Dostupni linkovi

Vlada Srbije odlučila je da raskine ugovor o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena Bor austrijskoj kompaniji A-tec. U vreme trajanja zasedanja na kom se o tome odlučivalo, ispred zgrade Vlade protestovalo je par hiljada gradjana. Radnike Magnohroma i vojne rezerviste nije interesovao slučaj Bor, ali su tražili svoje plate.

Milan Marković, ministar Srbije za lokalnu upravu, saopštio je nakon sednice da je Vlada jednoglasno donela odluku da pregovore o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena Bor započne sa drugoplasiranim na tenderu, ruskom kompanijom SMR, jer austrijski A-tec nije ispunio ugovorne obaveze o isplati cene ni u dodatnom roku:

"Mora se očuvati kredibilitet države u procesu privatizacije, odnosno ne može se dozvoliti da bilo ko ne ispuni ono što je ugovoreno jer bi time bio diskreditovan ceo postupak i postavilo bi se pitanje da li bi taj isti za mesec dana ispunio ono što je obećao ako to nije ispunio u prethodnih nekoliko meseci."

Većinski vlasnik A-tec, biznismen Mirko Kovač, pre ove odluke izjavio je da ta austrijska kompanija ispunjava sve uslove da uspešno završi finansijsku transakciju, i ostvari kupovinu RTB Bor. Do sada ta firma isplatila je 150 miliona od 466 miliona dolara za kupovinu imovine RTB-a i četvrtog aprila tražila novo produženje roka za isplatu ukupne sume. Austrijska Agencija za garancije, što se tumači kao podrška Vlade u Beču, pre no što je srpska Vlada raskinula ugovor ponudila je garanciju za isplatu, ali Beograd to nije prihvatio. Ugovor o prodaji RTB Bor potpisan je u februaru 2008. po ceni od 466 miliona dolara, uz investicije od 180 miliona. Kompanija SMR, poznatog ruskog biznismena Olega Deripaske, ponudila je 370 miliona dolara i investicioni program od 414 miliona. Ministar Milan Marković demantovao je glasine da je ta firma kao uslov za kupovinu tražila sniženje ekoloških standarda za Bor:

"Nemamo nikakve informacije da je bilo ko pregovarao do sada, Vlada je tek danas donela odluku da se počnu pregovori, a javnost će biti obaveštena kako teku pregovori. Dakle, ne postoji nikakva mogućnost da je bilo nekih pregovora pre nego što je Vlada donela odluku."

Dok je izvršna vlast razgovarala o strateškim odlukama u privatizaciji, ispred zgrade Vlade protestovalo je par hiljada građana koje nije interesovala borba titana za Bor, već golo preživljavanje. Radnici kraljevačkog Magnohroma, čija firma je propala u privatizaciji, tražili su plate:

"Tražimo zarade koje nam duguju, 17 plata."

RSE: Koliko je to para?

"Ne znam ni ja, 65.000."

RSE: A ako ne isplate?

"Onda ćemo ovde noćiti, šest dana ćemo noćiti ovde."

RSE: Kako živite bez tih plata?

"Očajno, sa 36 godina staža ostao sam na ulici."

RSE: Kako je u Magnohromu?

"Nikako, zatvorili su ga."

"Užasno živimo u Kraljevu, ne idemo iz Beograda dok nam ne ispune zahteve. Prekinućemo sednicu."

Sednicu nisu prekinuli, a pored njih su protestovali i vojni rezervisti koji su tražili neisplaćene ratne dnevnice za vreme provedeno na Kosovu:

"Naše komšije iz Kuršumlije Lebana su dobili svoje, a nas su, da tako kažem, odbili."

RSE: Koliko vi lično tražite?

"Meni lično duguju oko 280.000-300.000 dinara."

"Što me pitate kada znate da tri meseca pokušavaju da nas zavade, da nam ukradu ono što nam sleduje, ono što su drugima dali. Ako nam ne isplate.. Mi smo vojska. Mi smo vojska mladi sine moj, samo čekamo naređenje."

"Ne bi trebali da nas dovedu u situaciju da, kao što se dešavalo po Beogradu, lomimo prozore, da se bijemo i gađamo. Dakle, ovo će sigurno imati posledice na izbore."

Vlada im u danu protesta nije ispunila zahteve ali je saopštila da je, samo mesec dana pred izbore, povećala plate zaposlenima u lokalnoj upravi za 6,6 odsto, a prosveti i zdravstvu za pet odsto. Ministar Milan Marković tu ne vidi problem:

"Ne radi se o tome da za ove druge ima novca, radi se o tome da je sve ovo posledica potpisanih protokola i dogovora koje je vlada imala sa sindikatima."

A kada su u pitanju radnici Magnohroma i ratni veterani, Milan Marković zaključuje:

"Izaći će im se u susret onoliko koliko je to moguće, i radnicima Magnohroma i rezervistima i svima drugima, ali kad god, u ispunjavanju određenih zahteva, izađete van mere mogućeg to se mora negativno odraziti na nekoj drugoj strani."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG