Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Kineska' pruga Beograd - Budimpešta na proceni Brisela


Evropska komisija razmatra da li je projekat izgradnje brze železničke pruge Beograd-Budimpešta u skladu sa pravilima Evropske unije, izjavila je u Briselu portparolka visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančič.

Time je potvrđeno da se projekat modernizacije železnice, dogovoren između Mađarske, Srbije i Kine 2013. godine, nalazi pod istragom Evropske komisije zbog mogućnosti narušavanja pravila o konkurentnosti.

Da li Srbija u angažovanju Kine u izgradnji infrastrukturnih objekata u Srbiji u okviru kineskog projekta Put svile, zanemaruje propise EU?

Svi podaci u vezi sa izgradnjom pruge čiji radovi u Srbiji počinju danas (radovima na železničkoj stanici u beogradskoj opštini Zemun) biće dostupni Evropskoj komisiji, poručila je u Budimpešti, na samitu 16 zemalja centralne i istočne Evrope i Kine, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. U izjavi za televiziju N1 dodala je da je uverena da će i taj projekat biti pozitivno ocenjen.

Ona tvrdi da su svi projekti koje Srbija sprovodi u saradnji sa Kinom u potpunosti u skladu sa EU, da EU ima striktne odredbe o konkurenciji i da će izgradnja brze pruge Beograd - Budimpešta svakako biti jedan od projekata “pod lupom”.

“Srbija ima iskustva u tome, imala je dve 'pobede', pokazala je da poštuje zakone i standarde EU. To je bilo u slučaju Železare (u Smederevu prim. red.), gde smo prošli kod antidamping mera i državne pomoći i bili pohvaljeni u vezi sa našom saradnjom i transparentnošću”, podsetila je Brnabić.

Mađarska, kao članica EU, objavila je da će uskoro raspisati tender za deo pruge od granice sa Srbijom do Budimpešte.

U Budimpešti su, inače, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, predstavnici preduzeća "Putevi Srbije" i potpredsednik kineske kompanije "China Communications Construction Company Ltd" Sun Ziu potpisali ugovor za projektovanje i izvođenje radova na izgradnji autoputa od Preljine do Požege, u dužini od 30,9 kilometra.

Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Abu Dabiju, odakle se upravo vratio, kako je saopšteno, dogovarao buduće poslove sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emitrata. Najpoznatiji poslovi na kojima su angažovane kompanije iz UAE su „Beograd na vodi“ kao i arapska kompanija"Etihad" kroz poslovanje nacionalnog avioprevoznika "Air Srbije".

Savamala godinu posle: Samo tužilaštvo ne zna ko je rušio
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:39 0:00

U tim poslovima se država javlja kao garant („suverene garancije“) uz značajne ustupke privatnim arapskim kompanijama koji su često van očiju javnosti.

Da li se takvim poslovima (kineskim, arpaskim...) u kojima je država najveći poslodavac, uz sve češće zaobilaženje tendera, stavlja van snage konkurencija kao jedan od najznačajnijih mehanizama slobodnog tržišta? I da li se time zaobilaze suštinski principi na kojima počiva EU?

Savetnik za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže za Radio Slobodna Evropa da nisu problem garancije države u takvim poslovima:

“Ne vidim nikakvu smetnju da, ako budemo i dalje neka suverena država, izdajemo suverene garancije. Druga je stvar što nas pritiska (a mi prihvatamo) Svetksa banka i MMF da smanjujemo zaduživanja prema inostranstvu, da nam javni dug pokriven garanicjama ne raste. “

Slovenački ekonomista Jože Mencinger na pitanje RSE da li je sklapanje takvih poslova u skladu sa važećim evropskim propisima, kaže da sa proglašenom politikom EU sigurno nije:

“Jer u EU postoji propis gde sve poslove iznad 5,3 miliona evra moraš objaviti u Službenom listu EU. Toga se pridržavaju ‘mali’, kao što smo mi, dok se Nemačka toga ne pridržava. Dakle, u principu to jeste protivno principima EU”, navodi Mencinger.

Bušatlija pak upozorava da u poslovima mimo javnih tendera uslovi nisu transparentni.

“Kad se tender raspiše, morate imati tri valjane ponude da biste mogli između njih da odlučite koja je, ne najjeftinija, već najpovoljnija. U ovim infrastrukturnim projektima, sve je manje tendera.”

Sa nekim zemljama, međutim, kaže Bušatlija, jedino se mogu sklapati politički dogovori.

“Recimo, sa Arapima je to tradicionalni način rada. Neke od tih zemalja gotovo ne prepoznaju tender kao mogućnost. Ali, da li će to biti uspešno ili ne, to vidimo na našem primeru. Sve se to završilo na kreditu od milijardu i sto miliona dolara. Ostalo - ništa! Sa Etihadom smo loše prošli jer smo, mislim, jedno pet puta više para uložili mi nego oni”, izjavio je Bušatlija.

Mencinger razume zašto se država često pojavljuje kao poslodavac kad su u pitanju krupne investicije:

“Da li vi imate dovoljno privatnih preduzeća koji bi sagradili neku elektranu? To uvek manje više država radi. Dakle, nije po evropskim propisima, ali je to ono što u svetu ide.”

Problem što se takva ulaganja predstavljaju kao strana: Jože Mencinger
Problem što se takva ulaganja predstavljaju kao strana: Jože Mencinger

Druga je stvar što političari takve poslove predstavljaju kao strana ulaganja.

Za Mahmuda Bušatliju je važno da se razume da poslovi sa Kinezima nisu investicije u Srbiji.

“Dakle, ne prave Kinezi svoja preduzeća ovde, pa će sve naplatiti kroz poslovanje tog preduzeća. Oni ulažu u svoju privredu uzimajući kredite od svoje banke za te poslove, a mi ulažemo u svoju infrastrukturu.”

Na kraju, Bušatlija sa stanovišta isplativosti osporava opravdanost projekta Koridora 11 u okviru koga je i deonica autoputa Preljina-Požega za koji je potpisan ugovor u Budimpešti.

“Nije problem da se država zadužuje i da pravi rentabilne projekte koji vraćaju pare. Na žalost, poslednih 17 godina niko ne vodi računa o tome da zaduženja države moraju da završe u pravim investicijama. Dakle, u nečemu što će donositi profit. Jer je to investicija.”

Objašnjavajući zašto Srbija nije uspela da sklopi ugovor o koncesijama za Koridor 11, odnosno put Požega-Preljina, ministarka građevine Zorana MIhajlović je i sama rekla da je odgovor u tome što taj put nije isplativ.

Inače, gradonačelnik Beograda Siniša Mali potpisao je na samitu Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope u Budimpešti sporazum o zajedničkom sprovođenju projekta prerade i odlaganja otpadnih voda iz centralnog gradskog područja, kao i Ugovor o izgradnji toplovoda Obrenovac – Novi Beograd.

Ideja o platformi za saradnju između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope rođena je nakon prvog ekonomsko-trgovinskog foruma koji su Kina i te zemlje održali 2011. godine u Budimpešti. Nakon toga se premijeri sastaju svake godine u drugom gradu.

Pored Srbije, među 16 država učesnica samita su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Makedonija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG