Dostupni linkovi

Briselski dijalog bez jednog od ključnih pregovarača


Hašim Tači u Berlinu, april 2019. godine

Evropska unija (EU) namerava da nastavi sa naporima da obnovi dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, ali planovima više nije obuhvaćen predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci), koji je u protekloj dekadi u ime Kosova vodio pregovore sa Srbijom.

Prošle nedelje, 24. juna, specijalizovani tužilac u Hagu je protiv kosovskog predsednika, podneo optužnicu na razmatranje koja ga tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Tači je odlučio da ostane na čelu predsedništva, a 29. juna je najavio da će, ukoliko navodi iz optužnice budu potvrđeni, podneti ostavku.

Međutim, zvaničnici EU su najavili, da u svetlu potvrde iz suda u Hagu oni više ne smatraju kosovskog predsednika partnerom u procesu dijaloga.

“U našim dosadašnjim reakcijama, rekli smo između redova da bi bilo bolje ako bi se on (Tači) usredsredio na svoju optužnicu i da dok se to pitanje ne reši, presuda bude doneta, sa EU strane će biti vrlo malo interakcije”, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) evropski zvaničnik koji je upućen u proces dijaloga između Kosova i Srbije.

EU u svakom slučaju računa da će zvanična Priština i dalje biti posvećena dijalogu bez obzira ko će ga voditi u ime Kosova.

“Nije na EU da bira sagovornike, već na Kosovu da odluči ko će njabolje predstavljati njihove interese”, poručila je Viržini Batu Henrikson (Virginie Battu-Henriksson), portparolka EU.

Uslovi za nastavak dijaloga

Poznavaoci prilika na Balkanu smatraju da kosovski predsednik nema više ulogu u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom, međutim da nije sigurno koliko EU sama može da progura proces.

Profesor na francuskom Katoličkom univerzitetu u Lilu, Loik Tregur (Loic Tregoures) smatra da Hašim Tači ne može više da vodi dijalog i da se mora povući u korist premijera, Avdulaha (Avdullah) Hotija.

Tačijevo finale na vlasti: Loik Tregur
Tačijevo finale na vlasti: Loik Tregur

“Iako on sada ne daje ostavku, ovo je Damoklov mač koji Tačija dovodi u finale perioda na vlasti”, kaže sa RSE profesor Tregur.

Nastalim okolnostima, kako pojašnjava, stvara se mogućnost da EU ponovo preuzme vođstvo dijalogom, međutim, profesor Tregur strepi da Brisel “nema mnogo šta da ponudi Beogradu i Prištini”.

Majda Ruge, visoka stručnjakinja u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR), je mišljenja da to kako će se optužnica protiv Tačija odraziti na dijalog, u velikoj meri zavisi od toga ko će dobiti politički mandat na Kosovu, u slučaju da predsednik podnese ostavku.

Osvrćući se na obraćanje Tačija u ponedeljak, 29. juna, Ruge je naglasila da se čini da predsednik Kosova koristi najavu optužnice da obnovi političko jedinstvo, imajući na umu široku vladinu koaliciju koja bi mu omogućila da izabere politički podobnog naslednika i izbegne nove izbore.

“U slučaju da u tome uspe, ne očekujem nikakve revolucionarne promene u dijalogu i ponovo se vraćamo na isto pitanje: da li Evropska unija ima strategiju baziranu na razumevanju interesa glavnih igrača u Beogradu i Prištini i političku volju da iskoristi instrumente moći da bi podstakla te iste igrače na saradnju”, pita Majda Ruge za RSE istakavši da će razvoj dijaloga i dalje zavisiti od toga koliko će potrajati da se Vašington regrupiše nakon neuspelog sastanka u beloj kući 27. juna i da li će biti moguće obnoviti saradnju između SAD i Evrope.

Šta donosi sastanak u Parizu 10. jula

EU namerava da ubrzo organizuje samit u Parizu, gde će se okupiti srpsko i kosovsko rukovodstvo, a domaćini će biti presednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel. Susret će najverovatnije biti održan 10. jula, a datum je zakazan pre potvrde o postojanju optužnice protiv kosovskog predsednika.

Prema zvaničnicima iz Berlina, nastale političke okolnosti u Prištini neće izmeniti agendu samita, ali će svakako uticati na izmene na listi zvanica, što podrazumeva da u Pariz neće biti pozvan kosovski predsednik.

Jedan nemački zvaničnik je novinarima rekao da se nadaju će EU ojačati ambiciju da napreduje u dijalogu i postigne dogovor između Srbije i Kosova, pogotovo sada kada Brisel ima specijalnog predstavnika za dijalog, Miroslava Lajčaka. Nemačka inače počinje 1. jula šestomesečno predsedavanje EU.

“Ideja je da se stvari pokrenu i to je važno i mora brzo da se dogodi kakobi se sačuvala stabilnost na Zapadnom Balkanu i napredovalo u pristupnim pregovorima”, rekao je ovaj nemački zvaničnik. On objašnjava da je samit u Parizu deo francusko-nemačke inicijative koja je nastala “posle pokušaja (bivše šefice EU diplomatije) Federike Mogerini da izdejstvuje dogovori nije stigla daleko”.

Inače, u okviru ove inicijative je u aprilu 2019. godine održan jedan samit u Berlinu. Bilo je planirano da se u istom formatu održi i u francuskoj prestonici u julu prošle godine, međutim taj događaj je otkazan jer se strane nisu pomerile u vezi razgovora, a dijalog je bio obustavljen.

Cilj predstojećeg samita u Parizu je formalno obnavljanje politčkog dijaloga između Srbije i Kosva, na najvišem političkom nivou.

Uloga Tačija u Briselskom dijalogu

Hašim Tači je od 2012. godine u ime Kosova vodio politički dijalog za Srbijom i bio je glavni briselski sagovornik u ovom procesu. Smatran je kosovskim licem dijaloga i u vreme kada je bio premijer, i kasnije kada je imenovan za predsednika, pošto je Federika Mogerini unapredila dijalog sa premijera na nivo predsednika.

Hašim Tači sa kosovske strane, i Ivica Dačić kao premijer, a kasnije Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije su se redovno sastajali u Briselu.

Na leto 2018. godine, kako su kasnije obojica priznali, razgovaralo se o mogućnosti razmene teritorija kao jednom od elemenata u konačnom dogovoru između Kosova i Srbije. Ovome se prvobitno oštro suprotstavila Nemačka, a kasnije su skoro sve države EU odbacile mogućnost razgraničenja.

Brisleski dijalog je obustavljen u novembru 2018. godine, kada je Vlada Kosova tadašnjeg premijera Ramuša (Ramush) Haradinaja uvela takse na robu iz Srbije i BiH. Pitanje taksi i recipročnih trgovinskih mera Srbiji proteglo se sve do početka juna, kada je odlukom Vlade Kosova na čelu sa premijerom Hotijem, skinuto sa dnevnog reda.

XS
SM
MD
LG