Dostupni linkovi

Nejednaka moć učesnika obnovljenog dijaloga Kosova i Srbije


Premijer Kosova Avdulah Hoti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel u Briselu 16. jula

"Zaista težak susret" – ovako je premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti opisao sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 16. jula u Briselu, uz posredovanje Evropske unije (EU). Tim sastankom su, nakon dvadeset meseci zastoja, pregovori Srbije i Kosova dobili novi zamah.

Dok je Vučić, koji od dolaska na vlast Srpske napredne stranke (SNS) pregovore drži u svojim rukama, "stari igrač" u Briselu, Hoti je "novo lice" za pregovaračkim stolom. On Kosovo predstavlja u momentu kada se predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci) suočava sa optužnim aktom za ratne zločine, a kriza u vlasti započeta tokom pandemije korona virusa i dalje se nastavlja.

Nakon sastanka dvojice lidera pod okriljem evropskih zvaničnika u Briselu 16. jula, kada su tema razgovora bili nestali, interno raseljena lica i ekonomija, dogovoreno je da se tehnički dijalog nastavi već sledeće nedelje, a da novi politički susret bude u septembru.

Vučić kao jedini pregovarač Srbije

Analitičar iz Brisela i ekspert za evropsko pravo Đorđe Bojović za Radio Slobodna Evropa (RSE) naglašava da se Vučić za pregovarački sto vraća nakon izbora u Srbiji na kojima je njegova Srpska napredna stranka (SNS) sama dobila dvotrećinsku većinu.

"Ta dvotrećinska većina mu omogućava čak i promenu Ustava u onim delovima gde za to nije potreban referendum, dok je za delove koji se odnose na Kosovo – preambula i Član 182, referendum potreban", objašnjava on.

Za razliku od kosovske strane, gde postoji pregovarački tim i platforma o kojoj se raspravlja u parlamentu, u Srbiji je "glavni pregovarač" Vučić. Predsednik Srbije, prema oceni Bojovića, ima "apsolutno skoncentrisanu svu moć", a pregovore vodi "na netransparentan način".

Bilo koji sporazum koji postignu Srbija i Kosovo, kaže Bojović, bio bi sprovodljiv "ukoliko Vučić oceni da ga može politički preživeti".

"Jer je SNS postao takva mašinerija da uz svoju kampanju i svoje resurse mogu bilo koji dogovor medijski da ispromovišu i 'proguraju', a sami imaju dvotrećinsku većinu da to i ratifikuju", ističe naš sagovornik.

Hoti bez političke podrške

Evropski zvaničnici su u nekoliko navrata rekli da poštuju činjenicu da je Ustavni sud Kosova odlučio da dijalog sa Srbijom vodi Vlada Kosova.

Na Kosovu, međutim, premijer Hoti nema političku podršku za nastavak dijaloga. Na čelu je vlade koja je od mogućih 120 glasova dobila 61 - upravo onoliko koliko je potrebno za izglasavanje. Hoti u parlamentu ima i snažnu opoziciju, pokret Samoopredeljenje i Demokratsku partiju Kosova koje smatraju da aktuelna vlada nema legitimitet da vodi dijalog.

Na oktobarskim izborima 2019. godine, Hoti je bio peti na listi Demokratskog saveza Kosova, partije koja je bila druga po broju glasova.

Jeta Krasnići (Jeta Krasniqi), iz Demokratskog instituta Kosova, navodi da je postizanje konačnog sporazuma sa Srbijom nemoguće sa partijama na vlasti.

Smatra i da će na političku scenu Kosova uticati i dešavanja oko optužbi protiv predsednika Kosova Hašima Tačija koje razmatra Tužilaštvo u Hagu, pogotovo u slučaju da se optužnica potvrdi.

"Uzimajući u obzir politička dešavanja koja predstoje na Kosovu, ne verujem da će premijer Hoti biti sam u tom procesu (pregovora), sa trenutnom vladom. Važno je da aktuelna vlada, ili bilo koja druga, ima široku političku podršku kako bi ovaj proces napredovao", kavodi Krasnići.

Hoti je inače 10. juna predstavio platformu o dijalogu sa Srbijom, zasnovanu na tri principa: da se o teritorijalom integritetu Kosova ne može pregovarati, niti o ustavnoj organizaciji države Kosovo. Treći princip je da svi sporazumi koji budu postignuti moraju biti u skladu sa Ustavom.

Vučićeva platforma, sa druge strane, u Srbiji nije poznata, a javnost nije upoznata sa pregovaračkim timom koji će nastaviti naredne nedelje pregovore na tehničkom nivou.

"Iako dijalog pod okriljem EU unosi dozu sigurnosti i transparentnosti, ono što ostaje pod velom tajne je kako srpska pregovaračka platforma, tako i članovi samog tima", naglašava analitičar Đorđe Bojović i dodaje i da su i kosovski Srbi isključeni iz učešća u dijalogu, sa obe strane.

Bojović napominje i da Skupština Srbije nije uključena u pregovore:

"Za sedam godina pregovora u Briselu, imali smo samo jedan izveštaj u parlamentu o pregovorima Srbije i Kosova, koji je uglavnom bio tehničkog karaktera. Govorilo se koliko je država Srbija uložila u zdravstvo, prosvetu. Nije bilo suštinski ono što su teme na stolu u Briselu", podseća on.

Povratak u Brisel

Nakon sastanka sa Vučićem 16. jula, Hoti je ponovio da se radi o finalnoj fazi pregovora gde treba da se okončaju sva otvorena pitanja sa Srbijom.

Sa druge strane, Vučić je uz konstataciju da "razgovor nije bio lak", pomenuo da će se od septembra razgovarati o novim temama, a temu imovine je ocenio "ubedljivo najtežom za obe strane".

"Dolazimo sa dijametralno različitim stavovima", rekao je Vučić.

Analitičar Đorđe Bojović napominje da je "važna promena" to što je Evropska unija vratila pregovore u svoje okrilje, nakon što je odložen sastanak lidera Srbije i Kosova u Beloj kući uz posredstvo američkog specijalnog izaslanika Ričarda Grenela (Richard Grenell).

"I to je teren na kome Vučić manje voli da igra i gde nema onu moć koju bi potencijalno imao u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Ne treba zaboraviti da je Srbija želela pregovore pod američkim okriljem, misleći da tako postoji šansa za rešenje koje je po njegovom (Vučićevom) mišljenju povoljnije za Srbiju", ističe on.

Hoti i Vučić u Briselu
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:46 0:00

Na pitanje zašto je "manja Vučićeva moć" u pregovorima uz posredstvo EU, u odnosu na one koji bi se vodili pod okriljem SAD, Bojović odgovara da su dve stvari ključne:

"Mislim da Vučić i danas nije odustao od svoje ideje o razgraničenju, podeli Kosova ili nekog modaliteta po kojem bi se pomerila linija između Srbije i Kosova. Ta ideja je imala prećutnu ili glasnu podršku u Americi, za razliku od Evrope gde 'ne' kaže Nemačka", dodaje Bojović.

Podseća i na pismo srpske opozicije u kojem se od Unije traži da pomogne u rešavanju političke krize u Srbiji koje je 16. jula stiglo u Evropski parlament (EP) i Evropsku komisiju.

"To pismo su podržale tri od četiri najveće grupacije EP. Osim Evropske narodne partije (EPP) Vučić nema podršku u EP, što umanjuje njegovu mogućnost lagodnih pregovora u Briselu", napominje Bojović.

Šta kaže kosovska opozicija?

Arberie Nagavci, potpredsednica Skupštine Kosova iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje smatra da "trenutni geopolitički faktori, ali i nemoć premijera Avdulaha Hotija ne samo u spoljnoj politici, već i na unutrašnjem planu zbog krhke vlade" dovode Kosovo u nepovoljan položaj u dijalogu sa Srbijom.

Mišljenja je da se konačni sporazum Kosova i Srbije neće uskoro postići.

"Gospodin Hoti za ovo niti je spreman, niti ima jednu platformu, ekipu, a niti ima legitimitet unutar Kosova. Ni unutar njegove vladajuće koalicije nema moć, ali ni u odnosu sa celim političkim spektrom, uključujući ovde i opoziciju", smatra Nagavci.

Kosovo kao tema protesta u Srbiji

Pesme o Kosovu, skandiranje "Kosovo je Srbija" i povici policajcima "Idite na Kosovo" – sve to se moglo čuti na višednevnim protestima u Beogradu i drugim gradovima, koji su se u nekoliko navrata pretvorili u nerede i sukobe dela demonstranata sa policijom.

Povod za proteste bila je Vučićeva najava o mogućnosti uvođenja policijskog časa tokom vikenda zbog epidemije korona virusa. Međutim, građani koji su izlazili na ulice kao razlog protesta navodili su "nezadovoljstvo" - politikom vladajuće Srpske napredne stranke i ponašanjem vlasti tokom epidemije.

Deo demonstranta, najviše oni koje su predvodili desno orijentisani pokreti čiji su se vođe pojavljivale na protestima, Vučiću su zamerali i politiku oko pregovora sa Kosovom – uz povike "izdaja" pred Skupštinom Srbije.

Protesti su se održavali u nedelji intenzivnih diplomatskih susreta čija je tema bila dijalog Srbije i Kosova. Vučić i Hoti su bili učesnici video-samita u organizaciji francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačke kancelarke Angele Merkel, a potom su sa zvaničnicima EU dogovarali agendu za nastavak briselskog dijaloga.

Sam Vučić u prvom obraćanju javnosti nakon protesta u Beogradu osvrnuo na poruke dela demonstranata o Kosovu. On je 8. jula izjavio da u Brisel na pregovore sa Hotijem ne ide "da nešto izda", već da se "bori za svoj narod". Rekao je i da "neće dozvoliti ljotićevcima ili kako se nazivaju da drže patriotske pridike".

Oglasila se i Evropska unija, čiji su zvaničnici u saopštenju izrazili zabrinutost zbog dešavanja u Srbiji, ali uz napomenu da neredi neće uticati na utvrđenu agendu oko dijaloga Srbije i Kosova jer te dve stvari "nisu povezane".

Da je Vučić "svesno vratio temu Kosova u žižu javnosti" počevši od 2018. godine do danas, mišljenja je Đorđe Bojović.

"Mislim da je to Vučić svesno uradio, pripremajući se te 2018. godine za očekivani dogovor, koji je, kasnije smo videli, propao. Vraćanje Kosova u žižu je nešto što je bio interes SNS-a u političkom prostoru u Srbiji", rekao je Bojović.

"To je nešto što uvek može da se koristi kada je politički potrebno da podigne tenzije i donese jeftine političke poene. Vučić se toga neće lako odreći", ističe naš sagovornik.

Šta kažu građani, ko će više doprineti dijalogu - EU ili SAD?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:27 0:00

Opozicija Srbije o Kosovu van parlamenta

Na nedavnim protestima u Srbiji viđeni su i lideri opozicione koalicije Savez za Srbiju, čije su članice partije i levog i desnog političkog spektra.

Članice Saveza za Srbiju su, uz još nekoliko većih opozicionih partija, bojkotovale parlamentarne izbore 21. juna. Bojkotu izbora prethodio je i bojkot republičkog parlamenta i lokalnih skupština.

"Nastavak dijaloga u Briselu samo je nastavak neodgovorne politike koju Srbija već osam godina vodi i kojom upravlja samo jedan čovek", poručio je u saopštenju Savez za Srbiju nakon sastanka Vučića i Hotija.

Lideri Saveza za Srbiju istakli su da Vučić "nema ni legalni osnov, ni legitimnost da prihvati ili nudi bilo kakav pravni dokument u ime Srbije", kada je u pitanju status Kosova.

Dodali su i da "neće priznati obaveze koje su nametnute Srbiji".

Tema Kosova je za opoziciju u Srbiji "neiskorišćen prostor", smatra Đorđe Bojović.

"Ne samo da nismo videli platformu, odnosno program, već ni šta bi oni (opozicija) to drugačije uradili", rekao je analitičar iz Brisela.

On napominje i da je Vučić, osim opozicije, iz pregovora isključio i civilni sektor.

"Bio je 'unutrašnji dijalog' o Kosovu 2018. i 2019. godine, mi nikad nismo videli zaključke tog dijaloga, šta je od tih preporuka civilnog društva predsednik, odnosno pregovarački tim usvojio", ističe Bojović.

Kakvi su stavovi novih snaga u srpskom parlamentu?

Srpski patriotski savez (SPAS) Aleksandra Šapića sa 11 mandata biće jedina nova politička snaga u parlamentu Srbije. Lider SPAS-a je 17. jula bio na konsultacijama sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, gde se razgovaralo o mogućnosti učešća u novoj Vladi.

U intervjuu za RSE Šapić je ranije izjavio da nije spreman da prizna nezavisnost Kosova.

"Ako treba da dignem ruku da se promeni Ustav da bi se priznala nezavisnost, moj odgovor je ne. To može samo narod. Ako narod odluči da se dobrovoljno odrekne dela svoje teritorije, ja onda tu ne mogu ništa", rekao je Šapić.

Na pitanje kakav vid podrške bi mogao da pruži u pregovorima sa Kosovom, Šapić je rekao da "status ne može da se dovodi u pitanje" jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom, ali da uvek bio "otvoren za razgovor" o svakoj drugoj temi koja bi pomogla ljudima da bolje žive.

"Ono što mislim da je dobro ja ću podržati iako ne budem deo vlasti", istakao je Šapić za RSE.

Socijalistička partija Srbije (SPS) Ivice Dačića, koja je u prethodnim sazivima Vlade bila koalicioni partner SNS-u, pružala je podršku Vučiću u politici prema Kosovu. Sada će u Skupštini imati 32 mandata. Dačić je do sada obavljao funkciju ministra spoljnih poslova, a kao svoje "uspehe" predstavljao je kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova i sprečavanje ulaska Kosova u međunarodne institucije.

Kampanja Srbije je obustavljena pre povratka za pregovarački sto u Briselu.

Vučiću je, prema mišljenju analitičara Đorđa Bojovića, u Srbiji "otvoren put" za postizanje finalnog sporazuma.

"Suština je samo da li je Vučić spreman da postigne finalni sporazum sa Kosovom. Za sada to ne izgleda tako. Većinsko je mišljenje da Vučić i dalje to želi da prolongira jer zna da bi u trenutku kada se potpiše sveobuhvatni sporazum sa Prištinom, druge teme došle na red", rekao je on.

Među manjinskim strankama u parlamentu, novina je lista albanskih partija sa juga Srbije, iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. Posle godina bojkota, albanska lista je uz podršku zvaničnika Kosova i Albanije izašla na parlamentarne izbore i osvojila tri mandata u Skupštini Srbije.

Na konsultacijama sa predsednikom Srbije o formiranju nove Vlade, predstavnici liste "Ujedinjena dolina" predstavili su svoje zahteve koji se tiču integracije Albanaca sa juga Srbije u institucije sistema.

SAD kao posrednik dijaloga

Predsednik Kosova Hašim Tači, koji je do sada pregovarao u ime Kosova sa Srbijom, zalagao se da ovaj proces pređe u ruke Sjedinjenih Američkih Država. Kao razlog je navodio to što je „Brisel izgubio kredibilitet u procesu pregovora, ali i u odnosima sa Kosovom“.

Nakon zastoja u Briselskom dijalogu, do kojih je došlo 2018. godine kada je Kosovo uvelo takse na robu iz Srbije, u pregovore se uključio i specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel.

On je do sada posredovao u tri sporazuma - o uspostavljanju, avio i železničke linije, kao i o auto-putu Priština Beograd. Oni do sada nisu realizovani.

Sastanak Vučića i Tačija u Beloj kući bio je zakazan za 27. jun. Otkazan je tri dana pre održavanja, zato što je saopšteno da je protiv Tačija podneta optužnica na razmatranje.

Istog dana kada je nastavljen dijalog Kosova i Srbije u Briselu 16. jula, Tači je završavao četvorodnevno ispitivanje pred tužilaštvom u Hagu. U Brisel nije bio pozvan.

Sjedinjene Države do sada nisu saopštile datum nastavka razgovora Srbije i Kosova pod njihovim okriljem.

* Saradnja na tekstu Bekim Bislimi

XS
SM
MD
LG