Dostupni linkovi

Vučićevo priznanje za Kosovo


Aleksandar Vučić sa Federikom Mogerini i Hašimom Tačijem u Briselu

Iako je to najavljivano još pre pet godina, pa zato i nije posebna novost, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dan nakon posete Briselu, izjavio da Evropske unija neće primiti Srbiju u svoje članstvo dok sa Kosovom ne potpiše međunarodno obavezujući pravi sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.

Sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju da Vučić tom objavom počinje da priprema domaću javnost za takvu završnicu dijaloga i normalizacije odnosa sa Kosovom.

O pravno obavezujućem sporazumu i novoj fazi dijaloga bilo je reči i u Briselu.

Visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini je izjavila na konferenciji za štampu sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić i evropskim komesarom Johanesom Hanom da je uverena u uspeh "nove faze dijaloga između Beograda Prištine, ali je i podvukla:

„Ključ za dalji uspeh nalazi se u Beogradu i Prištini“.

Mogerini nije želela ništa da kaže o tome kada bi mogao biti potpisan pravno obavezujući dogovor Beograd-Priština o normalizaciji odnosa, ali je istakla da su za dijalog ključni ustanovljenje Zajednice srpskih opština i sprovođenje postignutih dogovora, a naročito dogovora o energetici.

Da Vučićevo obelodanjivanje domaćoj javnosti da Srbija pre nego što postane članica EU mora, pored ostalih uslova, da potpiše i pravno obavezujući dokument o normalizaciji odnosa sa Kosovom u principu nije ništa iznenađujuće, ocenjuje Bodo Weber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina. On u tom kontekstu podseća na dve važne činjenice:

„Aprilski sporazum iz 2013. je zvanično označen kao prvi sporazum, u kontekstu svojevremenih uslova koje je nemačka kancelarka Angela Merkel postavila još 2012. godine, među kojima je i ukidanje takozvanih paralelnih institucija, odnosno, institucija države Srbije na Kosovu. A tu je i pregovarački okvir Evropske unije za pretpristupne pregovore, u kojem jasno stoji član, iako to u srpsku javnost nije baš jasno pušteno, da će domet srpskih institucija kroz pristupni proces isključiti teritoriju Kosova.

Dakle, sasvim je jasno bilo od početka da će na kraju dijaloga morati da se postigne neka vrsta obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. S obzirom na to da smo od sredine ove godine videli dve predsedničke runde dijaloga u Briselu, mislim da je jasno da Evropska unija želi da ubrza taj proces. Ona je shvatila da je implementcija Aprilskog sporazuma previše sporo tekla, zbog čega se upalo u krizu, i zato će se sad ubrzati dijalog u okviru već najavljene nove faze, koja će ciljati baš na taj obavezujući konačni sporazum“, kaže Weber.

Ideja o pravno obavezujućem sporazumu između Srbije i Kosova stara je najmanje pet godina
Ideja o pravno obavezujućem sporazumu između Srbije i Kosova stara je najmanje pet godina

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dan nakon posete Briselu izjavio da EU neće dozvoliti da Srbija postane punopravna članica Unije bez pravno obavezujućeg dokumenta na kraju procesa normalizacije odnosa sa Prištinom.

"Morate da izvršite normalizaciju stanja, kako oni to kažu. Dakle, oni neće dozvoliti da postanemo članica Evropske unije bez pravno obavezujućeg dokumenta", rekao je Vučić i dodao da, kako god da se to tumači, to je ono što EU očekuje.

"Nije to priznanje, niko to ne govori na taj način. Govore između redova, ali ne na taj način, ali ovo je ono što ja mogu da vam kažem", rekao je predsednik Vučić novinarima u Aranđelovcu.

I Naim Leo Beširi, izvršni direktor beogradskog Instituta za evropske poslove, ocenjuje za RSE da Vučićeva najava, pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom nije nešto novo.

„Ako pogledamo poglavlje 35 koje je Srbija otvorila, postoje vrlo jasne naznake da Srbija to poglavlje neće moći da zatvori dok se između Beograda i Prištine ne potpiše pravno obavezujući akt. Ono što poglavlje 35 nama ne kaže jeste šta taj akt treba da sadrži, ali je vrlo jasno da će to biti međunarodni ugovor. Da li to znači priznavanje Kosova? Mislim da to niko od Beograda ne očekuje, ali se od Beograda i Prištine očekuje puna normalizacija odnosa. Šta znači puna normalizacija odnosa mi to u ovom trenutku ne znamo, ali mislim da je poenta Predsednikovog obraćanja javnosti da s vremena na vreme podseti javnost na to da nas taj vrlo težak korak očekuje“, ocenjuje Beširi i dodaje:

„Mislim da je to samo pripremanje javnog mnenja za vrlo jasno određenje prema tom dokumentu koji, po svemu sudeći, treba da ugleda svetlost dana već sledeće godine, gde ćemo dobiti neke obrise obaveza između Beograda i Prištine, pre svega da se ne blokiraju kad je reč o članstvu u međunarodnim organizacijama i ka Evropskoj uniji“, kaže Beširi.

Povodom Vučićeve izjave srpskoj javnosti o pravno obavezujućem sporazumu sa Kosovom koji je uslov članstva Srbije u EU, kosovski analitičar Behlul Beqaj (Beljulj Bećaj) za RSE kaže:

„Pretpostavljam da je do takvog saznanja gospodin Aleksandar Vučić došao mnogo ranije. Upravo iz tog razloga on je otvorio takozvani unutrašnji dijalog o Kosovu. Znam da taj unutrašnji dijalog može biti protumačen kao improvizacija ili kao farsa, ali čak i ako tako bude protumačen, taj dijalog je na neki način indikacija da je gospodin Vučić već pokrenuo lavinu interesovanja za nešto što je za Srbiju conditio sine qua non, a to je Kosovo. Dakle, mislim da je ishod takvog unutrašnjeg dijaloga i ovaj poslednji susret sa gospođom Mogerini zapravo uvod, prvo, u implicitno priznavanje Kosova, dakle, ukidanje Kosova iz srpskog Ustava i početak normalizacije koji podrazumeva i eksplicitno priznanje kosovske države u nedalekoj budućnosti“, ocenjuje Beqaj.

Šta će biti suština budućeg pravno obavezujućeg dokumenta između Beograda i Prištine?

„Detalje još ne znamo, ali okvir je jasan – dve strane se moraju obavezati da neće blokirati jedna drugu na putu ka Evropskoj uniji. S obzirom na to da je Srbija mnogo bliže članstvu u Evropskoj uniji nego Kosovo, to prvenstveno znači da će Srbija morati da se obaveže da neće blokirati članstvo Kosova u Evropskoj uniji. Dakle, to je scenario po kojem će Srbija ući u EU. Kao punopravna članica Unije, dakle, ona neće moći da preokreće politiku i sprečava ulazak Kosova u Evropsku uniju čim Kosovo ispuni uslove za to“, konkretizuje Bodo Weber.

On dodaje da Vučićeva najava takvog sporazuma nije pala u slučajno izabrano vreme s obzirom da je dan ranije bio u Briselu, ali da nije siguran da su mu takvu izjavu Brisel ili Vašington doslovno diktirali. Još je, kaže još, dosta maglovito u kom pravcu će se kretati unutrašnji dijalog o Kosovu na koji je Vučić pozvao u Srbiji, a nešto slično najavio i predsednik Kosova, ali je jasno da oni treba da pripreme svoju javnost za takvu završnicu procesa uzajamne normalizacije odnosa.

Naš nemački saradnik dodaje da će okvir pregovora o budućem obavezujućem pravnom sporazumu sigurno kretati u pravcu rešavanja svih otvorenih pitanja, među kojima su i pitanje granica i graničnog režima između Kosova i Srbije, imovinskih problema, o čemu se za sada ne govori mnogo, kao i garancija punog međunarodnog subjektiviteta Kosova, uključujući i članstvo u Ujedinjenim nacijama. U tom kontekstu Beograd će prezentovati svoje ideje o tome kako može da ispuni taj okvir, a da ne prizna Kosovo.

Srbija morati da se obaveže da neće blokirati članstvo Kosova u EU: Bodo Weber
Srbija morati da se obaveže da neće blokirati članstvo Kosova u EU: Bodo Weber

Weber dodaje i da do takvog obavezujućeg sporazuma treba sačekati jer još nije ni počela nova faza dijaloga Beograd-Priština, kao i zato što je Nemačka, kao veliki akter u celom tom procesu, potpuno odsutna jer još nema novu vladu, a po svoj prilici, neće je ni dobiti do početka iduće godine.

Ideja o pravno obavezujućem sporazumu između Srbije i Kosova stara je najmanje pet godina. Nemački poslanik vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Andreas Schockenhoff, vrlo blizak saradnik nemačke kancelarke Angele Merkel, još prilikom posete Beogradu u septembru 2012. godine upoznao je srpsku javnost da nemački Bundestag bez takvog sporazuma neće dati zeleno svetlo za prijem Srbije u EU.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG