Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srpska opozicija odlučuje o bojkotu i ponudi EU


Protest "1 od 5 miliona" u Beogradu, ilustrativna fotografija

Do polovine septembra sve stranke članice opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) trebalo bi da donesu odluku o eventualnom bojkotu redovnih parlamentarnih izbora naredne godine. Toliko vremena je ovaj opozicioni blok dao vlasti da ispuni njihove zahteve za fer izbore.

Pojedine među njima, kao što su Narodna stranka Vuka Jeremića i Srpski pokret Dveri Boška Obradovića već su, doduše, rekle da neće izaći na parlamentarne izbore u proleće sledeće godine.

Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergej Trifunović rekao je da će se njegova organizacija boriti za izborne uslove "do samog kraja". On je pozvao predsednika Odbora Evropskog parlamenta za spoljne poslove Dejvida Mekalistera da bude medijator u pregovorima za fer izbore u Srbiji.

Mekalister je u Beogradu bio i u parlamentu predstavnicima vlasti i opozicije saopštio da će Evropski parlament pomoći u tom dijalogu, ali da je Skupština mesto dijaloga i da bojkot slabi institucije sistema.

Gordy: Vučić ima jedan zadatak

Bezbednost u regionu je Zapadu sada preča od demokratije, ističe Eric Gordy, profesor političke i kulturne sociologije na londonskom UCL-u (University College London), komentarišući zašto zapadni političari ne podržavaju opozicioni zahtev za podrivanje Vučićeve vlasti, a bojkot izbora svakako ima tu funkciju.

"Mislim da je pažnja Zapada sada usmerena na Kosovo zato što se na to gleda kao na bezbednosno pitanje. Demokratija po mom mišljenju jeste sigurnosno pitanje, ali nisam siguran da su političari na Zapadu ubeđeni u to", kaže Gordi i ističe da zapadna međunarodna zajednica na predsednika Srbije, a ne na njenu opoziciju, gleda kao na onoga koji može da isporuči rešenje za Kosovo.

Mislim da je trenutno za zapadne političare potpuno svejedno da li će Srbija biti demokratska ili autoritarna država: Eric Gordy
Mislim da je trenutno za zapadne političare potpuno svejedno da li će Srbija biti demokratska ili autoritarna država: Eric Gordy

Savez za Srbiju, koji se sastoji i od proevropskih i od antievropskih opcija, ne može im obezbediti sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i otuda nema zapadni vetar u leđa, smatra Gordy.

"Što se Zapada tiče, Vučić ima jedan jedini zadatak – a to je da postigne dogovor sa Kosovom. Što se svega ostalog tiče, mislim da je trenutno za zapadne političare potpuno svejedno da li će Srbija biti demokratska ili autoritarna država", ocenjuje Gordy za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Posle Dejvida Mekalistera, i njegove kolege, dosadašnji poslanici Evropskog parlamenta, Eduard Kukan (EPP) i Knut Flekenštajn (Alijansa socijalista i demokrata) takođe su u Beogradu, gde razgovaraju s predstavnicima vlasti i opozicije, da bi utvrdili da li postoji volja da se prihvati pomoć Evropskog parlamenta u rešavanju krize u odnosima vlasti i opozicije.

Kome bojkot ide u korist?

Istovremeno, još uvek su za prvu polovinu septembra ostale da se održe dve sesije okruglih stolova između vlasti i opozicije na beogradskom Fakultetu političkih nauka.

Da li će Savez za Srbiju bojkotovati izbore ili neće? Ukoliko se odluči za bojkot, da li će sve njene članice biti za to rešenje ili će po tom pitanju biti podela unutar tog bloka, teško je sa sigurnošću reći, kaže za Radio Slobodna Evropa Mihailo Crnobrnja, predsednik nevladine organizacije Evropski pokret u Srbiji.

A ideja bojkota izbora, ovako mu izgleda:

"Cela ova priča koja se dosad izdešavala sa bojkotom nikako ne ide u prilog opoziciji nego ide u prilog Vučiću", ocenjuje Crnobrnja i podseća na, kako kaže, katastrofalan učinak takozvanih belih listića na izborima 2012. godine.

Upitan da li će opozicija, ukoliko se odluči za bojkot izbora, organizovanjem akcija građanske neposlušnosti, oduzeti legitimitet vlasti tokom četiri godine nakon izbora 2020. godine, Crnobrnja nije optimista. Podseća na to da je energija protesta koji su počeli pre devet meseci znatno opala.

"Lepo se vidi da tokom vremena revolt ne raste nego opada. Znači, snaga, moć i magnet za prikupljanje podrške i pristalica vremenom opada, a ne raste. To je moj glavni razlog za neverovanje da neposlušnost može da traje četiri godine", kaže ovaj naš sagovornik.

Bristolci, niste sami
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:21 0:00

Legitiman je cilj to što opozicija želi da delegitimiše vlast u očima građana i zapadnih političara, navodi Erik Gordi. Međutim, kako kaže:

"Veliko je pitanje da li nekome smeta što je aktuelna srpska vlast nelegitimna. Da li je to nekome smetalo do sada? Ne samo Zapadu, nego i građanima? Uostalom, kad su u pitanju stranke koje su sada u opoziciji, nisu se ni one ponašale najlegitimnije dok su bile na vlasti."

Gordi još dodaje da bi ideje o građanskoj neposlušnosti bilo teško ostvariti, pošto su državni resursi u rukama jedne partijske strukture.

"Oni (građani) će raditi ono što moraju, kad neko drži u svojim rukama čitav sistem zapošljavanja. Znači, ne radi se o tome da su građani neobrazovani ili bilo šta drugo; ja mislim da oni sasvim dobro razumeju od koga i od čega zavise", kaže britanski analitičar.

Zakasnela medijacija

Boban Stojanović, doktorand na beogradskom Fakultetu političkih nauka (FPN) i član Stručnog tima protesta "Jedan od pet miliona miliona", procenjuje da će se veliki dao opozicije opredeliti za neučestvovanje na izborima. Mišljenja je i da je medijacija između vlasti i opozicije došla prekasno.

"Meni deluje da će veliki deo opozicije bojkotovati izbore. Cela ova priča oko posredovanja evropskih institucija ili pojedinaca-evroparlamentaraca dobro je zamišljena priča i možda i put koji može nešto da promeni u Srbiji, ali meni deluje da je poprilično zakasnila."

"Verujem da je postojala šansa da se u aprilu, maju, eventualno u junu, pozvala Evropska unija da posreduje u nekakvim pregovorima ili da na bilo koji način utiče na to kako će izgledati izbori, da bi se tada možda nešto postiglo. Ovako mi deluje da ni pismo Sergeja Trifunovića (čelnika PSG evroposlaniku Dejvidu Mekalisteru) ne može da dovede do nekih bitnih rezultata, osim, eventualno, da utiče na to da se odluka o bojkotu donese što kasnije i da se stvori prostor za novu vrstu pregovora sa vlašću, da bi ona eventualno proizvela efekat podeljenosti opozicije", kaže Stojanović.

On je mišljenja da će mnogo toga u narednih dvadesetak dana zavisiti od Pokreta slobodnih građana, kome je lider Sergej Trifunović doneo izvesnu prepoznatljivost i bazu mladih birača. Još, kaže Stojanović, nisu prelomili odluku o tome hoće li bojkotovati izbore ili ne. Saopštili su da će ih bojkotovati ako vlast ništa ne promeni, ali su, kaže, otvoreni za pregovore i posle 15. septembra.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG