Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Koraci posle odluke o bojkotu izbora u Srbiji


Jedan od opozicionih protesta "1 od 5 miliona"

Nakon što je opozicioni Savez za Srbiju proglasio zajednički bojkot predstojećih izbora, dalji koraci nisu definisani, a ni unutar stranaka članica ovog bloka nema jedinstvenog stava šta bojkot podrazumeva.

Iako je Glavni odbor Ujedinjene Demokratske stranke (DS) tokom vikenda odlučio da partija ne učestvuje na izborima zbog "očigledne nespremnosti režima da obezbedi elementarne uslove za poštene izbore", poslanik DS-a Balša Božović za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da bojkot „nije dizanje ruku od izbora“.

Ujedinjenu DS čine i Socijaldemokratska stranka nekadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića.

„Mi smo na Glavnom odboru rekli i da se Ujedinjena Demokratska stranka zalaže i nastavlja borbu za slobodne i fer uslove već za ove izbore. Nastavljamo da razgovaramo prevashodno sa međunarodnom zajednicom, koja će krajem meseca doći kao oficijelna medijacija, s obzirom da više ne postoji apsolutno nikakvo poverenje između vlasti i opozicije. Ukoliko se ne izborimo za fer uslove, i to je negde odgovornost takođe opozicije, onda će biti bojkot“, navodi Božović.

U Narodnoj stranci Vuka Jeremića nemaju dilemu - odluka o bojkotu izbora je konačna.

„Iz jednostavnog razloga što više nema vremena da se situacija popravi na način da ti izbori budu regularni. Ne postoji više vremena u kome se politički život u Srbiji može normalizovati da građani na miran način, bez prinude, mogu da se upoznaju sa alternativnim predlozima i ponudama koji bi došli od strane opozicije“, kaže potpredsednik Narodne stranke Nikola Jovanović.

Ovaj stav deli i lider pokreta Dveri Boško Obradović koji navodi da se bez „šest do dvanaest meseci slobodnih medija, nema šta razgovarati o slobodnim izborima.“

Redovni parlamentarni izbori u Srbiji trebalo bi da budu održani na proleće sledeće godine. U organizaciji nevladine Fondacije za otvoreno društvo i Fakluteta političkih nauka u Beogradu u avgustu je počeo dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Savez za Srbiju napustio je pregovore 5. septembra navodeći da taj format sastanaka "ne daje nikakve rezultate".

Zahtevi Saveza za Srbiju odnose se, pored ostalog, na ravnomernu medijsku zastupljenost (na Radio-televiziji Srbije) svih učesnika u izbornoj trci, smenu članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), te zabranu funkcionerske kampanje.

Predstavnici vlasti odgovaraju da su izborni uslovi u Srbiji danas „bolji nego u vreme prethodne vlasti (današnje opozicije)", te da je bojkot "politička taktika opozicije kako bi izbegla politički poraz".

Šta posle bojkota?

Nakon proglašenja bojkota, dalji koraci tek će se dogovarati. Najavljuje se kampanja tokom koje će predstavnici Saveza za Srbiju objašnjavati građanima suštinu bojkota, ali i pokušati da privuku što veći broj ljudi na proteste „Jedan od pet miliona“.

Predsedništvo Srbije okruženo zahtevima '1 od 5 miliona'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:15 0:00

Kako će se meriti uspeh bojkota i šta posle, predstavnici stranaka članica Saveza za Srbiju nemaju jedinstven stav.

„Suština naše ideje je da će bojkot dovesti do bržeg urušavanja režima nego da smo ikebana sistema. Nakon ovih izbora, na kojima polovina stanovništva neće učestvovati, u Srbiji će biti jedna situacija raspolućenog društva iz kojeg ćemo morati da izađemo kroz velike koncesije režima i omogućavanje vanrednih, fer i poštenih izbora“, kaže Nikola Jovanović iz Narodne stranke.

Uspeh bojkota, prema rečima Boška Obradovića, neće se meriti procentom izašlih na izbore.

„Važno je koliko će ljudi izaći na ulice svih ovih meseci da se suprotstavi aktuelnoj vlasti. Koliko će ljudi izaći na sam dan izbora na veliki narodni miting koji bi trebalo da bude organizovan tim povodom. Dakle, naša ideja nije bojkot izbora, već fer i slobodni izbori, a protesti i bojkot su samo način preko koga ćemo se izboriti za to. Siguran sam da samo od nas zavisi kojom brzinom će pasti ova vlast“, navodi Obradović.

Podrška Evropske unije dijalogu

Dan posle bojkota, Balša Božović iz Demokratske stranke vidi drugačije.

„Nakon toga čekate naredne četiri godine i prepuštate Aleksandru Vučiću svu vlast u zemlji. Mislim da u saradnji sa našim evropskim partnerima možemo vrlo lako da se izborimo pre svega za fer uslove, a onda da na tim izborima Aleksandra Vučića (predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke) potučemo do nogu. Ukoliko Evropska unija bude odbijena, ona više nema nikakvu obavezu da opet posreduje u nekim narednim izborima. Da li će sledeći put Aleksandar Vučić da se predomisli, pa će dati fer i slobodne izbore, mislim da neće“, kaže Božović.

Posredovanje Evropske unije u dijalogu o izbornim uslovima traži i lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergej Trifunović, koji je odluku PSG-a o bojkotu najavio za 19. septembar. Trifunović se krajem avgusta otvorenim pismom obratio Dejvidu Mekalisteru, predsedniku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, u kom ga je pozvao da organizuje dijalog pod patronatom EU u kom bi predstavnici vlasti i opozicije, kao i civilno društvo i novinarska udruženja došli do dogovora o realnom okviru u kom bi se održali izbori 2020. godine.

Sam Mekalister izjavio je posle razgovora sa poslanicima vlasti i opozicije 26. avgusta u Beogradu da je EU spremna da podrži dijalog vlasti i opozicije u Srbiji, te ocenio da eventualni bojkot predstojećih izbora „ne bi doprineo jačanju demokratskih institucija“.

Tri indikatora uspeha bojkota

Uz uslov da se bojkotu, uz konačnu odluku DS-a, priključi i Pokret slobodnih građana, Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) navodi tri argumenta na osnovu kojih se može meriti uspešnost ovakvog poteza i u skladu sa tim dalji koraci opozicije.

„Prvi je izlaznost. Ako to gledamo iz ugla opozicije, to im je najslabiji argument jer je teško očekivati da će izlaznost da bude toliko loša da oni to mogu da iskoriste kao argument. Drugi indikator za uspešnost bojkota može da bude širina opozicionog bloka koji zagovara bojkot. Ukoliko DS ostane pri svom stavu, ukoliko se Pokret slobodnih građana priključi tom frontu, onda imamo jedan relativno dobar adut na strani opozicije zato što može da komunicira da su relevantne organizacije iz opozicije bojkotovale izbore, što samim tim znači da jedan nemali procenat ljudi neće imati svoje izabrane predstavnike u parlamentu“, navodi Klačar.

Ključnim, međutim, vidi pitanje ko će od učesnika na izborima preći cenzus.

„U slučaju da dobijemo neku vrstu jednostranačkog parlamenta, u kome će cenzus da prođu samo Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, to bi mogao da bude jak adut za opoziciju zato što je sasvim sigurno da ni SNS-u ne odgovara da dobije parlament u kome će samo dve stranke da pređu cenzus. Zamislite kakve bi mogle da budu reakcije ukoliko bismo imali jednostranački parlament. To je vrlo kompleksna situacija u kojoj može da se nađe SNS i sigurno je da oni tu situaciju žele da izbegnu. Ne kažem da će nakon toga automatski da se stvori neka velika politička kriza, ali je to nešto što može da bude najveći efekat ovog bojkota, ukoliko se on desi“, dodaje Klačar.

Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, koje predstavnici Saveza za Srbiju vide kao „lažnu opoziciju“, protive se bojkotu. Na birališta će i Srpska radikalna stranka, haškog osuđenika Vojislava Šešelja.

„Sasvim je sigurno da će lista učesnika da bude mnogo brojnija od onoga što sada možemo i da zamislimo jer je za očekivati da će taj prazan prostor koji se stvara mnogi od aktera, da li svesnom odlukom ili podstaknuti od strane nekoga, želeti da popune“, kaže Bojan Klačar.

Na strani bojkota je pokret Dosta je bilo i inicijativa Ne davimo Beograd. Uslovnu odluku o učešću ili bojkotu, koja bi bila doneta kada izbori budu raspisani, najavili su Nova stranka bivšeg premijera Zorana Živkovića i Demokratska stranka Srbije.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG