Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Aktuelno
- Delegacija BiH u Pentagonu o jačanju vojne suradnje sa SAD
- Drugi protest ispred televizije N1 u Beogradu na poziv novinarskih udruženja
- Kompanija srpskog državljanina pod istragom u SAD
- Rusija nastavlja smrtonosne napade dok Ukrajina jača odbrambene veze s Nemačkom i Norveškom
Balkan na RSE
Zvaničnici Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Srbije i Albanije čestitali su stranci Tisa na izbornoj pobedi u Mađarskoj. Međutim, posle ubedljive pobede partije Petera Mađara u nedelju otvoren je niz pitanja u zemljama Zapadnog Balkana s kojima je aktuelni premijer Viktor Orban razvio političke i ekonomske odnose.
Lider Tise Peter Mađar drži mađarsku zastavu dok slavi, nakon što je mađarski premijer Viktor Orban priznao poraz na parlamentarnim izborima, u Budimpešti, 12. aprila 2026.
Politički zaokret u Mađarskoj posle Orbanovog izbornog poraza otvara i pitanje u odnosima te države s bh. entitetom Republika Srpska. Dok su prethodne godine bile obeležene intenzivnim političkim i ekonomskim vezama između Orbana i Milorada Dodika, lidera vladajuće stranke Saveza nezavisnih socijaldemokrata, nova politička realnost u Budimpešti nameće pitanje da li će ti odnosi opstati ili sledi zaokret.
Mađarska naftna kompanija MOL imala je podršku Orbanove Vlade za kupovinu ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da MOL ne odustaje od svoje namere, ali nije poznato kakav će biti stav Rusije. Mađarski energetski stručnjak Atila Holoda smatra da bi promena vlasti u Mađarskoj mogla da utiče na nivo političke podrške MOL Grupi, ali da ne bi nužno bila presudan faktor. S druge strane, Mijat Kostić iz beogradske nevladine organizacije Novi treći put ocenjuje da bi posle mađarskih izbora ruska strana mogla biti ta koja će se predomisliti.
Orbanov poraz otvara novi prostor za Kosovo, ocenjuje Edvard Džozef, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD i ekspert za upravljanje konfliktima. Džozef u intervjuu za RSE kaže da je odlazak mađarskog lidera posle 16 godina na vlasti "udarac" za predsednika Srbije, naglašavajući da je Orban bio ključni faktor koji je Beogradu davao manevarski prostor unutar Evropske unije. Prema njegovim rečima, kosovski premijer Aljbin Kurti trebalo bi da iskoristi ovo "slabljenje Vučića", pokaže državničku odgovornost i pozicionira Kosovo kao faktor stabilnosti, ostavljajući iza sebe pristupe koji seju razdor.
Promene u Budimpešti mogle bi dovesti i do promena po pitanju Severne Makedonije, makar kad je reč o bivšem premijeru te zemlje Nikoli Gruevskom, koji je posle osude na dvogodišnju kaznu 2018. pobegao u Mađarsku. To je potvrdio i uskoro novi premijer Mađar koji je rekao da njegova zemlja neće biti azil za međunarodne kriminalce. Odgovarajući na pitanje novinara o mogućem izručenju dvojice poljskih političara Zbignjeva Ziobra i Marcina Romanovskog, Mađar je rekao da "u Mađarskoj ne bi trebalo da kupuju nameštaj iz Ikee jer neće ostati dugo". "Ovo se ne odnosi samo na njih. Nego i na gospodina Gruevskog, bivšeg premijera Severne Makedonije, takođe prestupnika", rekao je Mađar na konferenciji za novinare.
S druge strane, samo nekoliko sati nakon što su rezultati izbora pokazali da je Mađar ostvario ubedljivu pobedu i okončao vladavinu Orbana i njegove desničarske stranke Fides, čovek koji bi trebalo da bude sledeći premijer rekao je da "nema vremena za gubljenje" u formiranju nove vlade. Za Brisel, njegove reči nisu mogle doći dovoljno brzo. Nakon 16 godina Orbanove vlade koja je bila u sporu s EU oko raznih pitanja, često vezanih za Ukrajinu i sankcije Rusiji, nada u Briselu sada je da će Budimpešta pokazati više spremnosti za saradnju.
Izdvajanja za izgradnju kompleksa i realizaciju EXPO izložbe u Beogradu su od 2024. premašila dve milijarde evra, utvrdio je RSE na osnovu podataka iz godišnjih budžeta Srbije. Projekat od početka prate kritike na račun manjka transparentnosti, a postavlja se i pitanje njegove isplativosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obilasku radova na gradilištu za EXPO sa ministrom finansija Sinišom Malim, 5. april 2026.
Pet dana otkako je presudom obavezan da Radio-televiziji Bosne i Hercegovine isplati deo duga po osnovu RTV takse, entitetski emiter Republike Srpske ne otkriva na koji način će postupiti po presudi, nego najavljuje njenu reviziju. Prema presudi koju je 9. aprila doneo Viši privredni sud, Radio Televizija Republike Srpske (RTRS) dužna je u roku od 30 dana da isplati Radio-televiziji BiH (BHRT) 5,4 miliona maraka (oko 2,76 miliona evra). Saša Grabež, advokat RTRS-a u ovom postupku, kazao je za RSE da nema informaciju o tome da li će RTRS provesti presudu, ali je najavio da će od Vrhovnog suda RS-a zatražiti njenu reviziju.
Korupcija, nepotizam i loše upravljanje doveli su sarajevsku kompaniju namenske industrije Pretis d.d. na rub kolapsa, tvrdi američki investitor Regulus Global, koji preko firme Sikto d.o.o. poseduje 41,5 odsto deonica u ovoj firmi, dok je većinski vlasnik Vlada Federacije BiH sa 51 odsto. Nadležni ministar Vedran Lakić odbacuje optužbe i najavljuje tužbu protiv Regulusa zbog "netačnih informacija", ističući da je prioritet zaštita Pretisa.
Kriza na Bliskom istoku
Američka vojska saopštila je u utorak da nijedan brod nije prošao kroz pomorsku blokadu usmerenu na plovila koja plove prema Iranu ili iz te zemlje tokom prvih 24 sata sprovođenja restriktivne mere, dok podaci o praćenju brodskog saobraćaja ukazuju na to da je nekoliko brodova povezanih s Iranom napustilo Ormuski moreuz u tom periodu. Pročitajte šta treba znati o američkoj pomorskoj blokadi Irana.
Ormuski moreuz snimljen s Međunarodne svemirske stanice, 8. april 2021.
Bivši mornari koji su upravljali tankerima kroz Ormuski moreuz tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, kažu za RSE da današnja kriza podseća na taj sukob od pre četiri decenije.
Dok Teheran i Vašington pregovaraju o mogućem mirovnom sporazumu, Iran je postavio okončanje napada na svoje proksije u regionu – posebno izraelske udare na Hezbolah – kao jedan od svojih osnovnih zahteva. Pročitajte zašto Hezbolah ima 'centralni' značaj za Iran i u ratu i u mirovnim pregovorima.
Nakon skoro šest nedelja rata, vazdušni napadi na Iran su zaustavljeni, ali neizvesnost ostaje. Dok se spremaju za ono što bi moglo da usledi, stanovnici Teherana zabrinuti su usred rasta cena, gubitka radnih mesta i stalnog nestanka interneta.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!