Dostupni linkovi

Beograd i Priština: Huškanje na rat u službi dnevne politike


Na relaciji Beograd-Priština provokativna, nacionalistička retorika, uz optužbe za narušavanje stabilnosti regiona

Za Kosovo – kampanja uoči predstojećih izbora; za Srbiju - paravan za nerad i propuste na unutrašnjem planu. To su, ocenjuju analitičari, osnovni razlozi zapaljive nacionalističke retorike na liniji Beograd – Priština. Dok zvaničnici Ujedinjenih nacija sa sednice Saveta bezbednosti upozoravaju da je u ovakvoj atmosferi narušen nivo poverenja neophodan za dalju normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, tenzijama se kraj ne nazire.

Svako poigravanje sa nacionalizmom nosi opasnost jer - nikada ne znate kada će pobeći iz laboratorije“, kaže spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.

Na ovakva upozorenja koja, uz Jakšića, već nedeljama iznose poznavaoci prilika na Balkanu, i oni koji se dobro sećaju devedesetih godina, zvaničnici u Srbiji i na Kosovu ostaju gluvi.

Provokativna, nacionalistička retorika, uz optužbe za narušavanje stabilnosti regiona, obeležila je odnose Beograda i Prištine u nedeljama uoči redovnog zasedanja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), posvećenog situaciji na Kosovu. Na to je na sednici u Njujorku u utorak upozorio šef UNMIK-a Zahir Tanin, navodeći da „takav jezik i takve izjave mogu proizvesti neželjene efekte“.

Eskalacija je izbegnuta zahvaljujući nekoliko diplomatskih intervencija, ali je neophodni nivo poverenja između Prištine i Beograda i dalje podriven određenim brojem neodgovornih i zapaljivih izjava“, rekao je Tanin, a onda i citirao poruke albanskih i srpskih političara koje su poslednjih meseci dolivale ulje na vatru.

Od izjava predsednika Albanije i Kosova Edija Rame i Hašima Tačija da se, ukoliko se izgubi perspektiva ulaska u Evropsku uniju, ne može isključiti mogućnost da svi Albanci žive u jednoj državi, do lavine koja je usledila iz Beograda (čiji su ih zvaničnici, uz propratne zapaljive novinske naslove, optuživali za “organizovanu akciju ostvarivanja velikoalbanskog projekta, koji preti miru i stabilnosti u regionu”).

Kad god predstoje izbori u regionu, ratnohuškački pozivi koji se odnose na naciju i nacionalizme, postaju lajt motiv koji se isplati svima onima koji koriste takvu situaciju. U ovom slučaju, rezultiralo je istim efektima i u Beogradu i na Kosovu“, kaže politikolog Behljulj Bećaj.

Haradinaj poručio „da će Albanci sami da završe posao ako Brisel i Vašington ne reše pitanje oko Srbije i Kosova“
Haradinaj poručio „da će Albanci sami da završe posao ako Brisel i Vašington ne reše pitanje oko Srbije i Kosova“

U svetlu predstojećih parlamentarnih izbora na Kosovu mogu se tumačiti i poruke lidera Alijanse za budućnost Kosova, a sada i kandidata za premijera, Ramuša Haradinaja „da će Albanci sami da završe posao ako Brisel i Vašington ne reše pitanje oko Srbije i Kosova“.

Ali u Srbiji su izbori prošli, i moram da priznam da sam iznenađen kako srpski zvaničnici reaguju na sve te izjave za koje bi morali da pretpostave da su za unutrašnju upotrebu“, navodi Boško Jakšić.

Reakcija na Haradinajeve izjave aktuelnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je za „Novosti“ rekao da je reč o „psu koji je osetio ukus ljudskog mesa i da mora bude kažnjen da mu besna pena ne bi i dalje curila na usta“, samo je jedna u nizu onih koje su počele kada je sud u Francuskoj odbio da izruči Srbiji nekadašnjeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

U fokusu zvaničnika i medija u Srbiji je i nekadašnji šef misije OEBS-a na Kosovu Vilijem Voker, zbog čije je izjave da radi na projektu ujedinjenja Albanaca, ministarka pravde Nela Kuburović oštro protestovala i pred Savetom bezbednosti. Ne osvrćući se pritom na poruku ambasadorke Kosova u UN-u Vljore Čitaku koja je na istoj sednici podvukla da "nema 'velikog Kosova' niti 'velike Albanije', već samo Albanaca čiji je cilj da budu državljani Evropske unije".

Praviti ogroman slučaj od jednog penzionera Vokera ili od Haradinaja koji se bori za svoju poziciju i mesto pod suncem sukobljavajući se sa Tačijem na Kosovu, ili Edija Rame koji je suočen sa bojkotom opozicije u parlamentu pred izbore, to je po nas štetno jer onda i mi dobijamo ukore iz Saveta bezbednosti, ali i iz Brisela da se traži razum i uzdržanost na svim stranama“, navodi Jakšić.

„Albanci neće dobiti ni milimetar srpske zemlje“, poručio Stefanović
„Albanci neće dobiti ni milimetar srpske zemlje“, poručio Stefanović

Svakodnevno upozoravaju i prete i naslovi sa stranica tabloida. Od vesti koja nikada nije potvrđena, niti joj je epiloga bilo, da je na jugu Srbije zaplenjeno oružje namenjeno Albancima u Makedoniji za oružane sukobe, preko poruka „Ubijaćemo srpsku decu“ iznad slika boraca OVK, do citata ministra policije Nebojše Stefanovića da „Albanci neće dobiti ni milimetar srpske zemlje“.

Sajt „Cenzolovka“, koji prati slobodu medija, beleži da je u vlastima bliskom „Informeru“, od 20. februara ove godine, rat prizivan sa 12 naslovnih strana. Primećuju to i Beograđani.

Najviše u prorežimskim medijima. I u novinama i na televiziji. To je potpuno bespotrebno zaoštravanje i podizanje tenzija. I mislim da je isključivo u cilju skretanja pažnje sa bitnih problema, pre svega socijalnih i ekonomskih“, kaže Dragan Krsmanović u anketi za RSE.

Radi se o oprobanom receptu, koji se devedesetih godina pokazao uspešnim.

Nacionalizam, pogotovo simbolisan kroz Kosovo, je paravan da se prikrije šta se sve ne radi u zemlji. Koliko su spori reformski procesi, koliko raste nezaposlenost, kako je nizak standard. Svi osnovni problemi sa kojima se građani suočavaju se ne rešavaju, a onda, kao devedesetih, izbacite nacionalističke parole. To je najbolji i najlakši način manipulacije raspoloženjem javnosti“, ocenjuje Boško Jakšić.

Međunarodna zajednica svesna je razloga ovakve retorike i, prema Jakšićevoj oceni, stvar bi se mogla završiti uz nekoliko packi jednoj i drugoj strani. No, ukoliko se tenzije nastave, dijalog u Briselu bi, kako navodi Behljulj Bećaj, mogao biti ugrožen.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG