Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija investira u delom blokiranu namensku industriju


Tenk M-84 Vojske Srbije na redovnoj vežbi (3. februar 2020.)

Dok su računi pojedinih kompanija u namenskoj industriji Srbije, čiji je dug veći od tri miliona evra, u blokadi već četiri godine državni zvaničnici poručuju da neće odustati od ulaganja u taj sektor.

Kako pokazuju zvanični podaci Narodne banke Srbije, Krušik je u dugovima od 332.592.703 miliona dinara (2.828.645 evra), dok je od šest odbrambenih proizvođača u sistemu Ministarstva odbrane Srbije trenutno u blokadi i čačanska Sloboda sa 74.276.632 (631.710 evra).

Od dve kompanije, Krušik i Zastava, za koje su iz vrha države najavljene temeljne promene, u 2018. jedna je, prema godišnjem finansijskom izveštaju objavljenom na sajtu Agencije za privredne registre, poslovala sa dobitkom, a druga sa gubitkom: neto dobitak valjevskog preduzeća bio je 461.348.000 dinara (3.923.160 evra), dok je kragujevačka firma imala minus od 1.262.040.000 dinara (10.731.997 evra).

„Ni po koju cenu nećemo odustati od odbrambene industrije Srbije. Iako bi mnogi u svetu to hteli, jer kad’ nemate svoju odbrambenu industriju uvek zavisite od nekog drugog“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče, 9. marta tokom posete fabrici za proizvodnju naoružanja i vojne opreme Krušik iz Valjeva, u zapadnoj Srbiji 100 kilometara od Beograda.

Milioni za Krušik

Vučić je saopštio da će država uložiti „desetine miliona evra“ da bi opstao Krušik i najavio da će nadležni uraditi forenzičku reviziju u toj kompaniji kako bi se utvrdila odgovornost za probleme u poslovanju.

On je, odgovarajući na pitanje novinara, prokomentarisao kako se došlo u situaciju da državno preduzeće za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom Jugoimport-SDPR sada izvozi samo 30 odsto robe iz Krušika, dok je 2016. to bilo 70 odsto.

„To će biti provereno. Mi smo svakako spremni da analiziramo zašto smo došli u ovakvu situaciju”, izjavio je Vučić.

Dodao je da će biti razmotreno i da li je Jugoimport-SDPR dobro radio.

Obradović o Vučićevoj izjavi

Radnik Krušika Aleksandar Obradović, koji je suspendovan nakon što je prošle jeseni zatražio da se ispita poslovanje Krušika, izjavio da je iznenađen izjavom predsednika Srbije da ne želi da probleme te valjevske fabrike pripiše događajima iz septembra.

"Verujem da su nadležne službe pronašle i saznale istinu, ispitale ono na šta sam ja ukazivao, i da je predsednik upoznat sa istinom. Verujem i da mu je rukovodstvo fabrike dalo relevantne brojeve i informacije koliki su dugovi Krušika”, rekao je Obradović 9. marta za regionalnu televiziju N1.

Aleksandar Obradović uhapšen je 18. septembra 2019, tri dana nakon što je međunarodni portal "Arms Watch" objavio tekst o tome kako pojedine firme po povlašćenim cenama kupuju oružje iz Krušika, da bi 18. decembra odlukom Višeg suda u Beogradu bio pušten iz kućnog pritvora.

Afera 'Krušik': Otvorena pitanja
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:10:22 0:00

Spasavanje odbrambene industrije

Promenama u srpskoj odbrambenoj industriji državno rukovodstvo pokušava da obezbedi da ona preživi, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) vojni analitičar Aleksandar Radić.

„Namenska industrija potrebna je kao bezbednosni i ekonomski oslonac. Ali mislim da ono što je do sada učinjeno, i što se namerava, vodi ka njenom daljem pretvaranju u servis nekolicine ljudi iz sistema vlasti“, naveo je Radić.

Ekonomista Milan Kovačević kaže za RSE da je moguće da državne kompanije rade iako im je račun blokiran i da to funkcioniše od kada postoje.

“Vlada može da im pomaže na različite načine, može nekada da uplati novac, nekada dođe do “prebijanja” dugova. Druga mogućnost je da povremeno kompanije otvaraju novi račun i da tako rade dok ne bude blokiran”, navodi Kovačević.

On dodaje da, i van oblasti namenske, postoji veliki broj preduzeća koja nemaju poslovnu sposobnost, odnosno da im je dug veći od imovine.

“To se događa jer je iz Zakona o privrednim društvima izbačena odredba kojom se ona u lošem stanju upozoravaju da moraju uvećati kapital da bi mogla da posluju. Bilo bi jako dobro za celokupni privredni ambijent da se vrati ta odredba”, naveo je Kovačević.

Namenska industrija potrebna je kao bezbednosni i ekonomski oslonac. Ali mislim da ono što je do sada učinjeno, i što se namerava, vodi ka njenom daljem pretvaranju u servis nekolicine ljudi iz sistema vlasti
Aleksandar Radić


Stvarajući pravne uslove za reforme, Vlada Srbije krajem decembra 2019. osnovala je grupaciju Odbrambena industrija Srbije (OIS), koju čine proizvođači naoružanja i vojne opreme čiji većinski kapital je državni ili društveni, a koja proističe iz Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme usvojenog prošle godine.

Zdravko Ponoš, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i danas opozicioni političar, kaže da je time otvoren prostor za ulazak privatnika u vojnu proizvodnju.

“Te fabrike ranije su dobro radile i nije bilo negativnih pojava kao u Krušiku. Sada se novim propisima daje prostor za ulazak inostranog kapitala u namensku Srbije ili možda kapitala sumnjivih domaćih proizvođača. Ekipa koja vodi ovu državu malo gde je sa svojim menadžerskim timom prošla a da nije ostavila pustoš”, rekao je Ponoš za RSE.

Afera bez epiloga

Afera Krušik, u kojoj je zaposleni u toj fabrici Aleksandar Obradović u svojstvu uzbunjivača zahtevao od nadležnih organa da utvrde da li Branko Stefanović, otac ministra policije u Vladi Srbije Nebojše Stefanovića, kao posrednik privatne firme kupuje oružje iz te valjevske fabrike po povlašćenim cenama i na njenu štetu, bila je jedna od najvećih protekle godine u toj industriji i državi.

U novembru 2019, nakon što je u oktobru izbila afera, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da u poslovanju njegovog oca Branka nema sukoba interesa, te da je cilj ovog slučaja da kao ministar bude sprečen da obavlja svoj posao.

“Moj otac nije vlasnik firme GiM, niti suvlasnik, a nije ni direktor. Neko ko nije akcionar, vlasnik ili suvlasnik nema nikakvu korist od toga da li GiM dobro radi ili ne. Niti tu ima mog uticaja. Nikoga iz vojne industrije nisam pitao bilo šta u životu, nikada nisam zvao bilo koga od ovih učesnika o proceduri da intervenišem”, rekao je, između ostalog, 13. novembra Stefanović na beogradskoj Televiziji O2.

Analitičar Aleksandar Radić smatra da novim propisima Ministarstvo odbrane postaje ključna tačka vojne industrije.

“Namenska industrija proizvodiće ono što kaže Ministarstvo odbrane i u količini koju ono odredi. A pri tom će sami morati da pronađu poslove jer žive od izvoza. To je paradoksalno jer, sa jedne strane, morate proizvesti novac na realnom tržištu a, sa druge, neko vam govori šta treba da radite”, navodi Radić.

Kampanja iz namenske

Zajedno sa predsednikom Srbije, koji je i lider Srpske napredne stranke (SNS), Krušik su posetili visoki funkcioneri iz redova te vladajuće partije Siniša Mali, ministar finansija, i Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije, kao i koalicioni partner iz Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, ministar odbrane.

Zajedno sa predsednikom Srbije, koji je i lider SNS, Krušik su posetili visoki funkcioneri iz redova te vladajuće partije Siniša Mali i Bratislav Gašić, kao i koalicioni partner iz Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, ministar odbrane
Zajedno sa predsednikom Srbije, koji je i lider SNS, Krušik su posetili visoki funkcioneri iz redova te vladajuće partije Siniša Mali i Bratislav Gašić, kao i koalicioni partner iz Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, ministar odbrane

Činjenica da je državno-partijski vrh posetio Krušik ubrzo po raspisivanju izbora 4. marta, smatra analitičar Aleksandar Radić, mnogo govori.

„Izbornu kampanju počeli su u namenskoj industriji. Sada se, posle afere Krušik, pokušava sanirati šteta koja je nastala u glasačkom telu SNS-a. To je zapravo potez koji može da se poveže sa pričom o reformama“, kaže Radić.

Sa druge strane, Aleksandar Vučić ustvrdio je u fabričkom krugu pred radnicima Krušika koji su, kako je naveo, u januaru prosečno primali 63.000 dinara (535 evra), da vlast radi u korist 11.500 zaposlenih u namenskoj, za koju indirektno radi još 8.000 ljudi.

Takođe, ka neke od razloga za promene, nabrojao je strukturne probleme, velika davanja države, promenjenu tražnju za naoružanjem i opremom u svetu, kao i, kako se izrazio, glasine o Krušiku posle kojih su firme iz okruženja preuzele poslove.

„Vojska Srbije uplatiće 10 milona evra Krušiku za novi ugovor. Plus ono što država da. Posebno su zainteresovani za rakete 128 milimetara, 57 milimetara, 155 milimetara, „maljutke“, za S-8 rakete za helikoptere“, rekao je Vučić.

Novi vojni aduti

Srpska namenska proizvodnja gotovo je uništena 1999. godine.

Tada je NATO alijansa u više navrata bombardovala valjevski Krušik, čačansku Slobodu, Prvu iskru Barič i fabriku u Lučanima.

Kao naslednica vojne industrije nekadašnje Jugoslavije, i u prvoj deceniji 21. veka zadržala je potencijalne kupce u Africi i na Istoku, a „oživela“ je 2007. kada je potpisan ugovor o izvozu naoružanja, opreme, municije, minobacača, pancira i pištolja u Irak vredan 250 miliona dolara.

Takođe, iračkoj vojsci fabrika Utva iz Pančeva nadomak Beograda isporučila dvadeset školskih aviona “Lasta” za osnovnu obuku pilota.

Tri godine kasnije usledio je posao u Alžiru od nekoliko stotina miliona evra za transfer tehnologija za četiri fabrike municije, opremu i naoružanje, dok se sledeći nagli rast izvoza dogodio od 2014, pre svega prodajom u Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.

Od povratka na scenu sredinom dvehiljaditih, srpska namenska industrija izvozila je u sedamdesetak zemalja, od Amerike do Jugoistočne Azije, a najviše je prodavala municiju i puške.

XS
SM
MD
LG