Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kineski put od Pekinga do Bora


Predsednik Kine Si Đinping sa tadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, Beograd, june 2016.

Sudeći po nivou kineskog ulaganja u Srbiju, moglo bi se reći da je bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić na tom polju daleko uspešniji nego na terenu podizanja ruskih investicija. Taj disbalans bi se mogao donekle izmeniti ukoliko bi se preduzelo nešto na tragu Nikolićevog insistiranja, koje je zacrtao na sastanku sa potpredsednikom Vlade Rusije Dmitrijem Rogozinom u Moskvi, u ponedeljak 16. aprila.

"Rusija mora biti strateški i ekonomski prisutna u Srbiji", kazao je Nikolić.

Koliko god se polje ekonomske saradnje između dve države produbljivalo, dosegnuti kineski stepen ulaganja u Srbiju, za Rusiju teško da je dostižno. Njena najkrupnija investicija ostaje ona realizovana kroz prodaju Naftne industrije Srbije (NIS) Gaspromnjeftu po međudržavnom ugovoru iz 2008. godine.

Na drugoj strani, dok, kako je nedavno najavljeno upravo iz Nikolićevog kabineta, pripreme za osnivanje i početak rada kinesko-srpske privredne komore ulaze u završnu fazu, kineski investitor je pokazao interesovanje za jednog od srpskih privrednih giganata.

Posle tri neuspele privatizacije, ekonomski problem broj jedan za Srbiju (kako ga je dok je još bio na čelu Vlade Srbije označio Aleksandar Vučić) - Rudarsko topioničarski basen (RTB) Bor, mogao bi tokom ovog proleća posle dve decenije konačno da bude rešen.

"Mi, poreski obveznici, podneli smo dosta troškova ’Bora’, a sa druge strane to je jedan važan resurs koji se upropaštavao zato što je uprava uvek bila partijski podobna, a ne profesionalna. Sada su cene njihovih proizvoda na tržištu dobre i bilo bi dragoceno naći vlasnika koji će to preuzeti. I, ako budemo dobre sreće, da to bude i uspešno dalje poslovanje", kaže konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.

Tomislav Nikolić i predsednik Kine Si Đinping, Peking, 30. mart 2017
Tomislav Nikolić i predsednik Kine Si Đinping, Peking, 30. mart 2017

Prema osmoj reviziji aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Srbija je do kraja marta trebalo da raspiše tender za privatizaciju ili strateško partnerstvo. RTB Bor trenutno ne pravi gubitke, čemu su doprinele povoljne cene bakra na međunarodnom tržištu, pa je preporuka MMF-a, ali i Fiskalnog saveta da se iskoristi povoljan trenutak za konačno rešavanje statusa ovog preduzeća. Kao jedan od interesenata najavljena je kineska kompanija Zijin Mining Group Co. Ltd., sa čijim se predstavnicima u Beogradu sastao predsednik Srbije.

Jedan od najvećih kineskih proizvođača zlata, druga kompanija po veličini u proizvodnji bakarne rude i treća u proizvodnji rude cinka, navela je da "ima ozbiljne razvojne planove za RTB Bor, ali i za ceo region", i izrazila nameru da uloži više stotina miliona dolara u modernizaciju proizvodnje i restrukturiranje kompanije.

U protekle dve godine više puta je iz Srbije najavljivana zainteresovanost kompanija iz Kine, te Rusije i Kanade za RTB Bor, pa stručnjaciocenjuju da bi pre slavlja valjalo sačekati raspisivanje tendera i njihovu prijavu.

"Ovaj početak u kome ne znamo tačno šta se namerava uraditi, ne obećava mnogo jer je inače kod nas do sada u tim velikim poslovima Vlada radila vrlo netransparentno, pa smo ponekad doznali da je ulaženo loše, bilo je dosta i sporova u kojima smo izgubili i tako dalje", podvlači Kovačević.

Podsećamo, prva dva pokušaja privatizacije RTB Bora propala su jer kupci nisu ispunili finansijske obaveze, dok se na treći tender za prodaju kombinata niko nije javio. Sada, najavu zainteresovanosti kompanije Zijin, Dragana Mitrović, profesorka beogradskog Fakulteta političkih nauka i nekadašnja savetnica u jugoslovenskoj ambasadi u Pekingu vidi kao dobru vest, ali ističe da su srpskoj privredi potrebne direktne kineske investicije.

Prva dva pokušaja privatizacije RTB Bor su propala
Prva dva pokušaja privatizacije RTB Bor su propala

"Zainteresovanost ove kompanije je dobra, kao i zainteresovanost bilo koje druge ozbiljne svetske kompanije. Naravno, ona nastupa strateški, kao i druge velike kineske državne korporacije, u sadejstvu i da bi realizovala i druge krupne ekonomske i političke interese države", navodi Mitrović.

Šta je stvarni i krajnji cilj Kine – pitanje je koje se, pre svega iz Berlina, ali i Brisela može čuti od kada je ova zemlja inicirala uspostavljanje foruma "16 plus jedan" u cilju intenziviranja saradnje sa 11 zemalja članica Evropske unije i pet balkanskih država u oblasti investicija, transporta, finansija, nauke i kulture.

Prvi samit održan je u Varšavi 2012. godine, na kom je tadašnji kineski premijer Ven Đabao najavio niz projekata za podsticanje saradnje, kreditnu liniju od 10 milijardi dolara, kao i osnivanje fonda za investicije i saradnju Kine sa evropskim zemljama. Drugi samit održan je u Bukureštu 2013., a iste godine Kina je lansirala starteški megaprojekat "Jedan pojas i jedan put", odnosno zajedničku izgradnju savremenog "Puta svile", kako je nazvan planirani prodor Kine na evropsko tržište - morskim putem do kupljene luke u Solunu, pa preko Grčke, Srbije do Budimpešte i dalje prema centralnoj Evropi, do tržišta koje ima oko 550 miliona stanovnika sa dobrom platežnom moći, na kome Kina može da plasira svoju robu.

"Brisel zazire od kineskog uticaja na unutrašnjopolitičke tokove u Uniji kroz jačanje kineske ekonomske moći u zemljama članicama, kao što je recimo Grčka. Zazire i od toga da će ove zemlje narušiti solidarnost i jedno zajedničko nastupanje u usvajanju deklaracija kada su u pitanju odnosi Unije sa Kinom ili prosto remećenje te spoljnopolitičke harmonije i zajedničke spoljne politike. Takođe, kada su u pitanju zemlje kandidati, Brisel zazire od tog alternativnog modela i mogućnosti koje Kina nudi", kaže Dragana Mitrović.

Srbija se na putu ka članstvu u EU, prema porukama njenih zvaničnika, zalaže da "što više bude deo kineskog projekta". Nakon što je u decembru 2014. Beograd bio domaćin samita "16 plus 1", Aleksandar Vučić je prošle godine u Pekingu predložio da se u Srbiji održi i naredni Forum inicijative "Jedan pojas - jedan put za međunarodnu saradnju".

"Mi smo jedna od najmanjih zemalja ovde. Znam da ovo nije skromno s moje strane, ali dobrodošli ste u Srbiju", naveo je Vučić u obraćanju učesnicima Foruma na jezeru Jenći u blizini Pekinga.

Prvi prekogranični projekat u okviru kineskog "Novog puta svile", koji zajednički realizuju Srbija, Mađarska i Kina, je modernizacija pruge Beograd-Budimpešta. Radovi su počeli dan nakon što je portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič saopštila da to telo razmatra da li je ovaj projekat u skladu sa pravilima Evropske unije o konkurentnosti.

Od prošlogodišnjeg samita "16 plus jedan" koji je održan u Budimpešti, sve su učestalije kritike Berlina i Brisela da aktivnosti Kine negativno utiču na jedinstvo Unije i strateške izbore kako sadašnjih, tako i potencijalnih članica. I sam šef diplomatije Srbije Ivica Dačić nagovestio je, iako ne direktno (i u paketu odnosa Beograd – Moskva), da ima zamerki koje stižu iz Brisela i na relaciju Beograd – Peking.

"Mi se kao i obično nalazimo na jednom raskršću i pred izazovom šta ćemo odabrati i do koje mere. Naše je da tu mudro postupamo i da koristimo prilike koje nam se pružaju, ali da se pritom vidi da jasno znamo kuda idemo i šta želimo. U tom smislu, onda ne bi bilo nikakve bojazni", navodi Dragana Mitrović.

Jedanaest članica EU i pet balkanskih država: Srbija, BiH, Makedonija, Crna Gora i Albanija, kinesku inicijativu vide kao šansu da privuku kineski novac za izgradnju puteva i železnica. Zapadni kritičari pak ocenjuju da su zemlje regiona u poslednjih pet godina od Kine dobile mnogo obećanja i malo opipljivih rezultata. Kako navodi "Forbs" osim mosta u Srbiji i dva puta u Makedoniji, ništa nije završeno. Entuzijazam je, kako piše Rojters, i dalje veliki u zemljama poput Srbije, koje nemaju pristup evropskim fondovima.

Uz ovo, kako navodi Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka, "naše su vlasti tradicionalno sklone upotrebi spoljne politike u dnevno političke svrhe".

Tako su, samo od početka ove godine, srpski i kineski predsednik razmenili već nekoliko, što rođendanskih, što prazničnih čestitki, uz poruke o "čeličnom i neuništivom prijateljstvu dve zemlje", ljubavi i uzajamnoj podršci, te druge epitete neprimerene diplomatskom rečniku.

Si Đinping u Železari
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:55 0:00

Nakon što je 2016. posetio Srbiju, Si Đinping prihvatio je Vučićev poziv da dođe ponovo. Uz njega, u Beograd su poslednjih godina dolazili najviši kineski rukovodioci, a na najvišem nivou je bilo i uzvratnih poseta. Formiran je i Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, na čijem je čelu bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Ukinute su turističke vize za građane Srbije u Kini (za turistički boravak do 30 dana), i uveden je direktan let Beograd - Peking.

"Prijateljstvo" dve države, koje datira još iz vremena kada su pripadale bloku socijalističkih zemalja, te i posle raspada Jugoslavije kada Kina nije priznala Kosovo i glasala protiv njegovog članstva u UNESKO-u, a Srbija, sa druge strane, podržala "politiku jedne Kine", prema oceni dela stručne javnosti, nije u srazmeri sa ekonomskim interesima Beograda.

Kineski model plasmana kapitala, za razliku od drugih zemalja koje direktno investiraju u Srbiju, počiva uglavnom na omogućavanju kredita koji daje uz uslov da njene firme, realizuju finansirane projekte.

Tako je bilo sa izgradnjom beogradskog mosta, koji je povezao Zemun i Borču. Pupinov, ili popularno "kineski" most otvoren je 2014. a njegova izgradnja, suprotno utisku stvorenom u javnosti, finansirana je iz kredita koji je dao zvanični Peking, a izgradila ga je kineska firma.

Svečano otvoren Pupinov most
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:33 0:00

"U dosadašnjim poslovima koje smo obavili sa Kinom, mislim da je veći problem što je sa naše strane umešana politika u ekonomiju, a nedovoljno analizirano koliko je za nas koristan posao. Na kineskoj strani to nisam primetio. Njima je svakako cilj da održe veliku ekspanziju izvoza i zato oni izlaze sa nekoliko tih krupnih ideja, a mi smo se ovde našli kao neko ko je neke ideje lako prihvatio, da oni plasiraju novac, da oni urade poslove i da urade po ceni koju oni određuju", navodi ekonomista Milan Kovačević.

Nakon što je američki "US Steel", izašao iz smederevske Železare, čeličanu je 2016. godine za 46 miliona dolara, kao jedini učesnik na tenderu, preuzela kineska kompanija "Hestil”. Kupili su imovinu koja uključuje i 500 hektara zemlje i luku Smederevo na Dunavu koja se nalazi na koridoru od luke Solun koju je Peking zakupio na 100 godina, ali ne i radnike sa svim obavezama uključujući i dugove.

"Kina je uložila milijarde dolara u neke druge zemlje, grupacije formata saradnje ’16 plus jedan’, a kod nas je uložila samo pedesetak miliona dolara u Železaru Smederevo. Do sada je prisutna uglavnom kao investitor u stratešku transportnu ili energetsku infrastrukturu u tačkama koje se poklapaju sa njenim širim interesima u ovom delu sveta, da bude ekonomski prisutna, da povezuje svoje koridore koje je ona osmislila i zacrtala, a malo smo je videli kao partnera tamo gde su naši interesi i naše potrebe", kaže Dragana Mitrović.

Zebnja od prodora kineskih korporacija, na koji su Nemačka, Francuska i Italija odgovorile zajedničkom inicijativom da se uvede stroža procena stranih preuzimanja evropskih kompanija, pojačana je rastućom centralizacijom moći u Pekingu. U danu kada je prihvatio poziv da još jednom dođe u Srbiju, Si Đinpingu je otvoren put za doživotnu vladavinu. Ovakvom kineskom Ustavnom amandmanu bezuspešno su se usprotivili liberalni aktivisti, koji promenu vide kao vraćanje na eru komunističkog lidera Mao Cedunga, čija je politika vladavine jednog čoveka dovela Kinu do gladi, haosa i političke stagnacije.

Od početka ove godine, predsednik Srbije više se puta dopisivao predsednikom Kine. Si Đinping čestitao je Vučiću Dan državnosti (15. februar), a potom i rođendan, dok je predsednik Srbije uzvratio čestitkama povodom kineske Nove godine i pozivom predsedniku Kine da ponovo poseti Srbiju, što je ovaj prihvatio.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG