Zajednica opština sa srpskom većinom ponovo je u fokusu razgovora Prištine i Beograda a ekspertski timovi dveju strana u četvrtak (17. septembar) u Briselu razgovaraće upravo na tu temu.
Savetnik kosovskog premijera Džavit Bećiri (Xhavit Beqiri), međutim, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će zvanična Priština u dijalogu sa Srbijom usloviti sprovođenje sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom međusobnim priznanjem. On tvrdi da Kosovo neće potpisivati odvojene sporazume o određenim pitanjima.
„Zvanični stav kosovske delegacije i premijera je da se ne može postići nikakav dogovor o određenim pitanjima, koja se čine beznačajnim, ukoliko se ne postigne konačni, pravno obavezujući, sveobuhvatan sporazum, koji će uključivati čak i priznanje“, podvlači Bećiri.
Dogovori o formiranju
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom predviđeno je prvim Briselskim sporazumom iz 2013. postignutom u dijalogu Kosova i Srbije. Konkretni detalji su dalje usaglašeni principima/opštim elementima, sporazumom iz 2015.
Međutim, Ustavni sud Kosova je decembra 2015. godine utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i Statutom o Zajednici.
Pitanje formiranja ove Zajednice je izazvalo žestoke rasprave i masovne proteste na Kosovu 2016. godine. Ponovo je pokrenuto 7. septembra ove godine, u okviru dijaloga na visokom političkom nivou koji vode premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Premijerove izjave
Premijer Kosova Avdulah Hoti je prošle nedelje u Briselu, na debati u okviru Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu, rekao da će Kosovo ispoštovati sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom iz 2015. godine. Međutim, po povratku u Prištinu je izjavio da će „primena tog sporazuma biti realizovana u skladu sa svakim slovom Ustava“.
On je u sredu (16. septembra) u Prištini kazao i da neće biti Zajednice koja će imati izvršna ovlašćenja.
Ostaje nejasno kako će se odvijati dalje situacija kada je u pitanju realizacija sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom.
Vlada Kosova je u avgustu 2018. godine formirala Upravljački tim za izradu Statuta koji su činila četiri člana iz srpske zajednice - Vinka Radosavljević, Dejan Radojković, Igor Kalamar i Svetislav Durlević. Oni su potom nacrt Statuta, prema kojem bi trebala da funkcioniše Zajednica opština sa srpskom većinom, predali Briselu. Ipak, do sada se na tu temu nije razgovaralo a Nacrt statuta je ostao u nekoj od fioka u sedištu Evropske unije.
Brisel bez odgovora
EU nije odgovorila na pitanje Radija Slobodna Evropa “da li je nacrt Statuta koji je izradio Upravljački tim i dalje važeći, te da li će to biti tema diskusije”.
Portparol Evropske komisije za spoljne poslove i bezbednost Peter Stano je naveo za RSE da će na sastanku u četvrtak biti reči o opštim pitanjima, koja će biti deo sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
„Zajednica je mehanizam, koji je pronađen 2013. godine, kako bi se zadovoljile potrebe nevećinske srpske zajednice. Od suštinske je važnosti da se, kao deo pregovora o sveobuhvatnom sporazumu, reše i opšti aranžmani za nevećinsku zajednicu“, rekao je Stano, ne precizirajući sadržaj „opštih aranžmana“.
Tači: Korak unazad za Kosovo
U međuvremenu, predsednik Kosova Hašim Tači upozorio je da je ponovno otvaranje teme oko Zajednice opština sa srpskom većinom, u okviru dijaloga sa Srbijom, korak unazad za Kosovo. Predstojeći sastanak u Briselu na nivou eksperata je ocenio “opasnim jer će se razgovarati o agendi Srbije”.
"Ponovno otvaranje pitanja o Zajednici u Briselu predstavlja zastoj za Kosovo. To je udarac na državnost Kosova i kršenje suvereniteta, postoji opasnost da se stvori 'Republika Srpska na Kosovu'. Niko nema prava da sedne da razgovara ili pregovara, a kamoli da tvrdi da postiže novi sporazum o Zajednici”, izjavio je Tači u utorak (15. septembra).
Mišljenje stručnjaka za Ustav
Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiu (Mazlum Baraliu) smatra da Priština i Beograd ne treba da razgovaraju o Zajednici opština sa srpskom većinom jer je Ustavnu sud utvrdio prekršaje. On ocenjuje da je diskusija o Zajednici u okviru briselskog dijaloga štetna za Kosovo i upoređuje je sa idejom o teritorijalnoj razmeni između Kosova i Srbije.
„Pitanje Zajednice uopšte ne bi trebalo pokretati, ne samo zato što je Ustavni sud utvrdio da se krše zakoni u 23 tačke, već zato što je taj sporazum mrtav. Srbija je od tog sporazuma napravila nebrojene opstrukcije. Srbija je preduzela direktne akcije u podrivanju državnosti Kosova, posebno oko priznanja, ali i aktiviranjem paralelnih struktura unutar države Kosovo“, rekao je Baraljiu.
Premijerov zamenik tvrdi: Pitanje Zajednice nije otvarano
Zamenik premijera Kosova Besnik Tahiri, iz Alijanse za budućnost Kosova (ABK) kaže za RSE da pitanje Zajednice nije bilo tema prošlonedeljnih razgovora u Briselu.
„Mogu da potvrdim da ni na jednom sastanku na kome sam bio pitanje Zajednice nije otvoreno kao tema. Tokom moje poslednje posete Briselu održali smo tri sastanka sa premijerom i to (pitanje Zajednice) nikada nije otvoreno kao tema. Teme su bile odnosi sa Briselom, na dijalog... Koliko znam i koliko se sećam, niko nije otvorio tu temu“, rekao je Tahiri.
Odnosi između koalicionih partnera Demokratskog saveza Kosova (DSK) i ABK pokvareni su nakon što je Vlada Kosova, koju predvodi premijer Avdulah Hoti iz DSK imenovala Skendera Hisenija na mesto koordinatora za dijaloga sa Srbijom. Istovremeno, ABK bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj) traži učešće svojih predstavnika u pregovaračkom procesu sa Srbijom.
Inače, specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak najavio je da će, nakon sastanka između ekspertskih timova u četvrtak, razgovori između dve strane na visokom političkom nivou biti nastavljeni tokom septembra.
Lajčak je, nakon imenovanja za specijalnog predstavnika za dijalog u aprilu, rekao je da taj proces neće beskrajno trajati već da bi konačni sporazum mogao da bude postignut u roku od godinu dana. Njegov mandat inače traje 12 meseci.
Dijalog Kosova i Srbije na visokom političkom nivou je nastavljen 16. jula nakon dvogodišnjeg zastoja a ekspertski timovi, na čelu sa državnim koordinatorom za dijalog Kosova sa Srbijom Skenderom (Hyseni) Hisenijem i direktorom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Markom Đurićem, su do sada usaglasili stavove o raseljenim i nestalim licima, te ekonomskoj saradnji.
* Priredila: Sandra Cvetković
Facebook Forum