Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Bez EU stava o Kurtijevom predlogu o reciprocitetu


Priština ukrašena državnim simbolima i zastavom EU, Kosovo, 5. april 2016.

Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država koje su se eksplicitno usprotivile ideji kosovskog premijera Aljbina Kurtija (Albin Kurti) o uvođenju recipročnih mera Srbiji, nakon čega bi usledilo ukidanje takse od 100 odsto, evropski centri insistiraju na ukidanju takse, ali su bez komentara po pitanju mogućeg uvođenja reciprociteta.

Kurti je, po stupanju na premijersku dužnost 3. februara, izjavio da će taksa Srbiji biti ukinuta tako što će se zameniti političkim, ekonomskim i trgovinskim reciprocitetom, smatrajući takav princip principom zdravih odnosa između država.

Po pitanju reciprociteta oglasio se Specijalni izaslanik američkog predsednika za pregovore Kosova i Srbije Ričard Grenel (Ričard Grenell), navodeći da ne podržava Kurtijevu ideju o uvođenju recipročnih mera Srbiji.

Njegov portparol, Dik Kastin (Dick Custin), izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ambasador Grenel podstiče Kosovo da ukine taksu bez sprovođenja reciprociteta.

Grenel je inače tokom posete Prištini, pre izbora nove Vlade, poručio da bi ukidanje takse trebalo da se desi istovremeno sa prekidom kampanje Srbije za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova.

Takođe, američki državni sekretar Majkl Pompeo (Michael Pompeo) poručio je premijeru Kosova Kurtiju da će ukidanje takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH biti važno za povratak strana za pregovaračkim stolom.

"Nadamo se i očekujemo da će te ovo učiniti prioritetom i iskoristiti trenutak koji je nastao nakon pisama namere o uspostavljanju avio i železničke linije između Prištine i Beograda", dodao je Pompeo.

Pompeo je u pismu Kurtiju povodom izbora nove vlade kazao da je sada "vreme za realizaciju sveobuhvatne normalizacije odnosa sa Srbijom, usredsređene na međusobno priznanje, što je od suštinske važnosti za punu međunarodnu integraciju Kosova".

"Sjedinjene Države će vas podržati u tom procesu", dodaje se u pismu.

Takse zatvaraju radnje u Preševskoj dolini
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:36 0:00

Zvanični Brisel, Berlin i Pariz, međutim, ne izjašnjavaju se po pitanju uspostavljanja reciprociteta, ali insistiraju na ukidanju takse a kako bi se dala mogućnost nastavku dijaloga sa Srbijom. Zvanični Beograd odbija da se vrati za pregovaračkim sto u Briselu dok Kosovo ne ukine tu meru koju je uvela bivša vlada Ramuša Haradinaja u novembru 2018. godine i to Srbiji i Bosni i Hercegovini.

U Ambasadi Nemačke u Prištini za RSE navode da je njihov stav nepromenjen.

"Nemačka vlada bi pozdravila momentalno ukidanje takse od 100 odsto Srbiji i Bosni i Hercegovini. To bi bio važan korak za ponovno pokretanje dijaloga pod okriljem Evropske unije", navodi se u odgovoru, a na pitanje kako Nemačka komentariše najavu kosovskog premijera da će taksu zameniti recipročnim merama.

Na isto pitanje, portparol Evropske unije Peter Stano odgovorio je za RSE da je za nastavak dijalog prvo potrebno potpuno poverenje Beograda i Prištine i da su obe strane odgovorne da obezbede njegov brz nastavak.

"Tokom posete Kosovu i Srbiji, visoki predstavnik i potpredsednik Borel (Joseph Borell) istakao je da pitanja kao što su takse na Kosovu i neke diplomatske aktivnosti Srbije stvorile nepotrebne tenzije između Beograda i Prištine i obe strane moraju da povrate situaciju u kojoj je dijalog moguć", dodao je on.

Upitana da prokomentariše mere reciprociteta Specijalna predstavnica EU na Kosovu Natalija Apostolova je u Prištini 5. februara na konferenciji za novinare sa Kurtijem pored potrebe o ukidanju takse, izjavila da se od nove vlade "očekuje da izađe sa novim predlozima i idejama kako će tretirati to pitanje".

O potrebi o ukidanju takse od 100 odsto i o prekidu kampanje protiv nezavisnosti Kosova od strane Srbije govori i francuski predsednik Emanuel Makron.

On je u pismu upućenom premijeru Kosova, Kurtiju, kazao da je to potrebno, a kako bi se obnovio dijalog Kosova i Srbije. Makron je Kurtiju pružio podršku u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, navodeći da je to veliki izazov za budućnost Kosova, ali i za evropsku bezbednost.

"U julu prošle godine pozvao sam Srbe i Kosovare da deluju kao Evropljani tako što će tragati za kompromisom. Prvi korak, naravno je obnova dijaloga, koji sam spreman da olakšam organizujući ubrzo u Parizu samit rukovodioca Kosova i Srbije, zajedno sa kancelarkom Merkel i visokim predstavnikom Borelom", stoji u Makronovom pismu Kurtiju od 7. februara.

Briselski dijalog Kosova i Srbije počeo je 2011. kao tehnički, da bi se 2013. nastavio kao politički, kada je postignut i "Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine". Od novembra 2018. godine, nakon što je Kosovo uvelo carine od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, zvanični Beograd je i suspendovao svoje učešće u dijalogu do ukidanja ove mere.

Tokom tog zastoja međutim i Berlin i Pariz pokušali su doprinesu odnosima Prištine i Beograda u cilju postizanja konačnog sporazuma između dve strane.

Na jednoj od konferencija lidera Zapadnog Balkana u Berlinu aprila 2019. nemačka kancelarka Angela Merkel je poručila da konferencija nema nameru da zameni briselski proces, niti pregovore koji se vode između Srbije i Kosova, te i da "konačno rešenje za Kosovo i Srbiju "ne može biti na štetu ostalih u regionu".

Sledeći sastanak koji je trebao da se dogodi u Parizu u julu 2019. je otkazan, dok je tadašnji premijer Ramuš Haradinaj uporno odbijao da ukine taksu do priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije.

U odnosima Kosova i Srbije poslednjih meseci je posebno uključen američki ambasador u Berlinu, Grenel, koji je i izdejstvovao saglasnost dve strane o uspostavljanju avio i železničke linije, a čime je EU bila "zatečena".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG