i Evropskom unijom o detaljima diskusije u Briselu.

RSE: Očekujete li da će Kosovo usko formirati Asocijaciju opština sa srpskom većinom?

Kosnet: Danas o tome nemamo ništa za vas. Ne znam.​

RSE: Kosovski lideri su više puta isticali da su napravili dovoljno kompromisa za srpsku zajednicu na Kosovu prihvatajući Ahtisarijev plan i da nisu spremni za činjenje dodatnih, dok na drugoj strani se čini da Srbija neće pristati na finalno rešenje ako ne dobije nešto za uzvrat. Kako gledate na to?

Kosnet: Bez ulaženja u detalje Ahtisarijevog plana i političkog procesa u Briselu, mislim da je nemoguće doći do sveobuhvatnog sporazuma bez kompromisa na obema stranama. Moje diplomatsko iskustvo pokazuje da je uspešan onaj sporazum u kome niko nije potpuno srećan, svaka strana uvek oseća da je popustila u nečemu, da se odrekla nečega, možda i previše toga.

Srbi imaju sopstvenu percepciju Ahtisarijevog plana i onoga što se desilo u prošlosti. Da bi se krenulo napred, mislim da svaka strana treba da ponovo pogleda i preispita svoja stara gledišta. To ne znači da prethodni sporazumi treba da budu odbačeni, to samo znači da ljudi treba da se fokusiraju na to kako da dođu do toga da kažu „da“, umesto „ne“. Kad kažem ljudi, mislim da i predstavnici Srbije to moraju učiniti. Svi moraju preduzeti hrabre korake kako bi došlo do promena.​

RSE: Vraćajući se na vašingtonski sporazum, da li će biti još sastanaka u Vašingtonu, dodatnih sporazuma o ekonomskoj normalizaciji?

Kosnet: Nemam ništa da najavim u ovom trenutku. Mislim da smo sada moje kolege u Vašingtonu i ja, kao i Kosovo i Srbija, fokusirani da ohrabrimo implementaciju onoga što je u Vašingtonu sporazumom dogovoreno. A ima mnogo posla da se obavi. Veoma je važno za Kosovo i Srbiju što su prihvatili te obaveze, ali pretvaranje obaveza na papiru u železničku prugu, u autoput – to zahteva ozbiljan rad i za to će trebati i neko vreme, a mi nemamo nameru da gubimo vreme.

Neki ljudi su mislili da su Amerikanci samo hteli da se dođe u Vašington kako bi obezbedili priliku za fotografisanje – lepa slika u Beloj kući, svi na slici, dakle, da je to bila samo iluzija nekog napretka. To nikako nije bio slučaj i činjenica da sada imamo delegaciju koja sleće ovde pokazatelj je da mi nismo zainteresovani samo za puku simboliku, već da želimo akciju, da hoćemo te simbole da pretvorimo u realnost i Sjedinjene Države će biti deo tog procesa.

RSE: Da li se neko zalaže za tim simbolikama?

Kosnet: Mislim da je lako da se zaglavite u procesu. Mi smo konzistentno govorili: želimo rezultate. To je priroda našeg diplomatskog pristupa na Balkanu sada. Činjenica je da je Trampova administracija pokazala veći interes za ekonomski napredak Balkana nego bilo koja druga američka administracija tokom mnogo godina – bila ona republikanska ili demokratska. To je zaista visoki prioritet ove administracije.

Jedna stvar koju pouzdano mogu reći jeste da podrška Kosovu I podrška bliskim odnosima između Kosova i Sjedinjenih Država jeste politika obe partije. I demokratima I republikancima je stalo do Kosova i zaista imaju sa Kosovom vrlo bliske, veoma specijalne odnose. Ali, sadašnja administracija čini mnogo da dovede do promena.

RSE: Države Kvinte pozvale su vladu i opoziciju da se usprotive svakom pokušaju diskreditovanja Specijalizovanih veća i Kancelarije specijalnog tužioca i osiguraju da misija ovih veća bude u skladu s ustavom. Postoje li takvi potezi za podrivanje suda i šta mislite ko stoji iza toga?

Kosnet: Mislim da je jasno, da nije nikakva tajna, da postoje ljudi na Kosovu kojima nije stalo da Specijalizovanih veća, koji smatraju da nije primereno da postoji sud koji je fokusiran na optužbe za moguće zločine počinjene na Kosovu a da nema širi mandat koji bi uključivao i zločine u širem region, kao I one počinjene ranije, tokom devedesetih.

Stav moje vlade je da Balkanu treba više pravde, a ne manje pravde i da je odgovor u tome da sva nacionalna pravosuđa u regionu treba da aktivno teže za pravdom, bez obzira na to koje su nacionalnosti žrtve ili počinioci zločina. Biću direktniji. Ima ljudi koji pitaju zašto postoji sud koji je fokusiran primarno na Albance kad toliko Srba nije privedeno pravdi. Još jednom: naša pozicija, naš odgovor je: treba više pravde, a ne manje pravde.

Što se tiče konkretnih slučajeva koji su u toku, na Kosovu i u Sjedinjenim Državama postoji pretpostavka nevinosti. Mi smatramo da je svako nevin, tako treba da bude I tretiran, dok sud ne dokaže da je kriv. U tom smislu, činjenica da je neko optužen ili se razmatra podizanje optužnice protiv njega, ne znači da je kriv. Mi želimo da sud bude osposobljen da funkcioniše i u tom pogledu smatramo da je važno da svi sudu daju mogućnost da radi svoj posao.

RSE: Hvala, ambasadore.

Kosnet: Mogu li samo na kraju da kažem par reči o COVID-u 19? Nijedna zemlja nema konačne odgovore na pitanje kako se boriti protiv pandemije. Sjedinjene Države se svakako bore kao I sve druge zemlje da pronađu prave odgovore, da nađe pravi balans između zaštite javnog zdravlja i održavanja ekonomske aktivnosti. Ne možemo prosto da zaustavimo ekonomiju bilo koje zemlje dok se borimo protiv pandemije. Sjedinjene Države su učinile mnogo da pomognu Kosovu u tom pogledu i veoma sam ponosan što smo obezbedili opremu, mehaničke ventilatore koje je ovamo uputio predsednik Tramp, obezbedili smo I opremu za testiranje i higijenske artikle.

Osim toga, razmenjivali smo ideje sa Ministarstvom zdravlja i drugim zvaničnicima. A Kosovo je učilo ne samo iz naših uspeha nego i iz naših grešaka. Opet kažem, niko nema sve prave odgovore, ali moram da kažem, i to kao stanovnik Kosova, a ne samo američki diplomata, da mnogi građani ovde situaciju shvataju vrlo ozbiljno. Moram da kažem, šetam po gradu, ljudi ne nose maske ili ih ne nose kako treba, ne peru ruke baš često. Mislim da je važno da se ljudi pridržavaju neophodnih mera koje zaista ne koštaju mnogo kako bi zaštitili sebe i članove svojih porodica.

U šetnji bih prolazio pored kafića i viđao mnoge mlade ljude, pretežno mladiće, kako sede tamo, smeju se, na pola metra jedni od drugih. Onda odu kući gde često žive sa starijim članovima porodice i rođacima. Nema potrebe da se to radi. Ja potpuno razumem zašto su restorani i kafići otvoreni. Da imam restoran, takođe bih želeo da taj restoran radi, kako bih prehranio svoju porodicu i obezbedim posao za svoje zaposlene.

Ali, ja bih apelovao da svi pokažu ličnu odgovornost u borbi protiv pandemije. To nije zadatak samo Vlade. Doktori i drugi medicinski radnici, policija rade izuzetno uspešan posao pokušavajuši da održe zemlju sigurnom. A svi stanovnici Kosova, uključujući i mene i moju porodicu, takođe moraju da rade svoj deo posla. Hvala za priliku da to kažem.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG