Ministri finansija Evropske unije zasedaju danas da bi prebrodili sukob oko hitnih finansijskih mera za otklanjanje preteće velike recesije i štete privredi zbog epidemije korona virusa.
Predsedavajući sastankom ministara finansija EU Mario Kanteno poručio je da je dogovor jako blizu.
“Verujem da ćemo se uzdići iznad situacije i da ćemo pokazati spremnost na kompromis, što je osnova naše unije”, poručio je Kanetno.
Holandija još uvek koči neizbežno ogromno, "solidarno", zaduživanje cele Unije, dok Rim upozorava da bi blokada izazvala "propast evropskog sna”.
Međutim, prema rečima Kantena, nemačka kancelarka Angela Merkel razgovaral je sa holandskim premijerom Markom Ruteom i dogovor je sada verovatniji.
Za oporavak evropske privrede su dati zahtevi za pokretanje "Maršalovog plana za Evropu” ili uvođenje solidarnih "evropskih obveznica" za uzimanje kapitala na finansijskom tržištu.
Francuski mesečnik “Kapital” predlaže da se krene u temeljit "Nju dil", poput velikog američkog plana za izvlačenja privrede iz svetske recesije iz 1933.
Konte: Ako Italija posustane, to nikom neće dobro doneti
Italijanski premijer Đuzepe Konte je u video intervjuu nemačkom dnevniku Bild predočio da se ne sme dogoditi da "operacija uspe, a pacijent umre".
Konte je rekao da samo sve članice EU zajedničkim naporom mogu spasti Uniju od propasti.
“Ako ne bude bilo tako, svaka zemlja će krenuti da se spasava sama i to uz tri, četiri, pet puta veće troškove i cenu”, poručio je Konte.
Ukazao je i da ako, na primer, Berlin prepusti da se Italija sama bori sa pandemijom, to neće doneti ništa dobro ni samoj Nemačkoj, jer je Italija drugo izvozno tržište te zemlje u Evropi.
Konte je ukazao na to da Evropa ne sme ni zaostati za Amerikom i Kinom, koje su za otklanjanje ekonomske štete od korona virusa izdvojile sredstva od po 13 odsto njihovog godišnjeg BDP-a.
Poljski list "Kritika politična" upozorava da "ako Italija propadne, cena i šteta za evropsku ekonomiju, ali i za ceo evropski projekat, biće mnogo veći nego cena kršenja budžetskih pravila u vreme velikih opasnosti".
Bogate zemlje neće da plaćaju dugove siromašnih
Čini se da bi rešenje moglo biti da se ekonomsko spasavanje EU reši kroz neku vrstu "evroobveznica" ili fonda iza kojeg bi solidarno stajale i bogate severne članice, ali i južne "siromašne" zemlje Unije.
Holandija se našla donekle usamljena u otporu "evroobveznicama", što dosad nisu bile voljne da prihvate ni Nemačka, Finska i Austrija.
Te države smatraju da je nedopustivo da bogate članice EU bez dugova, s efikasnim privredama, otplaćuju dugove manje uspešnih zemalja koje troše više nego što privređuju.
Teško do kompromisa
Nedavno je nagovešteno da Berlin i Pariz rade na kompromisnom predlogu i francuski ministar finansija Bruno le Mer je izjavio da je "nezamislivo" da se ne dođe do rešenja.
"Ostajemo li zajedno, ili se razilazimo”, upitao je le Mer.
Francuski dnevnik "Liberasion" je uveren da će "klub škrtih" u EU popustiti, a italijanski dnevnik "Korijere dela será" smatra da će oko dogovora "pući tikva”.
Komentator nemačkog radija "Dojčlandfunk" zaključuje da je "nužna operacija spasavanja najširih razmera” koja će nositi ime 'Korona Maršal plan’.
Litvanski dnevnik "Lijetuvos ritas" ne gaji mnogo optimizma i kaže da kakve god ekonomske i socijalne posledice korona virusa budu bile, sadašnji razdori oko spasa evropske privrede pokazuju da će "Sjedinjene države Evrope ostati samo Čerčilov san".
