Dostupni linkovi

Vogel: 'Nije politički pametno okriviti Kosovo za neuspeh pregovora'


Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, njegov izaslanik za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak, premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić na pregovorima u Briselu 21. novembra 2022.

Nije politički pametno za Evropsku uniju da premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija okrivi za neuspeh pregovora u Briselu 21. novembra, izjavio je Tobi Vogel, saradnik nevladinog Saveta za politiku demokratizacije iz Brisela.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Vogel je 22. novembra analizirao ulogu Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država u pregovorima Srbije i Kosova.

Prema njegovim rečima, Evropska unija treba da se "zapita" zašto su posle više od deset godina pregovori u Briselu dospeli u "ćorsokak", a sporazum o registarskim tablicama 21. novembra nije postignut.

Odluku premijera Kosova da posluša Sjedinjene Američke Države i da kažnjavanje vozila sa tablicama koje izdaju srpski organi odloži za 48 sati, Vogel vidi kao Kurtijevo "poniženje Evropske unije".

Okidač za tekući spor Srbije i Kosova bile su registarske tablice. One koje izdaju srpski organi sa imenima kosovskih gradova, za Kosovo su ilegalne, ali su do sada tolerisane u četiri opštine sa srpskom većinom na severu: Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku.

Za Beograd i Srbe na severu Kosova nisu prihvatljive RKS (Republika Kosovo) tablice, na kojima insistira Vlada Kosova.

Situacija se zakomplikovala nakon što su 5. novembra pripadnici srpske zajednice na severu napustili kosovske institucije.

Situaciju na severu Kosova, gde su predstavnici Srba napustili kosovske institucije, Tobi Vogel vidi kao odgovornost predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

'Kurtijeva odluka – poniženje EU'

RSE: Premijer Kosova Aljbin Kurti odložio je za 48 sati kažnjavanje vozača čiji automobili i dalje imaju registarske tablice koje izdaje Srbija. Zahtev za odlaganje podnele su Sjedinjene Države. Kako vidite ulogu i angažman SAD u ublažavanju tenzija? Da li su Srbija i Kosovo blizu rešavanja spora oko registarskih tablica?

Toby Vogel: Kosovska strana poručuje i da nije zainteresovana da se bavi krizama koje se proizvode svakih nekoliko meseci, da ne želi više da "gasi požar", već da se fokusira na velika pitanja, i to brzo
Toby Vogel: Kosovska strana poručuje i da nije zainteresovana da se bavi krizama koje se proizvode svakih nekoliko meseci, da ne želi više da "gasi požar", već da se fokusira na velika pitanja, i to brzo

Vogel: Nisam siguran da li su bliže rešenju. Jer, u suštini, ovde je pitanje na šta dijalog treba da se fokusira. Dakle, kosovska strana kaže: "Registarske tablice su sporedna stvar, treba da dođemo do pravog cilja pregovora, a to je sporazum o normalizaciji".

Kosovska strana poručuje i da nije zainteresovana da se bavi krizama koje se proizvode svakih nekoliko meseci, da ne želi više da "gasi požar", već da se fokusira na velika pitanja, i to brzo.

Ako se Kosovo drži tog stava, mislim da bi problem sa registarskim tablicama mogao biti brzo rešen, tako što će se odluka o preregistraciji vozila koje izdaju srpski organi ponovo odložiti na duži period.

Ali, to je malo verovatno. Jer, po mom mišljenju, premijer Kurti smatra da od toga nema šta da dobije.

Kosovska strana smatra da je do sada pravila ustupke i bila konstruktivna, a da nije dobila ništa zauzvrat. I smatra da su posrednici u dijalogu, visoki predstavnik Evropske unije Žozep Borelj (Josep Borrell) i specijalni izaslanik Miroslav Lajčak pristrasni.

Prenosim šta govori kosovska strana, ali mislim da u tome ima nekog opravdanja.

Tu na scenu stupaju Sjedinjene Američke Države.

SAD su bile zadovoljne time što su dozvolile Evropskoj uniji da preuzme vođstvo u pregovorima. Ali, istovremeno su frustrirane sporošću, više od deset godina se razvlači dijalog, a da nije doveo do faze u kojoj možemo da razgovaramo o konačnom sporazumu.

I, naravno, ono što se dogodilo 21. novembra uveče bilo je poniženje Evropske unije i visokog predstavnika Borelja lično.

Premijer Kurti je odbio ono što su Evropljani tražili od njega. A onda je pristao na odlaganje odluke o kažnjavanju, kada su SAD to zatražile. Sve se to odvilo u javnosti, na Tviteru, nemojmo to zaboraviti. To je bio vrlo jasan signal Evropljanima.

'EU da se zapita – zašto se ide iz krize u krizu'

RSE: Imajući u vidu da je i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) izjavio 21. novembra da imamo desetogodišnji put "od krize do krize, i od roka do roka", da li ste očekivali onakav ishod pregovora - da se ne postigne sporazum?

Vogel: Ne. Mislim da verovatno niko, osim Aljbina Kurtija nije mogao da predvidi takav ishod.

Ali, visoki predstavnik Borelj i evropska strana moraju sebi da postave pitanje – zašto je to tako, da se ide iz krize u krizu?

Veoma grub, nediplomatski ton kojim je Borelj okrivio Kosovo za neuspeh pregovora, nije od velike pomoći. Nije pravedno, beskorisno je i nije politički pametno to raditi
Tobi Vogel

Ne mogu se samo pretvarati da nemaju nikakvu odgovornost za takvo stanje stvari.

Ne mislim da je nerazumno da Kosovo smatra da su Evropljani, a uzgred i Amerikanci, do sada radili na tome da "omekšaju" predsednika Srbije Aleksandra Vučića. To je posredi.

Veoma grub, nediplomatski ton kojim je Borelj okrivio Kosovo za neuspeh pregovora, nije od velike pomoći. Nije pravedno, beskorisno je i nije politički pametno to raditi.

Pogotovo, ako to dolazi od dvoje ljudi (Lajčaka i Borelja) koji predstavljaju malu manjinu država članica Evropske unije koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.

Borelj i Lajčak bi trebalo da se zapitaju šta mogu da urade u budućnosti da se ishod od 21. novembra ne bi više ponovio, i da dijalog pređe u fazu normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

'Reči Borelja kao pretnja'

RSE: Šef evropske diplomatije je takođe poručio da će obavestiti EU o "nekonstruktivnom ponašanju strana i potpunom nepoštovanju njihovih međunarodnopravnih obaveza, što se posebno odnosi na Kosovo". Kakve bi mogle biti političke posledice aktuelnog spora, kako za Srbiju tako i za Kosovo, i njihove odnose sa državama članicama EU?

Vogel: Postavio sam sebi isto pitanje kada sam čuo njegovu izjavu. Zvuči kao pretnja.

RSE: Kome?

Vogel: Pa, najviše Kosovu. Postoji nivo frustracije zbog dijaloga u celini, ne samo zbog Kosova ili Vučića i Kurtija, već zbog ukupne situacije.

I to je sasvim razumljivo.

Ali, ono što me zbunjuje u toj očiglednoj pretnji jeste da su ambasadori država članica EU u Briselu, kako su mediji preneli, dogovorili tekst o liberalizaciji viznog režima za Kosovo, koja će stupiti na snagu 1. januara 2024.

Dakle, nekoliko meseci kasnije nego što je prvobitno bilo planirano. Verovatno, da bi se to odložilo posle španskog predsedavanja Savetom EU. Mislim da je stav da bi bilo 'neprijatno' da Španci to urade jer ne priznaju Kosovo.

Neuvođenje vizne liberalizacije Kosovu – kao glavna pretnja odnosima sa EU, za koju bih juče rekao da je postojala, sa postignutim sporazumom više ne postoji.

Naravno, ostaje još da datum odobre zemlje članice EU.

Što se tiče Srbije, mislim da postoji veliko i rastuće nestrpljenje prema Vučiću zbog odnosa sa Rusijom.

Dominantno pitanje u Evropi danas su Rusija i Ukrajina, a ne Kosovo.

Balansiranje između Moskve i Brisela, Vučiću nije od velike pomoći.

Istovremeno, u EU nemaju baš mnogo instrumenata za 'pretnje', jer ne žele previše da vrše pritisak na Vučića.

Upravo zato što smatraju da treba da bude konstruktivan po pitanju Kosova, a ne da im kvari planove. Mislim da sa njim imaju više diplomatski odnos, nego sa Kosovom. To je osnovna dinamika pregovora i ne mislim da će se menjati.

'Kurti ne igra igru političkih prethodnika'

RSE: Da li je to bio neuspeh Evropske unije u ublažavanju tenzija? Oni su posrednici dijaloga i pod njihovim pokroviteljstvom postignut je Briselski sporazum, kao krovni dokument za obe strane. Kako vidite buduću ulogu EU u pregovorima?

Vogel: Ako posmatramo ulogu EU tokom godina, jedna od stvari koja me je mučila je netransparentnost postignutih dogovora. Većina njih nije zvanično objavljena.

Za ćorsokak u pregovorima krivi su i Beograd, i Priština i Brisel, ne svi na isti način. Teret krivice, po mom mišljenju, jasno ide ka Briselu.
Tobi Vogel

Mi govorimo o Briselskom sporazumu, ali šta li je Briselski sporazum? Imate tekst, ali ga obe strane drugačije tumače. I tako dobijate tvrdnje i kontra-tvrdnje srpske i kosovske strane u vezi sa primenom sporazuma, koje je veoma teško proveriti.

Ako je to tako, onda je to očigledno neuspeh. Diplomatska dvosmislenost zapravo postaje problem. Jer, svaka strana tumači ove sporazume na svoj način, na način koji je njima koristan.

Druga stvar je dinamika ka EU – Srbija je tokom poslednjih godina napredovala na svom putu ka EU, a Kosovo, iskreno, nije. Nagrade koje EU može da ponudi Prištini su zanemarljive.

To je do sada funkcionisalo jer je Kosovo mala i ranjiva država i potrebna joj je podrška EU, na način na koji Srbiji baš i nije.

Ali, naravno, ova dinamika se promenila sa premijerom Kurtijem, koji više nije voljan da igra igru koju svojih političkih prethodnika.

Za ćorsokak u pregovorima krivi su i Beograd, i Priština i Brisel, ne svi na isti način. Teret krivice, po mom mišljenju, jasno ide ka Briselu. Jer nije bio voljan da se dosledno suoči sa predsednikom Vučićem i njegovom igrom balansiranja između Zapada i Rusije, ili Kine.

'Tajni dijalog'

RSE: Premijer Kurti je rekao da je EU "odustala od marta 2023. godine kao roka za sporazum". Nije zvanično objavljeno da je to bio rok za postizanje sporazuma, a ne zna se ni ishod francusko-nemačkog predloga za rešavanje spora. Koliko je u sadašnjim uslovima daleko konačni sporazum Srbije i Kosova?

Vogel: To je glavni problem, sve u dijalogu je tako tajno. Pominjete francusko-nemački predlog, ali on nije objavljen, ne znamo zvanično šta je u njemu. Moramo da verujemo premijeru Kurtiju na reč, da je postojao martovski rok.

Na kraju krajeva, do sporazuma Srbije i Kosova bi moglo doći vrlo lako kada bi postojala politička volja.

Nažalost, u Beogradu trenutno ne vidim političku volju. To je suštinsko pitanje – postoji li interes Aleksandra Vučića da prizna Kosovo. Ali, na to pitanje niko osim njega nema odgovor.

'Neka piše šta hoće, samo da nas puste da živimo': Na prelazu Jarinje
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:01 0:00

'Dešavanja na severu Kosova – Vučićeva odgovornost'

RSE: U kojoj meri bi situacija na terenu mogla da eskalira u narednim danima? Da li se mogu očekivati incidenti i ko može da ih spreči?

Vogel: Znam da mogućnost izbijanja incidenata brine ljude ovde u Briselu, kao i u Vašingtonu, jer sam razgovarao sa njima.

Oni znaju da je situacija nestabilna.

Srpski policajci više nisu na svojoj dužnosti, a EULEKS očigledno ne može da radi taj posao. To je veoma, veoma zabrinjavajuće.

Šta god se desi na severu Kosova u velikoj je odgovornost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jer on kontroliše sever Kosova, i bezbednosni vakuum tamo je rezultat njegovih poteza. To se ne dešava samo od sebe.

Ne radi se o tome da je lokalno stanovništvo ljuto zbog nečeg što je odlučeno daleko od njih u Briselu. Ovo su smišljene politike i taktike lidera, i mislim da bi Evropska unija i SAD trebalo da jasno stave do znanja da će lideri Srbije i Kosova biti odgovorni, ukoliko dođe do nasilja.

Nadam se da to neće biti slučaj, da će se naći rešenje, makar i ono koje bi samo odložilo odluku. Da se kupi još nekoliko nedelja, meseci, čisto da se da ljudima prostora da dišu.

Uznemirenost i strah na severu Kosova
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:07 0:00

Međutim, situacija se zaista pogoršala i može da izmakne kontroli. Ja sam zabrinut za budućnost dijaloga, kao i da li taj format uopšte može da proizvede rezultate. Nikada visokog predstavnika Borelja nisam video tako negativnog i oštrog, kao 21. novembra.

'Teško mi je da zamislim povratak Srba u institucije'

RSE: Srpska zajednica povratak u institucije Kosova uslovljava povlačenjem odluke o tablicama i formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom. Da li je moguće njihovo vraćanje u institucije?

Vogel: U dijalogu je sve međusobno povezano i to je problem.

Srpska strana kaže: vi, Kosovo, ne sprovodite (sporazum o osnivanju) Zajednice srpskih opština.

Kosovo odgovara Beogradu: evo desetine sporazuma na koje ste vi pristali, a koje ne sprovodite.

Teško mi je da zamislim povratak u institucije. Mislim, to je moguće, ali trenutno ne vidim put za takav ishod.

RSE: Kosovo je raspisalo i lokalne izbore u decembru. Kako gledate na njihovo održavanje?

Vogel: Teško mi je to zamislim da se ti izbori održe, osim ako ne dođe do neke vrste rešenja, dogovora. Ne možete izvesti ljude na birališta, ako se oni ne osećaju bezbedno i ako nema značajnog institucionalnog i policijskog prisustva.

Ne možete da očekujete da ljudi glasaju, kada imate situaciju potencijalne anarhije. Sat otkucava i postoji osećaj hitnosti.

Nadam se da će se Srbija i Kosovo vratiti za pregovarački sto, da će se razgovori nastaviti i da će uvideti da eskalacija ne sme biti u interesu nijedne strane.

XS
SM
MD
LG