Dostupni linkovi

Dobitnici i gubitnici izbora u Srbiji


Slavlje u štabu Srpske napredne stranke, Beograd, 3. april 2022.

Aleksandar Vučić pobedom u prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji i podrškom građana od skoro 60 odsto jeste dobitnik izbora.

Ipak, njegova Srpska napredna stranka (SNS) zabeležila je slabiji rezultat nego ranijih godina.

Predsedničke, vanredne parlamentarne i lokalne izbore za gradsku vlast Beograda i Bora i još 12 opština, koji su u Srbiji održani 3. aprila, obeležila je visoka izlaznost građana.

Njihovi glasovi doneli su i neka iznenađenja izbora, poput uspeha desnice.

Dobitnici izbora

Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić dobio je više glasova od njegove Srpske napredne stranke.

Vučić ulazi u drugi predsednički mandat sa podrškom od 58,58 odsto birača prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije.

Sa druge strane, za listu "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve" na republičkim izborima glasalo je 43 odsto birača.

Naprednjaci proglasili pobedu na predsedničkim i parlamentarnim izborima
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:14 0:00

"Jedini sam koji je dva puta pobedio u prvom krugu (predsedničkih izbora) i to da nijednom nije bilo tesno", tim rečima je Vučić sumirao svoj izborni uspeh na konferenciji za novinare u izbornoj noći 3. aprila.

On je iza sebe ostavio drugoplasiranog opozicionog kandidata "Ujedinjene Srbije" Zdravka Ponoša na 18,31 odsto glasova izašlih birača.

Vučić je takođe na ovim izborima dobio nešto veći procenat glasova nego na prethodnim iz 2017. godine. Tada je imao 55 odsto, a drugoplasirani opozicioni kandidat oko 16 odsto.

Aleksandar Vučić: Od radikala do drugog predsedničkog mandata
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:13 0:00

Desna opcija

Dobitnici ovih izbora su i tri grupacije desnice koje su uspele da pređu cenzus i za Skupštinu Srbije i za gradsku skupštinu u Beogradu.

Iako je njihov izborni rezultat jednocifren, glas ekstremno desne opcije će se čuti u republičkoj i beogradskoj skupštini.

Koalicija "Nada", koju čini Demokratska stranka Srbije (DSS) sa delom Pokreta obnove Kraljevine Srbije, osvojila je 5,4 odsto glasova prema preliminarnim podacima RIK-a.

Tako se desno orijentisani DSS vraća u poslaničke klupe. Na prethodnim izborima 2020. ova stranka nije uspela da pređe cenzus.

U parlament se vraćaju i Dveri. Koalicija oko ove stranke osvojila je 3,9 odsto glasova.

Dveri su bile deo opozicije koja je bojkotovala izbore 2020. smatrajući da nema uslova za njihovo pošteno i slobodno održavanje.

Ovaj pokret je prvi put ušao u republički parlament na izborima 2016.

Zavetnici su dobili najmanje glasova u ovom bloku, ali su kao stranka ostvarili svoj najveći uspeh. Na prethodnim parlamentarnim izborima su tri puta ostajali ispod cenzusa. Sada su uspeli da osvoje 3,8 odsto glasova.

I Dveri i Zavetnici pripadaju krajnjoj desnici.

Sve ove tri opcije su u izbornoj kampanji zastupale blagonaklon stav prema Rusiji nakon njene invazije na susednu Ukrajinu i kritikovale vlast što se pridružila osudi ruske agresije u Ujedinjenim nacijama.

Prema projekcijama Ipsosa i Cesida u Skupštini grada Beograda lista Nada imaće sedam mandata, a liste Zavetnici i Dveri po četiri madata.

SPS

Iako je Socijalistička partija Srbije već godinama u senci jačeg koalicionog partnera Srpske napredne stranke, socijalisti su uspeli da osvoje 100.000 glasova više nego na prošlim izborima.

Prema preliminarnim rezultatima SPS ima 11,5 odsto u odnosu na 10,38 iz 2020. godine.

Socijalisti su do sada bili partneri Srpskoj naprednoj stranci u Vladi Srbije.

"Želim da kažem u ime naše koalicije da smo spremni za nastavak saradnje kao i do sada", poručio je lider socijalista Ivica Dačić u izbornoj noći.

Ivica Dačić: SPS spreman za nastavak saradnje (2. jun 2021.)
Ivica Dačić: SPS spreman za nastavak saradnje (2. jun 2021.)

SPS je ostvario iznenađenje na svim nivoima jer su im istraživanja javnog menja prognozirala slabije rezultate.

Socijalistička partija Srbije vratila se na vlast 2008. godine. Ova stranka, čiji je lider bio Slobodan Milošević nekadašnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije, izgubila je izbore 2000. godine kada je srušen Miloševićev režim.

'Ujedinjeni za pobedu Srbije'

Grupacija "Ujedinjeni za pobedu Srbije", široka koalicija centra, biće najjača opoziciona snaga u Skupštini Srbije.

Naime, oni su posle Srpske napredne stranke ostvarili najbolji rezultat, ali ih ipak deli oko 30 odsto glasova.

"Ujedinjeni za pobedu Srbije", čiju okosnicu čine Stranka slobode i pravde Dragan Đilasa, Narodna stranka Vuka Jeremića, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana, osvojila je 13,5 odsto glasova na parlamentarnim izborima.

Kandidat za gradonačelnika Beograda ove liste Vladeta Janković rekao je da je na izborima probuđena nezapamćena energija.

Vladeta Janković: Na izborima probuđena nezapamćena energija (29. mart 2022.)
Vladeta Janković: Na izborima probuđena nezapamćena energija (29. mart 2022.)

Ovaj blok čine većinom proevropske, demokratske stranke. Od njih je na vlasti bila Demokratska stranka (DS) od 2000. pa do 2012. sa jednim kraćim prekidom.

Ostale stranke ove koalicije formirane su poslednjih nekoliko godina, a među njima je dobar deo nekadašnjeg članstva DS-a.

Zeleno-leva koalicija 'Moramo'

Dobitnicima izbora može se smatrati i zeleno-leva koalicija "Moramo". Ovo će biti nova opcija u republičkom parlamentu sa 4,6 odsto dobijenih glasova.

U Beogradu je "Moramo" treća po snazi opcija.

"Naš primarni interes je da oslobodimo Beograd", poručio je njihov kandidat za gradonačelnika Dobrica Veselinović.

Ovu koaliciju čine inicijative koje se bore za zaštitu životne sredine Ekološki ustanak i Otvorena građanska platforma Akcija, kao i partija bivšeg gradonačelnika Šapca, grada na zapadu Srbije, Nebojše Zelenovića.

U fokusu koalicije je pokret Ne davimo Beograd, nastao kao grupa građana koja je organizovala proteste nakon afere "Savamala".

Afera je nastala 2016. godine nakon što su nepoznati maskirani muškarci usred noći rušili objekte u delu Beograda "Savamala", kako bi raščistili prostor za projekat "Beograd na vodi", koji Srbija gradi zajedno sa Ujedinjenim Emiratima.

Nakon toga usledili su masovni protesti građana, koji su izrasli u pokret Ne davimo Beograd.

Građani

Ovo glasanje obeležila je veća izlaznost birača što i građane svrstava među dobitnike izbora.

Odziv građana na parlamentarnim izborima, na osnovu preliminarnih podataka RIK-a, bio je 58,6 odsto upisanih birača.

Na parlamentarnim izborima 2020. izlaznost je bila skoro 48,93 odsto, a četiri godine ranije 56,07 odsto.

Prema preliminarnim podacima RIK-a izlaznost na predsedničkim izborima ove godine bila je 58,71 odsto dok je 2017. na tim izborima glasalo 54.34 odsto birača.

Izlaznost na lokalnim izborima, kako je saopštila posmatračka misija Crta, iznosila je 57,3 odsto, dok je pre četiri godine bila 51,01 upisanih birača.

Gubitnici izbora

Srpska napredna stranka

Iako su liste Srpske napredne stranke osvojile najviše glasova na parlamentarnim i beogradskim izborima, naprednjaci su izgubili dvotrećinsku većinu u republičkom parlamentu.

Ipak, ovo je bio očekivan razvoj situacije s obzirom na to da je prethodne izbore opozicija bojkotovala što je otvorilo vrata naprednjacima za veliki broj mandata.

Pre ovih izbora lider stranke Aleksandar Vučić poručio je da će sve ispod 60 odsto smatrati neuspehom. On je taj zadati cilj ostvario, ali ne i SNS.

SNS će sa koalicionim partnerima, kako je sam primetio, "imati više nego dovoljno" za sastav nove Vlade Srbije, ali ne i i dvotrećinsku većinu u parlamentu kako je to do sada bilo.

Na prethodnim parlamentarnim izborima 2020. godine, koje je veći deo opozicije bojkotovao, lista SNS "Aleksandar Vučić – Za našu decu" imala je 60,65 odsto glasova, a na izborima 2016. listu "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje" podržalo je 48,25 posto izašlih birača.

SNS je na vlasti od 2012. godine.

'Ujedinjeni za pobedu Srbije'

Iako će "Ujedinjeni za pobedu Srbije", biti najjača opoziciona snaga u Skupštini Srbije, oni su osvojili samo oko 13 odsto glasova, odnosno 38 mandata. Poređenja radi SNS će imati 120.

Takođe je ova lista na parlamentarnim izborima dobila manje glasova nego što su njeni kandidati na predsedničkim i lokalnim u Beogradu Zdravko Ponoš (18,31 glasova) i Vladeta Janković (21,3).

Ukoliko SNS sa svojim partnerima zadrži Beograd to bi bio najveći gubitak za opoziciju koja je najviše nade polagala upravo za glavni grad.

Osim toga, kandidat ove koalicije za predsednika Srbije Zdravko Ponoš nije uspeo da uđe u drugi krug predsedničkih izbora.

Iako je bio drugoplasirani od pobednika ga deli oko 40 odsto glasova.

'Ajmo ljudi'

Gubitnikom izbora se može smatrati i koalicija "Ajmo ljudi" oko bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića koja nije prešla cenzus za republički parlament.

Boris Tadić (24. april 2016.)
Boris Tadić (24. april 2016.)

Prema dosadašnjim preliminarnim rezultatima nisu prešli cenzus ni na lokalnim izborima u Beogradu.

Cenzus za ulazak u republički ili lokalni parlament je tri odsto. Izmenom izbornog zakona 2020. cenzus je spušten sa pet na tri odsto.

Srpska radikalna stranka i Vojislav Šešelj

Srpska radikalna stranka (SRS), na čijem je čelu haški osuđenik Vojislav Šešelj, i ovoga puta je ostala ispod cenzusa.

Ova stranka je do izbora 2012. imala pojedinačno najveći broj poslanika u Skupštini Srbije, ali nikada nije imala koalicioni potencijal za formiranje vlade.

Šešeljev SRS (na fotografiji, 23. maj 2018.) ponovo je ostao ispod cenzusa.
Šešeljev SRS (na fotografiji, 23. maj 2018.) ponovo je ostao ispod cenzusa.

Iz SRS-a su 2008. godine izašli njeni tadašnji visoki funkcioneri Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić i formirali Srpsku naprednu stranku. Od tada radikali gube svoju snagu.

Ni na prethodnim izborima 2020. nisu uspeli da uđu u republički parlament.

Radikali pripadaju ekstremnoj desnici i tokom ratova 90-ih propagirali su granice "velike Srbije".

Miša Vacić

Miša Vacić, koji propagira ekstremno desnu ideologiju, bio je prvi na glasačkom listiću za predsedničke izbore, ali poslednji po rezultatima. Dobio je samo 0,9 odsto glasova.

On je ipak, u predizbornoj kampanji izjavljivao da se ne zanosi da će pobediti, već da predsedničku kandidaturu koristi da iznese svoju politiku.

Vacić je dobio samo 0,9 odsto glasova (datum nepoznat)
Vacić je dobio samo 0,9 odsto glasova (datum nepoznat)

Vacić predvodi Srpsku desnicu koja se zalaže za evroazijske integracije i vojni savez sa silama Istoka. Izrazito se protivi evrointegracijama i svrstavanjem Srbije uz zapadni blok.

Ruski manjinski savez

Cenzus na parlamentarnim izborima nije prešao ni Ruski manjinski savez. Ovaj blok dobio je 0,25 odsto glasova.

Listu "Ruski manjinski savez – Milena Pavlović, Pavle Bihali Gavrin činili su Srpsko ruski pokret, Srpsko ruska partija Vukovi, Pokret Grka Srbiza.

Podnosilac liste je bio Pavle Bihali Gavrin, jedan od osnivača Pokreta za zaštitu životinja Levijatan, koji se predstavljaju kao borci za zaštitu životinja, a poznati su po pretnjama migrantima i učešću na desničarskim skupovima.

Ruski manjinski savez se zalažu za prava ruske manjine u Srbiji i podržavaju Rusiju i predsednika Vladimira Putina.

Na lokalnim izborima u Beogradu takođe su ostali ispod cenzusa sa 0,4 glasova.

*U ovom tekstu su korišćeni preliminarni rezultati izbora ili projekcije koje su mogu menjati do utvrđivanja konačnih rezultata.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG