Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Putinovi manevri za ostanak na vlasti


Ruski predsednik Vladimir Putin i premijer u ostavci Dmitrij Medvedev, april 2018.

Posle predloga predsednika Rusije Vladimira Putina za promene Ustava koje bi oslabile funkciju predsednika, premijer Dmitrij Medvedev iznenada je podneo ostavku. Dok mnogi te poteze vide kao Putinov manevar da ostane na vlasti posle isteka mandata 2024, još nije jasno kako namerava da to ostvari.

Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je promene Ustava koje bi mogle da produže njegovu vladavinu i pošto bude morao da se povuče s pozicije predsednika na kraju mandata 2024. godine, posle čega su ostavke neočekivano podneli premijer Dmitrij Medvedev i Vlada, pišu svetski mediji.

Pripremanje terena

Predložene Ustavne promene i ostavka Medvedeva vide se kao pripremanje terena za 2024. godinu, kada 67-godišnji Putin mora da se povuče s funkcije predsednika, ukazuje Rojters (Reuters).

Najvažniji predlog koji je Putin izneo u obraćanju naciji u sredu je, ističe Rojters, smanjenje ovlašćenja predsednika i jačanje moći premijera. Putin je rekao da želi da donji dom parlamenta ima moć da bira premijera i druge ključne funkcije, čime bi se povećali uloga i značaj parlamenta, ali i nezavisnost i odgovornost premijera.

Kritičari su dugo optuživali ruskog predsednika da planira da na nekom položaju zadrži kontrolu nad jednom od najvećih država i jedne od dve najveće nuklearne sile, navodi Rojters i dodaje da po sadašnjem Ustavu predsednik može imati maksimalno dva uzastopna mandata, ali i da Putinove pristalice teško da mogu da zamisle ruski politički život bez njega.

Putinovi predlozi, za koje je rekao da treba da budu stavljeni na referendum, daće mu mogućnost da preuzme ojačanu ulogu premijera posle 2024. ili šefa Državnog saveta kojeg takođe želi da ojača, ocenjuje Rojters, dodajući da bi čak mogao biti predsednik znatno ojačanog parlamenta.

Ubrzo posle Putinovog obraćanja naciji, Medvedev je podneo ostavku, što je, kako ukazuje Rojters, bilo iznenađenje za mnoge u Rusiji i dovelo do pada vrednosti rublje i akcija, mada se tržište posle brzo oporavilo. Putin je rekao da će Medvedev preuzeti novu funkciju zamenika šefa ruskog Saveta za bezbednost, dok je za premijera predložio manje poznatog šefa poreske službe Mihaila Mišustina.

Treća velika promena

Putin je sproveo iznenadnu promenu ruskog liderstva, što je treća velika promena u ruskom liderstvu u njegovoj eri, i predložio promene Ustava koje bi mogle da ga zadrže na vlasti posle okončanja predsedničkog mandata, ukazuje agencija Asošiejtid pres (Associated Press).

Sam Putin je postao vršilac dužnosti predsednika posle iznenađujuće ostavke Borisa Jeljcina 1999. Pri kraju svog drugog mandata 2007. Putin je odredio Medvedeva za svog naslednika na mestu predsednika, dok je on kao premijer u suštini i dalje bio glavni, ističe AP. Za vreme Medvedeva u Kremlju, promenom Ustava je predsednički mandat produžen sa četiri na šest godina.

Ipak, Putin nije bio potpuno zadovoljan postupcima svog saveznika i, ukazuje AP, posebno je bio kritičan u pogledu odluke Medvedeva da dopusti kampanju zapadnih država u Libiji 2011. koja je dovela do svrgavanja i ubistva diktatora Moamera Gadafija.

Sada je Putin zadržao Medvedeva u vladajućoj strukturi postavljajući ga na novostvoreni položaj zamenika šefa predsedničkog Saveta za bezbednost, mada dužnosti i uticaj te funkcije ostaju nejasni, navodi AP.

U okviru promena koje su izazvale šok u ruskoj političkoj eliti koja se pita koje su Putinove namere, za premijera je predložen Mišustin kome se pripisuju zasluge za modernizaciju ruskog poreskog sistema, ukazuje AP, ali ističe da Mišustin nema političkog iskuva, što ukazuje da će sprovoditi želje Kremlja.

Skrivanje karata

Ključno pitanje nije da li će Putin zadržati kontrolu nad vlašću u Rusiji, već kako planira da to uradi, ocenjuje Gardijan (The Guardian), ukazujući da niko nije očekivao da će se Putin penzionisati 2024. i da ponos i interes samoočuvanja nalažu da zadrži poluge vlasti.

Putin je, kako ističe britanski list, dve stvari stavio do znanja kada je u sredu najavio promene: prvo, Rusija će se verovatno oprostiti od njega kao predsednika 2024, i drugo, da kada ode s predsedničkog položaja, definitvno neće otići s vlasti.

Brzina kojom su se stvari razvijale u sredu – prvo Putinova najava promene Ustava da se oslabi sledeći predsednik a onda ostavka premijera i vlade – pokazuje da su temelji za tranziciju položeni godinama pre nego što Putin mora otići iz Kremlja, ocenjuje Gardijan.

Naslednik verovatno neće biti Mišustin, za kojeg se smatra da bi mogao da vodi Vladu dok Putin sprovodi planove za sukcesiju, ocenjuje list i ukazuje da su kao mogući naslednici viđeni njegovi lojalni saradnici, među kojima su i stare kolege, pomoćnici, regionalni šefovi i bivši telohranitelji.

Putin je izborom Mišustina ostavio sebi otvorene opcije i nastoji da minimizira sukobe među političkom elitom čvrsto krijući svoje karte, ocenjuje britanski list.

Otvaranje Pandorine kutije

Neočekivana ostavka Medvedeva uskomešala je rusku političku elitu i podstakla spekulacije da Putin manevriše kako bi ostao na vlasti kad mu završi mandat 2024. godine, piše Njujork tajms (The New York Times).

Zasad nije jasno da li su ostavke znak pukotina u ruskoj hijerarhiji ili deo koordinisanog ali još nejasnog Putinovog plana da ostane na vlasti i promeni politički sistem koji postoji s manjim izmenama od početka 90-ih, ukazuje američki list i ističe da se u Rusiji mesecima spekuliše da li će Putin smisliti manevar da produži svoju vladavinu ili, ako ne, ko bi mogao da ga nasledi.

Putin, koji je u Kremlju duže od bilo kog lidera od Josifa Staljina, u sredu međutim nije razjasnio svoje planove, već je otvorio Pandorinu kutiju mogućih opcija, ističe Njujork tajms.

Dok su opozicioni političari poput bivšeg premijer Mihaila Kasjanova, koji je sad žestok Putinov kritičar, ocenili da je dao jasan odgovor da će "zauvek ostati predsednik", politički analitičar Aleksandar Baunov je na naveo da će funkcija predsednika sada biti slabija i da predsednik više neće biti Putin.

Drugi ocenjuju da Putin namerava da smisli sistem sličan kao u Kazahstanu gde se dugogodišnji predsednik Nursultan Nazarbajev povukao prošle godine kao formalni lider, ali zadržao kontrolu kao "vođa naroda".

Žrtveni jarac

Dok pojedini analitičari kažu da je tranzicija možda već počela i da Putin više ne želi da bude u fokusu već da vlada iz senke, drugi ocenjuju da Putin vodi računa da ne bude predugo na vlasti i da želi da pazi na svoje nasleđe dok je još živ, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

S druge strane, dodaje list, postoje ocene da je Medvedev možda smenjen, pošto je kao nadležan za ekonomsku politiku prilično nepopularan, dok je Putinu, u vreme kada pokreće političku tranziciju potrebna ličnost kojoj može verovati.

Ako Putin ostane na vlasti, možda bi tu odluku trebalo da približi ljudima s obzirom na socijalne i ekonomske probleme koje je naveo u obraćanju naciji, ocenjuje BBC, dodajući da bi, ako je Putin odgovoran za njihove nevolje, Rusi mogli da se pitaju zašto da prihvate njegov ostanak na vlasti posle 2024.

Medvedev, koji je toliko često bio koristan Putinu, za sada deluje kao pogodni žrtveni jarac, ukazuje BBC.

Podnošenje ostavke Medvedeva i cele Vlade, ističe BBC u analizi, bilo je veliko iznenađenje i izgleda da ni sami ministri nisu znali da će podneti ostavku.

U sredu je na trenutak sve delovalo kao povratak u Rusiju 90-ih kada je predsednik Boris Jeljcin menjao ministre kao čarape, ukazuje BBC, ali ističe da Putin ipak nije Jeljcin i njegovi potezi deluju kao deo većeg plana za konsolidaciju i produžetak njegove vlasti.

XS
SM
MD
LG