Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kosovo na putu do jedinstvene politike o dijalogu sa Srbijom


Kako će Vlada Kosova (na fotografiji) odgovoriti na izazov dijaloga sa Srbijom

"Jedinstvena spoljna politika za Kosovo ostaje stalni imperativ", kaže šef kabineta i savetnik kosovskog predsednika Bekim Čolaku (Çollaku), odgovarajući na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome da li je na Kosovu moguća jedinstvena spoljna politika u pogledu dijaloga sa Srbijom.

"To ne treba da se dovodi u pitanje bez obzira sa kakvim se izazovima suočavamo. Sve državne institucije su dužne da se koordiniraju i ponašaju na osnovu Ustava", kaže Čolaku govoreći o razlikama koje postoje između predsednika, premijera i parlamenta Kosova a o dijalogu sa Srbijom.

Između aktuelnih kosovskih rukovodilaca ranije su postojale vidne razlike po pitanju vođenja dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom.

Aktuelni premijer Aljbin Kurti (Albin), koji je na čelo Vlade došao pre nepune tri sedmice (3. februara) dok je bio u opoziciji, često je kritikovao način na koji je predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci) vodio dijalog sa Srbijom, optužujući ga da nije kompetentan za taj proces, da prodaje teritoriju Kosova i da ga treba razrešiti dužnosti.

I predsednica Skupštine Vjosa Osmani ranije je bila kritična zbog prema dijalogu, kako je govorila, Tačijeve netransparentnosti u procesu dijaloga i zbog toga što nije "postavio crvene linije" u dijalogu sa Srbijom, navodeći da je to rizično po zemlju i da otvara vrata razgovorima o statusu i granicama.

Podsetimo, Tači je predsednik Kosova od 2016., dok je 2013. u vreme potpisivanja Briselskog sporazuma, postignutog uz posredovanje Evropske unije a na temu određivanja odnosa sa Srbijom, bio na funkciji premijera.

Ustavne odredbe i dogovor vladajućih

Prema Ustavu Kosova, Vlada predlaže i sprovodi spoljnu politiku, predsednik zemlje upravlja spoljnom politikom, a Skupština je nadzire. Nadležnosti premijera su i da se savetuje sa predsednikom o sprovođenju spoljne politike. To je dodatno pojasnio i Ustavni sud Kosova u junu 2019.

U koalicionom sporazumu Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova (DSK) o formiranju vlasti predviđeno da će dijalog sa Srbijom u narednom periodu voditi premijer na osnovu ustavnog mandata, što je Kurti nedavno potvrdio i u intervjuu za RSE.

Kurti je najavio da će njegov tim za pregovore sa Srbijom biti širok, sa ljudima i iz politike i iz različitih profesija. Najavio je i koordinaciju sa predsednikom Tačijem.

"Mi ne možemo da imamo dve spoljne politike, ali ipak ću ekipu predvoditi ja, jer ipak Ustav Republike Kosova i odluka Ustavnog suda zahteva da premijer vodi razgovore i pregovore. Ja neću isključiti našeg predsednika, on je veoma važan element naše spoljne politike, ali ne može više da kreira spoljnu politiku kao što je to bio slučaj u zadnje dve godine", kazao je Kurti.

I predsednica Skupštine Kosova Vjosa Osmani smatra da spoljnu politiku gradi Vlada u saradnji sa Skupštinom, koja ratifikuje međunarodne sporazume, u konsultaciji sa predsednikom države. Istakla je da je to posebno bitno u vreme brojnih izazova koji su pred Kosovom, i ne samo po pitanju dijaloga sa Srbijom, već i kampanje Srbije protiv nezavisnosti Kosova i učlanjenja u međunarodnim organizacijama.

"Jedinstvenost u spoljnoj politici i da govorimo jednim glasom, onako kako je i spomenuo predsednik Tramp (američki predsednik Donald Trump) u jednom od njegovih pisama o ovoj temi, veoma je važno i ključno za uspeh Kosova", kazala je Osmani na konferenciji za novinare ove nedelje.

Pozicije Tačija i Kurtija

U cilju usaglašavanja stavova o spoljnoj politici, Kurti je pozvao Tačija na razgovor uoči nedavno održane Minhenske bezbednosne konferencije, ali, ispostavilo se, kasno, jer je Tači već bio krenuo za Minhen.

Na toj konferenciji između Kosova i Srbije je, uz posredstvo specijalnog izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela (Richard Grenell) postignut Sporazum o železnici i autoputevima, a u prisustvu Tačija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Sporazume su potpisali zvaničnici dve vlade, a ubrzo nakon toga Kurti je izjavio da kosovski zvaničnici koji su potpisali sporazum nisu imali ovlašćenje Vlade za tako nešto, i da su njemu nepoznati sadržaji tih sporazuma.

Kosovski analitičar Agon Malići (Maliqi) smatra da su spoljna politika pa čak i dijalog de jure u rukama Vlade, ali de facto predsednik Tači u ovom trenutku ima dosta uticaja i moći u tom procesu, što se videlo i u Minhenu.

Ko vodi dijalog?

"Razlike između Kurtija i Tačija su bile ogromne u prošlosti, ali u poslednjih mesec dana primećuje se smanjenje tenzija. Nema nikakve negativne retorike između njih dvojice. Kurti je poslao konstruktivno pismo, pozivajući ga na zajednički pristup na međunarodnoj sceni. Ne bih se začudio da oni postignu neku saglasnost, samo što to nije politički lako da se sprovede, jer je Kurti deceniju govorio svašta. Za njega nije lako politički da bude konstruktivan i da sarađuje. Za Tačija to je stvar ega, ali on je primoran na to jer nema moć koju je imao u ranijim fazama dijaloga", kaže Maljići.

On podseća da je Tačijeva de facto moć to što je izaslanik američkog predsednika u poslednje sporazume uključio Tačija i Vučića, ali naglašava da će ipak bez jedinstvene spoljne politike biti nemoguće da se išta postigne u procesu dijaloga Kosova i Srbije.

"Videli smo šta se desilo prošle godine, jer ni sama vlada po tom pitanju nije imala saglasnost, da ne govorimo o opoziciji. Ni ovog puta ne vidim scenario u kojem je dogovor moguć bez konsenzusa, prvenstveno između Tačija i Kurtija", kazao je Maljići.

Kako bi došlo do nastavka dijaloga, od Kosova se očekuje da ukine taksu od 100 odsto na robu iz Srbije, na čemu insistira i međunarodna zajednica.

Nova Vlada Kosova smatra da se taksa treba zameniti zameniti potpunim trgovinskim reciprocitetom, kao što je slučaj sa svakom drugom državom.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG