Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Aktuelizovana priča o razmeni teritorija


Mapa na gradskom autobusu u Beogradu - iz arhive
Ponovo aktuelizovana ideja o razmeni teritorija, kao rešenja za Kosovo, izaziva oštre reakcije vlasti u Beogradu. Albanci sa juga Srbije, međutim, ne isključuju ovakvu mogućnost.

Ukoliko se na stolu nađe predlog da se sever Kosova pripoji Srbiji, istog momenta tražićemo priključenje Kosovu, poručuju njihovi predstavnici.

Nakon poruke predsednika kosovske Skupštine Jakupa Krasnićija, koji je Srbima sa severa Kosova poručio da ukoliko žele pripajanje Srbiji, treba da znaju da su Albanci iz Preševa i Bujanovca spremni na priključenje Kosovu, vlasti u Beogradu odlučne su u stavu da nikakva razmena ne dolazi u obzir.

U opštinama juga Srbije u kojima dominira albansko stanovništvo čuju se drugačije poruke. Iako se, u platformi usvojenoj 2006. godine, zalažu se za ostvarivanje svojih prava unutar državnog sistema Srbije, u tom dokumentu, kako podseća predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi, jasno stoji:

“Ukoliko Međunarodna zajednica dozvoli promenu granica na Balkanu, aktiviraćemo izjavu albanskih građana ovog regiona datu na referendumu 1992. godine za političku autonomiju sa pravom priključenja Kosovu.”

Iako su u stalnim kontaktima sa vlastima u Prištini, ovo pitanje za sada nije na dnevnom redu. Albanci iz Srbije podržavaju plan Međunarodne kancelarije za integraciju severnog dela Kosova i neće povlačiti ni jedan potez koji bi doveo do destabilizacije, kaže predsednik Opštine Preševo Ragmi Mustafa.

“Razmena dolazi u obzir ako bi to bio mirni sporazum između Beograda i Prištine, uz podršku Međunarodne zajednice, i ako je to najbolje rešenje pomirenja da nemamo više krvavih ratova. Uostalom tako ne bismo imali ni tenzije i probleme oko priznavanja Kosova od strane Srbije. Dakle, sve što ide u dobrobit svih u ovom regionu, mi bismo pozdravili,”
kazao je on.

Poruke iz Prištine o domino efektu na delove Srbije došle su nakon što je Beograd odbio i poslednji plan Međunarodne civilne kancelarije za integraciju severa Kosova u zonu pod nadležnošću insitucija vlasti u Prištini.

Ponuda kad tad na stolu?


“I Jug Srbije i sever Kosova i celo Kosovo su delovi Srbije i Srbija neće menjati svoje za svoje”, kaže za RSE državni sekretar u ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović.

“Sever Kosova je kompaktna celina, koja ima kompaktno stanovništvo i teritoriju, i on kao takav može da pruži odlučujući otpor daljem širenju kosovske nezavisnosti van Prištine. Znači, Priština je kao takva očišćena od Srba i plodno je tle da se jedna takva ekstremna ideja kao što je nezavisnost Kosova promoviše,” kaže Ivanović.

Da Srbi na severu Kosova ne odustaju od otpora gašenju paralelnih struktura vlasti, dokazano je nemali broj puta uz eskalaciju nasilja. Pokušaj pripadnika KFOR-a da ih izbace iz zgrade Suda u Kosovskoj Mitrovici 2008. godine završio se uz jednu žrtvu na strani međunarodnih snaga i više desetina povređenih.

Zbog toge se, iako sve strane odbacuju mogućnost razmena teritorija, predlog rešenja po principu Srbiji sever Kosova, Kosovu jug Srbije, mogao se čuti i ranije. Šta o njemu misle pitali smo građane Srbije:



Analitičari prognoziraju da će se predlog o razmeni teritorija, pod drugačijim imenom, kad tad naći na stolu, a najverovatnije pošto slučaj Kosova dobije epilog pred Međunarodnim sudom pravde.

“Ako Albanci i Srbi ne mogu da žive zajedno, a to su dokazali na sto načina, onda je bolje da se podele, i možda sa čistim i jasnim granicama uđu u Evropsku uniju. Mislim da to ne treba odbacivati olako, treba staviti na sto i pokušati pronaći neko rešenje. Da li će se to i desiti, da li će i jedni i drugi imati hrabrosti da uđu u to, da li će konačno međunarodna zajednica imati hrabrosti za to, videćemo,” kaže Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa.

Pročitajte i ovo:
Krasniqi upozorio na mogućnost domino efekta
Plan EU za integraciju severa Kosova
Srbi sa Severa neće prihvatiti integraciju
Izazovi strategije za sever Kosova
Strategija ima međunarodnu podršku
Izbori na severu Kosova mogu iskomplikovati situaciju
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG