Desetak dana pre početka zvanične kampanje za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu, politički subjekti se međusobno optužuju za ucene, pritiske, zloupotrebu državnih sredstava, manipulaciju i slično.
I dok se glavne albanske stranke međusobno optužuju za institucionalnu krizu koja je dovela do novih izbora, na terenu je zabeležen i fizički "obračun" političkih protivnika.
Aktivisti i predstavnici civilnog sektora upozoravaju da je nasilje neprihvatljivo, da predstavlja crvenu liniju i da nikako ne sme postati sredstvo za dolazak na vlast.
Prevremeni parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se 7. juna, nakon što Skupština Kosova nije uspela da izabere novog predsednika u ustavnim rokovima.
Političke stranke nisu uspele da postignu konsenzus oko izbora predsednika nakon što je Vjosi Osmani početkom aprila istekao mandat.
Ovo će biti treći parlamentarni izbori u poslednjih 18 meseci na Kosovu, nakon izbora održanih u februaru i decembru 2025. godine.
Optužbe za nasilje
Vladajući Pokret Samoopredeljenje Aljbina (Albin) Kurtija je 14. maja saopštio da su gradonačelnik Srbice (Skenderaj) Sami Ljuštaku (Lushtaku) - koji dolazi iz redova Demokratske partije Kosova – i njegovi telohranitelji napali njihovog kandidata za poslanika Hisni (Hysni) Mehanija, nanevši mu "teške telesne povrede".
S druge strane, Ljuštaku je ustvrdio kako je Kurti, preko svojih "mehanizama" u Srbici, pokušao njega da napadne.
"Ceo život sam proveo služeći svojoj zemlji i etikete poput 'Sami Srbija' građani više ne tolerišu i zato su reagovali!", napisao je on na društvenoj mreži Facebook.
U međuvremenu je 15. maja lider Demokratske partije Kosova, Bedri Hamza, naveo kako je specijalna policija Kosova intervenisala u Drenici "po nalogu Vlade Kosova demonstrirajući silu".
On je od premijera na dužnosti Kurtija zatražio da prekine sa propagandom, mržnjom i provokacijama, te "zloupotrebom države za partijske scenarije".
Iz Policije Kosova su pak naveli da se radilo o rutinskoj kontroli, te da nema razloga za zabrinutost.
Reakcije civilnog sektora
Eugen Cakoli (Cakolli) iz nevladinog Demokratskog instituta Kosova ocenio je da su fizički napadi na političke protivnike crvena linija za svako demokratsko društvo, te da je tako nešto neprihvatljivo i kažnjivo.
"Zbog toga se ne smeju normalizovati niti tretirati kao uobičajeni deo predizborne atmosfere. Nakon takvih događaja ne bi smelo da postoji 'ali'. Rasprava o jeziku, polarizaciji i napetoj političkoj klimi na Kosovu je izuzetno važna i treba da se vodi, jer kontinuirana degradacija javnog diskursa nosi ozbiljne posledice – ali posebno, bez ikakvog relativizovanja fizičkog nasilja", napisao je on na svom Facebook nalogu.
I Ismet Krieziu (Kryeziu) iz Demokratskog instituta Kosova osudio je nasilje, te naveo da bez obzira na partijska uverenja ili okolnosti, fizičko nasilje je neprihvatljivo i ne sme se tolerisati.
"Posebno ne kada se dešava među i od strane visokih institucionalnih i političkih zvaničnika. U izbornom procesu koji je već počeo, takvi događaji ne mogu se posmatrati odvojeno od političke i izborne klime. Zbog toga političke stranke, institucije i sami političari imaju odgovornost da odbace polarizaciju, uvredljiv govor, agresivnu komunikaciju i nasilje", ocenio je.
Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu ocenio je da su Demokratska partija Kosova i Samoopredeljenje odlučili da se obračunaju "pesnicama" pošto "nemaju program ili ponude za upravljanje i uređenje zemlje".
"Nasilje nikada ne sme biti prihvaćeno kao sredstvo komunikacije. Nasilje bilo koje vrste, fizičko ili virtuelno, ne sme se koristiti kao sredstvo za dolazak na vlast. Pravosudni organi treba da tretiraju ovaj slučaj nepristrasno i snagom zakona, ukoliko se usude", napisao je on na društvenoj mreži Facebook.
Optužbe za 'tajne pregovore sa Srbijom'
Vjosa Osmani, koja je nosilac liste Demokratskog saveza Kosova kao kandidat za predsednika, dok je lider ove partije Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) kandidat za premijera, u jednom javnom nastupu je prozvala Kurtija da je iza zatvorenih vrata sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i bivšim izaslanikom EU za dijalog Prištine i Beograda Miroslavom Lajčakom, vodio "tajne pregovore".
Osmani je inače 2021. godine napustila Demokratski savez Kosova i nastupila u koaliciji sa Kurtijem i njegovim Pokretom Samoopredeljenje. Međutim, izostanak podrške Samoopredeljenja za njen drugi mandat narušio je odnose između dve strane.
U međuvremenu je Demokratski savez Kosova saopštio da se na društvenim mrežama, putem "lažnih profila", vrši koordinisani napad na njihove kandidate za poslanike, te da će o tome biti obaveštena Policija Kosova.
Rašić optužio Srpsku listu za ucene i zastrašivanje
Međusobnih optužbi pre zvaničnog početka kampanje ima i među političkim strankama koje predstavljaju srpsku zajednicu na Kosovu.
Najpre je lider stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, Nenad Rašić, optužio Srpsku listu da vrši "pritisak" i "zastrašuje" njegove pristalice.
Srpska lista inače deluje uz podršku zvaničnog Beograda, dok je Nenad Rašić viđen kao partner Vlade Aljbina Kurtija, u kojoj je i ministar za zajednice i povratak.
Rašić je inače optužbe protiv Srpske liste izneo na sednici Vlade na dužnosti 14. maja, te pozvao nadležne kosovske institucije da reaguju.
Ustvrdio je kako simpatizeri i članovi njegove stranke bivaju zadržavani na prelazima sa Srbijom od strane Bezbednosno-informativne agencije (BIA), te da je oko 20 zaposlenih u institucijama Srbije na Kosovu dobilo otkaz.
"Prošle nedelje takođe, dešavalo se da postoje grupe organizovanih radnika koji rade u srpskim institucijama, koji su prinuđeni pod pritiskom i pod ucenom otkaza, da odu u određene prostorije koje su na drugoj strani prelaza Merdare i gde su držani po nekoliko sati po nekim podrumima, nekim mračnim prostorijama, gde mora precizno da se objasni za koga će glasati 7. juna na vanrednim parlamentarnim izborima", tvrdi Rašić.
Šta kaže Srpska lista?
Na ove optužbe Srpska lista je odgovorila da se radi o obezbeđivanju alibija za poraz na izborima jer Rašić nema "ideje, planove i kandidate sa integritetom", te da nikada nije imao "legitimitet srpskog naroda".
Na poslednjim izborima decembra prošle godine Srpska lista je dobila devet od deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu, dok je jedan mandat osvojila stranka Nenada Rašića.
"Očigledno je da poklonjena mesta u opštinskim izbornim komisijama, javnim preduzećima te njegovi pokušaji da zloupotrebom sredstava iz ministarstva na čijem je čelu ne daju očekivane rezultate", navodi se u saopštenju Srpske liste.
Rašića optužuju i da je ćutao na "ugnjetavanje" Srba od strane kosovskih vlasti na čelu sa Aljbinom Kurtijem.
I tokom prethodnih izbornih ciklusa nizale su se optužbe između ova dva politička subjekta, odnosno da su se koristili državni resursi i Kosova i Srbije za "kupovinu glasova".
Na račun Srpske liste uglavnom su stizale optužbe da glasove "kupuje" konkursima za radna mesta u zdravstvu i finansijskom pomoći za nezaposlene iz budžeta Srbije, dok je Rašić prozivan da "sigurne" glasove dobija kroz dodelu bele tehnike, materijala za izgradnju stambenih objekata i poljoprivrednih subvencija Vlade Kosova.
Pored Srpske liste i stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, učešće na izborima prijavila je i Građanska inicijativa "Složno pobeđujemo", ali im Centralna izborna komisija Kosova nije potvrdila listu uz obrazloženje da nisu prikupili dovoljan broj "validnih glasova".
Iz ove inicijative, koju čini šest srpskih opozicionih političkih subjekata - Srpski narodni pokret, Kosovski savez, Novo lice, Srpska demokratija, Sever za sve i Koreni – za RSE su naveli da su 15. maja uložili žalbu, te da očekuju da CIK preinači svoju odluku.
