Predsednica Kosova, Vjosa Osmani potvrdila je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da namerava da se kandiduje za još jedan mandat na čelu države, pošto joj aktuelni mandat ističe u aprilu 2026. godine.
"Sada mislim da je Kosovu potreban kontinuitet dobrih poslova. Shodno tome, ovo pitanje će sada biti u rukama poslanika Republike Kosovo", rekla je ona.
Osmani je govorila dan posle vanrednih parlamentarnih izbora, čiji su preliminarni rezultati pobedu dali Pokretu Samoopredeljenje s više od 49 odsto glasova.
Predsednica Kosova je rekla da očekuje formiranje novih institucija i da će voditi razgovore s poslanicima vlasti i opozicije u vezi sa svojom kandidaturom.
Ako partije ne postignu kompromis oko pitanja izbora novog predsednika, zemlja će se suočiti s novim izbornim ciklusom.
Osim toga, Osmani je govorila i o odnosima s vršiocem dužnosti premijera Kosova, ujedno i predsednikom Pokreta Samoopredeljenje, Aljbinom Kurtijem (Albin).
Kada je reč o spoljnoj politici, predsednica je komentarisala odnose Kosova sa SAD pod administracijom Donalda Trampa (Trump), kao i pozadinu sastanaka s američkim zvaničnicima.
"Tokom dve posete koje sam imala Stejt departmentu u poslednjih nekoliko meseci, prvo pitanje koje mi je vrlo jasno ponovo potvrđeno bilo je sledeće: 'Mi podržavamo suverenitet i teritorijalni integritet Republike Kosovo'", rekla je Osmani.
Ona je takođe govorila o dijalogu Kosovo–Srbija i o pitanju sprovođenja sporazuma postignutih između dve zemlje.
Radio Slobodna Evropa: Predsednice, Kosovo je juče održalo prevremene parlamentarne izbore, druge ove godine. Prema preliminarnim rezultatima, Pokret Samoopredeljenje ponovo je izašao kao pobednik, s većim procentom. Kako gledate na te rezultate?
Vjosa Osmani: Pre svega, želim da čestitam svim građanima Republike Kosovo na primeru izuzetno snažne izborne demokratije koju su dokazali po ko zna koji put zaredom. I kao što ste rekli, uprkos činjenici da su izbori ponovljeni nekoliko puta tokom ove godine, jer smo imali i lokalne izbore, građani su pokazali da Kosovo organizuje uzorne izbore. Rekla bih uzorne ne samo za naš region, već i šire, s izuzetno snažnom demokratijom, redovnim izborim koji su u skladu s najvišim demokratskim standardima koje neko može da traži.
Nije slučajno što je to jedan od elemenata koji su stalno podizali Kosovo u međunarodnim indeksima jačanje naše demokratije, dostignuća na koja smo izuzetno ponosni. Takođe sam veoma ponosna i na način na koji je sve proteklo juče, na izlazak građana Republike Kosovo, njihovo masovno učešće, i kao što sam rekla juče kada sam glasala, što je veća izlaznost, to je jasniji put napred. I, kako već vidimo iz rezultata, vrlo brzo ćemo imati i konstituisan parlament i izabranu vladu.
RSE: Rekli ste sami, sada su velike šanse da će institucije biti izabrane i vlada formirana. Nakon toga Kosovo očekuju novi izbori. Vaš mandat se završava u aprilu. Da li ciljate na drugi mandat?
Osmani: Tokom ovih pet godina, učinili smo maksimum da naporno radimo u interesu Republike Kosovo i njenih građana. Radili smo na tome da se Kosovo ne smatra samo državom koja prati događaje, već kao jedan od važnih faktora na međunarodnoj sceni koji ima ulogu u oblikovanju tih događaja. Tokom ovih pet godina, Kosovo je ojačalo kao država, i iznutra i spolja. Na unutrašnjem planu, pre svega, zato što je proširilo suverenitet na svaki milimetar teritorije zemlje, ojačali smo vladavinu zakona i reda, što je jedan od naših zajedničkih prioriteta otkako sam izabrana za predsednicu početkom 2021, a prirodno na međunarodnoj sceni, Kosovo nikada nije bilo bolje i snažnije predstavljeno, iako smo imali izazove, ali izazovi su pre svega dolazili iz Srbije, koja je, kao što znate, eskalirala i aktom agresije protiv Republike Kosovo, napadima na našu kritičnu infrastrukturu i nizom destabilizujućih poteza.
U takvim okolnostima, kao institucije Kosova, učinili smo nemoguće i verujem da smo uspeli da zaštitimo interese Republike Kosovo, da zaštitimo suverenitet i teritorijalni integritet, da se ni u jednom trenutku ne dovede u pitanje naš suverenitet, naša državnost, princip unitarnosti države, a istovremeno smo dostojanstveno predstavljali Republiku Kosovo pred očima sveta, gradeći dostojan imidž, kakav naši građani zaslužuju. Sada mislim da je Kosovu potreban nastavak dobrih poslova. Shodno tome, to pitanje će sada biti u rukama poslanika Republike Kosovo. Videćemo ko će biti izabran.
RSE: Sinoć je gospodin Kurti pomenuo da će imati sastanak s vama. Rekao je da je to jedna od prvih aktivnosti koje će preduzeti posle sertifikacije izbora. Šta će biti tema tog sastanka? Da li će želeti da zna vaše namere u vezi s kandidaturom? Da li će biti razgovora o tome kako bi se moglo doći do vašeg izbora?
Osmani: Razgovaraćemo, naravno, kao što smo razgovarali i ranije tokom ovog mandata, kako da nastavimo dobar rad zajedno, jer to, kao što znate, zavisi od dve trećine poslanika Republike Kosovo, koji moraju da učestvuju u glasanju, iako je potreban samo 61 glas...
RSE: Dakle, ciljate na još jedan mandat?
Osmani: Cilj mi je da nastavim dobar rad za građane Republike Kosovo, za našu zemlju. Mislim da bi brojna dostignuća i dobri poslovi koji nas čekaju i koji su pred vratima treba da se nastave, jer je to u najboljem interesu naše Republike. Međutim, takođe sam potpuno svesna da to ne zavisi samo od ove procene, već od dve trećine poslanika Republike Kosovo, koji treba da odluče, rekla bih, o dve ključne tačke. Prva je da li žele da zaštite najbolje interese Republike, a druga da li žele da saslušaju volju građana...
RSE: Da li nameravate da razgovarate s opozicijom?
Osmani: Naravno, kao što sam uradila i prošli put, uradićemo to ponovo sa svim poslanicima. Naravno, ne tražim podršku od Srpske liste, jer kao i prošli put, nisam imla nijedan glas od njih i, kao što znate, posle njihovih postupaka...
RSE: Da li postoji određena manjina za koju mislite da će oklevati da glasa za vas ili makar da prisustvuje glasanju?
Osmani: Prerano je da se o tome sada govori.
Angažman Osmani u politici ako ne bude izabrana za predsednicu
RSE: Na osnovu izveštaja tokom proteklih pet godina.
Osmani: Razgovaraću s svim albanskim partijama, s partijama nesrpskih manjina, razgovaraću s njima. Naravno, mnoge od njih su već iznele svoje stavove na sastancima sa mnom, ali moraćemo da sednemo, razgovaramo i vidimo, kao što sam rekla, pre svega, da li žele kontinuitet zaštite interese građana i da li žele da se čuje volja građana, koja je jasna. U ogromnoj većini istraživanja vidi se da negde oko 81 odsto građana Republike želi drugi mandat. Dakle, videćemo da li poslanici žele da se ta volja materijalizuje. To su pitanja o kojima ćemo razgovarati, međutim, za mene je to jednostavno mogućnost da služim zemlji, a ako poslanici Skupštine Kosova to ne žele, onda ću nastaviti da služim zemlji na druge načine.
Dakle, postoje i druge mogućnosti u kojima mogu da se angažujem u politici. Politički angažman neću prekinuti ni u kom slučaju, bez obzira na rezultat koji bude postignut u Skupštini Republike Kosovo. Ali, mislim da je u interesu građana Republike Kosovo da postoji kontinuitet dobrog rada i veoma se nadam da velika većina poslanika Skupštine takođe ima takvu procenu, ali, naravno, oni imaju svoje slobodno mišljenje i videćemo u narednim danima kakvo će ono biti.
RSE: Osim pozicije predsednice, da li nameravate povratak u politiku? Ako ne dobijete drugi mandat ili u nekom drugom scenariju. Da li predviđate povratak u politiku, na izborima?
Osmani: Naravno, ako ne bude drugog mandata i nastavka dobrog rada za zemlju i u interesu zemlje, onda preostaje mogućnost povratka u politički angažman, jer mislim da ima još prostora da se služi zemlji kroz politički angažman. Ali kao što sam rekla, to će biti pitanje o kome će sada odlučivati parlament koji će se konstituisati. Međutim, kao što sam pomenula, politički angažman naravno neću prekinuti, bez obzira na ishod.
RSE: S novim političkim subjektom?
Osmani: To su pitanja o kojima se razmišlja i koja se određuju samo ako ne bude kontinuiteta mandata kao predsednice, ali to su pitanja oko kojih sam vrlo opuštena, jer imam 26 godina političkog angažmana, i iskustvo i zalaganje koje je uvek bilo u interesu zemlje, a koje ponovo želim da ponudim građanima Republike Kosovo.
Mislim da su, zbog geopolitičkih dešavanja, zato što se cela Evropa trenutno nalazi u nepovoljnoj bezbednosnoj situaciji, sa stalnim pretnjama, a naročito za male zemlje poput Republike Kosovo, ti izazovi veliki. U interesu je Republike Kosovo i građana da Predsedništvo, rekla bih kao institucija, jer ne govorim o pojedincu, pošto sve što smo postigli, postigli smo kao tim.
Imam izuzeta tim koji je neprestano radio kako bi se postigli ti rezultati, ali je neophodno da Predsedništvo koje je izgradilo izuzetno snažne odnose sa saveznicima, koje je izgradilo ključni element tog odnosa, a to je element poverenja, glavna valuta u spoljnoj, ali rekla bih i unutrašnjoj politici, nastavi s takvim radom, jer ne verujem da Kosovo ima luksuz da počinje od nule u izgradnji takvih odnosa, posebno ne u ovoj krhkoj bezbednosnoj situaciji s kojom se suočava ceo evropski kontinent. Zato sam uverena da će svi dati ovu procenu, ali ipak da sačekamo još malo i sve će se razjasniti.
Razlike u odnosu na Kurtija
RSE: Vi ste se kandidovali na listi zajedno s gospodinom Kurtijem. Ranije sam pomenuo dobar zajednički rad. Međutim, imali ste i razlike s gospodinom Kurtijem tokom ovih godina, kada je on bio na čelu Vlade, a vi u Predsedništvu. Kako sada ocenjujete odnose s gospodinom Kurtijem i program njegove vlade?
Osmani: Mislim da je najiskrenija saradnja upravo ona koja ne krije razlike. Ono što je najvažnije, kao što sam isticala u svakoj javnoj izjavi do sada, jeste da se nikada nismo razlikovali u pogledu zajedničkog cilja koji želimo da postignemo, bilo da se radi o uspostavljanju suvereniteta u svakom delu naše zemlje, do jačanja naše države unutar velike evroatlantske porodice. Ciljevi su nam uvek bili zajednički. U ciljevi se nismo razlikovali ni milimetar. Ponekad smo imali razlike u tome kako da postignemo te ciljeve.
RSE: Koje su bile tačke oko kojih ste se možda imali sukob ili koje su bile sporne, i koje su tačke za koje smatrate da su vam bile najviše zajedničke u načinu vođenja?
Osmani: Građani su to već videli, ali je sasvim normalno da čak i unutar iste političke porodice postoje razlike oko strategija koje se koriste, oko metoda koje se primenjuju, to je sasvim normalno. Ono što nam je zajedničko, kao što sam pomenula, jeste naš cilj. Oboje želimo Kosovo koje je integrisano u evroatlantske strukture, s prioritetom, naravno, u NATO-u, iz bezbednosnih razloga, a takođe i u Evropskoj uniji, gde smo, kao što znate, upravo tokom našeg zajedničkog mandata podneli aplikaciju i uverena sam, posebno na osnovu nedavnih sastanaka koje sam imala, da postoji put napred i za to.
RSE: Šta je s koordinacijom sa saveznicima? Tu ste bili glasniji, u vezi s tim da postoji potreba za koordinacijom akcija Vlade s međunarodnim saveznicima.
Osmani: Mislim da je u interesu Kosova da ključne institucije u zemlji ponekad koriste različite strategije, ali s zajedničkim ciljevima. Mi nismo ista osoba. Svaka osoba ima svoj način kako govori, kako argumentuje, kako sklapa prijateljstava i kako ih održava. Važno je da danas Kosovo ima prijatelje. Danas su sva vrata otvorena za Kosovo.
Tokom našeg mandata, Kosovo je prvi put pozvano na samit NATO-a u Vašingtonu. To se nikada ranije nije desilo u istoriji se pozove zemlja koja nije ni članica, nije u (Partnerstvu za mir) i nema status partnera kao što ga neke zemlje imaju. Dakle, bila sam pozvana da učestvujem na samitu NATO-a. Zatim, uz učešće u institucijama, bilo evropskim ili međunarodnim, s prisustvom u Latinskoj Americi, Aziji, Africi i na svakom kontinentu, nešto što ranije nije postojalo.
Rezultati i izuzetni plodovi ovog rada se već vide. Dakle, sasvim je normalno, mi se manje-više slažemo da imamo različite načine obavljanja zajedničkih poslova. Dakle, ono što je važno jeste da kao rezultat tog zajedničkog rada, Kosovo danas ima i suverenitet i prijateljstva. Izazovi postoje, ne želim da predstavim situaciju kao savršenu, ali svakako imamo zajedničke uspehe i uverena sam da ćemo radom koji obavljamo postići još mnogo veće uspehe, posebno kad je reč o jačanja savezništava.
RSE: Kad smo kod suvereniteta i spoljne politike, ako govorimo o priznanjima... Imali smo nekoliko priznanja ove godine, ali Kosovo je neko vreme stagniralo u pogledu priznanja. Po vašem mišljenju, gde leži glavna krivica za tu stagnaciju u priznanjima, unutar zemlje ne uključujući poznate spoljne faktore?
Osmani: Ne bih rekla da je stagnacija, jer smo ove godine imali četiri priznanja, a prošlo je više od 10 godina otkako nije bilo četiri priznanja u jednoj godini. U ogromnoj većini prethodnih godina, prosek je bio jedno priznanje godišnje. Kada smo preuzeli mandat, prvo pitanje s kojim smo morali da se suočimo bilo je zamrznutost procesa priznanja, što je bio međunarodni dogovor koji smo morali da poštujemo. A zatim je postojao stav, sada ne želim da govorim o imenima, doći će vreme kada ću pomenuti ko su bili međunarodni akteri koji su nam rekli da su imali dogovor s prethodnom vladom da se ta zamrznutost procesa priznavanja nastavi do konačnog sporazuma u dijalogu i insistirali su da ne bude angažovanja oko priznanja dok...
RSE: Govorite pre Kurtijeve Vlade.
Osmani: Da, da, naravno, tada je postignut taj dogovor. Postojalo je insistiranje da ne bude angažovanja u procesu priznavanja, naravno da ne bude podrške, kako bi sav fokus bio samo na dijalogu između Kosova i Srbije. Ja, kao predsednica, naravno, uprkos tom zahtevu, nastavila sam da radim na terenu tokom ovih pet godina. Izuzetan rad koji je moj tim svakodnevno obavljao, imali smo svakodnevnu komunikaciju s državama na svim kontinentima koje još nisu priznale Kosovo. I šta smo postigli? Uspeli smo da vratimo više od 20 takozvanih povlačenje priznavanja koje je tvrdila Srbija. Više od 20 zemalja, možete pronaći imena koja su pomenuta.
RSE: Šta mislite, takozvana povlačenje priznavanja?
Osmani: Srbija je tvrdila da je ubedila više od 20 zemalja da povuku priznanje Republike Kosovo.
Osmani najavljuje nova priznanja
RSE: Da li je bilo povlačenja priznavanja?
Vjosa Osmani: Te zemlje su zaista dale izjave, bilo u prisustvu Srbije, bilo je slučajeva da su slale pisma Ujedinjenim nacijama, bilo je slučajeva da su slale pisma nama, bilo je slučajeva da su slale obaveštenja našim saveznicima, da zamrzavaju proces priznavanja ili da se vraćaju korak unazad dok se dijalog ne nastavi.
Radila sam na tome da se svako od njih vrati, i sada, osim jedne zemlje, koju ne želim ovde da pominjem jer nije u našem interesu – još radimo s njima – osim te jedne zemlje, svako od njih sam potvrdila na sastancima s liderima tih zemalja. To je bilo kao da imamo nova priznavanja, jer smo ih vratili s nulte tačke, gde su bila, na potvrđena priznanja, u mnogim slučajevima i na diplomatske odnose s tim zemljama. Dakle, ona su učvršćena.
Sada, pored ovoga, doneli smo četiri nova priznanja, koja su rezultat dugotrajnog rada, ali plodove vidimo tek sada.
Postoji mnogo drugih zemalja koje su blizu donošenja odluke, s kojima radimo svakodnevno, i rekla bih da s administracijom (američkog predsednika Donalda Trumpa) Trampa imamo novi zamah u pogledu procesa priznavanja. Želim da se zahvalim svim našim saveznicima na podršci, naravno i američkoj administraciji, kao i zemljama poput Turske, Saudijske Arabije i drugih zemalja, koje su nas stalno podržavale.
Dakle, postoji novi zamah, i uverena sam da ćemo vrlo brzo, rekla bih početkom godine, imati još dobrih vesti. Dakle, ne bih to nazvala stagnacijom, jednostavno je bila veoma nepovoljna situacija po nas, kada su i sami naši saveznici insistirali da se sav fokus bude na dijalogu i insistirali su da nema fokusa ni s njihove strane, ni s naše strani na priznavanju.
Ja sam kao predsednica, stalno radila na priznavanju, naravno uz mnogo saradnika iz drugih institucija, međutim, bilo je teško odmah videti rezultate, jer nam je svaka zemlja koja nas nije priznala, a koju smo kontaktirali, govorila: "Nama se kaže da čekamo, zbog ovog sporazuma o zamrzavanju procesa". Dakle, videli smo rezultate, ali vas uveravam da ćemo imati mnogo bolje rezultate početkom sledeće godine.
Mere EU protiv Kosova 'nisu imale dobru nameru'
RSE: Prelazimo na drugu temu. Pored političkog zastoja, Kosovo je takođe trpelo i kaznene mere EU koje su bile na snazi neko vreme. One će sada biti ukinute, prema rečima zvaničnika EU, nakon mirnog prenosa mandata na izborima na severu. Da li je Kosovo moglo ranije da učini nešto kako bi se ukinule te mere?
Osmani: Pre svega, želim da kažem da su te mere bile apsolutno nepravedne, neosnovane i veoma štetne za sve građane Kosova, bez obzira na etničku pripadnost. One su uvedene Kosovu u situaciji kada je, zapravo, Srbija preko svojih bandi napala vojnike KFOR-a, što je rezultirala povređivanjem 93 vojnika KFOR-a, uz napade na novinare i građane na severu. Uprkos svim tim destabilizujućim i kriminalnim potezima Srbije, umesto da Srbija bude kažnjena, doneta je izuzetno nepravedna odluka koja je doneta na veoma čudan način, bez ikakvog glasanja država članica. Zatim su tu odluku koristile dve ili tri države koje stalno blokiraju Kosovo, tražeći stvari koje uopšte nisu bile prvobitni, makar i nepravedni, razlozi za njihovo uvođenje.
Bilo je država koje su insistirale na formiranju Zajednice (opština sa srpskom većinom) i raznim uslovljavanjima koja, naravno, nismo prihvatili. Što se tiče izbora koji su doveli do rezultat koji danas imamo na severu, oni nisu bili preduslov, već pitanja koja su proizašla iz učešća srpske zajednice u samom izbornom procesu. Dakle, nismo mi bili ti koji su kreirali bojkot Srba, već ih je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić ubedio da bojkotuju. Ubedio ih je na silu, naravno, pretnjama i drugih vrsta ucena i kao rezultat tog bojkota imali smo rezultat poslednje četiri godine. To nije bio rezultat koji smo mi nametnuli, već rezultat koji je proistekao iz pogrešne i, rekla bih, kriminalne politike Vučića čak i prema srpskoj zajednici.
RSE: Da li ste bili kritični prema EU zbog nejednakog tretmana Kosova? Čak ste rekli da ste imali očekivanja od novog liderstva EU. Da li su vaša očekivanja ispunjena?
Osmani: To se vidi iz samog rezultata. Imali smo veliku podršku novog liderstvu EU da se ukinu mere. Naravno, da bi opravdali odluku, oni su pomenuli pitanje zamaha koji je nastao posle promene vlasti na severu. Ipak, na početku dana, kada sam bila u EU, na samitu EU-Zapadni Balkan, odluka je bila samo o oslobađanju 34 miliona. A onda posle mnogih sastanaka koje smo imali, veoma intenzivnih, i razgovora sa predsednicom (Evropske) komisije Ursulom fon der Lajen (von der Leyen), i s predsednikom Saveta (EU) Antoniom Kostom (Costa), sa visokom predstavnicom (EU) Kajom Kalas (Kallas) i s mnogim predstavnicima država koje su oklevale, uveče mi je konačno saopšteno, prvo na tom sastanku, da su kao rezultat svih tih razgovora tokom ta dva dana u Briselu, odlučili da ukinu sve mere. Dakle, nema više ograničenja. Velika većina je odmah stupila na snagu. Ostale, prema onome što mi je rečeno, stupaju na snagu početkom januara.
Dakle, to je dobra vest i rezultat zajedničkog rada koji smo uložili da ih ubedimo da te mere nemaju nikakvu dobru nameru. Naprotiv, oni su samo kažnjavale građane Kosova u projektima, recimo, koji se tiču pijaće vode, tretmana otpadnih voda, projekata koji se tiču zajedničkog života zajednica, osnaživanja mladih, osnaživanja žena i jačanja vladavine prava.
Dakle, posle mnogo, mnogo argumenata, postignut je konsenzus i želim da im se zahvalim što su se konačno uverili. Ali to je bio rezultat rada koji smo uložili da ubedimo sve, jer kao što znate, EU je veoma kompleksna u procesu donošenja odluka.
RSE: Kako komentarišete činjenicu da zahtev Kosova za članstvo u EU još nije razmatran?
Osmani: Kada razgovaramo s većim državama u EU, obično se pominje argument država koje nas nisu priznale, jer se smatra da svi treba da budu uvereni. Znamo da postoji i mogućnost da ne glasaju nužno svi. Zbog toga smo predložili nekoliko formula. Na primer, jedna od njih je da se primeni model koji je korišćen kada je usvojen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, gde je taj sporazumu dodat član kako bi se zadovoljile države koje nisu priznale. U tom članu se navodi da ovaj sporazum ne prejudicira bilateralne odnose država koje ne priznaju i Kosova, niti prejudicira stav tih država u odnosu na nezavisnost Kosova. I tim članom su zatim sve države koje ne priznaju bile zadovoljne i sve su podigle ruku za sporazum.
Dakle, ako, kada Savet ovlasti Komisiju za status kandidata, ubaci takav član kako bi zadovoljio države koje ne priznaju i istovremeno se one slože da ne blokiraju, Komisija odmah može da započne razgovore s Kosovom, da nam dostavi upitnik, da ispunimo uslove koje su nam postavili i nastavimo sa statusom kandidata. Mislim da je to put napred, koji s jedne strane daje Kosovu zasluge koje nam pripadaju na osnovu reformi koje smo sproveli, posebno u oblasti vladavine prava i mnogim drugim oblastima, a s druge strane obezbeđuje da idemo napred ka otvaranju poglavlja, njihovim pregovaranju i zatvaranju. A onda, kada dođe vreme za punopravno članstvo, verujem da ćemo imati sva priznanja koja su nam potrebna, uključujući bilateralnom od ove petorke (članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova).
RSE: Jedno otvoreno pitanje Kosova, koje se stalno razmatra na međunarodnoj sceni, jeste dijalog između Kosova i Srbije. Kako vidite bilo nastavak dijaloga, bilo postizanje sporazuma sa Srbijom?
Osmani: Nastavak dijaloga je proces kojem smo potpuno posvećeni, kao što smo bili i tokom ovih godina. Kosovo nikada nije izostalo s pregovaračkog stola i pokazalo je punu konstruktivnost u vezi s predlozima koje je dala EU, ali je naravno Srbija blokirala, u slučaju Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa, čak i samo potpisivanje sporazuma. Međutim, imamo mnogo drugih sporazuma na koje je pristala, a na kraju ih nije sprovela. Na primer, Sporazum o prisilnim nestalim osobama, gde i dalje blokira njegovo sprovođenje iako je postignut u Briselu, kao i mnoge druge sporazume, od priznavanja diploma za ljude koji diplomiraju na Kosovu do otvaranja svih graničnih prelaza u skladu s Briselskim sporazumom. Dakle, imamo problem sa srpskom stranom, koja nikada ne sprovede ono što obeća, i verujem da ćemo iste probleme imati i ubuduće. Ipak, nadam se da će Brisel biti mnogo jasniji na delima, ne samo na rečima, i da će zahtevati od Srbije punu primenu onoga što obeća.
Ako zadrže pristup kakav su imali dosad, gde se Srbija uprkos nesprovođenju, stalno nagrađuje, nemam mnogo nade. Dakle, nadam se da će se pristup promeniti, da bude takav da se obe strane tretiraju uravnoteženo i ravnopravno, i da ne dođemo u situaciju u kojoj Srbija koristi nasilje protiv suseda, čini akte agresije, napada vojnike KFOR-a, a zatim ne poštuje EU i njene standarde, čak ni kada su u pitanju sankcije...
RSE: Jedno očekivanje od Kosova od njegovih međunarodnih partnera jeste postupanje u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom i slanje nacrta statuta ili francusko-nemačkog plana Ustavnom sudu. Da li mislite da bi taj korak trebalo preduzeti?
Osmani: Međunarodni odnosi ne priznaju jednostrano sprovođenje sporazuma, gde jedna strana kaže "povlačimo se potpuno", a druga strana kaže "idemo ovako bez glave, sprovodimo sve a da ne dobijemo ono što su koristi Republike Kosovo u istom sporazumu". Ne smemo zaboraviti da taj sporazum, pre nego što dođe do Zajednice, koja je Član 7, ili primene prethodnih sporazuma, ima nekoliko drugih članova. Ima članova koji govore o primeni suvereniteta, ima članova koji govore o poštovanju teritorijalnog integriteta.
Srbija 'svakodnevno' krši sporazum iz 2023.
RSE: Da li Kosovo ima uslov da prvo...
Osmani: Da, sasvim je normalno da zahtevamo paralelnu primenu sporazuma, a ne samo da se na Kosovo vrši pritisak, dok se s druge strane ne traži od Srbije da poštuje suverenitet, da poštuje teritorijalni integritet, princip jednakosti država, koji je i princip Povelje UN, a kao i član 4, koji hronološki dolazi pre člana 7, a koji zahteva od Srbije da ne blokira članstvo Kosovo ni u jednoj međunarodnoj organizaciji.
RSE: Da li mislite da nacrt statuta ne bi trebalo u ovom trenutku poslati Ustavnom sudu?
Osmani: Pre člana 7 postoji još šest članova. Veoma je važno da postoji primena osnovnih principa tog sporazuma, koje Srbija ne samo da nije poštovala indirektno, već je direktno prekršila činom agresije u Banjskoj, napadom na našu kritičnu infrastrukturu u Ibar-Lepencu, otmicom kosovskih policajaca unutar teritorije Kosova, nedavnom otmicom kosovskog državljanina, stalnim napadima na naš teritorijalni integritet, pa čak i na NATO, ranjavanjem 93 vojnika, Srbija svakodnevno krši. Čak i kada je glasala protiv u Savetu Evrope, stalnim lobiranjem protiv članstva Kosova, protiv priznavanja Kosova, Srbija flagrantno krši ovaj sporazum svakodnevno. Verujem da prioritet EU treba da bude ovo prvo, a onda možemo da razgovaramo o drugim delovima sporazuma.
RSE: Pomenuli ste pritisak iz Beograda. Koja je vaša poruka kao predsednice Srbima građanima Kosova, koji se stalno osećaju zarobljenima između pritiska iz Beograda i nepoverenja koje imaju prema Prištini, institucijama Kosova?
Osmani: Mi ih tretiramo kao ravnopravne građane naše Republike. Verujem da treba da učinimo više kako bi im se to bolje prenelo, moramo da pronađemo bolje i otvorenije načine komunikacije. Ali želim da uverim sve naše građane, uključujući i one iz srpske zajednice, da je naš jedini cilj oduvek bio da ih zaštitimo od kriminalnih bandi koje su postale milioneri na njihov račun, koje stalno zastrašuju njih i njihove porodice, koje su otišle toliko daleko da su se uplele u zločine ubistava, u zločine paljenja njihovih kuća i automobila, kako bi ih zaplašile da ne sarađuju s institucijama Kosova. Njihovo mesto je u našim institucijama, njihovo mesto je ravnopravno sa svakim drugim građaninom. Tato je moj poziv njima je da iskoriste svaku mogućnost, svaku zaštitu koju im garantuje Ustav Kosova, koji je zapravo najnapredniji ustav u pogledu prava manjina, na celom evropskom kontinentu. Dakle, ne postoji nijedna evropska država koja manjinama daje viša prava nego naš Ustav.
Zato, neka ih koriste, imaju otvorena vrata za saradnju, za osnaživanje i za projekte koji su u najboljem interesu zajednice koju predstavljaju. Zaista se nadam da će iskoristiti te ustavne i zakonske puteve, jer je to jedini način da ojačaju svoje prisustvo, svoj glas i, rekla bih, svoj ekonomski razvoj, jer prošlo je 26 godina od rata, bilo da oni koji žive na severu, ili više od dve trećine Srba koji žive u drugim delovima Kosova, zaslužuju veći razvoj, zaslužuju još veću zastupljenost. Ali, to se postiže pre svega poštovanjem zakona i Ustava Kosova, i korišćenjem prava koja im se nude, a ne bojkotom.
'Porast interesovanja Trampove administracije'
RSE: Kada govorimo o dijalogu, kakve ste poruke ili očekivanja dobili iz SAD u vezi s tim procesom? Imali ste nekoliko sastanaka s američkim zvaničnicima.
Osmani: Naravno da postoji interes, rekla bih povećan, Trampove administracije, što pozdravljam, da pomogne odnosima između Kosova i Srbije, da se očuva regionalni mir i stabilnost po svaku cenu, da ne toleriše nijedan potez koji destabilizuje naš region. I to je u interesu Kosova, s obzirom na to da naš region ima samo jedan izvor nestabilnosti, a to je Srbija. Opasnost nikada ne dolazi s Kosova, niti iz Albanije, niti iz Hrvatske, niti iz Bosne i Hercegovine, osim destabilizujućih elemenata koje gura Srbija, niti iz Severne Makedonije, Crne Gore ili bilo koje druge države u regionu. Opasnost je uvek dolazila iz Srbije, i dobro je što je Trampova administracija veoma ozbiljna u vezi s tim da ne dozvoli takve izvore nestabilnosti, a još manje nasilne akcije kao što se dogodilo u Banjskom 2023.
RSE: A što se tiče pristupa prema Kosovu?
Osmani: Što se tiče pristupa Kosovu, Trampova administracija je jasna, i to svakodnevno dokazuje delima, da u odnosu na Kosovo podržava kontinuirano jačanje naše vojske, i veoma sam srećna što, posle mnogo rada koji smo svi zajedno uložili, i uz pomoć albanske zajednice u SAD, kojoj moram još jednom da zahvalim na njenoj neumornoj posvećenosti, imamo i odobrenje Zakon Kongresa, koji je takođe potpisao predsednik Tramp...
RSE: Ipak, u Strategiji nacionalne bezbednosti se ne pominje Kosovo.
Osmani: To što se ne pominje ne znači da nemaju pristup koji su upravo usvojili u aktima Kongresa. I, želim da pomenem i ovo: na dve posete koje sam imala Stejt departmentu, u ovih nekoliko meseci, prvo pitanje koje mi je izuzetno jasno potvrđeno bilo je ovo: "Mi podržavamo suverenitet i teritorijalni integritet Republike Kosovo". To je prva tačka. I, to je sada potvrđeno zakonom koji je potpisao Tramp.
RSE: Nema razgovora o promeni granica?
Osmani: Apsolutno, više se uopšte ne razgovora o takvim strategijama i to je izuzetno veliki uspeh. Želim da im zahvalim na tom stavu, koji je postignut kao rezultat veoma bliske saradnje koju smo izgradili s Trampovom administracijom od prvog dana otkako se predsednik Tramp vratio u svoju kancelariju u Beloj kući. I, kao što sam pomenula, sada je to potpisano u zakon. Osim toga, to je povratak pristupu prve Trampove administracije, koji kaže da dijalog treba da se zasniva na međusobnom priznavanju. Dakle, ne kaže se eventualno, možda se desi, možda se ne desi, već se kaže da dijalog treba da se zasniva, da se fokusira na međusobno priznavanje. To je izuzetno veliki napredak.
RSE: Šta je s investicijama? Pomenuli ste razgovore o investicijama, da li imamo nešto konkretno u tom pogledu?
Osmani: Imali smo veoma dobre razgovore sa Stejt departmentom u tom pogledu. Postoji interesovanje u nekoliko oblasti. Posebno ću pomenuti energetski sektor. Sektor informacionih tehnologija, takođe. Za sve to, mi imamo ideje, oni imaju ideje. Te ideje se usklađuju, gradimo strategiju koju je zatražena s naše strane, koja obuhvata ove stubove o kojima smo razgovarali, s mnogo konkretnijim idejama, i koju ćemo uskoro predati Trampovoj administraciji. Kao što znate, mi smo prva zemlja koja je predložila nulte carine na američku robu, mi smo prva zemlja koja je u potpunosti uskladila našu listu terorističkih organizacija, zapravo, mi smo jedina zemlja u Evropi i u svetu koja je u potpunosti uskladila našu listu terorističkih organizacija s listom SAD. Mi smo jedina zemlja u Evropi koja je ponudila sporazum s našim saveznikom, Amerikom, u vezi s imigrantima. Dakle, postoji niz pitanja u kojima smo i mi delovali kako bismo podržali našeg strateškog saveznika. Dakle, ovo je zajednički rad, mi to činimo za Ameriku, i Amerika čini za nas.
RSE: Takođe je postojao konkretan investicioni predlog vašeg supruga za Hotel Grand (u Prištini). Šta mislite o investicijama koje je (Trampov zet), Džared Kušner (Jared Kushner) realizuje u balkanskim zemljama? Da li vidite da će biti interesovanja i za investicije na Kosovu?
Osmani: Sada, to nije povezano. Kao što znate, porodica Tramp ima odvojene aktivnosti od državnih pitanja o kojima razgovaramo. Na sastancima koje smo imali sa Stejt departmentom, razgovarali smo o tome koliko država može biti angažovana, ali istovremeno koliko nova administracija može da podstakne američka kompanije, koje su naravno nezavisne, ali zavise i od neke vrste podsticaja iz vlade. Naravno, razgovarali smo i o podsticajima koje nova administracija može dati privatnom sektoru kako bi imao interes za Republiku Kosovo posebno, ali i za region uopšte. Naravno, mi se ne zalažemo za investicije u Srbiju, ali se zalažemo za, recimo, zajedničke investicije Kosova i Albanije, investicije koje mogu biti usmerene na Kosovo, a zatim se proširiti van Kosova, jer je naš region povezan, kako u pogledu puteva, i u drugim aspektima koji će se uskoro razvijati u pogledu železnica, ali i u pogledu turizma, recimo, to su pitanja koja idu u paketu. Ali, kada govorim o našem regionu, govorim o zemljama koje su nas priznale i dobro sarađuju s nama.
RSE: Što se tiče bezbednosti, šta mislite da je najveća pretnja Kosovu od zlonamernih država?
Osmani: Naravno, tradicionalni interes Rusije da destabilizuje ceo regiona Zapadnog Balkana je interes koji namerava da ostvari preko Srbije, kao države koja je produžena ruka Rusije. Taj cilj će se nastaviti, ali sve dok blisko sarađujemo sa saveznicima, sa saveznicima koji su vrednosni saveznici, s kojima delimo iste vrednosti, verujem da ćemo nastaviti da štitimo Kosovo od takve pretnje. Dakle, mislim da građani Kosova imaju sve razloge da mirno spavaju, da se osećaju bezbedno i zaštićeno, pre svega zbog naših bezbednosnih institucija, koje smo znatno ojačali. Drugo, takođe i zbog važnog prisustva NATO saveza, koji će nastaviti da bude ovde. Treće, rekla bih, naša svakodnevna saradnja sa saveznicima u zaštiti bezbednosti čini nas svakim danom jačima. Nastavićemo tu saradnju, jer je to u interesu Kosova.
RSE: Za kraj: Od sada pa nadalje, ako budemo imali formirane institucije i vi budete deo njih, na jednoj ili drugoj poziciji, koja je za vas odluka, reforma ili institucionalni potez koji ne sme da se odlaže na Kosovu, koji treba sprovesti što je pre moguće?
Osmani: Prvo, rekla bih, čime bi Skupština trebalo da se bavi od dana konstituisanja, uz nadu da se istog dana izglasa i Vlada, ne kao ustavni preduslov, da razjasnim, jer ne verujem da je to ustavni preduslov, ali ipak bi olakšalo posao, mislim da bi trebalo glasati o budžetu Kosova, kako se ne bi stvarala dodatna kašnjenja i da se izglasaju međunarodni sporazumi. Govorimo o milijardi evra, koje sam kao predsednica prosledila Skupštini, od čega je 882 miliona Plan rasta (EU), a veliki deo su zatim sporazumi sa Svetskom bankom. Postoje i drugi koje nisam prosledila, jer im tok ističe negde, ako se ne varam, u martu, ali i oni bi trebalo odmah da se obrade. Zaista se nadam da će biti dogovora između političkih stranaka, i ne govorim samo o budućoj vladi, odnosno većini, već i o strankama koje će ostati u opoziciji, jer međunarodni sporazumi zahtevaju dvotrećinsku većinu.
Prema analizama koje smo uradili kao Predsedništvo, sve je to zaista u interesu Republike Kosovo, u korist svih građana, bez obzira za koga su glasali. Nadam se zrelosti, nadam se odgovornosti i nadam se da će ovo glasanje biti među prvim odlukama Skupštine. Čak bih predložila da se uopšte ne pravi pauza, da se Skupština izglasa, da se Vlada izglasa ujutru, a odmah popodne da se završe međunarodni sporazumi. A onda, možda sledećeg dana, da sednemo i razgovaramo o tome kako da obezbedimo dvotrećinsku većinu za drugi mandat, kao što sam pomenula, uz nadom da će poslanici Skupštine Kosova, svih stranaka, želeti da na prvo mesto stave kontinuitet dobrih dela i interes Kosova s jedne strane, i poštovanje volje građana, koja je, verujem, svima jasna.