Dostupni linkovi

Povlačenje Bernija Sandersa


Bivši potpredsednik Bajden je pristojan čovek sa kim ću sarađivati kako bih sproveo progresivne ideje za koje sam se zalagao, naveo je Berni Sanders u video objavi da odustaje od kampanje, 8. april 2020.

Kandidat za demokratsku nominaciju za predsednika SAD Berni Sanders povlači se iz dalje trke, saopšteno je danas, 8. aprila, iz njegovog izbornog štaba.

Sanders je održao video konferenciju na kojoj je poručio da odustaje od borbe za demokratsku nominaciju za predsedničke izbore u novembru ove godine.

“Pobeda je praktično nemoguća. Uspeli smo da dobijemo ideološku bitku, da obezbedimo podršku mladih i radnih ljudi širom države. Međutim, smatram da bitka za demokratsku nominaciju neće biti uspešna”, poručio je Sanders svojim pristalicama.

Naveo je i da je odluka bila teška i bolna.

“Malo je onih koji mogu da opovrgnu da smo u prethodnih pet godina dobili ideološku borbu. Nije bilo tako davno kada su ljudi mislili da su naše ideje radikalne. Danas, to su mejnstrim ideje. Mnoge od njih su čak sprovedene u gradovima i državama širom SAD”, rekao je Sanders.

Senator je priznao da je svestan da će neki od njegovih pristalica biti razočarani ovakvom odlukom, jer su želeli da se bore do poslednjeg momenta.

“Ipak, vidim krizu koja je oko nas i predsednika koji ne može da obezbedi kredibilno vođstvo i da zaštiti ljude u ovim teškim vremenima”, objasnio je Sanders.

Povlačenjem Sandersa, bivši potpredsednik SAD Džo Bajden ostao je jedini kandidat demokrata, što znači da će se on u novembru suprotstaviti aktuelnom predsedniku Donaldu Trampu.

“Bivši potpredsednik Bajden je pristojan čovek sa kim ću sarađivati kako bih sproveo progresivne ideje za koje sam se zalagao”, naveo je Sanders.

U izjavi nakon objave Sandersa da se povlači iz trke, Bajden je rekao da je senator “snažan glas pravednije i Amerike sa više jednakosti” i pozvao ga da se priključi njegovom timu.

“I Sandersovim pristalicama poručujem da ih vidim, čujem i razumem šta treba da bude što pre urađeno u ovoj zemlji. Nadam se da ćete mi se pridružiti. Više ste nego dobrodošli. Potrebni ste nam”, rekao je Bajden.

Međutim, nejasno je da li će Sanders pozvati svoje pristalice da glasaju za Bajdena, kao što je to učinio 2016. kada im je poručio da treba da podrže Hilari Klinton. Uprkos tome, deo njegovih sledbenika, naročito mlađi, nije ga poslušao pre četiri godine.

Ideje za koje Amerika nije spremna

Pridružite mi se u istorijskoj i nezapamćenoj masovnoj (grassroots) kampanji uz koju stoji bar milion ljudi širom zemlje, reči su kojima je Berni Sanders započeo svoju kampanju za demokratsku nominaciju za novembarske predsedničke izbore.

“Borba protiv nejednakosti je najveća moralna, ekonomska i poliitčka dužnost našeg doba”, govorio je Sanders.

Senator iz Vermonta važio je za progresivnog kandidata i socijaldemokratu, koga su većinom podržavali mladi.

“Potrebna nam je nova politika koja će uključiti radničku klasu u naš politički pokret, zatim mlade ljude, što će u novembru rezultirati najvećom izlaznošću na izborima u novembru u američkoj političkoj istoriji,” bile su neke od glavnih Sandersovih poruka nakon super utorka 3. marta.

Demokrate žustro o Trampu i sebi samima
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:42 0:00

Na početku svoje kampanje, u martu prošle godine, Sanders je obećao da će, kao predsednik SAD, stvoriti ekonomiju i vladu koje rade u interesu svih Amerikanaca, a ne samo u korist jednog procenta.

“Principi naše vlade neće biti mržnja, bes i laži. Neće biti ni rasizam, seksizam, ksenofobija, homofobija i religijska netrpeljivost”, rekao je Sanders.

On se zalagao za kreiranje nove sociljane politike, koja bi uključivala besplatnu zdravstvenu zaštitu za sve građane, besplatno školovanje i usvajanje novog programa za borbu protiv klimatskih promena, koju ju je nazvao “Novi zeleni dogovor”.

Često je isticao da se zalaže za političku revoluciju koja bi krenula odozgo.

“Ne ja. Mi”, poručivao je Sanders svojim pristalicama.

Zbog takvog “hladnoratovskog” rečnika mnogi analitičari su ga nazivali komunistom, a glavno pitanje koje se postavljalo tokom kampanje bilo je da li je Amerika spremna za ideje koje Sanders predlaže.

On je u svojoj kampanji, pored onih mlađih od 30 godina, koju su činili bazu njegove podrške, uspeo da pridobije i veliki broj pristalica iz hispanske zajednice. Međutim, nije uspeo da na svoju stranu pridobije veliki broj Afroamerikanaca, koji su ostali privrženi umerenijem kandidatu, odnosno bivšem Obaminom potpredsedniku Džou Bajdenu.

Smatralo se da bi Sandersova pobeda na stranačkim izborima demokrate odvukla previše levo, čime bi se biračko telo demokrata značajno polarizovalo i povećalo šanse Donaldu Trampu.

Čak i sam Sanders je više puta ukazivao na značaj da demokrate ostanu ujedinjene, govoreći da cilj mora biti da se pobedi „najopasniji predsednik u modernoj istoriji SAD“.

Isticao je i da će podržati bilo kog demokratskog kandidata, jer smatra da samo ujedinjene demokrate mogu da pobede Trampa.

Početni zalet

Sanders je na početku kampanje iznenadio svojim odličnim rezultatima i ubedljivo je vodio ispred ostalih kandidata.

“U ovom trenutku u kampanji imamo milijardere i kandidate koje milijarderi finansiraju. Ali mi ćemo pobediti jer nudimo politike koje prepoznaju potrebe radničke klase u ovoj zemlji. Zdravstvena zaštita je ljudsko pravo, a ne privilegija. Bogati i moćni će početi da plaćaju fer poreze“, poručio je Sanders nakon svoje prve pobede u Nju Hempširu 12. februara.

Odneo je pobede u Ajovi, Nju Hempširu i Nevadi, ali je nakon odustajanja velikog broja kandidata “umerene” struje, poput Pita Budtidžidža, Majkla Blumberga, Ejmi Klobučar, i njihove podrške Bajdenu, počeo da zaostaje.

Berni Sanders u Nju Hempširu
Berni Sanders u Nju Hempširu

Ključni preokret dogodio se u Južnoj Karolini, kada je Džo Bajden ubedljivo pobedio i taj talas iskoristio da iz super utorka izađe kao apsolutni pobednik, osvojivši 10 od ukupno 14 saveznih država.

Sanders se zatim suočio sa neočekivanim porazom u Mičigenu, gde je pre četiri godine, na izborima 2016. godine, zadao najozbiljniji udarac Hilari Klinton i uneo polet u svoju kampanju.

Usledili su porazi u Misuriju, Misisipiju i Ajdahu, čime je postalo jasno da će senator iz Vermonta i po drugi put morati da odustane od svojih predsedničkih ambicija.

U trenutku odustajanja Sanders je za Bajdenom zaostajao za oko 300 delegata.

Berni Sanders je odluku o povlačenju doneo u trenutku kada se SAD bore sa pandemijom korona virusa i kada su neki od partijskih izbora već pomereni, dok su neki još uvek neizvesni.

Demokrate bi svog kandidata trebalo da izaberu na stranačkoj konvenciji u julu, ali je njeno održavanje neizvesno zbog pandemije korona virusa.

Ko je Berni Sanders?

Berni Sanders je rođen u Bruklinu u Njujorku u imigrantskoj jevrejskoj porodici koja je tokom Drugog svetskog rata izbegla iz Poljske.

Studirao je na Univerzitetu u Čikagu, gde je bio aktivan borac za ljudska prava.

Učestvovao je i u “Maršu na Vašington” 1963, kada je Martin Luter King održao svoj čuveni govor “Imam san”.

Nakon diplomiranja Sanders se preselio u Vermont, gde je radio kao stolar i producent filmova.

Pobedio je na izborima za gradonačelnika Burlingtona 1981. godine.

U svojoj karijeri je flerotvao i sa revolucionarnim pokretima. Tako je, na primer, hvalio Fidela Kastra zbog širenja obrazovanja na sirormašne Kubance.

Protivnici mu zameraju da je tokom medenog meseca na koji je otišao sa svojom suprugom u Sovjetski Savez, stekao sklonost ka socijalističkom sistemu.

Kao nezavisni kandidat 1990. godine je izabran u Predstavnički dom, a 2006. godine je postao član Senata.

Sam protiv establišmenta

Sandersa su uglavnom smatrali socijalistom, čije ideje su previše radikalne za američko kapitalisitčko društvo.

On se zbog toga stalno borio sa ostatkom svoje partije, pokušavajući da dobije podršku vrha demokrata.

Da u tome nije bio uspešan, pokazalo se i tokom ovih partijskih izbora za predsedničku nominaciju, jer njegovu kandidaturu nije podržao gotovo niko iz tzv. demorktaskog establišmenta.

Njegovi saradnici su često isticali da veliki donatori Demokratske partije žele da ga zaustave, a svoju kampanju je uglavnom finansirao pomoći malih onlajn donacija.

"Establišment je nervozan ne zato što možemo da pobedimo Trampa, već zbog toga što ćemo to uraditi," poručio je Faiz Šakir (Šhakir), menadžer Sandersove kampanje.

Međutim, Sanders je uspeo da obezbedi podršku mnogih levičarski orijentisanih demokrata, pre svega “ekipe” koju čine Aleksandra Okasio Kortez (Alexandria Ocasio-Cortez), Ilhan Omar i Rašidu (Rashida Tlaib).

Koalicija aktivista za borbu protiv klimatskih promena (The Sunrise Movement) takođe je stala iza Sandersa, kao i još nekoliko organizacija.

Uz njega su bili i biznismeni Ben Koen (Cohen) i Džeri Grinfild (Jerry Greenfield), osnivači kompanije za pravljenje sladoleda (Ben & Jerry's).

Sandersa je podržala i duga lista poznatih ličnosti, među kojima su slavni glumci Deni Devito (Danny Devito), Džek Nikolson (Jack Nicholson) i Suzan (Susan) Sarandon, model Emili Ratajkovski, pop zvezde Kardi Bi (Cardi B), Arijana (Ariana) Grande i Majli Sajris (Miley Cyrus).

Novinari i rivali su često isticali činjenicu da je Sanders najstariji kandidat.

Na jednom od mitinga u Las Vegasu, Sanders je čak zatražio da se na binu iznese stolica, kako bi mogao da sedne.

U oktobru prošle godine doživeo je i srčani udar, ali je, uz dva ugrađena stenta, uspeo da se vrati u kampanju.

Klinton i Sanders: Neizvjesno nakon izbora
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:30 0:00


Ovo je bio drugi put da se Sanders takmičio za demokratsku nominaciju za predsednika SAD.

Prošli put je izgubio od Hilari Klinton 2016. godine, ali je u trci ostao do samog kraja i pobedio je u 22 savezne države.

XS
SM
MD
LG