Dostupni linkovi

Koga Beograd plaši 'velikom Albanijom'


Političke elite u svim zemljama Zapadnog Balkana pribegavaju generisanju nacionalizma zarad jednog cilja - održanja na vlasti

Oštre reakcije iz Beograda i optužbe na račun političara iz Prištine, Tirane i Skoplja da zajedno rade na ostvarivanju “velikoalbanskih” ciljeva, te nova upozorenja na pretnje po mir i stabilnost Balkana. Ovo bi, uz propratne zapaljive novinske naslove, bio odgovor Srbije na prošlonedeljna zbivanja i poruke iz susedstva.

Tim su se povodom, ministarka zadužena za evropske integracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović i direktor Kancelarije zadužene za kosovsko pitanje Marko Đurić u Beogradu sastali i sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije (EU), kojima su, kako su naveli, preneli da očekuju veći angažman Unije kada je reč o situaciji u regionu.

Smatramo da je ovakva retorika, koja dolazi od onih koji pretenduju da budu kandidat ili da se u nekoj fazi priključe Evropskoj uniji, apsolutno neprihvatljiva. Apsolutno za Srbiju neprihvatljiva, a trebalo bi da bude neprihvatljiva i za Evropsku uniju. I ne pripada 21. veku. Posebno ona koja se odnosi na teritorijalne pretenzije, i koja se odnosi čak na lične pretnje i uvrede“, rekla je Joksimović.

Izjave najviših beogradskih zvaničnika stižu kao odgovor na poruke lidera iz Albanije i Makedonije, ali i sa Kosova, sa kojim su odnosi zaoštreni nakon što je francuski sud odbio da izruči Srbiji bivšeg lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Ramuša Haradinaja. Sva ova zbivanja zvaničnici gotovo horski povezuju u “zajedničku i organizovanu akciju velikoalbanskih političara, koji rade protiv Srbije”.

Ramuš Haradinaj po povratku iz Francuske u Prištinu
Ramuš Haradinaj po povratku iz Francuske u Prištinu


Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava ocenjuje da su ovakvi tonovi iz Beograda delimično za unutrašnju upotrebu.

Ali, to treba sagledavati i u regionalnom kontekstu i aktuelnoj situaciji između Albanije i Srbije, odnosno srpskog i albanskog pitanja koje se sudara na tom delu južne Evrope. Međutim, isto tako treba reći da je Srbija već decenijama ta koja promoviše projekat velike Albanije jer bi joj to u svakom slučaju išlo na ruku zbog ličnih aspiracija u regionu na drugoj strani, prema Republici Srpskoj, Bosni i severu Kosova”, navodi Biserko.

Podsećamo, od srpskih zvaničnika za to optužen predsednik Kosova Hašim Tači demantovao je da je u bilo kojoj izjavi spominjao veliku Albaniju.

Albanski premijer Edi Rama nedavno je u intervjuu za portal "Politiko" pak rekao da ne može da isključi ujedinjenje njegove zemlje i Kosova "ukoliko se izgubi perspektiva ulaska u Evropsku uniju”. Iako je podvukao da to nije nešto što on priželjkuje, u Beogradu se čuo samo prvi deo njegove izjave.

Sonja Biserko tumači je u kontekstu parlamentarnih izbora u Albaniji koji su zakazani za 18. jun.

Edi Rama je tu retoriku koristio pre svega zbog svoje unutrašnje situacije i izbora koji uskoro dolaze, a i zato što je između njegove partije i opozicije situacija vrlo zaoštrena”, ocenjuje predsednica Helsinškog odbora.

Optužbe na račun Skoplja za učešće u “velikoalbanskom projektu” počele su još komentarima političara i analitičara u specijalnim emisijama u Srbiji, noći upada pristalica VMRO-DPMNE u Sobranje. Predsednik Sobranja Talat Džaferi nije označen kao “problematičan” samo zbog načina izbora, već i zbog toga što je funcioner stranke DUI. Nije, međutim, spominjana činjenica da je bio ministar odbrane u Vladi Nikole Gruevskog.

Reakcije Beograda zaoštrene su kada je lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije Zoran Zaev, u intervjuu srpskom tabloidu “Kurir”, izjavio da su Srbi i Makedonici bratski narodi, ali i da je u Srbiji na vlasti "nacionalističko rukovodstvo Aleksandra Vučića, koje mnogo uči od Gruevskog”.

Srbija je sigurno imala svoj deo u celoj toj priči, s obzirom na to da su naši mediji i naši zvaničnici strogo uzeli stranu Gruevskog i tom su prilikom i sami govorili o tzv. velikoalbanskom projektu”, kaže Sonja Biserko.

Većina medija u nastavku kao prvu vest prenosi pisanje “Blica” da je Vojnobezbednosna agencija zaplenila veliku količinu oružja na jugu Srbije, koje je, kako navodi taj list, “ilegalno trebalo da se transportuje u Makedoniju, a pretpostavlja se da je bilo namenjeno stranačkoj infrastrukturi najvećih albanskh partija čiji su funkcioneri učestvovali u oružanim sukobima u Makedoniji i na Kosovu”. RSE u Vojnobezbednosnoj agenciji, kojoj smo se obratili mejlom, nije dobio potvrdu ove informacije.

Stvari su otišle još dalje kada je kosovski list „Gazeta ekspres“ preneo da je bivši lider OVK Ramuš Haradinaj, po povratku iz Francuske, uputio premijeru Srbije Aleksandru Vučiću poruku da se "ne igra sa Albancima" i da se "ne kači s njim".

Vučić je uzvratio da ga ne brinu "opasni ljudi", poput Haradinaja, već ćutanje Evrope na ono što u poslednje vreme poručuju Albanci, a što se „ne može drugačije razumeti nego kao pretnje cepanjem granica u rušenjem na Balkanu“.

Ishitrena reakcija koja nema podlogu u realnosti: Sonja Biserko
Ishitrena reakcija koja nema podlogu u realnosti: Sonja Biserko


Albanija ne može težiti projektu velike Albanije, a da za to nema podršku NATO-a i zapadnih zemalja, a sigurno je sada nema. Prema tome, to je jedna ishitrena reakcija koja nema podlogu u realnosti”, navodi Biserko.

Na izjavu Haradinaja reagovalo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, koje je osudilo "agresivne izjave" upućene na adresu Beograda i srpskog rukovodstva.

Oštrica Beograda usmerena je pre svega ka međunarodnoj zajednici. Optužuju je da je “gluvonema na pretnje po mir i stabilnost u regionu”, iako je evropski komesar za proširenje Johanes Han osudio zapaljive izjave pojedinih lidera na Zapadnom Balkanu. "Ovakve izjave, koje mogu biti protumačene kao uplitanje u susedne zemlje i impliciraju izmene granica, nisu prihvatljive i više su nego nepotrebne i kontraproduktivne”, naveo je Han.

Za Beograd, kako navodi ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, ovo nije dovoljno jer je i nakon Hanove poruke “nastavljeno sa još problematičnijim i još više uznemirujućim izjavama”.

Sonja Biserko zaključuje da političke elite u svim zemljama Zapadnog Balkana pribegavaju generisanju nacionalizma zarad jednog cilja - održanja na vlasti.

Potencijali svih tih političkih elita su vrlo upitni, one su sve manje-više iste i nisu sposobne da misle društveni, opšti interes, a posebno nisu sposobne da misle regionalni interes. Stalno pribegavanje nacionalnoj retorici, koja uvek ističe vlastitu žrtvu na račun drugih, su tehnologije koje su u regionu dobro patentirane i neophodno je tome stati na kraj.”

Zato smatra da bi prostor Zapadnog Balkana trebalo staviti pod jedan kišobran koji bi, sa jedne strane garantovao članstvo u Evropskoj uniji, a istovremeno pomogao tranziciju jer, prema njenoj oceni, ove zemlje trenutno nisu u mogućnosti da zadovolje sve kriterijume i standarde koji su pred njima.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG