Dostupni linkovi

Srbija na novom kineskom putu


Prošle godine Beograd je posetio predsednik Kine Si Đinping

Šta je u pozadini sve vidljivijeg srpsko-kineskog prijateljstva, zagrljaja Davida i Golijata na svetskoj političkoj i ekonomskoj sceni. Odgovor nije teško naći - Srbija se našla na savremenom kineskom Putu svile, kako je nazvan planirani prodor Kine na evropsko tržište - morskim putem do kupljene luke u Solunu, pa preko Grčke, Srbije do Budimpešte i dalje prema centralnoj Evropi, do tržišta koje ima oko 550 miliona stanovnika sa dobrom platežnom moći, na kome Kina može da plasira svoju robu, kažu sagovornici RSE.

Kina je zemlja sa kojom Srbija razvija sve bolje odnose i sve čvršću, ne samo političku, već i ekonomsku saradnju, kako bi postali i zvanično strateški partneri. Srbiju su posetili poslednjih godina najviši kineski rukovodioci, a na najvišem nivou je bilo i uzvratnih poseta. Prošle godine Beograd je posetio predsednik Kine Si Đinping, u decembru 2014. u okviru samita Kine i 16 evropskih zemalja u Beogradu je boravio kineski premijer Li Kećijang, 2009. u Kini je bio tadašnji predsednik Boris Tadić, 2013. godine posetio je Kinu predsednik Tomislav Nikolić, 2015. ponovo je predsednik Srbije u Pekingu na vojnoj paradi, a premijer Aleksandar Vučić na samitu "Kina plus 16" evropskih zemalja. U aprilu ove godine u Beogradu je boravio član Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine Džang Čunsien. Sredinom maja, još uvek u ulozi premijera, a pre nego što bude inaugurisan u novog predsednika Srbije, u Pekingu će boraviti Aleksandar Vučić.

Kinesko-srpsko prijateljstvo datira još iz vremena kada su dve zemlje (doduše tadašnja Jugoslavija) i Kina bile ideološki bliske, pripadale su, ma koliko različite bile, bloku socijalističkih zemalja. Pa i u postjugoslovenskoj fazi, u kojoj Srbija nije odigrala časnu rolu, Kina je podupirala Beograd u nekim za nju važnim političkim pitanjima. Nije priznala Kosovo, glasala je protiv članstva Kosova u UNESKO, da bi Srbija, sa druge strane, podržava politku jedne Kine.

Urednica magazina Biznis Radojka Nikolić kaže da je do sada je između Kine i Srbije postojala veoma dobra i politička i ekonomska veza, da je ona vremenom jačala, ko god da se nalazio na vlasti.

Gradnja Pupinovog mosta u Srbiji
Gradnja Pupinovog mosta u Srbiji

Kina, koja radi gledajući decenije unapred, okupila je oko sebe 16 evropskih zemalja u projektu "Kina plus16" izdvajajući za investicije u te zemlje, među kojima je i Srbija, izdašnih deset milijardi evra (navodno, Srbiji je do sada opredeljeno oko 1,5 milijarda). Kina gradi u Srbiji mostove (Pupinov ili kako su ga Beograđani zvali tokom gradnje Kineski most), puteve (očekuje se dogovor o gradnji obilaznice oko Beograda), ali glavni posao je pruga koja bi trebalo da prođe kroz Srbiju od granice sa Makedonijom do granice sa Mađarskom.

Koliko je za Kinu važna Srbija kao strateški partner i zašto? Da li onoliko koliko i druge zemlje na Putu svile ili i više od toga, kako se može čuti od domaćih aktera? Neki nazivaju projekat prodora Kine na tržište centralne evrope "Kineski južni tok", aludirajući na svojevremeni otkazani ruski projekat nafotovoda Južni tok.

Mihajlo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji je oprezan:

"Ne bih precenjivao naš značaj na tom Putu svile, mi smo jedna od zemalja koja u tome učestvuje, ali ‘iz pika’ bih rekao da je važnija Grčka, jer je luka u toj zemlji", komentariše Crnobrnja.

Kako na ovaj prodor Kine u Evropu i preko Srbije gleda Evropska unija (EU)? Mihajlo Crnobrnja kaže da ne vidi nikakvu opasnost po EU, ali će ona pažljivo motriti šta se događa na liniji Peking - evropske zemlje na Putu svile.

Kina se pojavljuje u Srbiji i kao poželjan kupac, pre bi se reklo spasilac, kad je u pitanju propala Železara Smederevo, iz koje se 2012. godine povukao američki US Still, od koje žive hiljade smederevskih i ne samo smederevskih porodica.

Radojka Nikolić sumnja da je za ovaj posao presudna bila ekonomska računica.

"Zaista je stručna javnost zbunjena namerom Kine da uzme takvog gubitaša i da podmiruje sve trškove", kaže urednica magazina Biznis.

Radojka Nikolić sumnja da je za ovaj posao presudna bila ekonomska računica. Foto: Radnici Železare Smederevo
Radojka Nikolić sumnja da je za ovaj posao presudna bila ekonomska računica. Foto: Radnici Železare Smederevo

Da ipak može doći do problema na relaciji Beograd - EU zbog aranžmana sa Kinom nagoveštava problem sa damping cenom kineskog čelika, podseća predsednik Evropskog pokreta za Srbiju Mihajlo Crnobrnja.

"EU će biti oprezna u tretmanu čelika koji dolazi iz Smedereva, upravo zbog toga što je kineski, jer EU ima opravdanog razloga da zazire od damping cena", smatra Crnobrnja.

Računa se da će Kinezi biti kupci takođe propalog Rudarsko topioničarskog basena (RTB) Bor od koga je nekad živeo čitav taj kraj Srbije. Aleksandar Vučić kaže da će tokom majske posete Pekingu, moliti da prihvate taj posao.

Da li kupovina Železare i eventualno RTB Bora može da se razume kao kineski ustupak za pogodnosti koje ima za projekat Put svile? Mihajlo Crnobrnja kaže da je to jedino racionalno objašnjenje.

"Naročito za Bor. Znate li koliko treba kopati da bi se došlo do bakra? Mada sam ekonomista, ja ne mogu da vidim čist ekonomski interes Kineza da u to uđu", kaže Crnobrnja.

Kina je ušla u Srbiju i sa svojim kapitalom, otvorila je svoju banku, a to se ne dešava tamo gde nema izgleda za velike poslove, skreće pažnju Radojka Nikolić.

"Mi uzimamo vrlo značajne, velike kredite iz Kine, kineska banka (Bank of China) je tu kao jedna od najvećih svetskih banaka, koja dolazi samo onda kada se okreću milijarde, a ne dolazi za desetak ili stotinka miliona dolara ili evra. Oni Srbiji daju kredit za obnovu srpskih elektrana, oni su kreditom finansirali izgradnju Pupinovog mosta, ima i drugih projekata…", nabraja Radojka Nikolić.

Kupovina Železare i eventualno RTB Bora kineski ustupak za pogodnosti koje ima za projekat Put svile? Foto: RTB Bor
Kupovina Železare i eventualno RTB Bora kineski ustupak za pogodnosti koje ima za projekat Put svile? Foto: RTB Bor

U drugoj polovini aprila potpisan je srpsko-kineski Memorandum o bezbednosti hrane kao uvod u izvoz prehrambene robe u Kinu. Najavljen je interes Kine da uveze pola miliona tona goveđeg mesa, ali kako to razumeti kad je ukupna proizvodnja Srbije daleko manja - 80.000 tona godišnje.

Sve to prate i transparentne manifestacije prijateljstva, tako da se u Beogradu gradi kineski kulturni centar (pored pariskog, jedini u Evropi), otkriven je spomenik kineskom filozofu Konfučiju čije ime nosi jedna ulica, a jedan trg je postao Trg prijateljstva Srbije i Kine. Od sredine januara ukinute su turističke vize za građane Srbije, doduše za turistički boravak do 30 dana u Kini, a najavljuje se i direktan let Beograd - Peking.

Sve u svemu, Kinezi koje su građani Srbije pogrešno doživljavali tek kao prodavce najrazličitijih robnih asortimana (od tekstila do dečijih igračaka) prešli su put do pouzdanog strateškog partnera od koga u mnogome ekonomski zavisi budućnost Srbije. Za Kineze, pak, Srbija nije više samo domovina omiljenog filmskog junaka Valtera i njegovog tumača glumca Bate Živojinovića i domovina nekadašnje prve dame Mirjane Marković, koja je u milionskim tiražima prodavala svoje romantično zašećerene JUL-ovske (Jugoslovenska levica, partija na čiijem je čelu bila) memoare sa komunističkim sukusom napisane na tronu na kome je vladala sa svojim suprugom Slobodanom Miloševićem.

Srbija je danas za Kineze jedna od važnih prolaznih stanica za planirani prodor u Evropu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG