Dostupni linkovi

Kapčan za RSE: Pandemija neće dovesti do prekretnice u svetskoj politici


Čarls Kapčan (Charles Kupchan), član američkog Saveta za spoljne poslove (Council on Foreign Relations) i profesor Univerziteta Džordžtaun (Georgetown).

Ekonomske posledice pandemije korona virusa su svakako teže nego krize iz 2008. godine. Stoga je verovatno adekvatna istorijska analogija sadašnje situacije sa Velikom Depresijom iz 1930-ih, kaže Čarls Kapčan (Charles Kupchan), član američkog Saveta za spoljne poslove (Council on Foreign Relations) i profesor Univerziteta Džordžtaun (Georgetown), u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Bio je direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost (NCA) u administracijama dvojice američkih predsednika, Bila Klintona (Bill Clinton) i Baraka Obame (Barack Obama).

"Međutim, ako je pitanje da li će to dramatično promeniti svet, odnosno da li ćemo živeti u potpuno novim geopolitičkim okolnostima – smatram da neće. Američka i kineska ekonomska ekonomija će se oporaviti. Zatim, globalizacija kakvu znamo neće se suštinski promeniti jer smo prilično međusobno zavisni. Naravno, biće izvesnih prilagođavanja u odnosu na dosadašnji globalni lanac snabdevanja, pre svega u obezbeđivanju zaliha medicinske opreme.

Ali, sumnjam da će ovo biti prekretnica u načinu funkcionisanja globalne politike", ističe Kapčan.

Kapčan: Vučić talentovan u korišćenju razilaženja velikih sila
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:27:03 0:00
Direktan link

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, on smatra da prijem Crne Gore i Severne Makedonije u NATO, kao i rešenje spora oko imena Makedonije – stvara pozitivnu atmosferu u celom regionu.

"Zbog toga sam umereni optimista da će pre ili kasnije biti ostvaren napredak u pregovorima Beograda i Prištine sa normalizacijom njihovih odnosa na kraju tog procesa. Ako je razmena teritorija neophodan korak na tom putu – onda je to u redu. Dobro je ako je to moguće ostvariti i bez korekcije granica", smatra Kapčan.

Zakasnela reakcija Trampove administracije

RSE: Dok u SAD raste broj inficiranih i preminulih od korona virusa, istovremeno su sve učestalije međusobne optužbe administracije predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) i guvernera pojedinih država, pre svega Njujorka gde je situacija najdramatičnija. Sve je više kritika da Bela kuća nije bila pripremljena za ovu krizu, te da je izostala blagovremena reakcija.

Kapčan: Još uvek smo u fazi u kojoj preovlađuje neizvesnost, ne znamo da li se poravnjava ta kriva na sistematičan način, odnosno da ne raste broj inficiranih i preminulih u dužem kontinuiranom periodu. Takođe, još uvek ne možemo da sagledamo kakve će sve biti negativne ekonomske posledice.

Naravno, situacija je veoma loša, jer su mnogi građani ostali bez posla i njihov broj stalno raste, zaustavljene su mnoge ekonomske aktivnosti. Dakle, jasno je da će biti veliki udar na ekonomiju, jedino što ne možemo da sagledamo razmere i trajanje.

Kada je reč o Trampovoj administraciji, nesumnjivo je da je veoma sporo reagovala. Tramp je u osnovi poručivao u januaru i februaru: "Ne brinite, naša ekonomija je u dobrom stanju, sve će biti u redu". Reagovala je tek kada su berze počele da dramatično padaju, jer su u finansijskom sektoru uvideli šta se dešava u zemlji i svetu, pa su investitori krenuli da rasprodaju deonice.

Problem je i što na početku nije bilo opreme za testiranje na korona virus. Vidimo iz primera Južne Koreje, Singapura i drugih zemalja, da je testiranje jedna od ključnih mera u nastojanju da se spreči pandemija. Ta nepripremljenost se ogleda i u nedostatku kapaciteta u odeljenjima intenzivne nege za najteže slučajeve, zatim respiratora, maski i ostale medicinske opreme.

Sada je situacija bolja kada je reč o opremljenosti, ali, kao što sam rekao, Trampova administracija je reagovala veoma sporo.

Spor SAD sa saveznicima iz G7

Takođe, zanemarivala je i međunarodnu koordinaciju napora u obuzdavanju pandemije. Prvi ozbiljniji napor da se usaglase aktivnosti sa saveznicima bio je video samit G7 zemalja 11. marta – što je bila zakasnela reakcija više od mesec dana.

Nakon nekoliko dana održan je sastanak šefova diplomatija G7 na kome je došlo zbog nesuglasica zbog insistiranja američkog državnog sekretara Majka Pompea (Mike Pomepo) da se u završni kominike uključi termin "virus iz Vuhana", umesto "korona virus". Na kraju nije bilo usaglašenog, zajedničkog kominikea u trenutku kada se rasplamsavala jedna od najtežih zdravstvenih kriza u modernom dobu.

Dakle, SAD nisu pokazale spremnost za tešnjom saradnjom kako sa saveznicima tako i Kinom. Saradnja sa Pekingom bi bila veoma važno u mnogim oblastima: od snabdevanja, do istraživanja i pronalaska vakcine. Dakle, nedostaje koordinisani odgovor na međunarodnom nivou, kao što je postojao u slučaju ebole.

Obaveštajne službe upozorile Trampa još prošle godine

RSE: Da se vratimo još jedan korak nazad. Da li bi šteta bila znatno manja da je Trampova administracija reagovala brže i efikasnije. Naime, mnogi eksperti smatraju da je problem još stariji i dublji. Na primer, u vreme izbijanja SARS-a radilo se na razvijanju vakcine, pa odustalo. Zatim, da je u slučaju SAD problem što ne postoji sinhronizovani zdravstveni sistem, jer je uglavnom u privatnim rukama.

Takođe, Tramp je ukinuo odeljenje pri Savetu za nacionalnu bezbednost za praćenje pandemija, koje je osnovao Barak Obama. Problem je i što je godinama zapostavljano obezbeđivanje adekvatnih medicinskih zaliha. Političari poput Bernija Sandersa (Bernie Sanders) smatraju da je neblagovremena reakcija posledica višegodišnjeg lošeg funkcionisanja sistema.

Kapčan: Ja nisam stručnjak za zdravstvo, pa ne mogu da kažem koliko bi situacija bila bolja da je Trampova administracija brže reagovala. Ali, nema sumnje da bi situacija bila povoljnija da su ranije pripremljene potrebne zalihe maski, respiratora i započela neophodna istraživanja. Uostalom, iskustvo je pokazalo da je stanje kudikamo bolje u zemljama koje su rano započele testiranje i organizovale karantine.

Mnogo je faktora u igri. Od Španske groznice 1918. nije bilo pandemije. U međuvremenu, bilo je raznih epidemija, poput najnovijih kao što su SARS i MERS, ali koje nisu zahvatile ceo svet. Očito su se ljudi uljuljkivali, pre svega nadležni, opustivši se previše.

Pandemija se nije dogodila od 1918. godine i vremena španske groznice. Na slici ekipe Crvenog krsta u Sent Luisu (SAD) oktobra 1918.
Pandemija se nije dogodila od 1918. godine i vremena španske groznice. Na slici ekipe Crvenog krsta u Sent Luisu (SAD) oktobra 1918.

Kao što ste pomenuli, zatvoreno je odeljenje za praćenje pandemija koje je osnovao predsednik Obama. Obaveštajna zajednica u SAD je upozoravala Trampa još prošle godine na mogućnost ovakve krize, ali ništa nije urađeno da se pripremi za nju.

Tačno je da u SAD ima građana bez zdravstvenog osiguranja i u toku je debata da se pokriju troškovi njihovog lečenja u slučaju da se zaraze korona virusom. Međutim, ne mislim da je to ključni problem, već nepripremljenost i spora reakcija vlasti na pandemiju. Zdravstveni sistem u SAD je dobar bez obzira na to što je deo građana bez osiguranja.

Nadajmo se da ćemo sada izvući pouke i shvatiti važnost pripreme i stvaranja institucija, uključujući i na međunarodnom planu, koje će ne samo blagovremeno reagovati već i raditi na predupređivanju pandemija.

Smanjena sredstva za fundamentalna istraživanja

RSE: Kritičari neoliberalne ekonomije, koja je dominantna u poslednjih nekoliko decenija, smatraju da su zbog logike profita zanemarena fundamentalna istraživanja, već je fokus na praktičnim, pa medicina nije u stanju da prati dugoročne trendove uključujući i mutacije virusa i opasnost od pandemija.

Kapčan: Jasno je da nisu izdvajana dovoljna sredstva za fundamentalna istraživanja, ne samo kada je reč o medicini, već i u drugim oblastima. Tu je i filozofija ne samo Trampove administracije, već i republikanaca u celini, da su savezne države uglavnom odgovorne za borbu protiv pandemije. Međutim, guverneri tih država uzvraćaju da predsednik SAD treba da predvidi i koordiniše te aktivnosti, da im je potrebna pomoć federalnih vlasti.

Trebalo je da prođe vreme da Bela kuća odlučnije reaguje ne samo u obezbeđivanju medicinske opreme već i ogromne finansijske pomoći – do sada neviđene u istoriji - kako za bolnice tako i za teško pogođenu ekonomiju.

Valja imati u vidu i unilateralizam Trampove administracije. U njoj su političari koji smatraju su nacionalne države ključni akteri svetske politike, zbog čega je izostala neophodna međunarodna saradnja u borbi protiv korona virusa.

Ova kriza uporediva sa Velikom depresijom

RSE: Već sada su vidljive veoma teške ekonomske posledice. Mnogi eksperti smatraju da će kriza biti teža nego 2008. i da se može porediti sa Velikom depresijom 1930-ih.

Kapčan: Prerano je za bilo kakva predviđanja jer ne znamo koliko će trajati pandemija, potom kakve će to sve ekonomske šokove izazvati. Dakle, ne zna se kada će ljudi početi da se vraćaju na posao, odnosno u kom trenutku će zemlje početi da popuštaju vanredne mere jer u tom slučaju postoji rizik da se zaraza ponovo raširi. Sigurno je da će proći najmanje nekoliko meseci pre nego što prorade fabrike i oživi proizvodnja. Znači, mnogo toga je neizvesno.

Ekonomske posledice su svakako teže nego krize iz 2008. Stoga je verovatno adekvatna istorijska analogija sadašnje situacije sa Velikom depresijom iz 1930-ih.

Međutim, ako je pitanje da li će to dramatično promeniti svet, odnosno da li ćemo živeti u potpuno novim geopolitičkim okolnostima – smatram da neće.

Američka i kineska ekonomska ekonomija će se oporaviti. Zatim, globalizacija kakvu znamo neće se suštinski promeniti jer smo prilično međusobno zavisni. Naravno, biće izvesnih prilagođavanja u odnosu na dosadašnji globalni lanac snabdevanja, pre svega u obezbeđivanju zaliha medicinske opreme.

Ali, sumnjam da će ovo biti prekretnica u načinu funkcionisanja globalne politike. Trenutno se u svakoj zemlji zbijaju redovi oko vlade i ključnih ličnosti u očekivanju da nađu rešenje za pandemiju. Tako italijanski premijer Đuzepe Konti (Giuseppe Conte) uživa najveću popularnosti u odnosu na bilo kog njegovog prethodnika u poslednjih desetak godina. Znatno je skočio i rejtnig francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron).

Skok Trampove popularnosti

RSE: A kada je reč o Donaldu Trampu?

Kapčan: Njegova popularnost je porasla dostigavši među najboljim rejtinzima otkako je izabran za predsednika. Naravno, to je privremenog karaktera. Naime, ukoliko se ekonomska situacija pogorša i taj trend nastavi sledeće godine, onda su mogu očekivati izlivi socijalnog nezadovoljstva. To će sigurno ići u prilog populističkim snagama i na desnici i na levici.

RSE: Da li ova situacija sa pandemijom može pomoći Trampu da osigura drugi predsednički mandat, ili će mu umanjiti šanse. Treba se prisetiti situacije uoči predsedničkih izbora u SAD 2008. godine kada je do avgusta, republikanski kandidat Džon Mekejn (John McCain) u svim istraživanjima javnog mnjenja uverljivo vodio ispred demokrate Baraka Obame. Međutim, nakon objavljivanja bankrota Limon Bradersa krajem tog meseca, Obama je gotovo preko noći preuzeo vođstvo i na kraju pobedio.

Umereni Amerikanci ne gledaju blagonaklono na Trampov učinak

Kapčan: Sadašnja situacija se može interpretirati na razne načine. Nema sumnje da mnogi Amerikanci smatraju da je Trampova administracija presporo reagovala na pandemiju te da zemlja nije bila pripremljena, zbog čega građani plaćaju ogromnu cenu u izgubljenim životima, ozbiljnim bolestima, otkazima. SAD su manje više u blokadi sa ograničenjem kretanja.

Usred smo obeležavanja Pesaha i Uskrsa a ne možete posetiti svoje roditelje, ne možete videti svoju decu ako ne žive sa vama. Ovo je jedan od najčudnijih trenutaka u našim životima i to svaki Amerikanac oseća. To svakako neće ići u prilog Donaldu Trampu.

Oko 35 odsto birača ga podržava i glasaće opet za njega šta god on uradio. Čak i ako "nebo večeras padne", oni će glasati za Donalda Trampa. Međutim, on mora da dobije još najmanje 10 procenata, pa i više, da bi osigurao drugi predsednički mandat.

No, ne mislim da će Amerikanci centrističke i umerene orijentacije gledati blagonaklono na Trampov učinak u ovoj situaciji.

S druge strane, on je veoma efikasan u iskorištavanju strahova ljudi i njihovog osećaja nesigurnosti i nezadovoljstva. Na toj strategiji je i pobedio 2016. Tramp se sada pojavljuje u udarnim terminima svih televizija svaki dan, zatim na naslovnim stranama novina, jer drži konferencije za novinare. Svuda je prisutan zato što se SAD nalaze u vanrednoj situaciji i nekoj vrsti rata u nastojanju da se sačuvaju životi ljudi.

Američki predsednik Donald Tramp sa testom za prepoznavanje COVID-19 u pet minuta, tokom pres konferencije ispred Bele kuće, 30. marta 2020.
Američki predsednik Donald Tramp sa testom za prepoznavanje COVID-19 u pet minuta, tokom pres konferencije ispred Bele kuće, 30. marta 2020.

Bajden prinuđen da sedi kod kuće

RSE: Dok je njegov protivkandidat iz Demokratske stranke sada po strani.

Kapčan: Kampanja za izbor predsedničkog kandidata demokrata je prekinuta. Doduše, Džo Bajden (Joe Biden) je u suštini već osigurao nominaciju, jer se Berni Sanders povukao iz utrke.

Međutim, Bajden je sada prinuđen da sedi kod kuće. Istina, on skoro svakodnevno daje intervjue, koristi društvene mreže za obraćanje biračima. Ali, predsednik je predsednik, što mu daje prednost u odnosu na protivkandidata u komuniciranju sa američkim građanima.

Dakle, smatram da će ova kriza naneti štetu Trampu, ali mu pruža i neke prednosti.

Nastaviće se debata koju je pokrenuo Sanders

RSE: Rekli ste da ova pandemija neće voditi ka prekretnici u funkcionisanju politike i ekonomije. Ipak, da li će se izvući neke pouke u smislu priprema za efikasnije reagovanje na ovakve i slične situacije, preorijentisanja na "zelenu ekonomiju", imajući u vidu i velike izazove zbog klimatskih promena. Ili će se nastaviti po starom.

Velike kompanije koje su bile u znatnoj meri odgovorne za finansijsku krizu 2008. godine, nastavile su i nakon nje po starom, pa su iskoristile novac koje su države upumpavale na tržišta ne za investiranje u realnu ekonomiju, već za plasiranje na berzama. U međuvremenu su narasli korporativni dugovi, pa se već prošle godine upozoravalo da globalna ekonomija usporava.

Kapčan: Kada sam rekao da pandemija neće dovesti do prekretnice, mislio sam na scenario u kome ćemo uspeti da se izborimo sa pandemijom i sprečimo dalje pogoršanje situacije.

Ma koliko je trenutno teško, imamo i izvesnih razloga za optimizam da mere fizičkog distanciranja daju rezultate, jer vidimo da u najkritičnijim mestima, kao što je Njujork, zaraza korona virusom ipak usporava, mada sve to može da potraje.

Drugo, treba da imamo u vidu i efekte pandemije na zemlje sa slabije razvijenim zdravstvenim sistemom, u Africi, zatim izbegličku populaciju, zatim Siriju.

Međutim, dugoročno gledano mislim da će se na međunarodnom nivou uspostaviti telo zaduženo za zdravstvene probleme koje će blagovremeno reagovati kako bi se oni predupredili, a ne samo da se naknadno reaguje na slučajeve kao što je ovaj.

Kada je reč o SAD, smatram da će se nastaviti debata o univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti, kako osigurati veću jednakost, odnosno smanjiti postojeće nejednakosti među Amerikancima, jer je i ova situacija pokazala da su siromašniji slojevi najviše pogođeni. Dakle, to će podstaći debatu koju su pokrenuli Berni Sanders i Elizabet Voren (Elizabeth Warren) u smislu šta treba učiniti da ova zemlja postane bolje mesto u smislu većih socijalnih jednakosti.

Slična rasprava se može očekivati i drugde u svetu kada je reč o globalizaciji.

Prilagođavanja umesto radikalnog zaokreta

RSE: Očekujete samo debatu ili i primenu nekih od načela koje pominjete. Berni Sanders se pre neki dan povukao iz utrke. On je vodio na početku primarnih izbora pobedivši u Nju Hempširu, Nevadi. Međutim, delovi Demokratske stranke, a naročito njeno vođstvo ne podržava Sandersovu politiku, smatrajući da vodi podelama u SAD.

Kapčan: Mislim da će deo biti i primenjen. Džo Bajden već uključuje u svoju izbornu platformu pojedine Sandersove ideje. Međutim, ne verujem da će to dovesti do radikalnih promena u SAD sa znatno drugačijom politikom, osim ako kriza ne dosegne istorijske razmere.

Džo Bajden i Berni Sanders, tokom debate u okviru izbora kandidata Demokrata za predsedničke izbore u SAD, tri sedmice pre Sandersovog povlačenja iz trke.
Džo Bajden i Berni Sanders, tokom debate u okviru izbora kandidata Demokrata za predsedničke izbore u SAD, tri sedmice pre Sandersovog povlačenja iz trke.

Ko to zna, jer smo još u početnoj fazi. Međutim, kako stvari sada izgledaju, umesto radikalnog zaokreta realnije je očekivati izvesna prilagođavanja kao što je proširenje zdravstvene zaštite, povećanju pomoći siromašnijih slojevima.

Hoće li Orbanova Mađarska biti uzor drugima?

RSE: Da li su dovoljna samo prilagođavanja ili će ova situacija dovesti i do dubljih promena i samih postulata neoliberalnog sistema, takozvane reganomike. Pojedini autori na levici govore o nužnosti prelaska u novu fazu koju nazivaju "postkapitalizam", što podrazumeva mnogo veće investicije u javni sektor.

Kapčan: Imajući u vidu sadašnji trenutak, predviđam izvesne modifikacije postojećeg modela a ne suštinski zaokret. Kao što sam rekao, ne vidim da će doći do kraja globalizacije, da će privatni sektor biti skrajnut ili da će nacionalne vlade osnažiti svoju moć u odnosu na prethodni period.

Brine me da li će se ojačati trend slabljenja liberalne demokratije, koji je započeo pre nekoliko godina. Postavlja se pitanje da li će nakon ove pandemije Mađarska postati uzor, odnosno model koji će slediti mnoge druge zemlje. Tačnije da li će poput Viktora Orbana, koji je koristi vanredno stanje da ojača svoju poziciju, to učiniti i političari drugde u svetu.

Košmarni scenariji iz prošlosti

Takođe, ako u narednih nekoliko meseci stanje u SAD i dalje bude teško – da li će biti odloženi predsednički izbori u SAD predviđeni za novembar? Zatim, da li ćemo biti sve više biti svedoci anti i vanustavnih i nedemokratskih tendencija kao posledica ove situacije? Pretpostavljam da neće, ali istorijsko iskustvo iz 1930-ih je otrežnjujuće, jer pokazuje šta može da se desi sofisticiranom i prosperitetnom društvu i to korištenjem demokratskih mehanizama. To su košmarni scenariji koji me brinu.

Istovremeno, ovakve situacije mogu biti iskorišćene i za velike iskorake na bolje. Naime, nakon ratova 1815. (pobeda nad Napoleonom), 1918, zatim 1945. godine, došlo je do značajnih promena u svetu, a ova pandemija podseća na rat.

RSE: Međutim, nakon Prvog svetskog rata, uoči i tokom Velike Depresije ojačao je najpre fašizam u Italiji, a potom nacizam u Nemačkoj. Dakle, sve opcije su otvorene.

Kapčan: Da, itekako moramo da imamo na umu istoriju iz 1930-ih.

Nemačka neće dozvoliti raspad EU

RSE: Pomenuli ste populizam u Mađarskoj, koji je ojačao poslednjih godina i širom Evrope. Istovremeno, u ovoj krizi su ponovo došle do izražaja nesuglasice unutar EU, kao i nakon krize 2008, jer preovlađuju nacionalni interesi njenih članica. Ona je na ozbiljnim iskušenjima nakon Bregzita.

Sada je italijanski premijer Konte upozorio da ukoliko izostane zajednički odgovor na krizu, uključujući i izdavanje evroobveznica, da to može ugroziti opstanak evropskog bloka.

Kapčan: To što se u ovom trenutku dešava u EU podseća na dužničku krizu od pre nekoliko godina, jedino što je sada još gore. Tada je glavni problem bila Grčka. Na kraju je EU pomogla opstanak grčke ekonomije, nametajući joj pri tom veoma oštre uslove.

Španija i Italija su mnogo veće ekonomije. Obe su sada u velikim problemima, pa se postavlja pitanja da li će Italija biti u stanju da otplaćuje sve veće dugove. Sada se oživljene iste podele kao i nakon krize 2008. Nemačka, Holandija i pojedine nordijske zemlje nisu spremne da preuzmu na sebe deo tereta i otplaćuju italijanske dugove.

Smatram da ako se stanje pogorša i zapreti opasnost od raspada ne samo evrozone, već i same Evropske unije – onda će Nemačka preuzeti vođstvo.

Ne mislim da će kancelarka Angela Merkel ili bilo ko od njenih naslednika želeti da budu svedoci raspada EU. To znači da će se u kritičnom trenutku pronaći zajedničko rešenje.

Globalne pretnje traže globalne odgovore

RSE: Henri Kisindžer (Henry Kissinger) je napisao nedavno da će pandemija korona virusa zauvek promeniti svetski poredak. Da li će to značiti jačanje protekcionizma, čemu smo svedoci poslednjih godina? Ili će nužnost globalnog odgovora na globalne probleme iziskivati reafirmaciju multilateralizma?

Kapčan: Gledajući iz američke perspektive, trendovi poput unilateralizma, protekcionizma i podozrivosti prema imigrantima – bili su vidljivi i pre pandemije. To oličava politika "Amerika na prvom mestu" sa izborom Donalda Trampa. Te snage su i dalje prisutne u svetu.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.


S jedne strane, vidimo jačanje nacionalizma, jer sve zemlje najpre gledaju da za sebe obezbede neophodnu zdravstvenu opremu u borbi protiv korona virusa, zatim, nadmeću se ko će prvi doći do vakcine.

S druge strane, ovo je globalna pretnja koja ne poznaje državne granice. Možemo privremeno zatvoriti granice zabraniti letove u SAD iz Kine i EU i obrnuto, ali reč je o opasnosti protiv koje se moramo izboriti globalnom saradnjom. Pri tom, ovde je reč o neposrednoj pretnji, a ne kao u slučaju klimatskih promena gde lideri mogu odlagati suočavanje sa njenim posledicama.

Dakle, moguća su oba scenarija. U svakom slučaju, doći će do izvesnih korekcija u globalizaciji.

Kombinacija bipolarnog i multipolarnog sveta

RSE: Mislite na smanjivanje zavisnosti od Kine kao glavnog snabdevača u svetu?

Kapčan: Mislim da će biti više diversifikacije, ali ne i izmeštanja lanca snabdevanja ili suštinskih promena u dosadašnjem modelu međunarodne trgovine.

RSE: Poslednjih godina smo svedoci uspona "ostatka sveta", odnosno nezapadnih zemalja predvođenih Kinom. Da li će nakon pandemije doći do rebalansiranja u globalnom odnosu snaga u smislu da opadne moć zapadnih zemalja, jer su najteže pogođene krizom?

Doduše, i Kina se suočava sa različitim izazovima, kao što su ogromni dugovi – više od 300 odsto njenog bruto društvenog proizvoda.

Kapčan: Kratkoročno će biti izvesnog rebalansiranja. Međutim, pod pretpostavkom da se SAD i Kina ekonomski oporave od pandemije, dugoročno ne vidim da će se nešto bitnije promeniti jer će ove dve zemlje ostati glavni konkurenti.

Dakle, u narednih 10-15 godina SAD i Kina će biti dve vodeće sile približne snage. Tu su i ostali igrači na globalnoj sceni: EU, Rusija, Indija, Brazil, Indonezija, ali drugorazrednog značaja. Dakle, biće na delu mešavina bipolarnog i multipolarnog sveta.

Dobro je što su se SAD uključile u dijalog Beograd i Prištine

RSE: Kosovska vlada sa Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti) na čelu je smenjena usred pandemije, između ostalog i zbog političkih nesuglasica u Prištini oko tarifa na uvoz robe iz Srbije, te pod kojima uslovima treba nastaviti dijalog sa Beogradom. Istovremeno, Trampova administracija je veoma aktivna u poslednje vreme nastojeći da pokrene blokirani dijalog dve strane.

Američke demokrate optužuju Belu kuću da je izazvala političku krizu na Kosovu, tačnije izaslanika Ričarda Grenela (Richard Grenell) da je vršio neviđeni pritisak na Kurtija da ukine carine, preteći čak i ekonomskim predsedavajućeg Kosovu ukoliko to ne učini. Istovremeno, po rečima Eliota Engela, predsedavajićeg Komiteta Predstavničkog doma za spoljnu politiku, Trampova administracija nije sankcionisala kampanju vlasti u Beogradu za povlačenjem priznanja Kosova, te nabavku teškog naoružanja od Rusije. Engel navodi da to nije "uravnotežavajući" nastup.

Kakve će biti posledice?

Kapčan: Nemam informacije o potezima Donalda Trampa i Ričarda Grenela iza scene. Pad Vlade Kosova je delimično posledica različitih viđenja njegove spoljne politike i odnosa sa Srbijom. Dobro je što se Trampova administracija angažovala u nastojanju da pokrene zamrznuti dijalog i uspela da izdejstvuje dogovor o aviosaobraćaju između Beograda i Prištine. To je bio važan iskorak, ali, na žalost, nije praćen ostalim merama, pre svega ukidanjem carina, u cilju normalizacije odnosa.

Nadam se da će buduća kosovska vlada vratiti pregovorima sa Srbijom, jer je u interesu obe zemlje, kao i regiona u celini, da pronađe izlaz iz ovog ćorsokaka i napredovati na putu integracije u Evropsku uniju.

Nužni ustupci i Beograda i Prištine

RSE: Bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj (Ramush Haradinaj) je uveo carine Srbiji. Aljbin Kurti se zalagao za uspostavljanje reciprociteta u odnosima sa Srbijom. Hašim Tači (Hashim Thaci) je među retkim političarima na Kosovu koji smatra da tarife treba ukinuti bez ikakvih uslova prema Srbiji. Istovremeno, Aleksandar Vučić istrajava na stavu da nema nastavka dijaloga bez bezuslovnog uklanjanja carina. To je neka vrsta začaranog kruga. Da li ima izlaza iz te situacije?

Kapčan: U blokadama kao što je ova, izlaz se traži u nekoj vrsti trgovine, odnosno obostranim ustupcima. Na primer, da se ukidanje carina poveže sa nekim gestom iz Beograda, koje kosovske vlasti mogu da prikažu svojoj javnosti kao dobitak. Ne znam šta bi takav gest tačno podrazumevao, ali definitivno nije ni u čijem interesu da ovaj problem ostane zamrznut unedogled.

Predsednici Kosova Hašim Tači i Srbije Aleksandar Vučića (između bivša šefica evropske diplomtije Federika Mogerini) - susret u Tirani, 9. maj 2019.
Predsednici Kosova Hašim Tači i Srbije Aleksandar Vučića (između bivša šefica evropske diplomtije Federika Mogerini) - susret u Tirani, 9. maj 2019.

Vučić i Tači ne mogu sami do sporazuma

RSE: Međutim, stiče se utisak da se Vučić oseća komforno zbog sukoba među kosovskim političarima. U kombinaciji sa povlačenjem priznanja Kosova od pojedinih zemalja, u Beogradu smatraju da su konačno u povoljnijoj međunarodnoj poziciji od Prištine za razliku od prethodnih 20-tak godina.

Kapčan: Suština je da Vučić i Tači ne mogu da postignu dogovor, koji bi eventualno uključivao razmenu teritorija ili neke druge mere, iza zatvorenih vrata. Za bilo koje rešenje potrebna je većinska podrška u obe zemlje. Stoga je, naročito sada na Kosovu, potrebno stvoriti široku koalicionu vladu koja će voditi zemlju u pravom smeru. Tači to ne može uraditi sam.

Korekcija granica i dalje u igri

RSE: Da li se može očekivati potpuno ukidanje carina, nastavak pregovora i pronalaženje održivog rešenja u odnosima Srbije i Kosova?

Kapčan: Na žalost, svi su pogođeni pandemijom, što odvlači pažnju sa ovog i drugih političkih pitanja. S druge strane, smatram da odnosi Beograda i Prištine dobijaju potrebnu međunarodnu pažnju u poslednjih nekoliko godina. Mislim da su povremeni razgovori Vučića i Tačija konstruktivni.

Prijem Crne Gore i Severne Makedonije u NATO, kao i rešenje spora oko imena Makedonije – sve to stvara pozitivnu atmosferu u celom regionu. Zbog toga sam umereni optimista da će pre ili kasnije biti ostvaren napredak u pregovorima Beograda i Prištine sa normalizacijom njihovih odnosa na kraju tog procesa. Ako je razmena teritorija neophodan korak na tom putu – onda je to u redu. Dobro je ako je to moguće ostvariti i bez korekcije granica.

Riker za RSE: Promena granica nije ono na šta smo fokusirani
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:20:37 0:00


RSE: Međutim, mnogi su protiv te ideje, kako na Balkanu tako i u međunarodnoj zajednici, bojeći se negativne lančane reakcije u celom regionu. Manjina podržava tu opciju.

Kapčan: Svestan sam toga. I ja pripadam toj manjini koja ne smatra da je razmena teritorija sama po sebi dobro rešenje. Međutim, mislim da ako je to presudno za iskorak u pregovorima, dakle da se postigne dogovor – i ako ga podržavaju obe strane – onda je to održivo rešenje i put napred.

Vučić vešto koristi razlike među velikim silama

RSE: Predsednik Srbije Vučić nastavlja sa politikom sedenja na dve stolice. Nakon što je EU zabranila izvoz medicinske opreme, rekao da je to još jedan pokazatelj da je "evropska solidarnost bajka” i da će se Srbija od sada oslanjati na kineskog predsednika Si Đinpinga, koga je nazvao svojim i srpskim bratom.

Da li je to samo njegovo trenutno političko manevrisanje, ili uviđa da je zbog zamora od proširenja članstvo Srbije u ovom bloku daleka budućnost? Da li je moguća promena njene orijentacije?

Kapčan: Mislim da je predsednik Vučić veoma talentovan u izvlačenju koristi od nesuglasica između velikih sila. On igra na kartu razilaženja SAD i EU na Balkanu, zatim EU i Rusije, Kine i Zapada, kao i Pekinga i Moskve. Takođe, Vučić je vešt u prilagođavanju ukusu javnosti.

Kada je reč o trenutnim odnosima sa Pekingom, ne mislim da je reč o nekom zaokretu u smislu da se Srbi distanciraju od EU ili Rusije, kako bi se približili Kini. Mislim da zvanični Peking nastoji da iskoristi ovu situaciju kako bi osnažio svoj imidž međunarodni imidž pomažući drugim zemljama u trenutku kada je pandemija pogodila SAD, Evropu i ostale delove sveta.

Međutim, smatram da će na kraju celo Balkansko poluostrvo biti čvrsto ukotvljeno u Evropskoj uniji. Jedino je pitanje koliko će trajati taj proces. Stoga je po mom mišljenju igranje Srbije na kartu Rusije i Kine samo privremeno skretanje sa glavnog puta u cilju jačanje njene pregovaračke uloge, ali to neće promeniti završetak priče koji sam pomenuo.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG