Tekst: Arton Konushevci
Navršilo se deset godina od kako je Međunarodni sud pravde 22. jula 2010. godine doneo odluku da proglašenjem nezavisnosti Kosova 2008. nije prekršeno međunarodno pravo.
Potom je Generalna skupština Ujedinjenih nacija iste godine usvojila rezoluciju koju je podržalo 27 država članica Evropske unije, te i Srbija, kojom je otvoren put za početak dijaloga između Kosova i Srbije uz posredstvo EU a u cilju postizanja normalizacije odnosa između dve zemlje.
Godine 2011. dve strane su pokrenule tehničke razgovore, o pitanjima koja su trebala da olakšaju život građana, da bi krajem 2012. godine započeo i dijalog između Kosova i Srbije na političkom nivou, koji bi trebalo da bude zaključen konačnim sporazumom o normalizaciji odnosa.
Pozicija Kosova na međunarodnoj sceni danas je u mnogo čemu drugačija nego pre jedne decenije. Tome doprinosi optužnica koja je predata na razmatranje za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti protiv predsednika Hašima Tačija (Hashi Thaci) ali i nedostatak političkog konsenzusa, te političke podrške Vladi Kosova po pitanju dijalogom sa Srbijom.
Šta se moglo promeniti?
Politički analitičar Naim Rašiti (Rashiti) navodi da je kosovska politika po objavi optužnice trebalo da reaguje brzo po pitanju rekonsolidacije i reorganizacije u odnosu na političko predstavljanje Kosova.
"Ovaj proces je naneo štetu Kosovu, njegovom predstavljanju na međunarodnoj sceni i njegovoj reputaciji, i to može da traje godinama. Biće to vrlo težak teret za Kosovo, sve dok se traje proces u Hagu, možda i narednih deset godina", smatra Rašiti.
Međutim, optužnica protiv Tačija još uvek nije potvrđena a sudija ima rok od šest meseci, od aprila meseca, da je potvrdi ili odbaci.
Tači je ranije izjavio da će podneti ostavku sa mesta predsednika Kosova ukoliko optužnica protiv njega bude potvrđena.
Rašiti napominje da politički lideri na Kosovu i sama dešavanja ne ukazuju u kom smeru će Kosovo ići narednih dana.
"Trenutno, kao što možemo da primetimo poslednjih dana, ima mnogo podela i neizvesnosti. Nestabilna parlamentarna većina, kojoj će trebati velika podrška da bi se stvorio kontinuitet (funkcionalnih) institucija", rekao je Rašiti.
Posledice po imidž Kosova
Analitičar Albert Krasnići (Krasniqi) iz 'Demokratije plus' podseća da to što se u optužnici pominju dve ključne osobe iz OVK, Hašim Tači i lider Demokratske partije Kosova Kadri Veselji (Veseli), će uticati na imidž Kosova a, kako kaže, šteta je već učinjena.
"Objavljivanje ovih optužnica će negativno uticati na sam imidž Kosova čak iaoko se te optužnice odbace ili ako imamo suđenje i oni budu oslobođeni", smatra Krasnići.
Iz ureda predsednika odbili su da komentarišu takve navode.
Inače, i sam predsednik Hašim Tači je, nakon povratka iz Haga, rekao da je „Kosovu danas više nego ikad potreban civilizovani dijalog između političkih snaga, institucionalna stabilnost, dobro upravljanja i građansko, političko jedinstvo, posebno po pitanju dijaloga sa Srbijom”.
Tači nije učetsvovao u obnovi dijaloga Kosova i Srbije u Briselu 16. jula, iako je godinama unazad bio na čelu kosovske delegacije. U to vreme, Tači je bio na ispitivanju u uredu Specijalizovanog tužioca u Hagu.
Ima li premijer Hoti podršku?
S druge strane, premijer Kosova Avdulah Hoti koji je tog dana obnovio dijalog o normalizaciji odnosa sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, nema podršku cele političke scene za taj proces.
Naim Rašiti smatra da je Vlada imala poteškoća oko imenovanja državnog koordinatora za dijalog, u ovom slučaju Skendera Hisenija, ali i oko saradnje sa ostalim partijama, unutar i van koalicije, i koordinacije sa Skupštinom.
“Ova situacija zahteva novu, snažnu koordinaciju, veću zrelost, ali dešava se suprotno”, kazao je Rašiti.
Iz ureda Vlade međutim tvrde da premijer ima potrebnu podršku.
“Premijer ima potpunu podršku vladajuće koalicije i verujemo da će i opozicija pružiti svoju pomoć u tome i vrata su joj otvorena”, kaže savetnik za medije kosovskog premijera Džavit Bećiri.
Dijalog se nastavlja na ekspertskom nivou u četvrtak u Briselu. Kosovska opozicija i jedan deo vladajuće koalicije na to gledaju kao na nastavak tehničkog dijaloga započetog 2011., i smatraju da se u ovom trenutku trebaju voditi samo politički razgovori o recipročnom priznanju.
*Saradnja na tekstu: Sandra Cvetković
Facebook Forum