Autor: Todd Prince
Mihail Mišustin, novi premijer koga je odredio ruski predsednik Vladimir Putin, uživa reputaciju čoveka koji završava poslove.
Tokom svog gotovo decenijski dugog mandata na čelu Ruske poreske službe, čija armija od oko 150.000 zaposlenih nadgleda poštovanje poreskih propisa i ubiranje poreza, Mišustin je utrostručio sumu novca koju njegova agencija donosi ruskom budžetu.
Imajući u vidu da se to dešava u periodu sporog ruskog ekonomskog rasta, te sankcija i pada cene nafte, ti rezultati doneli su mu priznanje Vlade i praktično ga učinili logičnim izborom za čoveka koji će naslediti premijera Dmitrija Medvedeva, koji je 15. januara saopštio da će njegova Vlada podneti ostavku.
Šta Medvedev nije uspeo?
Kako su socijalni nemiri rasli zbog niskog životnog standarda, Vlada Dmitrija Medvedeva se borila da sprovede Putinove ambiciozne nacionalne projekte, program potrošnje težak 400 milijardi američkih dolara, kojim Putin želi da podstakne ekonomski rast. Vlada Medvedeva takođe nije ispunila Putinove uredbe iz maja 2018. o povećanju plata do određenog nivoa za mnoge državne službenike.
"Posle godina fokusiranja na prekomerno osiguranje, uključujući i osiguranje zbog rizika od dodatnih sankcija, ruske vlasti se moraju usredsrediti na domaća pitanja poput rasta i boljih javnih usluga", kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Elina Ribakova, zamenica glavnog ekonomiste na Institutu za međunarodne finansije, sa posebnim akcentom na Rusiju.
"Potreban je efikasan menadžer koji će osgurati da se nacionalni projekti pokrenu napred i da doprinese tim ciljevima", kaže ona.
Medvedev, predsjednik u Putinovoj sjenci, premijer u ostavci
Kako analitičari vide Mišustina?
Međutim, Mišustin, koga je ruska državna televizija nazvala “specijalnom snagom Vladine finansijske politike”, što je referenca na moć koju poreska uprava ima u sprovođenju zakona, takođe bi mogao biti idealan izbor koji će nemirne frakcije unutar elite držati pod kontrolom, smatraju neki analitičari.
Putinova najava od 15. januara o preoblikovanju ustava zemlje pokrenula je ostavku Medvedeva, što se opisuje i kao Putinov “otkaz”. Ovi događaji će unutar te elite napraviti neke nove pobednike i gubitnike.
“Sve ono što smo videli (15. januara) ukazuje da ono oko čega je Kremlj najviše zabrinut nije odnos sa stanovništvom, već da se odnos sa elitom dovede u red, da se elita drži ’na liniji’ i pod kontrolom“, kaže Sem Grin (Sam Green) dorektor ruskog Instituta na Kraljevskom koledžu u Londonu.
“Tako, imati nekoga ko je napadač, ko dolazi iz poreske policije u kojoj znaju gde su zakopana tela, je svakako mnogo korisnije”, kaže Grin.
Treća promena na premijerskom mestu
Putin je tokom svojih 20 godina na čelu nacije težio da promoviše stabilnost vlade, menjajući je usred mandata u dva prethodna slučaja.
Putin je otpustio Mihaila Kasjanova u februaru 2004. godine neposredno pred kandidaturu za ponovni izbor, zamenivši ga sa Mihailom Fradkovim, karijernim birokratom. Fradkov je “podneo ostavku” 2007. uoči parlamentarnih i predsedničkih izbora, kada ga je zamenio Viktor Zubkov.
I Fradkov i Zubkov su radili za nacionalnu poresku službu. Fradkov je u jednom trenutku bio na čelu poreske policije, koja je na glasu kao služba koja izaziva strah. Zubkov je bio zamenik ministra za poreze, nadležan za severozapadni region. Kasnije je vodio Agenciju za borbu protiv pranja novca.
Grin kaže da istovetno poreklo, odnosno bekgraund iz koga dolaze Mišustin, Fradkov i Zubkov – nije slučajnost.
Ko će biti u Mišustinovom kabinetu?
Mišustin ima još jednu sličnost sa Fradkovim i Zubkovim. On je neko ko naizgled nema političke ambicije i ko, uprkos moćnoj poziciji, nije viđen kao Putinov naslednik kada se Putinov mandat završi 2024. godine.
“Mišustin nema nikakvo političko iskustvo ili popularnost među biračima i nije deo Putinovog unutrašnjeg kruga”, kaže Tatjana Stanovaja, politička analitičarka i dodaje da je Mišustin “neko ko čuva mesto”.
Sastav Mišustinovog kabineta verovatno se neće promeniti mnogo u odnosu na Vladu Dmitrija Medvedeva, a sva je prilika da će ključni ekonomski ministri i oni na čelu važnih ministarstava ostati na svojim pozicijama, poput ministra finansija Antona Siluanova i ministra ekonomije Maksima Oreškina, smatra glavni ekonomista brokerskog centra “BCS Gloal Markets”, sa sedištem u Moskvi.
Digitalni poreznik
Rusija se godinama, pogotovu od devedesetih, bori sa široko rasprostranjenim utajivanjem poreza, prekršajem koji je jedan analitičar nazvao i „izvorom ponosa“ među ruskim kompanijama i građanima. Bogati Rusi i kompanije su redovno koristili ofšor zone, države sa blažom poreskom politikom, kako bi sakrili i zaštitili svoje bogatstvo od poreskih obaveza.
Veliki deo ekonomije ostao je zanemaren, a Rusija je gubila čak 16,2 milijarde dolara (tri biliona rubalja) godišnje, kako je još 2013. godine izjavio tadašnji predstavnik Centralne banke Sergej Ignjatev.
Pedesettrogodišnji Mišustin primenio je najsavremenije tehnologije kako bi sasekao prevare i uvećao poreske uplate.
Sedište poreske uprave smešteno je severno od Moskve, u nekadašnjem vojnom gradu. Danas je puno servera i posebne IT tehnike, podsećajući daleko više na tehnološku kompaniju nego li na vladinu agenciju.
Ruska poreska služba danas koristi podatke u realnom protoku vremenu za praćenje plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV). Kao rezultat takvog rada, jaz između očekivanih primanja poreza na dodatu vrednost i stvarnih primanja smanjio se na manje od jednog procenta u odnosu na više od 10 odsto pre samo pet godina, rekao je Mišustin u novembru.
Pri tome je broj inspekcija u kompanijama, što je nekada važilo za pitanje koje je odbijalo investitore, opao za skoro 85 odsto tokom Mišustinove decenije, kako je prenela medijska agencija Vedomsti.
Aleksis Rodzianko je predsedsedavajući Američke privredne komore u Moskvi. U izjavi za RSE navodi da generalno ima pozitivan utisak o onome što je Mišustin uradio do sada:
“Efekasnost ubiranja poreza je porasla i ono što smo čuli od naših članova je da je rad poreskih službi bolji. U poslednjih godinu i po dana kvalitet dijaloga je bio dobar i konstruktivan.”
Tokom mandata Mišustina agencija je takođe uvela mrežne registre koji skoro trenutno šalju podatke o svakoj transakciji poreskoj službi.
Takođe, potezi agencije, poput lansiranja onlajn poreske aplikacije za pojedince i kompanije, kao i za preduzetnike, značajno je pojednostavila procedure ispunjavanja poreskih obaveza. I to se osetilo.
Efekti poreske modernizacije
Instaliranje centralnog poreskog odeljenja 2018. godine koštalo je 345 milijarde dolara (oko 21,3 biliona rubalja). Veći deo tog iznosa obezbeđen je nakon što je Mišustin preuzeo vođenje Poreskog odeljenja 2010. godine, podseća agencija TASS. Mišustin se pohvalio Putinu pre dva meseca tokom susreta u Kremlju, prenele su agencije, da se u 2019. godini poreski rast kretao na oko 8 procenata više nego godinu dana ranije.
"Putin će uz pomoć novog premijera izgraditi zemlju sličnu saveznoj poreskoj službi - kontrola i računovodstvo, akcije sprovođenja zakona tamo gde su potrebne plus digitalizacija cele zemlje", napisao je Kolesnikov
Rast prihoda od poreza uveliko je premašio rast ekonomskih aktivnosti tokom poslednje decenije, pomažući vladi da tako zakrpi rupe dok izazvane međunarodnim sankcijama nametnutim Rusiji nakon što je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim (2014.), kao i pada cene nafte.
Sve to uverava političkog analitičara Andreja Kolesnikova da će novi premijer Rusije državu postaviti na temelje slične onima koje je izgradio u poreskoj službi.
"Putin će uz pomoć novog premijera izgraditi zemlju sličnu saveznoj poreskoj službi - kontrola i računovodstvo, akcije sprovođenja zakona tamo gde su potrebne plus digitalizacija cele zemlje", napisao je Kolesnikov u komentaru od 15. januara, kada je i objavljena promena na vrhu Rusije.