Rusofili u Skupštini Srbije

U novi saziv Skupštine Srbije posle izbora 3. aprila ulaze tri desno orijentisane opozicione koalicije i stranke koje su skeptične ili se otvoreno protive članstvu u Evropskoj uniji.

Koalicija NADA, koju čini Demokratska stranka Srbije (DSS) sa delom Pokreta obnove Kraljevine Srbije, osvojila je 15 mandata, a slede ekstremno desni pokreti Dveri i Zavetnici sa po 10 mandata.

Zajedno će imati 35 od ukupno 250 poslaničkih mesta.

Naspram njih su proevropska opoziciona koalicija "Ujedinjeni za pobedu Srbije" sa 37 mandata i zeleno-leva koalicija "Moramo" sa 13 poslaničkih mesta.

Iako je Srpska napredna stranka (SNS) osvojila najveći broj mandata u Skupštini (120), njen lider i predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je po objavljivanju rezultata 3. aprila da se Srbija "dramatično pomerila udesno".

Ko su parlamentarne stranke desnice?

U poslaničke klupe vraća se desno orijentisani DSS na čijem je čelu nekada bio Vojislav Koštunica koji je 2000. godine na izborima za predsednika SR (Savezne Republike) Jugoslavije pobedio Slobodana Miloševića. Na prethodnim izborima 2020. ova stranka nije uspela da pređe cenzus.

Njihov lider Miloš Jovanović smatra da pretnja nacionalnim interesima Srbije dolazi sa Zapada i od NATO-a kada je reč o Kosovu, Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini i položaju srpskog naroda u Crnoj Gori.

Za Rusiju kaže da Srbiji drži stranu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

U parlament se vraća i koalicija oko ekstremno desnog pokreta Dveri. Na čelu sa Boškom Obradovićem, ovaj pokret je prvi put ušao u republički parlament 2016. godine, da bi se 2020. pridružio delu opozicije u bojkotu izbora.

Dveri se zalažu protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju i NATO, "ulazaka ilegalnih migranata" na teritoriju Srbije i protiv nezavisnosti Kosova. Rusiju vide kao "garant očuvanja Kosova u sastavu Srbije.

U skupštinske klupe će po prvi put sesti poslanici ekstremno desničarske stranke Zavetnici čije je ime odabrano, kako je navedeno na njihovom sajtu, po uzoru na "istorijsko iskustvo u kojem središnju tačku zauzima kosovski zavet".

Protive se članstvu u EU, a Rusiju smatraju "najsnažnijim garantom očuvanja suvereniteta" Srbije.

Sve tri desne opcije su u izbornoj kampanji zastupale blagonaklon stav prema Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu i kritikovale vlast što se pridružila osudi ruske agresije u Ujedinjenim nacijama.

Boško Obradović je zbog toga uputio i "izvinjenje Rusiji i ruskom narodu", a učestvovao je i na protestima podrške Moskvi u Beogradu.

Lideri tri stranke desnice do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pozive Radija Slobodna Evropa (RSE).

Koliki će biti njihov uticaj?

Iako nemaju dovoljan broj mandata za uticaj na odluke buduće Skupštine, stranke desnice će, prema oceni dosadašnjeg poslanika vladajućeg SNS-a Dragana Šormaza, "biti problem na evropskom putu Srbije".

"Očigledno je da su ovi izbori pokazali da je Srbija otišla udesno. Oni su rusofili, oni nisu desničari, i prošli su cenzus zato što je izbio rat (u Ukrajini) i, kao što je predsednik Vučić rekao, njih niko nije napadao", rekao je Šormaz za RSE.

Vučić je u izbornoj noći 3. aprila rekao da je rat u Ukrajini imao "ogroman uticaj na izborne rezultate".

Stanke desnice kapitalizovale su prorusko raspoloženje u zemlji u kojoj, prema istraživanjima, više od polovine građana smatra da zemlja treba da bude neutralna po pitanju Ukrajine i po cenu sankcija, dok preko 20 odsto misli da Beograd treba jasno i glasno da stane na stranu Moskve.

Izazovi pred novom vladom

Podršku Rusiji davali su i mediji bliski vladajućem SNS-u, a rast u odnosu na rezultate prethodnih izbora zabeležili su i njihovi koalicioni partneri iz redova socijalista.

Ova stranka od osnivanja 1990. i njenog prvog lidera Slobodana Miloševića važi za proruski orijentisanu, a medijski izveštaji ukazuju da je upravo predsednik Rusije Vladimir Putin iza zatvorenih vrata uvek insistirao da budu deo vlasti u Srbiji.

Tradicionalno drže vodeće pozicije u energetskom sektoru, koji u najvećoj meri zavisi od Rusije. Direktor državnog preduzeća "Srbijagas" Dušan Bajatović pridružio se lideru socijalista i dosadašnjem predsedniku parlamenta Ivici Dačiću koji je i pre zvaničnog stava države poručivao da Srbija ne sme da se pridruži sankcijama Rusiji.

Iako je zvanična politika Beograda put ka Briselu, Srbija se nije priključila evropskim sankcijama Rusiji i nije ispunila obaveze usklađivanja spoljne politike sa politikom EU.

Paralelno održavanje bliskih odnosa sa Moskvom i Pekingom predmet je kritika zvaničnika iz Brisela.

Dragan Šormaz jedini je predstavnik SNS-a koji se javno zalaže za jedinstven kurs Srbije ka EU i NATO-u. On smatra da će se vlast njegove stranke zbog rata u Ukrajini naći pred izborom.

"Ogromna većina članova SNS-a je za ono sa čime se ja nisam slagao, a to je politika četiri stuba, da budemo dobri sa svima. Mislim da je vreme neutralnosti prošlo i to će biti najveći problem za buduću vladu. Kao kandidati za ulazak u Evropsku uniju ćemo imati veliki problem", rekao je Šormaz.

Kao 158. na parlamentarnoj listi, Šormaz posle ovih izbora više neće biti poslanik SNS-a u Skupštini Srbije.

"Mislim da je i to bila loša procena jer ću videti ko će moći na pravi način da se bori za evropsku Srbiju u parlamentu. Jedina ispravna i dobra politika je Srbija u evroatlanskom svetu, to je naše okruženje. Mi nemamo bolji izbor", rekao je on.

Šta će raditi proevropska opozicija?

Iako je čine stranke proevropske orijentacije, opoziciona lista "Ujedinjeni za pobedu Srbije" okuplja širok spektar partija centra.

"Mnogo važnije od pojavljivanja krajnje desnice ili desnog centra, je pitanje kako je izgledala kampanja koalicije Ujedinjenih za pobedu Srbije, koja je bila vrlo centristička, pa čak usmerena i ka desnici. Čini mi se da je to odsustvo jasnije proevropske, liberalne građanske opcije veći problem", rekao je za RSE 3. aprila Dušan Spasojević sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.

Lideri liste "Ujedinjeni za pobedu Srbije" nisu odgovorili na pozive RSE, a njihov kandidat za predsednika Zdravko Ponoš je u izbornoj kampanji poručivao da podržava put Srbije ka EU, ali da ne treba žrtvovati specijalne odnose sa Moskvom i Pekingom.

• Kandidati za predsednika Srbije o Ukrajini: Od negiranja do činjenica

Jasno opredeljena za članstvo Srbije u EU je zeleno-leva koalicija "Moramo". Njihova kandidatkinja za predsednicu Biljana Stojković je u kampanji poručila da Beograd mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Brisela.

Napad Rusije na Ukrajinu nazvala je agresijom koja je dovela do humanitarne katastrofe.

Članovi ove koalicije učestvovali su na protestima podrške Ukrajini u Beogradu.

"Smatramo da je (EU) mesto koje Srbiji pripada i želeli bismo da budemo u toj grupi država i naroda. Imamo i mi svoje kritike koje dolaze iz pozicije leve i zelenih organizacija, ali bismo to svakako želeli da radimo iznutra, da popravimo Srbiju i da učestvujemo u popravljanju Evrop", rekao je za RSE jedan od predstavnika koalicije "Moramo" Radomir Lazović.

Na pitanje da li buduća vlast može da računa na njihovu podršku na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, Lazović je odgovorio:

"Mislim da je problem to što naša vlast ne radi poteze koji nas vode u Evropsku uniju. Mi prepoznajemo da se to neće raditi ni u budućnosti, tako da sumnjam da ćemo imati priliku da podržimo bilo šta na tom putu", rekao je on.

Šta kažu u Briselu?

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borell i komesar za proširenje Oliver Varhelyi saopštili su da očekuju da se Srbija, "u vreme neopravdane ruske vojne agresije na Ukrajinu", kao zemlja koja pregovara o članstvu, progresivno usklađuje sa stavovima EU, uključujući deklaracije i restriktivne mere.

U zajedničkom saopštenju povodom izbora u Srbiji, Borell i Varhelyi su 5. aprila u ime EU institucija izrazili spremnost da sarađuju sa budućom vladom "kako bi se svrsishodno napredovalo u sprovođenju strateške odluke Srbije da se pridruži EU".

Izneli su i niz obaveza čije ispunjavanje očekuju od novih vlasti, poput "stvarnih i opipljivih rezultata", posebno u oblasti vladavine prava i u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, koji će, kako se navodi u saopštenju, odrediti ukupni tempo pregovora.

Evropske socijaldemokrate, druga po veličini politička grupacija u Evropskom parlamentu, saopštila je 4. aprila da je vreme da predsednik Srbije konačno napravi jasan proevropski izbor, vrati demokratiju i vladavinu prava i ozbiljno shvati reformu procesa proširenja.

U saopštenju koje je izdala ova grupacija navodi se da Srbija mora što pre da se uskladi sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu.

"U suprotnom, to će imati posledice po njenu EU perspektivu", saopštile su evropske socijaldemokrate.

Čestitke predsedniku Srbije na izbornoj pobedi i poruke o strateškom partnerstvu stigle su i iz Moskve.

"Očekujem da će vaš rad kao šefa države nastaviti doprinositi jačanju strateškog partnerstva koje postoji između naših zemalja", naveo je predsednik Rusije Vladimir Putin 4. aprila u telegramu Aleksandru Vučiću.

Desnica u parlamentima Zapadnog Balkana

U prethodnom sazivu Skupštine Srbije, osim nekoliko poslanika stranaka manjina, nije bilo opozicije. Najveće stranke bojkotovale su izbore 2020. godine smatrajući da nema uslova za njihovo slobodno održavanje.

Na prethodnim, 2016. godine, koalicija desnih stranaka DSS-a i Dveri imala je 13 poslanika. U Skupštini je tada bila i ekstremistička Srpska radikalna stranka haškog osuđenika Vojislava Šešelja sa 22 poslanika. Ova partija je na sledećim, kao i na izborima 3. aprila ostala ispod cenzusa.

Šest godina kasnije, u Skupštini su ponovo tri desničarske stranke sa istim brojem mandata kao 2016. godine.

"Srbija je jedina država na Zapadnom Balkanu koja u parlamentu ima ne jednu, ne dve, nego tri anti-EU stranke, što za jednu zemlju kandidatkinju za članstvo u EU može samo stvarati probleme", rekao je za RSE 3. aprila Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove.

Parlamenti država Zapadnog Balkana nemaju stranke koje se otvoreno protive članstvu njihovih zemalja u Evropskoj uniji.

U Crnoj Gori je na liniji kritičara Brisela prosrpski Demokratski front, ali se deklarativno zalažu za članstvo u EU.

U Skupštini Kosova su sve stranke za članstvo, osim poslanika Srpske liste, koju podržava zvanični Beograd i koja ne priznaje nezavisnost te države. Protive se pridruživanju Kosova evropskim i međunarodnim institucijama.

• Vlada premijera Krivokapića odradila tek polovinu evropskih obaveza
• Srpska lista i srpske sudije suspenduju rad u kosovskim institucijama
• EU ne da novac za RS dok ne prekinu blokadu institucija BiH
• Sjeverna Makedonija i EU: Još jedna izgubljena godina

U Parlamentu Bosne i Hercegovine najveću kočnicu ka članstvu u EU predstavlja Savez nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, opstrukcijom rada institucija.

Makedonsko Sobranje ima dva poslanika opozicione partije Levica (Левица) koja ima antizapadne stavove.

Hrvatska je članica Evropske unije od 2013. godine. U Saboru nema otvoreno antievropskih stranaka. Među desnicom su opozicine partije Most koji ima šest zastupnika, Domovinski pokret sa sedam zastupnika i Hrvatski suverenisti (četiri zastupnika).