Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kosovske pozicije srpske opozicije


Boško Obradović na protestu 'Jedan od pet miliona' 17. marta 2019. u Beogradu

Lider pokreta Dveri Boško Obradović, inače član Predsedništva opozicionog Saveza za Srbiju (SzS), podneo je u utorak krivičnu prijavu protiv ministra odbrane Srbije i predsednika Pokreta socijalista Aleksandra Vulina, zbog izjave da se zalaže za razgraničenje sa kosovskim Albancima.

"Određeni političari koji se nalaze na najvišim državnim funkcijama već godinu dana unazad, tajno pregovarajući sa predstavnicima lažne države Kosovo, praktično sve vreme krše članove 306 i 307 Krivičnog zakonika, ugrožavaju našu teritorijalnu celinu i praktično priznaju okupaciju naše državne teritorije. Sve to je bio razlog da danas prvog među njima koji je ovih dana dao izjavu tog tipa, a to je ministar odbrane Aleksandar Vulin, počastvujemo ovom krivičnom prijavom", rekao je novinarima lider Dveri ispred Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, gde je predao krivičnu prijavu protiv Vulina.

Dok jedan od u javnosti najistaknutijih lidera SzS optužuje vlast da krši Ustav Srbije, Vulin kaže da brane Srbiju od "Velike Albanije". Prvi čovek Ministarstva odbrane je 7. aprila u intervjuu za beogradske "Večernje novosti" izjavio da se zalaže za što skorije razgraničenje sa kosovskim Albancima, nazvavši ih pri tom pogrdnim imenom.

"Kada utvrdimo gde je linija, moći ćemo i da je branimo. (...) ’Velika Albanija’ dolazi, došla je, tu je. Pitanje je samo da li ćemo sad da je zaustavimo ili da je čekamo u centralnoj Srbiji", izjavio je Vulin.

Komentar na podnošenje krivične prijave je Radio Slobodna Evropa (RSE) zatražio od Ministarstva odbrane, kao i od Vulinovog Pokreta socijalista, ali odgovor još nije usledeo.

Vulin je 7. aprila u intervjuu za beogradske „Večernje novosti“ izjavio da se zalaže za što skorije razgraničenje sa kosovskim Albancima, nazvavši ih pri tom pogrdnim imenom
Vulin je 7. aprila u intervjuu za beogradske „Večernje novosti“ izjavio da se zalaže za što skorije razgraničenje sa kosovskim Albancima, nazvavši ih pri tom pogrdnim imenom

U Savezu za Srbiju na ovaj potez Dveri gledaju kao na pozivanje da se poštuje Ustav Republike Srbije.

"Vi znate da je prema važećem Ustavu Republike Srbije teritorija Autonomne pokrajine Kosova i Metohije sastavni deo Republike Srbije", kaže za RSE Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret i član Predsedništva Saveza za Srbiju, te dodaje:

"Svako kome je stalo do poštovanja zakona to mora da zna. To mora da zna naročito ministar odbrane, gospodin Vulin, koji je ministar za vojnu silu koja bi trebalo na neki način da bude okosnica odbrane Republike Srbije. U tom smislu, njegovo krivično delo jeste sa otežavajućim okolnostima."

Nedovoljno jasan stav o Kosovu

Stav SzS po pitanju rešavanja pitanja Kosova teško je jasno odrediti, a ono oko čega su se članice saveta ove političke organizacije složile, jeste da je "proces dijaloga nedovoljno transparentan i da nije jasno čemu on vodi", kaže politikolog iz Fonda za političku izuzetnost Marko Savković.

"Ono o čemu, moj je utisak, kod njih postoji konsenzus jeste da se on vodi suprotno interesima Srbije. E sad, među onim strankama koje čine taj opozicioni blok postoje takođe razlike. Jednostavno tu ne vidim do kraja jasno iskazan stav o Kosovu, ali da ima nagoveštaja da u nekim aspektima mogu biti tvrđi od aktuelnog režima to je apsolutno tačno", objašnjava Savković.

Iz Programa SzS od trideset tačaka, oko kog se devet osnivača usaglasilo jula 2018. godine, stav prema statusu Kosova određuje se u tački 5, u kojoj se poziva na postizanje "pravednog i održivog rešenja" kroz dijalog sa Albancima, te dodaje:

"Uz puno poštovanje Ustava Republike Srbije, Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i međunarodnog prava, a protiveći se bilo kom aktu koji bi za posledicu imao afirmaciju međunarodnog subjektiviteta, uključujući i članstvo u UN, tzv. 'države Kosova'."

Briselski dijalog se na spominje, dok se u tački 6 SzS obavezuje na: "Nesprovođenje bilo kakvog referenduma, uključujući referendum o Kosovu i Metohiji, u postojećim nedemokratskim uslovima", da bi se u tački 7 zalagalo za "izgradnju dostojne pozicije Srbije na međunarodnoj sceni".

U kontekstu insistiranja Evropske unije, sa kojom Srbija pregovara o priključenju, na regulisanju odnosa Srbije i Kosova nameće se pitanje da li ovakvi stavovi SzS mogu proizvesti negativan efekat na nastojanja ovog političkog bloka da zadobije podršku zapadnih partnera?

"Jasno je koji je primarni interes međunarodnih faktora ovde i tu nema dvojbe. Ali sa druge strane to ne znači da će međunarodni faktori tolerisati jačanje kulta ličnosti i dalje jačanje autokratskih tendencija u Srbiji. Međunarodni faktori su, da tako kažem, već dosta toga tolerisali, ali u nekom momentu će morati da se postavi i pitanje kolika je stvarna snaga međunarodnih faktora", navodi Marko Savković.

U tom smislu podseća da se pritisak SAD pokazao nedovoljnim za promenu stava Vlade Kosova o uvođenju taksi na proizvode iz Srbije od sto odsto, dok rasprave o ispravnosti politike proširenja EU, pogotovu podsticane iz Francuske, dobijaju na zamahu.

"Sve se to odražava na pregovaračku snagu ključnih međunarodnih aktera. Ako se vratimo na prilike u Srbiji, sigurno je da međunarodni akteri tumače sve stavove koji dolaze iz SzS i stiču upravo utisak da u nekim aspektima rešavanja takozvanog kosovskog pitanja oni jesu tvrđi i od aktuelnog režima", navodi Savković.

Ratni zločinac kao lični heroj

Osim po pitanju Kosova, desna pozicija pokreta Dveri vidi se i u ocenama rada Haškog tribunala. Nakon izricanja pravosnažne presude Radovanu Karadžiću, koji je 20. marta ove godine u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu robiju zbog ratnih zločina tokom rata u BiH, Obradović je izjavio u ime svog pokreta da odluku Tribunala doživljava "kao nastavak NATO bombardovanja".

"Ne priznajem Haški tribunal, ne priznajem presude Haškog tribunala, doživljavam presudu Radovanu Karadžiću kao nastavak NATO bombardovanja Srbije drugim sredstvima", rekao je Obradović na konferenciji za medije u Skupštini Srbije.

Dan kasnije obrazložio je svoj stav sledećim rečima:

"Apsolutno ne priznajem Haški sud, niti jednu njegovu presudu, ali dalje tom temom neću da se bavim. Ne ulazim u istoriju, u to šta se dešavalo u građanskom ratu u BiH. O tome ćemo da pričamo kad se oslobodimo Aleksandra Vučića i njegovog diktatorskog režima", izjavio je Obradović.

Boško Obradović godinama unazad nije krio simpatije prema haškim osuđenicima za ratne zločine Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću
Boško Obradović godinama unazad nije krio simpatije prema haškim osuđenicima za ratne zločine Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću

Inače, lider pokreta Dveri godinama unazad nije krio simpatije prema haškim osuđenicima Karadžiću i komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, koji je novembra 2017. godine prvostepeno osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici. U intervjuu za list "Kvorum", zvanični časopis Narodne skupštine Srbije, koji je objavljen 30. decembra 2016. godine, Obradović na pitanje ko su mu heroji, odgovara:

"Za mene su (košarkaš) Dejan Bodiroga, Radovan Karadžić i Malkolm Muharem (muzički producent, jedan od aktera sarajevskog pokreta ’Nju primitivs’) uzori tog srpskog gospodskog ponašanja i neviđene kreativnosti u svetu sporta, politike i kulture."

Na pitanje da li bi SzS trebalo da se ogradi od pojedinih stavova Pokreta Dveri, Janko Veselinović kaže da je Boško Obradović do sada uvek jasno stavljao do znanja šta su njegovi lični stavovi, a šta stavovi Saveza. On dodaje da je SzS nastao kao nužda da bi se u Srbiji stvorili uslovi za normalan, demokratski dijalog.

"Naravno, ne možemo da zaboravimo niti Dveri žele da sakriju svoja politička opredeljenja za koja bi se oni zalagali da sutra imamo demokratsko društvo i da svaka stranka izlazi na izbore samostalno. Ali smo mi sada, kako to Hrvati kažu, zatomili te naše razlike i koncentrisali se na ovih 30 tačaka koje su važne i svima nama i celom društvu, da bi o drugim stvarima oko kojih se ne slažemo mogli da vodimo demokratski dijalog", kaže Veselinović.

Upitan kako bi trebalo gledati na eventualno ograđivanje dela SzS od nekih poteza Dveri, uključujući i podizanje krivične prijave protiv Aleksandra Vulina, Marko Savković podvlači da je daleko veći problem to što je Vulin, iako predstavnik države, u izjavi koja je iskorišćena kao osnov za prijavu, Albance nazivao pogrdnim imenom.

"Sve je to deo političke borbe i ne treba svakom stavu pridavati značaj. Veoma je teško u datoj konstelaciji snaga napraviti radikalni rez", kaže sagovornik RSE.

Inače, kada je reč o razgraničenju između Srbije i Kosova, treba napomenuti da je tu ideju u javnost kao moguće rešenje pregovora o budućim odnosima Srbije i Kosova izneo sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put, prošle godine, na samitu u Alpbahu (Austrija).

Takođe, i šef srpske diplomatije Ivica Dačić je februara ove godine izjavio da je razgraničenje zvanični predlog Srbije kada je reč o rešavanju pitanja Kosova.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG