Dostupni linkovi

Zašto se sve protestuje u Srbiji? Od zdrave vode do divlje gradnje


Građani u protestu sedenjem na asfaltu blokirali su jednu od glavnih saobraćajnica u Novom Sadu, 10. juli 2020.

Pored Beograda, građani nezadovoljni aktuelnom vlašću protestuju i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Kruševcu i drugim gradovima Srbije. Poruke i zahtevi koje ističu nisu se čuli u Beogradu, a fokusiraju se na neslaganje sa postojećim stanjem u lokalnim zajednicama i probleme sa kojima se građani u njima suočavaju.

Od zahteva za zdravom pijaćom vodom, do divlje gradnje, uništavanja zelenih površina i nezaposlenosti – sve su to poruke koje su demonstranti držali tokom prethodnih večeri.

Prvi protesti su inače usledili nakon što je 7. jula predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio mogućnost uvođena policijskog časa u Beogradu, u cilju sprečavanja širenja korona virusa, do čega ipak nije došlo. Okupljanja građana su počela isto veče u glavnom gradu Srbije, da bi se prelila u nemire i huliganske ispade četiri dana zaredom.

Incidenti su se dogodili isto veče i u Novom Sadu, dok se u ostalim gradovima Srbije većinom mirno demonstriralo.

Građani Zrenjanina traže zdravu vodu

U Zrenjaninu, gradu od oko 75 hiljada stanovnika na 90 kilometara od Beograda, tokom najnovijih protesta u prvi plan istaknuti su hronični lokalni problemi.

Po mišljenju glumice Danice Grubački, koja i sama učestvuje u protestima, demonstranti u Zrenjaninu su „svesni da riba smrdi od glave” i zato se zalažu za rušenje vladavine SNS, ali ne zaboravljaju na lokalne probleme sa kojima se suočavaju Zrenjaninci.

„Prvi zahtev je rešavanje pitanja pijaće vode, koju Zrenjanin nema već 16 godina”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Grubački.

U tom gradu voda je rešenjem pokrajinskog inspektora zabranjena za upotrebu od 2004. godine, a lokalne vlasti, koje predvodi Srpska napredna stranka (SNS), nisu uspele da reše ni nakon postrojenja za prečišćivanje vode. Sasvim suprotno – posao prečišćivanja vode postao je predmet istražnih organa.

Grubački je objasnila da se drugi zahtev Zrenjaninaca koji protestuju odnosi na rad kafilerije koja zagađuje životnu okolinu i širi neprijatne mirise.

“I treći, veliki problem je fabrika guma koja se gradi. Vlast izbegava da saopšti da li su ispoštovani svi građevinski i ekološki propisi”, kaže Grubački.

Zrenjaninske gradske vlasti su najavile da će u tom gradu fabriku guma otvoriti kineska kompanija Šandong Linglong. Opozici one stranke i aktivisti su upozorili na opasnost za životnu sredinu koji donosi taj posao, a takođe preispituju i poštovanje propisa.

U Novom Sadu protiv divlje izgradnje

Miran Pogačar, iz novosadske združene akcije „Krov nad glavom”, smatra da je formulisanje zahteva na protestima, pre svega u funkciji okupljanja ljudi i njihovog prepoznavanja u njima.

“Krov nad glavom” okuplja aktiviste koji se zalažu za ideju “Dom za sve” i smatraju da svaki građanin ima pravo na krov nad glavom. Poznati su po svojim akcijama protiv prinudnih iseljenja, tokom kojih su protestima sprečavali iseljavanja građana po nalogu privatnih izvršitelja.

Kako je Pogačar objasnio za RSE, osnovni zahtevi protesta u Novom Sadu su slični onima koji se čuju u Beogradu – ostavke državnih i policijskih predstavnika, raspuštanje Vladinog Kriznog štaba i objavljivanje tačnog broja obolelih i umrlih ljudi od korona virusa, a potom i da svi angažovani zdravstveni radnici dobiju stalan posao, a da se svi drugi građani koji su u vreme epidemije ostali bez posla, vrate na svoja radna mesta.

Takođe, zahtev upućen iz Novog Sada je i da se bolnice koje su u privatnom vlasništvu privremeno ustupe državi radi popunjavanja potrebnih kapaciteta.

Pogačar koji je zbog iznetih stavova, zajedno sa svojim kolegama iz Novog Sada, hapšen, kaže da su, kada su u pitanju lokalne teme, zahtevi usmereni ka divljoj gradnji u Novom Sadu i ugrožavanju zelenih površina.

Građani Novog Sada su i ranije protestovali protiv seče drveća, gradnje podzemnih garaža i rušenja kuća koje se smatraju kulturnim dobrom. Međutim, gradske vlasti se nisu mnogo osvrtale na iskazano nezadovoljstvo.

Prema Pogačarevim rečima, demonstranti su tražili i da se obustave planovi za održavanje Exit festivala. U međuvremenu, iz organizacije festivala je saopšteno da se Exit neće održati u planiranom terminu u avgustu.

Demonstranti u Novom Sadu su tokom svojih šetnji kroz glavne gradske ulice prolazili i pored zgrade Radio-televizije Vojvodine (RTV) – regionalnog javnog servisa. Tu su se po pravilu zaustavljali kako bi tražili smene rukovodstva, zbog, kako su navodili, neobjektivnog izveštavanja i političkog uticaja na novinare.

Tokom jednog od prvih protesta, 8. jula, demonstranti su polomili stakla na zgradi RTV, zbog čega je reagovala policija.

Govoreći o efektima dosadašnjih protesta, Pogačar je ocenio da su oni ispunili prvi, veliki cilj, jer su po prvi put uzdrmali vladavinu Aleksandra Vučića.

U Nišu protiv iseljavanja mladih

Danilo Arsenijević i Mina Perić, učesnici protesta u Nišu ističu da su u tom gradu iseljavanje mladih i rad za minimalac najveći problemi za koje očekuju da treba da budu rešeni nakon promene vlasti.

„U utorak imam kartu za Švedsku gde me čeka trudna devojka. Nisam je video pet meseci”, kaže za RSE Arsenijević.

Sa protesta u Nišu, 12. jula 2020.
Sa protesta u Nišu, 12. jula 2020.

On svakog dana dolazi na proteste, a objašnjava i da je nezaposlen.

“Imam druga koji živi u Portugalu i koji kaže da mi protestujemo zbog korona virusa. Jeste, zbog toga ali i zbog milion drugih razloga, a jedan od njih je iseljavanje mladih iz Srbije“, kaže Arsenijević.

Mina Perić iz Niša objašnjava da neće da živi u državi gde je osobama sa fakultetom jedina sudbina da rade u lokalnoj fabrici u stranom vlasništvu i vezuju kablove.

“Neću da radim za minimalac. Neću da radim dvanaest sati, sedam dana u nedelji. Hoću da živim ovde. Neću da gledam moje roditelje preko Skajpa“, izričita je ona.

Lokalni problem manje atraktivni od visoke politike

Milena Stanković, nekadašnja članica „Otpora”, koji je organizovao proteste protiv Slobodana Miloševića, objašnjava da iako su lokalni problemi po pravilu manje atraktivni od velikih tema i visoke politike poput rešavanja pitanja Kosova ili dovođenja stranih investitora, građani na lokalu imaju potrebu da ukažu i na ono što njih direktno ugrožava i sa čime se svakodnevno suočavaju.

„Ako hoćete da radite u državnoj službi prvo morate da se obratite vladajućoj stranci, ako hoćete da se bavite privatnim biznisom, morate da budete dobro sa vladajućom strankom, ako hoćete bilo šta što ima veze sa institucijama u ovoj zemlji to podrazumeva da morate da budete dobro sa vladajućom strankom”, ističe Stanković za RSE i dodaje da je stranačko zapošljavanje jedna od najbolnijih tema koja pogađa Kragujevac opterećen visokom stopom nezaposlenosti.

Po njenom mišljenju veoma je važno što su na protestima istaknuti i lokalni zahtevi za koje je često teško aklamacijom artikulisati kao zajednički stav učesnika.

„Nije veliki problem formulisati zahteve, problem je što te zahteve nema ko da čuje jer su mediji i vlast zatvoreni za svako drugačije mišljenje”, kaže Stanković, koja učestvuje i u protestima u proteklih nekoliko dana u Kragujevcu. Ona dodaje da je sada mnogo teže to činiti nego u vreme borbe protiv Slobodana Miloševića.

Ona kaže da su protesti u Kragujevcu podstaknuti navodnim nasiljem nad mladim ljudima i torturom policije nad demonstrantima u Beogradu.

„Mi nemamo nikakvu mogućnost institucionalnog delovanja. Izbori su obesmišljeni, kao i parlament”, kaže Stanković i dodaje da je jedina preostala opcija iskazivanje nezadovoljstva na ulici.

Ključni detalji o protesima

Najmasovniji protesti od 7. do 11. jula događali su se u Beogradu.

Iste večeri kada je izrazio želju da se uvede policijski čas u glavnom gradu Srbije, jednom od žarišta korona virusa, započeli su na platou ispred Skupštine. Na tom prostoru u centru Beograda odigrali su se i centralni sukobi tokom četvorodnevnih incidenata, tokom kojih je više od 100 osoba uhapšeno, a više od 100 policajaca povređeno.

Sukobi policije i huligana u Beogradu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:07 0:00

Bes na ulicama je ubrzo eskalirao, građani su kao razlog izlaska na ulice navodili "nezadovoljstvo", ne samo zbog epidemioloških mera, već i zbog politike vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Na protestima su bili prisutni brojni predstavnici opozicije svih ideoloških opredeljenja, ali niko nije preuzeo direktnu odgovornost za organizaciju.

Funkcioneri SNS-a, na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, proteste su ocenili kao "anarhiju" i "nasilni pokušaj rušenja vlasti", a Vučić je za narede optužio "desničare i ekstremiste".

Saradnja na tektu: Dragana Cvetković

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG