Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Razmatranje bojkota lokalnih izbora u Srbiji


Šta bi za opoziciju u Srbiji značio eventualni bojkot lokalnih izbora?

"Mogućnost da vlast bez borbe predamo Srpskoj naprednoj stranci, predvidljiva je i očekivana posledica odluke o bojkotu izbora, jer će lokalni izbori biti održani", kaže za RSE Saša Paunović, predsednik Opštine Paraćin, jedne od pet opština u Srbiji u kojima na vlasti nije Srpska napredna stranka (SNS).

Od 170 opština i gradova u Srbiji, SNS, čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pored Paraćina, nije na vlasti još samo u gradu Šapcu i opštinama Stari grad u Beogradu, Čajetina i Svilajnac.

Narodna stranka, članica opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) je već donela odluku o bojkotu parlamentarnih i lokalnih izbora koji bi trebalo da budu održani na proleće. Ova stranka je ocenila da je dosadašnji dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a naročito treća runda, pokazala da ne postoji minimum volje na strani režima da se omoguće fer i pošteni izbori.

Dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima započet je, uz posredstvo civilnog sektora, 30 jula.

Pouke iz Istanbula

Ukoliko se SzS odluči na bojkot, onda na lokalnim izborima u Paraćinu, opštini u centralnoj Srbiji, neće biti liste Demokratske stranke, kaže prvi čovek ove opštine Saša Paunović, potpredsednik opozicione Demokratske stranke.

Paunović, koji je kao posmatrač Saveta Evrope (SE) pratio nedavne izbore u Istanbulu, gde je opoziciona Republikanska narodna partija (CHP) i na ponovljenim izborima pobedila vladajuću Partiju pravde i razvoja (AKP) predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdoana, navodi da nije sve u izbornim uslovima.

"Izborni uslovi u Istanbulu su bili mnogo teži nego što su u Srbiji, pa je CHP pobedila, što znači da nije sve ni u izbornim uslovima. Na tom planu stranke same mogu mnogo učiniti. Na primer, da naprave bolju teritorijalnu organizaciju, da se uspostavi sistem solidarnosti, da se edukuju ljudi za politički rad na terenu, da se napravi jedna vrsta ’vojske’ zainteresovanih građana koji žele da učestvuju u promenama u Srbiji", kaže Paunović.

Savez za Srbiju je, pre nego što je u ponedeljak odlučio da ne učestvuje na preostala dva okrugla stola na kojima razgovaraju predstavnici vlasti i opozicije, uz obrazloženje da taj format sastanaka ne daje nikakve rezultate, tražio da predstavnici vlasti i opozicije potpišu obavezujući dokument koji predviđa da do 15. septembra dođe do promena u Radio televiziji Srbije (RTS) i Regulatornom telu za elektronske medije (REM) kroz skupštinsku proceduru. U suprotnom treba objaviti bojkot, saopštio je SzS.

"Slobodni izbori ili bojkot"

Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca, grada na zapadu Srbije, i predsedavajući Saveza za Srbiju, kaže za RSE da je sada najvažnije fokusirati se na primoravanje vlasti da obezbedi slobodne i poštene izbore.

"Savez za Srbiju će učiniti sve da obezbedi fer utakmicu i slobodne izbore. Zbog toga koristimo svaku priliku da građanima pokažemo da izbori u Srbiji nisu slobodni i da mi, ako se situacija ne promeni, nećemo učestvovati na njima. To znači da ako se u narednih nedelju, dve, na miran način i demokratskim putem ne izborimo za slobodne izbore, ulazimo u bojkot", ističe Zelenović.

On dodaje da će to predstavljati buđenje i kanalisanje energije ljudi nezadovoljnih postojećom situacijom u zemlji.

Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina na zapadu Srbije, smatra da je bojkot parlamentarnih izbora logičan odgovor opozicije, ukoliko se ne steknu uslovi za slobodne izbore, ali da za lokalne izbore ne treba da važe ista pravila.

Stamatović: Izborna kontrola pre svega

On za RSE kaže da je na lokalu najvažnije obezbediti kontrolu izbornog procesa.

"Opština Čajetina ima potrebne tehničke i ljudske resurse, znanje i iskustvo da u potpunosti isprati izborni proces. Zbog toga, ali i zbog odgovornosti i obaveze prema građanima koji su nas birali, nemamo pravo da bojkotujemo izbore. Ja lično, kao odgovoran čovek iza koga stoji 67 odsto ukupno upisanih birača, nemam pravo da ih ostavim na cedilu i da bez borbe predam vlast", kaže Stamatović.

On navodi da su u Čajetini spremni da ako zatreba, kao i na prošlim izborima, "adekvatno odgovore na eventualne provokacije i pokušaje zastrašivanja birača i pritisaka na njih".

"Pod tim podrazumevam i gostujuće ekipe sa crnim džipovima zatamnjenih stakala i nabildovane i istetovirane momke. Jednostavno, naš odgovor zavisiće od ponašanja vlasti", poručuje Stamatović.

Kada bojkot ima smisla?

U Lokalnom frontu, kraljevačkom udruženju građana, smatraju da je nemoguć različit pristup parlamentarnim i lokalnim izborima.

"Nemoguće je imati fer uslove i slobodne izbore na lokalnom nivou, a nemati ih na parlamentarnom i obrnuto. Mi sigurno nećemo biti tako sebični da izađemo na lokalne izbore kako bismo iskoristili evidentnu šansu, a da ostalima iz opozicije kažemo: 'Vi se snađite na parlamentarnim izborima'. Naša je ideja da se izborimo za slobodnu zemlju i ako ona podrazumeva da se svi zajedno odreknemo učešća na izborima da bismo pokazali da ovde živimo neslobodu, onda će to biti zajednička odluka, jer bojkot ima smisla samo ako u njemu učestvujemo svi jedinstveni i zajedno", kaže Predrag Voštinić, jedan od predstavnika Lokalnog fronta i odbornik u Skupštini Grada Kraljeva.

Ipak, jedan od opozicionih lidera, predsednik Nove stranke Zoran Živković poručuje da izborni uslovi nisu bili fer ni devedesetih godina, pa je ipak opozicija režimu Slobodana Miloševića 1996. godine na lokalnim izborima osvojila vlast u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac.

"Setite se Miloševićevog vremena"

Da li se gotovo četvrt veka kasnije može praviti paralela sa tadašnjom izbornom situacijom?

"Dosta je teško praviti takvu paralelu pošto Miloševićeva vlast nije ni približno tako temeljno po dubini kontrolisala raspoloženje građana, čak do nivoa mesnih zajednica, kontrolisala izbore i borila se za svako mesto", kaže novinarka nedeljnika NIN Vera Didanović.

"Pođite od sebe, da li ste godinama unazad čak i znali da postoje izbori u mesnim zajednicama, a sad imate opšti rat na terenu i vrlo često situaciju da opoziciono nastrojeni građani čak ne smeju ni da učestvuju na tim izborima", napominje Didanović.

Opozicione partije, prema mišljenju Jovana Komšića, politikologa sa Univerziteta u Novom Sadu, nemaju dovoljno resursa za uspešnu organizaciju bojkota na teritoriji cele Srbije i zbog toga, navodi on, u procesu uspostavljanja demokratije na lokalnom nivou građanima treba dati šansu da izraze svoje nezadovoljstvo aktuelnom vlašću.

"Do tog procesa ne može se doći zaustavljanjem političkih tokova u Srbiji, jer opozicija trenutno ne poseduje resurse za bojkot. Ukoliko opozicija bude insistirala na bojkotu lokalnih izbora, to će onemogućiti građane da na lokalu sami izaberu predstavnike za rešavanje neposrednih problema za koje su oni najviše zainteresovani u svojoj sredini i zadrže kakav-takav politički uticaj", kaže Komšić.

Opozicija bi, ukoliko se odluči na bojkot parlamentarnih izbora, možda mogla da razmišlja o učešću na izborima na lokalnom nivou u nekom drugom obliku, makar u vidu tehničke podrške listama koje bi osnovale grupe građana, navodi Vera Didanović.

Opozicija, osim Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića i Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, ne učestvuje u radu Skupštine Srbije od februara ove godine. Na taj korak poslanici su se odlučili jer im je, kako su naveli, bilo onemogućeno da govore.

U međuvremenu je stručni tim protesta "1 od 5 miliona" izašao sa 42 preporuke. Tri ključne tačke odnose se na medije, Regulatorn teo za elektronske medije (REM) i izborne uslove.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG