Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Most: Da li Vučiću više odgovara Tači nego Kurti?


Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome kakva je sudbina dijaloga o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova koji je bio prekinut pre godinu dana.

Sagovornici su bili Goran Bogdanović, bivši srpski ministar za Kosovo koji živi na severu Kosova i Adriatik Keljmendi, novinar i analitičar iz Prištine.

Bilo je reči o tome kakav je odnos zvaničnog Beograda prema Aljbinu Kurtiju koji će najverovatnije biti novi premijer Kosova, šta kosovski Srbi očekuju od nove vlasti na Kosovu, da li će ta vlast ukinuti taksu na robu iz Srbije, šta znači princip reciprociteta u odnosima Beograda i Prištine za koji se zalaže Aljbin Kurti, da li je definitivno odbačena ideja o razmeni teritorija između Kosova i Srbije, ko se je u Srbiji i na Kosovu zalagao za razmenu teritorija, a ko je bio protiv, kakav je odnos Vučića i Tačija, zašto je Srpska lista učestvovala u bivšoj vladi Kosova iako je su njeni čelnici zajedno sa beogradskim rukovodstvom stalno napadali tu vladu, da li će Srbija nastaviti kampanju za povlačenja priznanja Kosova i kako to može uticati na dijalog, kao i o tome da li je Ahtisarijev plan bio kompromisno rešenje za kosovski problem.

Omer Karabeg: Nedavno je na Kosovu izabrano novo rukovodstvo. Mada nova vlada još nije formirana izvesno je da će novi premijer biti Aljbin Kurti, lider Samoopredeljenja, stranke koja je dobila najviše glasova na izborima. Da li je novo rukovodstvo spremno da nastavi pregovore sa Beogradom?

Adriatik Keljmendi: Nijedna stranka na Kosovu nije rekla da dijalog ima alternativu. Gospodin Kurti je bio protiv dijaloga kako se do sada vodio - bez transparentnosti, bez rezultata i uz sporazume koji se ne poštuju. On takođe smatra da je neophodan dijalog sa srpskim narodom na Kosovu, a posle da se ide u dijalog sa Beogradom. Kurti je jasno stavio do znanja da će on voditi dijalog ako bude izabran za premijera - tako da sa kosovske strane nema problema oko nastavka dijaloga.

Omer Karabeg: Kakav je odnos zvaničnog Beograda prema Aljbinu Kurtiju?

Goran Bogdanović: Mislim da ko god da je pobedio na izborima na Kosovu i Metohiji - bilo da je to Aljbin Kurti, Isa Mustafa, Kadri Veselji ili Ramuš Haradinaj - u Beogradu će ga tretirati na isti način. Ali, s obzirom da ja živim na Kosovu i Metohiji, za mene je najbitnije šta srpski narod očekuje od Aljbina Kurtija i novog rukovodstva. Srbi pre svega očekuju da ovde zavlada mir, da nema uzajamnih pretnji, da napokon počne borba protiv organizovanog kriminala koji je nepodnošljiv, ne samo na severu gde ja živim, nego i na čitavom Kosovu i Metohiji. To je ono što mi Srbi sa Kosova i Metohije očekujemo od budućeg premijera i buduće vlade. A šta misli Beograd?

Kurti: Ne može Kosovo isto da tretira Sarajevo i Beograd
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:16:26 0:00

Beograd mora razgovarati sa onim koga izabere albanski narod. Ali da ne bude kao do sada. Vučić se ljubi i sa Tačijem i Haradinajem, a oni su u Srbiji na poternici kao ratni zločinci, koji su vršili najteža krivična dela - ja mogu da kažem da su vršili jer nema presude - ali srpski mediji pišu o tome. Ne vidim razlog da Beograd sutra ne razgovara sa Aljbinom Kurtijem bez obzira što on možda zagovara Veliku Albaniju, ali je bar transparentan. Kaže ono što misli za razliku od drugih koji su jedno pričali, a drugo na terenu sprovodili.

Setite se samo Zajednice srpskih opština, setite se samo Briselskog sporazuma - za sedam godina bukvalno ništa nije urađeno. Kao Srbin sa Kosova očekujem da će nova vlada mnogo više uraditi po tom pitanju nego Tači i Haradnaj, jer oni su ipak ucenjeni. Nemojte da mislite da međunarodna zajednica ne zna šta su radili za vreme, pre i posle rata i Tači, i Haradinaj, i mnogi drugi koji su bili u Oslobodilačkoj vojsci Kosova.

Adriatik Keljmendi: Želeo bih da reagujem na ono što je rekao gospodin Bogdanović. I Albanci na Kosovu smatraju da su Vučić i Dačić bili desna i leva ruka Slobodana Miloševića. Mi znamo šta su država Srbija, njena vlada, vojska i policija uradili na Kosovu. Mi znamo da je Milošević za to odgovarao u Hagu - nije dočekao presudu jer je umro - ali svi ga nazivaju balkanskim kasapinom. A Haradinaj je dva puta išao u Hag i oba puta je bio oslobođen. Naravno, ne možemo mi da biramo ko će da bude predstavnik Srba u pregovorima, kao što ni Srbi ne mogu da biraju ko će biti predstavnik Albanaca sa Kosova.

Keljmendi: Ne možemo mi da biramo ko će da bude predstavnik Srba u pregovorima, kao što ni Srbi ne mogu da biraju ko će biti predstavnik Albanaca sa Kosova
Keljmendi: Ne možemo mi da biramo ko će da bude predstavnik Srba u pregovorima, kao što ni Srbi ne mogu da biraju ko će biti predstavnik Albanaca sa Kosova

Goran Bogdanović: Slažem se s vama. Upravo to sam i ja rekao. Inače ja znam ko je bio Vučić i šta je radio devedesetih godina, a i kasnije. Ne treba da to pričate meni koji sam se borio protiv Vučića kao što sam se borio i protiv Miloševića. Ja to odlično znam.

Taksa i reciprocitet

Omer Karabeg: Srbija kao uslov za nastavak pregovora postavlja ukidanje kosovske takse na robu iz Srbije. Ukidanje takse traže i Sjedinjene Američke Države i Evropska unija. Da li će novo kosovsko rukovodstvo ukinuti tu taksu?

Adriatik Keljmendi: Taksa nikada nije bila problem. Mislim da obe strane nisu htele da se nastavi dosadašnji dijalog jer nije bilo rezultata. Haradinaj je insistirao na tome da je taksa je prekinula dijalog koji bi - po njegovom mišljenju - da je bio nastavljen sa gospođom Mogerini kao posrednikom možda doveo do razgraničenja i podele Kosova. Mislim da će taksa biti suspendirana. Svi su to rekli samo Haradinaj smatra da taksa treba da ostane sve dok Srbija ne priznaje Kosovo. Ali sve druge političke stranke znaju da taksa ne može da ostane. Rešenje se vidi u nekoj vrsti vrste reciprociteta između Kosova i Srbije.

Omer Karabeg: Gospodin Keljmendi je pomenuo princip reciprociteta na kome insistira Aljbin Kurti. Mislite li da će srpsko rukovodstvo prihvatiti da razgovara o tome?

Goran Bogdanović: Ja u ovom trenutku uopšte ne znam šta znači reciprocitet i šta se pod tim podrazumeva. Koje će se mere uvoditi? Mislim da je to jako, jako loše. Ako hoćemo mir, ako hoćemo toleranciju, ako hoćemo suživot Srba i Albanaca na Kosovu, ni Beograd, ni Priština ne bi smeli da otežavaju život Srba i Albanca na Kosovu i Metohiji. Od početka dijaloga, u kome sam učestvovao oko tehničkih pitanja, smatrao sam da se pre svega moraju rešavati svakodnevni problemi sa kojim se susreću Srbi i Albanci.

Srbi imaju problema kad putuju na Kosovo i Metohiju, a i Albanci kad putuju u Srbiju. Treba pre svega rešavati životne probleme - da nemate problema s dokumentima, registarskim tablicama, katastrom, diplomama, strujom, a pre svega s bezbednošću. To je ono što opterećuje i Srbe i Albance. Treba prvo rešiti te probleme, pa onda krenuti na one krupnije.

Dok ne rešimo životne probleme, suvišno je razgovarati o granicama i o razgraničenju, što je, nažalost, bila agenda poslednjih dve-tri godine, kada su Tači i Vučić o tome tajno pregovarali i u Njujorku, i u Parizu, i u Londonu ne pitajući ni Albance, ni Srbe da li to žele i da li je to dobro za budućnost, ne samo Kosova i Srbije, nego i celog Zapadnog Balkana. Pregovarali su a da građani Kosova i Srbije nisu imali pojma o čemu su pričali.

Srbi na jugu, Albanci na severu: Čekajući 'razgraničenje'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:49 0:00

Adriatik Keljmendi: Ideja o reciprocitetu nije loša. Pošto Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu - reciprocitet je neophodan. Srbija ne priznaje pasoše Kosova, a ni druge kosovske dokumente. Ona ne priznaje naše registarske tablice i kosovskim Albancima daje neke papire kada svojim vozilima uđu na teritoriju Srbije. Srbija ne priznaje ni zvanične pečate. Kosovo je nezavisna država i za SAD i za većinu zemalja Evropske unije. Princip reciprociteta podrazumeva da onoliko koliko Kosovo bude država za vladu Srbije, toliko će i Srbija biti država za vladu Kosova.

Razmena teritorija

Omer Karabeg: Mislite li da je razmena teritorija definitivno odbačena?

Adriatik Keljmendi: Razmenu teritorija, ili ono što Vučić zove razgraničenje, nije baš tako lako izvesti. Da jeste to bi se odavno radilo na Balkanu. To se nije dogodilo ni nakon ratova i opasno bi bilo da se sada dogodi. Predsednik Srbije Vučić više puta je povezao pitanje Kosova sa onim što on naziva rešenjem problema dva najveća balkanska naroda - Albanaca i Srba.

Ali problem dva najveća naroda na Balkanu ne može se rešiti pomeranjem granica između Kosova i Srbije. Albanci žive i u Albaniji, i na Kosovu, i u Severnoj Makedoniji, i u Srbiji, i u Crnoj Gori. Isto tako Srbi pored Srbije žive i na Kosovu, i u Bosni i Hercegovini, i u Crnoj Gori, i u Severnoj Makedoniji.

Šta bi se u slučaju prekrajanja granica dogodilo sa Srbima i Albancima koji žive u drugim zemljama? Ako se zalažemo za podelu Kosova, onda se zalažemo i protiv sporazuma iz Rambujea, Kumanovskog sporazuma i Ahtisarijevog plana, a i protiv normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Amerika i Evropska unija htele su da i na Kosovu, i u Srbiji, i u Bosni i Hercegovini, i u Severnoj Makedoniji društvo bude multietničko. Zašto bi se sada to menjalo?

(Ne)završene granice Balkana
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:12 0:00

Goran Bogdanović: Razmena teritorija je nešto najgore što bi moglo da se desi srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Slažem se sa ovim što je rekao gospodin Keljmendi. Ali to mora da kaže Tačiju. Jer je reč o inicijativi Tačija i Vučića. Opozicija u Srbiji stalno napada ideju razgraničenja, a u Prištini, sem Haradinija i Aljbina Kutrija, malo je onih koji su javno protiv toga. Nismo čuli glasove kosovskih nevladinih organizacija, dok se one u Srbiji žestoko tome protive.

Razmena teritorija može da podeli ne samo srpski narod na Kosovu i Metohiji nego i da ugrozi ostale narode na Balkanu. Jer, kao što je rekao gospodin Keljmendi, i Srbi i Albanci i Bošnjaci i mnogi drugi narodi žive u više zemalja bivše Jugoslavije. Razmena teritorija bi samo izazvala domino efekat koji bi razbuktao nacionalističke strasti i apetite. Mislim da kod nekih zapadnih lidera i dalje postoji ta ideja, a više sam nego siguran da i dalje postoji kod Vučića.

Adriatik Keljmendi: Gospodine Bogdanoviću, možda niste najbolje upućeni u to kakvo je raspoloženje na Kosovu u pogledu razgraničenja. U jednoj anketi 75 posto ljudi bilo je protiv podele, razgraničenja i razmene teritorija. U svojim emisijama i javnim istupima uvek sam bio protiv toga. Treba da učinimo sve da se tragedije koje su se dogodile na ovim prostorima nikad više ne ponove. Ja sam protiv toga da bilo koja porodica na Kosovu i u Srbiji - albanska, srpska, romska - mora da napusti svoj dom.

Goran Bogdanović: Mislim da nam je dosta sukoba, dosta nam je prolivanja krvi. Treba već jednom da počnemo da živimo u miru, da živimo zajedno, da živimo jedni pored drugih i da gledamo u budućnost - da imamo bolju ekonomsku situaciju, da nam omladina ne odlazi u inostranstvo nego da ostane na ovim prostorima i da gradi budućnost i u Srbiji, i na Kosovu, i u Albaniji, i u Crnoj Gori, i u Makedoniji - svuda.

Nikad ne reci - nikad

Omer Karabeg: Da li će Kosovo kao uslov za nastavak pregovora zahtevati da Srbija prekine kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova?

Adriatik Keljmendi: Mislim da treba da se uspostavi neki minimalni nivo poštovanja između Beograda i Prištine. Kampanja za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova ne doprinosi ničemu dobrom. Jer svaka akcija izaziva reakciju na drugoj strani. Po mom mišljenju to je minimum što bi Srbija trebalo da učini pre nastavka pregovora.

Goran Bogdanović: Nikoga ne treba da čudi što Srbija lobira za povlačenje priznanja Kosova. Pošto Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu potpuno je normalno da nastoji da što više zemalja povuče priznanje. I Priština treba da vodi svoju kampanju, a ne da se samo oslanja na Bedžeta Paclija i njegov novac, Niko ne može kriviti Srbiju što vodi tu kampanju, jer Srbija ne priznaje Kosovo. I verujte mi, ja sam više no siguran da ga neće nikada ni priznati.

Adriatik Keljmendi: Poštujem vaše mišljenje, gospodine Bogdanoviću, ali Srbija je svojevremeno rekla da neće priznati ni Hrvatsku, ni Sloveniju, ni Bosnu i Hercegovinu, ni Crnu Goru, pa ih je na kraju priznala. Tako da ne možete da kažete da Srbija nikad neće priznati Kosovo jer smo videli šta se dogodilo sa drugim državama Zapadnog Balkana. Znamo da u politici nikad ne treba reči - nikad, pogotovo ako se ide u dijalog. Ali hajde, kao što ste rekli, da gledamo koji su problemi običnih ljudi. To su nezaposlenost, korupcija, migracija i mnoge druge stvari, a političari sipaju so na ranu i govore samo o međuetničkim odnosima.

Goran Bogdanović: Delimično se slažem sa ovim što kaže gospodin Keljmendi. Dobro, u politici nikada ne treba reći - nikad. Ali, ja i dalje ne vidim kako bi u bliskoj budućnosti bilo ko u Srbiji mogao priznati nezavisnost Kosova. Ne postoje ni klima, niti uslovi za tako nešto. Ali, hajde da ne govorimo o priznanju, hajde da uredimo odnose pa da jedni druge ne ometamo u međunarodnim i sportskim organizacijama. I da uspostavimo odnose koji neće opterećivati budućnost dva naroda.

Mislim da je velika greška što se u startu počelo govoriti o statusu kao što su to uradili Tači i Vučić 2012. godine. Zato mi danas nemamo rešene probleme ni Srba, ni Albanaca. Posle sedam godina pregovora ništa nije rešeno. I dalje smo na istom mestu. Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma više je kriminala i na severu i na celom Kosovu i Metohiji.

Pojedinci iz redova Srba na severu, koji su ulazili u vlast, vršili su torturu i bavili se kriminalom uz blagoslov i dozvolu pojedinih kosovskih političara. I mala deca na severu Kosova to znaju. Postoji policija, postoji sud, a nije uhapšen i osuđen nijedan kriminalac. Bojim se da je to bio dogovor između Haradinaja, Tačija i Vučića.

Ahtisarijev plan

Omer Karabeg: Amerikanci, koji su se u poslednje vreme snažno angažovali oko pregovara između Beograda i Prištine, zahtevaju da se dijalog završi obostanim priznanjem uz kompromis. Šta bi, po vama, bio taj kompromis?

Adriatik Keljmendi: Ne vidim koji bi mogao biti veći kompromis od Ahtisarijevog plana. Jer tim planom toliko je proširena autonomija Srba na Kosovu da je normalno funkcionisanje kosovske države maltene dovedeno u pitanje. Svaka promena bi ozbiljno ugrozila funkcionalnost te države.

Po Ustavu Kosova nacionalne manjine imaju veća prava neka bilo koja manjina na teritoriji Evropske unije. Beograd nije hteo da prihvati Ahtisarijev plan, nije hteo da prihvati ni sporazum iz Rambujea. Ne znam koje bi drugo rešenje moglo da zadovolji obe strane. Taj plan nije napisao neki Albanac, već međunarodni poslanik Ahtisari koji je imao mandat od Ujedinjenih nacija. Ni sporazum iz Rambujea nije pisao Albanac. To je bio predlog međunarodne zajednice.

Goran Bogdanović: Ne znam da li gospodin Keljmendi zna da Ahtisarijev plan nikad nije bio prihvaćen od međunarodne zajednice - ni od Ujedinjenih nacija, ni od Evropske unije. Prihvaćen je samo od određenih zapadnih zemalja. Nije mogao da prođe u Savetu bezbednosti zbog veta Rusije i Kine. Ja mislim da Ahtisaijev plan ne može da bude kompromis. Često sam govorio da bi Ahtisarijev mogao da bude dobar - da nema klauzulu o nezavisnosti Kosova. Mislim da je taj plan solidan kad je reč o zaštiti nacionalnih manjina i kulturno-istorijskih spomenika.

Inače, kad Vučić i Tači govore o kompromisu bojim se da misle na razgraničenje, odnosno na podelu Kosova i Metohije. Kao poslanik u Skupštini Srbije više puta sam postavio pitanje - šta je kompromis. To je floskula koju je lakše izgovoriti nego objasniti šta to znači. Da li je to kompromis koji se tiče granica? Da li je to kompromis oko prava manjina, imovine, kulturno-istorijskih spomenika? Suludo je da mi koji ne učestvujemo u svemu tome razmišljamo šta znači kompromis. Ali, ponavljam, bojim se da Vučić i Tači kada govore o kompromisu misle na promenu granica.

Adriatik Keljmendi: Ja verujem da je Ahtisarijev plan najbolje rešenje. Ako još jednom analiziramo šta tamo piše, mislim da ćemo uvideti da nema boljeg kompromisa.

Vučić i Tači

Omer Karabeg: U poslednje vreme mnogo je teških reči i optužbi između Beograda i Prištine, a to ne ide u prilog nastavku dijaloga. Zašto se stalno povećavaju tenzije?

Goran Bogdanović: To vam je isto kao sa odnosima između Srbije i Hrvatske. Kad god su izbori - političke elite zaoštravaju odnose. Od Vučićevog dolaska na vlast 2012. godine to se stalno dešava. Svi znamo da su i Tači i Vučić nacionalisti i da su učestvovali u ratu. Oni imaju ciljnu grupu u biračkom telu kojoj se stalno dodvoravaju. Pogledajte šta pišu tabloidi u Srbiji, kakvi su naslovi - Albanci su loši ljudi, napašće sever Kosova, uništiće naše manastire.

Bogdanović: Svi znamo da su i Tači i Vučić nacionalisti
Bogdanović: Svi znamo da su i Tači i Vučić nacionalisti

Slične stvari imate u štampi na albanskom, albanski političari sa Kosova i Metohije sve najgore govore o Srbima. Vučić i Tači bukvalno hrane jedan drugog i homogenizuju biračko telo da bi postigli što bolje rezultate na izborima. Ako su albanski političari tako loši kao što pišu srpski tabloidi, zašto onda Vučić tera Srpsku listu da učestvuje u vlasti sa, kako oni kažu, ratnim zločincima i teroristima Haradinajem i Tačijem. Pa da nije bilo Srpske liste niti bi Haradinaj bio premijer, niti bi Tači bio predsednik Kosova.

Adriatik Keljmendi: Slažem sa ovim što je rekao gospodin Bogdanović. I Priština i Beograd drže svoje građane kao taoce. Obe vlade nemaju rešenja za stvarne probleme koji muče građane, pa međuetničke odnose drže na prvim stranicama novina. Tabloidu pišu - Šiptari rade ovo, teroristi rade ono i sve u tom stilu. Često se pitam šta bi vlada Kosova i vlada Srbije govorile građanima ako se jednog dana reši pitanje Kosova i Srbije?

Obe vlade govore o međuetničkim odnosima da bi izbegle razgovor o nezaposlenosti i korupciji. To je tema na kojoj se kupuju jeftini politički poeni. Tači i Vučić nastupaju zajedno na konferencijama u Alpbahu i Beču i poručuju da samo žele mir. Ali kada dođu kući svašta govore jedan o drugom.

Omer Karabeg: Kada bi se mogao očekivati nastavak pregovora Beograd - Priština?

Goran Bogdanović: Dok se ne formira vlada u Prištini iluzorno je očekivati da će pregovori biti nastavljeni. A kako stvari stoje, bojim da vlada neće biti formirana pre početka januara. Prvi susreti dve delegaciji bi mogli da budu u februaru. Ja bih bio najsretniji kada bi pregovori počeli što pre. Jer ovo stanje je nepodnošljivo. I za Srbe i za Albance. Mislim da je došlo vreme da se to menja jer je ratna opcija na Kosovu napokon smenjena. Ja imam mnogo prijatelja u Demokratskom savezu Kosova i znam kakvo je njihovo razmišljanje. Treba da što pre krene proces pomirenja i da počne borba protiv korupcije i kriminala koju svi mi, koji živimo na Kosovu i Metohiji, željno iščekujemo

Adriatik Keljmendi: Treba prvo da se formira vlada Kosova i da se posle toga u novoj skupštini usvoji platforma za razgovore sa Srbijom. Ali i Srbija ima izbore na proleće tako da ne vidim kako će razgovori nastaviti dok ne prođu izbori u Srbiji. Možda ćemo u međuvremenu imati neku vrstu šatl diplomatije.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG