Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Priština želi sud za zločine Srbije na Kosovu


Kosovski sud, ilustrativna fotografija

Formiranje međunarodnog tribunala za ratne zločine Srbije na Kosovu nemoguće je bez podrške međunarodnih mehanizama, kažu stručnjaci na Kosovu.

Inicijator ideje, predsednik Skupštine Kadri Veselji poslednjih nedelja sve je uporniji po tom pitanju.

On je u ponedeljak okupio organizacije koje okupljaju učesnike rata na Kosovu i zvanično pokrenuo inicijativu o formiranju međunarodnog tribunala za zločine Srbije na Kosovu.

Na sastanku u Skupštini, Veselji je kazao da se zločinima “genocidnih razmera” nije sudilo, te da je jedan ovakav sud neophodan. Kako je dodao, Haški tribunal nije okončao pravdu za zločine Srbije na Kosovu, dok je međunarodna pravda na Kosovu potpuno bila neuspešna.

„Naša poruka je jasna: Kosovo traži pravdu za svoje ubijene, masakrirane i zlostavljane građane. Ne prihvata ni ćutnju, ni poricanje. I ta pravda će se desiti. Srbija će odgovarati za te žrtve. Naša poruka kriminalcima, onima koji poriču zločine, kukavicama koji se i dalje kreću slobodno po Srbiji jeste: ‘Uhvatićemo vas sve i sve ćemo vas zatvoriti’“, poručio je Veselji.

Kadri Veselji
Kadri Veselji

Prema njegovim rečima, za ratne zločine na Kosovu Albanci su osuđeni na ukupno 189 godina zatvora, a Srbi na 29 godina. “Ko je ovde bio agresor?”, upitao je Veselji.

On je takođe istakao da je ovaj tribunal drugačiji od Specijalnog suda za ratne zločine u Hagu. Kako je prethodno izjavio, Kosovo ove godine obeležava 20 godina “od 186 masakara, ubistava 11.840 odraslih i 1.396 dece koja su se dogodili na Kosovu".

Njegovu inicijativu podržale su i pozdravile organizacije porodica nestalih, ratnih veterana i druge organizacije.

Ministar pravde Abeljard Tahiri kazao je da će ovo ministarstvo i Vlada Kosova podržati inicijativu Veseljija, ali i dodao da novi Zakonik o krivičnom postupku na Kosovu omogućava da se licima sudi i u odsustvu.

Bajram Ćerkini, jedan od predstavnika organizacije za nestala lica koji 20 godina traga za sinom, pozdravio je inicijativu Veseljija i kazao da pravda mora da se traži.

„Pravda će podrazumevati ni više ni manje nego kaznu državi Srbiji, genocid koji je počinila. Za nas je bitno da se kazni država Srbija, a ne neki pojedinac. To zato što su zločine počinili policija i vojska, organizovano“, kazao je on.

Srbija predala Kosovu deo tela iz masovne grobnice Rudnica
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:57 0:00

Emotivne govore održali su i ostali predstavnici organizacija.

Skupština Kosova je sredinom aprila formirala posebnu ad hoc komisiju za kažnjavanje, kako je rečeno, ratnih zločina, genocida i agresije režima Srbije, a koja radi na izradi rezolucije o tom pitanju. Krajnji cilj, kako su tada rekli u Skupštini, jeste otvaranje Međunarodnog tribunala za zločine koje je Srbija počinila na Kosovu.

Međutim, Ismet Saljihu, profesor Međunarodnog krivičnog prava, u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da pitanje formiranja tribunala može da ostane samo na inicijativi, u slučaju da ne dobije podršku međunarodnih mehanizama.

“Naši nadležni organi, zapravo Ministarstvo spoljnih postova i Vlada mogu da pokrenu inicijativu u međunarodnim organizacijama, a misli se na EU ili UN. U suprotnom, Kosovo nema pravo da formira međunarodni krivični sud. Kosovo može da formira sud unutar svoje države i eventualno Specijalni sud Kosova, koji bi imao jurisdikciju da sudi počiniocima ratnih zločina”, naglašava Saljihu.

Dodaje da bi bilo mnogo bolje da se ovim pitanjem bavi aktuelni Specijalni sud za ratne zločine u Hagu, koji istražuje navode iz izveštaja Dika Martija o zločinima na Kosovu.

I Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo na Kosovu prethodno je za RSE izjavio da se jedan takav sud ne može formirati bez podrške Ujedinjenih nacija, te ovakve inicijative smatra ishitrenim, napominjući da ne mogu doneti pravdu žrtvama.

Inače, na osnovu podataka Fonda za humanitarno pravo na Kosovu, od 111 osoba optuženih za ratne zločine u periodu od 1998-2018, kažnjeno je njih 40, dok su njih 26 u bekstvu.

Od završetka rata do oktobra prošle godine procesuirano je 48 predmeta, od kojih 25 protiv Srba, 19 protiv Albanaca, tri protiv Crnogoraca i jedan protiv RAE zajednice (Romi, Aškalije, Egipćani).

Ukupno je optuženo 111 osoba od kojih 44 Srba, 61 Albanac, pet Crnogoraca i jedan iz RAE zajednice.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG