Dostupni linkovi

Ko je u boljoj poziciji - Vučić ili Kurti?


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, Briselu, 19. jula 2021.

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome ima li izlaska iz sadašnje duboke krize u odnosima između Srbije i Kosova prouzrokovane sporom oko registarskih tablica i povlačenjem Srba iz kosovskih institucija. Sagovornici su bili Škeljzen Malići, politički analitičar iz Prištine, i Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose u Beogradu.

Bilo je reči o tome da li je to najteža kriza posle 2013. godine kada je potpisan Briselski sporazum, koliko Vučićevu poziciju slabi što odbija da uvede sankcije Rusiji, zašto se do sada nijedna kosovska vlada nije ozbiljno bavila formiranjem Zajednice srpskih opština na Kosovu, zašto se Vučić odmah nakon proglašenja odluke o izlasku Srba iz kosovskih institucija sastao sa ambasadorima Rusije i Kine i o tome koliko Rusija i Kina mogu pomoći Srbiji u sporu oko Kosova.

Razgovaralo se i o tome da li je predlog za rešenje kosovske krize, koji je ovih dana Vučiću i Kurtiju uručio Žozep Borelj, visoki prestavnik Evropske unije za spoljnu politiku, istovetan sa francusko-nemačkim planom o kome su pre dva meseca obavešteni najviši predstavnici Srbije i Kosova kao i o tome ima li Brisel sredstva da obezbedi da Beograd i Priština prihvate rešenje koje predlaže Evropska unija.

Omer Karabeg: Da li je ovo najveća kriza u odnosima između Srbije i Kosova otkako je 2013. godine potpisan Briselski sporazum?

Shkelzen Maliqi: Možda je najveća, ali bilo je i drugih kriza. Imali smo deset godina zastoja u dijalogu, a u poslednjih pet-šest godina obe strane su radile na opstrukciji pregovora i nisu poštovale preuzete obaveze iz Briselskog sporazuma.

Kosovska strana nije omogućila da se formira Zajednica srpskih opština, a Srbija je nastojala da izigra dogovor oko učlanjenja Kosova u regionalne i međunarodne organizacije. To je bila neka vrsta ping ponga što nas je udaljavalo od konačnog sporazuma. Ali neke stvari iz Briselskog sporazuma nisu mogle da se realizuju i zato što nema dogovora o statusu Kosova. Bez toga nije bilo moguće sprovesti ni neke manje sporazume.

Dušan Janjić: Briselski sporazum zapao je u neku vrstu kome još 2017. godine. Javnost je bila potpuno isključena iz pregovora i sve je bilo prepušteno vođama na vlasti. Ova sadašnja kriza je zapravo najavljena septembra prošle godine kada je takođe izbila kriza povodom registarskih tablica na koju je Srbija odgovorila vojskom i policijom i postrojavanjem policijskih jedinica pred ruskim ambasadorom. Reakcija je stigla tek aktiviranjem Amerike, ali to je bilo kasno. To je bio trenutak kada je Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, priznao da je kosovska kriza ušla u fazu conflict managmenta jer je trebalo intervenisati da se smire tenzije i stvore uslovi za početak razgovora o političkim temama. Najnovija eskalacija počinje kada Srpska lista izlazi iz institucija, pa se otvara kriza kosovskih institucija. To je rezultat svih dosadašnjih promašaja i neizvršavanja preuzetih obaveza.

Model dve Nemačke

Omer Karabeg: Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borelj ovih dana je izjavio da je Srbiji i Kosovu predao predlog za rešenje krize. Zna li se šta taj predlog sadrži? Da li je to praktično francusko-nemački plan o kome su specijalni izaslanici francuskog predsednika Macrona i nemačkog premijera Scholza pre dva meseca obavestili Vučića i Kurtija?

Shkelzen Maliqi:I Kurti i Vučić su potvrdili da su dobili nekakav papir koji se zove francusko-nemački plan, ali ne znamo šta on konkretno sadrži osim onoga što je objavljeno na portalu Albanian Post, ali to je prepričano, to nije originalni papir. Govori se da se francusko-nemački plan zasniva na modelu dve Nemačke, dakle da se ide na normalizaciju, ali bez promene ustava.

Srbiji bi se obezbedio pristup Evropskoj uniji iako ne mora odmah da prizna Kosovo, a Kosovu bi se otvorila mogućnost da uđe u Ujedinjene nacije mada nije izvesno da li je to moguće i kada bi se realizovalo. Mislim da je to papir koji se više bavi opštim naznakama kako bi mogao da se reši kosovski problem nego što nudi jasnu perspektivu i korake kako doći do rešenja. To mi liči na onaj papir koji je pre dve godine pripremila Trumpova administracija čiji je cilj bio da se dve strane dogovore oko principa opšteg sporazuma, a da se onda vremenom to realizuje.

Dušan Janjić: Treba pratiti izjave zvaničnika, mada im ja ne verujem, ali one su jedini izvor. Predstavnici Nemačke i Francuske su zaista doneli i pokazali Vučiću i Kurtiju taj dokument. Ali pošto smo poslednjih godina zatrpani non paperima i taj dokument je dobio status non papera. Moguće je da je to bilo koordinirano sa Kvint grupom ili sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova, da bi se videlo kakva će biti reakcija javnosti Srbije i Kosova. Jer tamo ima stvari koje ne odgovaraju Srbiji, ali i onih koje ne odgovaraju Kosovu. Posle je Borel potvrdio da je to papir i Evropske unije, ali ni njega nismo videli.

Govori se da je tu reč o modelu dve Nemačke? Pa ja ne znam da li su svi ti ljudi pročitali Briselski sporazum iz 2013. Briselski sporazum je rađen po modelu dve Nemačke. Dakle, Srbija ne mora da prizna Kosovo i da šalje ambasadora u Prištinu, ali treba da prizna realnost što je donekle učinjeno i Vašingtonskim sporazumom. Drugi element, koji je u duhu modela dve Nemačke, su kancelarije za vezu, pominju se misije. To je bilo i u slučaju Srbije i Hrvatske posle rata. To je dobar mehanizam. Ali sve su to spekulacije. Moramo sačekati da dokument bude objavljen jer sada ima više nepoznanica nego elemenata za rasuđivanje.

EU petorka

Shkelzen Maliqi: Ako bi se postigao načelni sporazum između Srbije i Kosova, onda bi Brisel mogao izvršiti pritisak na na Grčku, Španiju, Slovačku, Kipar i Rumuniju, zemlje koje nisu priznale Kosovo, da ga priznaju. Od tih pet zemalja četiri su i članice NATO pakta tako da bi njihovo priznanje otvorilo Kosovu put ne samo u Evropsku uniju nego i u NATO. Što se tiče ulaska Kosova u Ujedinjene nacije, to se ne može lako ostvariti jer postoji veto Rusije i Kine. To je nešto što se direktno ne tiče Evropske unije koja je pre 10 ili 12 godina preuzela obavezu da rešava kosovsko pitanje.

Dušan Janjić: Članstvo u Ujedinjenim nacijama bilo je i u predlogu sporazuma iz 2013. Taj član je glasio - neometanje članstva i saradnja u svim regionalnim, evropskim i međunarodnim organizacijama uključujući i Ujedinjene nacije, ali da to ne prejudicira međunarodno priznanje. Onda je Vučić proslavio pobedu i rascepao taj član. Kad pogledam ono što je izašlo u javnost od francusko-nemačkog papira, prvih pet tačaka je prepričavanje tog člana iz predloga sporazuma iz 2013. Nakon što je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost, Evropska unija i Sjedinjene Američke Drzave su obećale da će podržati njegovo brzo uključivanje u međunarodne organizacije. To nije uspelo. Onda su 2010. izmislili međusobno priznanje. Time je teret prebačen na Kosovo. Ako Kosovo uspe da ubedi Srbiju da ga prizna, onda će navodno i onih pet članica Evropske unije da ga priznaju.

Ali Slovačka nije zbog Srbije odbila da prizna Kosovo. Bojala se presedana, plašila se velikog broja Mađara koji žive u Slovačkoj. Španija se boji zbog Katalonije. Grčka to nije uradila zbog Kipra, a Rumunija zbog Moldavije. Sada se to promenilo. Mislim da francusko-nemački papir skida taj teret sa Kosova. Evropska unija i NATO moraju da razgovaraju sa svojim članovima ako žele da imaju Kosovo na čvrstoj vezi. Jedina stvar oko koje se vođstva Srbije i Kosova slažu to je članstvo u Evropskoj uniji. To im je zajednički cilj. Ali je Evropska unija zablokirala proširenje. Francusko-nemački papir možda treba gledati i u tom kontekstu.

Možda se menja odnos Evropske unije prema proširenju. Zašto kažem možda? Zato što više niko ne veruje da Brisel želi ovaj deo Balkana u Evropskoj uniji, niti Zapadni Balkan može da sagleda kad će po sadašnjim procedurama ući u Evropsku uniju. Evropska unija mora konačno da kaže koja je to procedura i da li će biti ubrzanog prijema. Moguće je da će se Evropska unija, suočena sa negativnim efektima ruske agresije na Ukrajinu, vratiti onome kad je bila najuspešnija. A najuspešnija je bila kad je kao Evropska zajednica vodila politiku proširenja. Tako je i nastala Evropska unija.

Polomljene stolice

Omer Karabeg: Ko je u ovoj krizi u boljoj poziciji - Vučić ili Kurti?

Dušan Janjić: Mislim da je Kosovo trenutno u boljoj poziciji zbog onoga što se dešava u Ukrajini. Vlast i javnost na Kosovu nemaju dileme oko pripadanja evroatlantskom bloku i Zapadu. Sve odluke, koje su donete u pogledu ruske agresije i sankcija Rusiji, bile su vrlo jasne.
Dušan Janjić: Mislim da je Kosovo trenutno u boljoj poziciji zbog onoga što se dešava u Ukrajini. Vlast i javnost na Kosovu nemaju dileme oko pripadanja evroatlantskom bloku i Zapadu. Sve odluke, koje su donete u pogledu ruske agresije i sankcija Rusiji, bile su vrlo jasne.

Shkelzen Maliqi: Ne bih mogao da to procenim. Ni Kosovo nije u dobroj poziciji kao što je bilo ranije. Sa ovom vladom, koja se boji da uđe u procese, Kosovo više nema nedvosmislenu podršku ni Evrope, ni Amerike. Vlada se boji da joj velike sile neće ponovo nametnuti nekakva nepopularna rešenja, a oni su na vlast došli s populističkim programom. Recimo, boje se da krenu sa realizacijom Zajednice srpskih opština na principima koje je definisao Ustavni sud Kosova. Sadašnja vlada, kao ni one ranije, nije ni pokušala da predloži statut Zajednice srpskih opština, koji bi uključivao primedbe Ustavnog suda Kosova, i na taj način ponudi neko rešenje. Jer to je obaveza iz Briselskog sporazuma.

SAD i Evropska unija stalno vrše pritisak na vladu da ponudi neku platformu kako bi srpska zajednica na Kosovu osetila da je institucionalno malo više zbrinuta i da je njen položaj sigurniji. Zbog toga Kosovo ne uspeva da iskoristi situaciju oko Ukrajine da bi steklo prednost. A što se tiče Vučića, on je predugo sedeo na dve stolice. Obe stolice mu se sada izimiču i ne znam gde će sedeti. Noge tih stolica su se iskrivile ili ih više nema - tako da mu je samo ostalo da žonglira.

Dušan Janjić: Mislim da je Kosovo trenutno u boljoj poziciji zbog onoga što se dešava u Ukrajini. Vlast i javnost na Kosovu nemaju dileme oko pripadanja evroatlantskom bloku i Zapadu. Sve odluke, koje su donete u pogledu ruske agresije i sankcija Rusiji, bile su vrlo jasne. I tu nema razlika. Jedina razlika između opozicije i vlasti je oko toga što opozicija smatra da se nikakvim potezima ne sme ugroziti savezništvo sa Zapadom, a pogotovo ne s Amerikom. Tu Kurti pravi mali gaf, ali pozicija Kosova je ukupno bolja. Što se tiče Srbije, ona je u goroj situaciji pre svega zbog ogromne energetske i ostale zavisnosti od Rusije i nesposobnosti da se iz toga izvuče. Srbija govori o vojnoj neutralnosti. Ali ta neutralnost se pretvorila u anti-NATO i antizapadnu politiku.

Neki ljudi u vladajućoj strukturi, a i u opoziciji, možda su više od Vučića operativno vezani za Rusiju. Čini mi se da Zapad to razume, da to u izvesnom smislu toleriše, ali, čim vas neko toleriše, vi gubite. Vučić je u nekom od svojih mnogobrojnih intervjua rekao mu je prostor sužen, da skoro ne postoji. I da se on opredeljuje, kako je rekao, za politiku vrdanja da bi kupio vreme. Očigledno je svestan situacije u kojoj se nalazi. Velika je odgovornost sadašnjeg rukovodstva Srbije i ono je u težoj situaciji. Dodao bih da je sebi još više otežalo situaciju manevrom napuštanja institucija Kosova.

Vučićev kapidžik

Shkelzen Maliqi: Za Vučićevu vlast opasnija je većinska zaluđenost u Srbiji crkvom i antizapadnom ideologijom nego Kosovo. Ja mislim da on možda razmišlja i da pusti Kosovo - ne potpuno nego tako što će priznati realnost - da bi dobio još vremena da ne mora da uvodi sankcije Rusiji. Verovatno čeka da se završi rat u Ukrajini, pa da onda pronađe neki kapidžik, neka mala vrata da se izvuče i izbegne sukob sa jakom proruskom linijom u srpskoj javnosti koje se on više boji nego sukoba na Kosovu u koji ni ne sme da uđe jer je to teritorija pod kontrolom NATO pakta.

Omer Karabeg: Vučić se istog dana, kada je saopštena odluka o povlačenju Srba iz kosovskih institucija, sastao sa ambasadorima Rusije i Kine. Koliko Srbija može da računa na pomoć Rusije i Kine u sporu oko Kosova?

Orden Srbije za nesprovođenje odluka Vlade Kosova
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:37 0:00

Dušan Janjić: Pitanje je šta je cilj. Ako je cilj onemogućavanje Kosova da postane član Ujedinjenih nacija, onda tu Srbija ne može ništa da uradi bez Kine i Rusije. Ali Kini i Rusiji Srbija služi samo kao alibi za vlastite interese. Još kad je počeo razgovor o Ahtisarijevom planu, Kina je jasno rekla da neće priznati Kosovo čak i ako ga Srbija i Rusija priznaju. Tada je potpredsednica vlade Kine rekla da Kina traži jasne garancije Sjedinjenih Američkih Država da će se to tretirati kao slučaj sui generis i da neće biti primenjeno na Tibet.

Rusija je već zloupotrebila slučaj Kosova. Kad je pravila svoje države na okupiranim teritorijama, Kosovo joj je dobro došlo kao presedan. A kada je trebalo kontrolisati Srbiju i ceo Balkan nerešavanjem kosovskog problema, onda je podržavala Srbiju. Hoću samo da kažem da to da li će Kosovo biti član Ujedinjenih nacija najmanje se tiče Srbije. Što se tiče konsultacija sa ruskim i kineskim ambasadorom, tog dana je Vučić razgovarao i sa američkim ambasadorom i sa mnogim drugim, samo se u javnost pušta ono što Vučić oceni da treba. Konsultacije sa ambasadorima nisu po sebi loše, ali je opasno kada se preko ambasada, pogotovo ruske, dobijaju nalozi šta će se raditi na terenu. I to se ne odnosi samo na Vučića.

Šargarepe i batine

Omer Karabeg: Ima li Zapad sredstva da natera i Srbiju i Kosovo da prihvate francusko-nemački plan? Ako ima, da li je spreman da ih upotrebi?

Shkelzen Maliqi: Ako bi se postigao načelni sporazum između Srbije i Kosova, onda bi Brisel mogao izvršiti pritisak na na Grčku, Španiju, Slovačku, Kipar i Rumuniju, zemlje koje nisu priznale Kosovo, da ga priznaju.
Shkelzen Maliqi: Ako bi se postigao načelni sporazum između Srbije i Kosova, onda bi Brisel mogao izvršiti pritisak na na Grčku, Španiju, Slovačku, Kipar i Rumuniju, zemlje koje nisu priznale Kosovo, da ga priznaju.

Shkelzen Maliqi:Oni nastupaju zajedno i traže od Kosova i Srbije da postignu nacionalni sporazum. Već postoji papir o načelima tog sporazuma iza kojeg čvrsto stoje, ne samo Nemačka i Francuska, nego i cela Evropska unija i SAD. U poslednjih šest meseci krenule su mnoge akcije, evropske i američke diplomate stalno zajedno dolaze i u Beograd i u Prištinu. Oni, pre svega, rešavaju aktuelnu krizu, ali izgleda da se celo vreme radi i na velikom dogovoru. Mislim da će zapadna diplomacija biti dovoljno strpljiva da istrpi lokalne arogancije sa kojima se susreće i da će nam pomoći da krenemo putem u bolju budućnost.

Dušan Janjić: Zapad ima sredstva, ali ne postoji politička volja da se Priština i Beograd nateraju da prihvate plan Evropske unije. Koliko vidim, za sada postoji jedinstvo u dva elementa. Prvi je - ne dozvoliti da se nestabilni mir pretvori u oružane i druge sukobe. Na tome rade i diplomatija i KFOR i EULEKS. Postoji i saglasnost o tome da se što je moguće pre pređe na nivo političkog dijaloga, a ne da se dve strane stalno bave tehničkim pitanjima koja izazivaju krize. Biće ponuđene šargarepe i batine.

Najveća šargarepa za Kosovo je vizna liberalizcija odmah, a za obe zemlje skraćivanje puta ka Evropskoj uniji. Zapad, dakle, ima sredstva, ali rešenje kosovskog problema još uvek nije njegov prioritet i nisu postigli saglasnost o tome da Srbiji i Kosovu treba ponuditi papir - uzmi ili ostavi. Mislim da to neće ni uraditi jer to bi bila greška.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG