Dostupni linkovi

Aleksašenko za RSE: Ruska ekonomija jača nego što mnogi misle


Sergej Aleksašenko

Ruska ekonomija je kudikamo jača nego što mnogi misle, kaže za RSE Sergej Aleksašenko, bivši zamenik guvernera Centralne banke Rusije.

"Ona nije sofisticirana i uglavnom se zasniva na eksploataciji sirovina koje će biti korišćene još najmanje nekoliko decenija. Stoga, ruska ekonomija neće doživeti krah i oporaviće se u isto vreme kada i globalna. Naime, u tom trenutku će biti mnogo veća potrošnja nafte i drugih energenata nego sada, kojima Rusija obiluje. Zbog toga je veoma slaba veza – ako uopšte postoji – između ekonomske situacije u zemlji i političke stabilnosti Putinovog režima", navodi uz ostalo Aleksašenko.

Aleksašenko smatra da se precenjuje uticaj zapadnih sankcija na Rusiju, te da je pogrešno zapadnim kriterijumima ocenjivati stanje u Rusiji. Stoga, po njegovom mišljenju, građani nisu toliko nezadovoljni koliko se misli sa strane, što, u kombinaciji sa strahom, omogućava Putinu da neprikosnoveno vlada čvrstom rukom bez suštinske opozicije i rivala u svom okruženju.

"On će otići kada bude hteo ili kada umre,“ ističe Aleksašenko.

On govori za RSE i da je Rusija bitna za Zapad samo kao vojna sila, kako se Moskva preračunala u sporu sa Saudijskom Arabijom, na koji način potpomaže ekonomski uspon Kine, a za uzvrat ne dobija skoro ništa. Takođe, ukazuje da predstoji novi hladni rat 2.0 između Zapada i Kine.

Aleksašenko analizira i ekonomske posledice pandemije, ističući da postoji mit o bogatašima, uključujući i vlasnika Amazona Džefa Bezosa.

Aleksašenko za RSE: Pogrešno zapadnim standardima ocenjivati Rusiju
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:16:01 0:00
Direktan link


Situacija nalik Velikoj Depresiji i Drugom svetskom ratu

RSE: Ekonomska kriza izazvana pandemijom korona virusa već sada je teža nego recesija iz 2008. godine, a mnogi se pribojavaju da će posledice biti pogubne kao u vreme Velike Depresije 1930-ih. Postoji li opasnost od ekonomskog sloma?

Aleksašenko: Teško je predvideti budućnost ako nemate kristalnu kuglu. Naime, mnogo toga ne zavisi od odluka i ekonomskih politika vlada i centralnih banaka već pre svega od pandemije, tačnije od njenog intenziteta i trajanja. Čak i ako smo optimisti, sasvim je očigledno da nije moguć snažniji ekonomski oporavak dok se ne pronađe vakcina, a to znači najranije krajem ove godine.


Najveći ekonomski pad se beleži u drugom kvartalu ove godine (april-jun). Doduše, većina zemalja počinje polako da otvara svoje ekonomije, ali mnogo toga će zavisiti u kojoj meri će ljudi poštovati mere predostrožnosti, kao što su fizičko distanciranje, kako bi se sprečilo ponovno širenje virusa.

Dakle, radi se o uticaju faktora koji nemaju veze sa ekonomijom i mnogo toga je uslovljeno sa "ako“ i "kada“. U svakom slučaju, može se reći da je u mnogim zemljama prisutna kombinacija ekonomskog stanja iz doba Velike depresije i Drugog svetskog rata.

Naime, tokom Velike depresije mnoga preduzeća su zatvorena zbog bankrotstava, a tokom Drugog svetskog rata ekonomija je stala zbog političke situacije. Sada su mnoge kompanije zatvorene odlukama vlada zbog neekonomskih faktora.

Mnoštvo nepoznanica

Aleksašenko: Ne zna se kada će privreda opet u potpunosti biti otvorena, ali vidimo da je zbog borbe protiv pandemije svaka zemlja prinuđena da koncentriše svoje resurse za zadovoljavanje osnovnih potreba pre svega snabdevanje medicinskom opremom i hranom.

Najoptimističniji scenario je da će oporavak početi u trećem kvartalu (jul-septembar) i nastaviti u četvrtom (oktobar-decembar). U međuvremenu bi se pronašla vakcina tako da bi 2021. bila godina vidljivijeg ekonomskog poboljšanja.

Tako Evropska centralna banka predviđa da bi u najpovoljnijoj varijanti evropske ekonomije krajem 2021. dostigle nivo od pre pandemije. Međutim, nisam siguran koliko je to verovatno imajući u vidu mnoštvo nepoznanica.

Ekonomski oporavak za 5-6 kvartala

RSE: Na početku pandemije su bila veoma optimistična predviđanja da će nakon naglog pada uslediti brz oporavak – u obliku slova "V“. Sada se uviđa da će izlazak iz krize potrajati – pominje se slovo "U“. Ima i onih poput Nurijela Rubinija koji pesimistično procenjuje da će posle pada slediti duga stagnacija – slovo "L“ – a pominje i opciju beskonačnog pada, što ilustruje slovo "I“.

U međuvremenu, bez obzira što se ekonomije postepeno otvaraju evidentno je da će mnogi građani, naročito oni koji su ostali bez posla, mnogo opreznije trošiti novac, a što će se loše odraziti na proizvodni sektor, jer je pokretačka snaga moderne ekonomije potrošnja.

Aleksašenko: To je tačno, ali se ne slažem sa ocenom profesora Rubinija da je moguć scenario u obliku slova "I“, jer bi to značilo da je ekonomija nestala. To bi onda značilo da je nestao i život na planeti. Mislim da je optimističan scenario u obliku asimetričnog slova "V“. To znači brzi pad, a onda spor, ali snažan oporavak. Tačnije, pad u jednom kvartalu a onda izlazak iz krize u narednih 5-6 kvartala.

Međutim, u pravu ste. Ova kriza ima dve dimenzije – potražnju i ponudu. Naravno da opada potrošnja u situaciji kada je bez posla ostalo 30 miliona Amerikanaca ili oko 20 odsto radne snage. Istovremeno, smanjena je i ponuda jer su zatvorena mnoga preduzeća u proizvodnom sektoru.

U takvoj situaciji nema dobrog rešenja jer će neke grane – poput avioprevoza i turizma – biti dugo zatvorene. Istovremeno, raste prodaja hrane i potreba za telekomunikacionim uslugama.

Recesija nekoliko godina odlagana

RSE: Rekli ste da ova kriza nije izazvana ekonomskim razlozima. Međutim, već krajem prošle godine bili su uočljivi znaci ekonomskog usporavanja. Takođe, mnogi su upozoravali da nisu naučene lekcije iz prethodne krize 2008. Naime, novac kojim su vlade i centralne banke spasavale velike kompanije, one su kasnije ne retko plasirale na berzu umesto u proizvodnju.

Čak i u ovoj krizi kada je 30 miliona Amerikanaca ostalo bez posla za samo mesec i nešto dana, bogataši su uvećali svoj imetak za oko 300 milijardi dolara – osnivač Amazaon Džef Bezos čak za 25 milijardi. Da li je ova kriza samo razgolitila dublje, strukturalne ekonomske probleme i stoga neće dugo biti oporavka i nakon završetka pandemije, sve dok se oni ne otklone?

Aleksašenko: Pojedini ekonomisti su govorili da će recesija početi još 2016-7. godine. Lako je biti ekspert i tvrditi da će zbog ekonomskih problema početi recesija i onda se hvaliti kako ste je predvideli.

Tačno je da je oporavak posle krize 2008. trajao dugo. Međutim, treba imati u vidu da današnja ekonomija drugačija nego u drugoj polovini 20. veka. Najveći deo otpada na usluge i globalizovana je.

Takođe, mnogim vladama, uključujući američkog predsednika Donalda Trampa koga čekaju izbori, recesija ne ide u prilog. Stoga je Bela kuća nastojala da raznim mehanizmima uz podršku Federalnih rezervi prolongira probleme, kao što su inflacija, do 2021-2. godine. Dakle, recesija pre ili kasnije dođe, ali ova nije ciklična izazvana ekonomskim problemima.

Ključno preživljavanje, a ne nejednakost

Aleksašenko: Tačno je da postoje nejednakosti na različitim nivoima: unutar društava, između država, zatim u tehnološkom razvoju. Međutim, rešenja koja će vlade tražiti za ovu krizu neće dovesti do otklanjanja ovog problema. On je strukturalan i dugoročan.

Stoga je potreban politički konsenzus u svakom društvu da bi se iskorenio problem nejednakosti. Iz onoga što nastoje da urade vlade širom sveta, ne vidim da je to sada ključno pitanje u SAD, ni u Kini, Rusiji ili EU – već preživljavanje građana.

Mit o Bezosu i drugim bogatašima

RSE: To je tačno u ovom trenutku. Međutim, nejednakost se produbljuje. Prema podacima Instituta za političke studije u Vašingtonu, imovina najbogatijih je uvećana 11 puta od 1990, dok je prosečan rast prihoda većine stanovnika porasto za nešto više od pet odsto. Time se narušava jedan od ključnih demokratskih principa – jednakost šansi.

Aleksašenko: Ne slažem se takvom ocenom. Rast nejednakosti je počeo krajem 1970-ih sa globalizacijom ekonomije. Američke i evropske kompanije počele su da globalno posluju, što je omogućilo povećanje produktivnosti. Istovremeno, sve veći udeo informacionih tehnologija je podstakao rast nejednakosti.

Pomenuli ste Džefa Bezosa. Ko je on bio pre 30-tak godina? Nepoznati broker na berzi. Od tada je radio na stvaranju jedne od najvećih kompanija na svetu. Da li je to rezultat sreće ili njegovog znanja i truda?

Takođe, rast vrednosti njegovih i akcija Amazona i akcija na berzi, ne može se bukvalno tretirati i kao uvećanje njegovog bogatstva. Sve dok su akcije u opticaju one su samo papir.

Da, on ima kontrolni paket u kompaniji čija vrednost na tržištu raste i u vreme krize zbog povećane onlajn kupovine. Međutim, to ne znači da je Bezos materijalizovao taj dobitak povlačenjem novca.

Ne može svako da napravi Amazon

Aleksašenko: Ako pogledate listu najbogatijih ljudi u SAD, većina posluje u sektoru novih tehnologija koji se pojavio u poslednjih 30-35 godina. Te kompanije su ostvarile veliki rast i bogatstvo zahvaljujući preduzetništvu njihovih osnivača i vlasnika.

Niko nije od njih imao ogromni početni kapital koji je nasledio od nekoga. Stoga se može govoriti o jednakosti šansi. Jedino je Donald Tramp nasledio izvesno bogatstvo od oca.

Međutim, nije mogao da stvori tako velike poslovne imperije kao Bezos ili Bil Gejts, jer se bavi tradicionalnim poslovima s kojim ne može da se stvori ogromno bogatstvo kao u novim tehnologijama.

Dakle, jednakost šansi postoji ali je definitivno ograničen broj ljudi koji mogu da stvore velike kompanije i bogatstvo. Ne može svako od nas da napravi Amazon.

Veći porez na plate nego na kapitalnu dobit

RSE: Međutim, najbogatiji koriste razne pravne praznine za uvećanje svog imetka, kao što je ofšor poslovanje. Tako je sam Voren Bafet rekao da nije logično da on plaća porez po nižoj stopi nego njegov vozač, predlažući Kongresu SAD da promeni poresku politiku.

Jedna od pretendetkinja za predsedničkog kandidata Demokratske stranke Elizabet Voren se zalagala za uvođenje ekstraporeza na bogataše koji imaju više od milijardu dolara.

Tačno je da su bogataši veoma vispreni i vredni, ali ima još mnogo pametnih i radnih ljudi koji nisu imali priliku da zarade tako veliki novac.

Aleksašenko: Potpuno ste u pravu. Američki poreski sistem je jedan od najkomplikovanijih na svetu, što omogućava bogatima, naročito onima koji stvaraju profit na finansijskim tržištima, da izbegnu plaćanje poreza.

Lično smatram da treba reformisati američki poreski sistem. Ne razumem zašto je porez na kapitalnu dobit niži nego na obične plate. Ja nisam američki političar, ali je možda razlog za takvu situaciju što mnogi kongresmeni imaju akcije na berzama i ne žele iz ličnih razloga da povećaju poreze.

Kada je reč o Elizabet Voren, njen predlog je veoma radikalan, ali možda je i to jedan od razloga zašto nije dobila podršku unutar sopstvene partije za predsedničkog kandidata.

Još nismo dotakli dno krize

RSE: Vlade širom sveta su brzo reagovale obezbeđujući velike stimulativne pakete kako bi sprečile privredni kolaps zbog pandemije. Da li je to dovoljno? Takođe, da li se to kasnije može vratiti kao bumerang jer upumpavanje nekoliko hiljada milijardi dolara će stvoriti ogromne deficite i postoji rizik od inflacije.

Aleksašenko: Još nismo dotakli dno krize. Stoga definitivno nisu dovoljne dosadašnje stimulativne mere vlada i centralnih banaka. Naime, paketima pomoći u ova dva meseca rešavani su najurgentniji problemi kao što je podrška nezaposlenima i najteže pogođenim kompanijama, poput avioprevoznika. Međutim, pošto će, kao što sam rekao, oporavak trajati 5-6 kvartala, u tom periodu biće još sektora kojima će biti potrebna pomoć, kao što su komercijalne banke.

Kada je reč o riziku od inflacije, optimisti će reći da centralne banke imaju na raspolaganju dovoljno sofisticiranih instrumenata da to izbegnu, a pesimisti da je reč o prevelikoj količini štampanog novca te da je sužen prostor da se spreči skok cena. Istina je negde u sredini i zavisi i od toga u koju predrasudu verujete.

Život je izvan ekonomske teorije

RSE: Neki eksperti upozoravaju na opasnost od deflacije, zbog smanjenja potrošnje, što je još gore nego inflacija.

Aleksašenko: Čuvena je izreka da postoji laž, velika laž i statistika. Dakle, zavisi kako se meri rast cena. Na primer, restorani su sada uglavnom zatvoreni. To znači da je cena hrane koja se u njima prodaje – statistički – pala na nulu i radi se o velikoj deflaciji.

Istovremeno, poskupela je hrana koja se dostavlja preko onlajn narudžbina. Dakle, imate deflaciju u restoranima i inflaciju u onlajn kupovini za isti tip proizvoda. Tačno je da ekonomska teorija sugeriše da u ovakvim situacijama postoji rizik i od inflacije i deflacije, ali ona je daleko od našeg običnog života, podseća na film, i veoma je teško predvideti šta će se dalje dešavati.

Rusija još ne oseća ekonomske posledice pandemije

RSE: Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je početkom maja da je "Nacionalni projekt“ u cilju modernizacije ekonomije, i dalje prioritet bez obzira na krizu izazvanu pandemijom. Koliko je to realistično, imajući u vidu i da ruska privreda već nekoliko godina trpi posledice zapadnih sankcija zbog aneksije Krima?

Aleksašenko: Ruska vlada i budžet još ne osećaju dramatične posledice ove krize, jer je među poslednjima pogođena korona virusom. Stoga je ruska ekonomija postigla odlične rezultate u prvom kvartalu ove godine. Međutim, u maju će se osetiti negativni efekti pada cena nafte i ostalih problema na tržištu.

Što se tiče izjave gospodina Peskova, reč je o propagandi, zato što bi drugačije intonirano saopštenje da se pomenuti projekat odlaže nakon završetka pandemije značilo da vlada ne kontroliše ekonomsku situaciju. Međutim, ako pogledate veb stranicu ruske vlade, videćete da se sva saopštenja i mere koje se preduzimaju odnose na borbu protiv korona virusa.

Moskva se preračunala u sporu sa Rijadom

RSE: Cena nafte je dramatično pala zbog pandemije, ali i spora Rusije i Saudijske Arabije jer nisu mogle da se dogovore oko smanjenja proizvodnje. Moskva nije želela drastičnija ograničenja kako bi povećala svoje učešće na tržištu.

Spekuliše se da je time želela da potisne SAD, koje su pre dve godine postale najveći proizvođač na svetu. Računica Rusije je da bi povećanje priliva nafte na tržište oborilo njenu cenu što ne odgovara SAD zbog veoma skupe eksploatacije ovog energenta iz škriljaca.

U međuvremenu, preko noći Saudijska Arabija je otišla u drugu krajnost i ukinula sva ograničenja proizvodnje nakon čega je cena nafte drastično pala, otišavši u jednom trenutku u minus za terminske ugovore u aprilu koji se odnose na isporuke u maju. Da li su se svi preračunali – i ruski predsednik Vladimir Putin i saudijski prestolonaslednik Mohamad bin Salman?

Aleksašenko: Svi proizvođači nafte su izgubili u ovoj situaciji. Treba ipak naglasiti da je kriza u ovom sektoru izazvana i pandemijom. Prema nekim procenama, potrošnja nafte je smanjena i za 30 odsto.

Naravno, možda je Rusija napravila grešku kada početkom marta nije prihvatila manje smanjenje proizvodnje ovog energenta, jer je u aprilu pristala na drastičnije ograničenje. Stoga se može reći da je Saudijska Arabija odnela pobedu. Međutim, to je manje bitno u ovoj situaciji.

Američki proizvođači nafte fleksibilniji od ruskih

RSE: Naravno da je pandemija glavni uzrok poremećaja na naftnim tržištima. Međutim, u kojoj meri ima političke kalkulacije Kremlja da se smanji udeo američkih proizvođača?

Aleksašenko: Mislim da je namera Vladimira Putina i Igora Sečina (čelnik najvećeg ruskog proizvođača nafte Roznjeft) da izvrše pritisak na američke proizvođače iz škriljaca više emocionalna nego politička.

Rusija bi mogla da smanji američki udeo na tržištu da je u stanju da znatno poveća sopstvenu proizvodnju. Međutim, čak i da nije ove krize, ona može da proširi eksploataciju za samo 3-4 odsto godišnje. Istovremeno, SAD imaju kapacitete za povećanje proizvodnje 10 do 15 procenata godišnje. To znači da su u SAD mnogo veći podsticaji i brža reakcija preduzetnika.

Rusija teško može da se nadmeće na tržištu jer je reč o državnoj ekonomiji sa prevelikom regulativom. Tako eksperti ističu da je poreska politika u naftnoj industriji haotična i ne može se lako shvatiti.

Dakle, negde od 2012. godine Rusija teško može da se nadmeće sa američkom naftnom industrijom. Istovremeno, proizvođači u SAD su mnogo osetljiviji na cene zbog visokih troškova eksploatacije. Vidimo da se sa padom cena ovog energenta svake nedelje zatvaraju pojedina nalazišta i kompanije.

Precenjuje se uticaj zapadnih sankcija na Rusiju

RSE: Da li će pad cena nafte, pandemija u celini, u kombinaciji sa zapadnim sankcijama uvedenim Rusiji zbog aneksije Krima – dramatično uzdrmati njenu ekonomiju i ugroziti Putinovu poziciju?

Aleksašenko: Ne treba precenjivati uticaj zapadnih sankcija. Statistički, one mogu naštetiti Rusiji jedino dugoročno. Pritisak finansijskih sankcija se osećao 2014-5, ali je nestao već 2016. Međutim, Rusiju pogađa zabrana uvoza tehnologije. Dakle, u svakodnevnom životu obični građani ne osećaju pritisak sankcija.

Ruska ekonomija jača nego što mnogi misle

Aleksašenko: Drugo, ekonomija bilo koje zemlje ne može da krahira. Čak i u Venecueli i Severnoj Koreji ekonomija nekako funkcioniše. Ljudi nešto proizvode i prodaju, primaju plate i kupuju u prodavnicama.

Ruska ekonomija je kudikamo jača nego što mnogi misle. Ona nije sofisticirana i uglavnom se zasniva na eksploataciji sirovina koje će biti korišćene još najmanje nekoliko decenija.

Stoga, ruska ekonomija neće doživeti krah i oporaviće se u isto vreme kada i globalna. Naime, u tom trenutku će biti mnogo veća potrošnja nafte i drugih energenata nego sada, kojima Rusija obiluje. Zbog toga je veoma slaba veza – ako uopšte postoji – između ekonomske situacije u zemlji i političke stabilnosti Putinovog režima.

U Rusiji nije na pomolu revolt građana

Aleksašenko: On vlada Rusijom čvrstom rukom i stvorio je sistem u kome je politički život nelegalan, jer skoro da nema suštinske opozicije. Jedini opozicioni lider je Aleksej Navaljni, ali kome nije dozvoljeno učešće na izborima.

Bez vladavine prava i slobodnih izbora moguće je unedogled očuvati autoritarni režim. S druge strane, nema mnogo primera u istoriji da su takvi lideri zbačeni u pobuni građana. U današnjoj Rusiji ništa ne nagoveštava da je takav revolt na pomolu.

Kombinacija straha i odsustva nezadovoljstva

RSE: Da li to znači da građani nisu toliko nezadovoljni ili se i pribojavaju?

Aleksašenko: Da, nisu toliko nezadovoljni a i boje se.

RSE: Koje je osećanje jače? Strah ili odsustvo velikog nezadovoljstva?

Aleksašenko: Rekao bih odsustvo dubokog nezadovoljstva 75 odsto, a strah 25 procenata.

Pogrešno zapadnim standardima ocenjivati Rusiju

RSE: Međutim, dosta je pokazatelja o padu standarda stanovništva u odnosu na period pre sankcija 2014. Da li to znači da je građanima važnije osećanje nacionalnog ponosa u suočavanju sa zapadnim kaznenim merama i položaj Rusije kao globalne sile, zbog čega podržavaju Putina?

Aleksašenko: Čekajte, ne bi trebalo da analizirate situaciju u Rusiji koristeći zapadne i evropske kriterijume, niti u Kini ili Severnoj Koreji. To nisu demokratske zemlje.

U Rusiji su od 2014. do 2018. prihodi domaćinstava pali za 6-7 odsto. Međutim, na parlamentarnim izborima 2016. godine vladajuća partija Jedinstvena Rusija je osvojila 75 odsto poslaničkih mandata.

To se ne bi moglo dogoditi ni u jednoj zapadnoevropskoj zemlji. Prema tom, to nisu istinski izbori i demokratija. Zašto Komunistička partija Kine drži sve vreme vlast? Zato što nema slobodnih izbora.

Putin će otići kada sam odluči

RSE: Putin je pre nekoliko meseci smenio sa premijerske pozicije svog dugogodišnjeg najbližeg saradnika Dmitrija Medvedeva. Šta je suštinski razlog?

Aleksašenko: Mislim da je Putin bio nezadovoljan neefikasnošću te vlade. On sebe smatra izuzetnom ličnošću sa genijalnim idejama, ali vlada nije u stanju da ih realizuje. Stoga je prema toj zamisli bila potrebna nova, tehnokratska vlada koja funkcioniše kao mašina.

RSE: Da li je novi premijer Mišustin zaista sposobniji od Medvedeva, ili je on smenjen kao potencijalni rival Putinu.

Aleksašenko: Putin nema rivale u Rusiji. Medvedev je bio saveznik i pomoćnik, ali ne i rival.

Ako posmatrate politički sistem, Putin je neprikosnoveno na prvom mestu. Drugo je upražnjeno, Medvedev je bio na trećem, a ostatak elite na petom mestu. Ko god bi se usudio da se suprostavi Putinu – bio bi smenjen ili završio u zatvoru.

RSE: To znači da će Putin otići sa političke scene kada sam to odluči.

Aleksašenko: Da, otići će kada bude hteo ili umre.

Rusija bitna za Zapad samo kao vojna sila

RSE: Sada je fokus Zapada na Kini, koju optužuje između ostalog zbog prikrivanja činjenica oko izbijanja pandemije ali tu su i druga sporna pitanja. Stiče se utisak da Rusija, koja je u poslednjih nekoliko godina bila najviše na udaru kritika SAD i EU, pre svega zbog aneksije Krima, sada u drugom planu.

Aleksašenko: Rusija i Zapad su involvirani u hibridni rat u kome nema pravih bitaka, cilja i pobednika. Radi se o pokušaju uticaja na javno mnjenje, ali nema pobedničke strategije. Zbog toga u ovom trenutku takva vrsta sukoba nije previše interesantna.

Rusija je za Vašington bitna samo kao vojna sila jer jedino ona raspolaže kapacitetima da uništi SAD. Zato smatram da će Trampova administracija ponovo pokrenuti pregovore sa Moskvom o sporazumu o strateškom naoružanju. Dakle, to je jedino pitanje koje Zapad brine u odnosima sa Rusijom, a to je da drži pod kontrolom svoje nuklearne kapacitete.

Hladni rat 2.0 između Zapada i Kine

Aleksašenko: Potpuno je drugačija situacija sa Kinom, kao druge ekonomske sila na svetu. Ona želi da ukrade zapadne tehnologije, dovede u pitanje slobodu plovidbe u svom okruženju, pritiska susedne zemlje i, na kraju, podrije zapadnocentrični svetski poredak.

Odnosi sa Kinom su za Zapad definitivno najvažniji. Stoga možemo govoriti o novom hladnom ratu (2.0) između njih.

Različiti interesi Rusije i Kine

RSE: Rusija je nakon uvođenja zapadnih sankcija počela sve više da se okreće prema Aziji, pre svega Kini. Otvoren je gasovod "Snaga Sibira“, a na političkom planu između Pekinga i Moskve postoji velika saglasnost o mnogim međunarodnim pitanjima. Međutim, čuju se i upozorenja da je dugoročno Rusiji, zapravo, veći oponent Kina nego Zapad.

Aleksašenko: U ruskom jeziku postoji izreka o sklapanju prijateljstva protiv nekoga (друžит против). Tako bi se mogao opisati odnos Moskve i Pekinga.

Putin želi prijateljstvo sa Kinom, ali ne u cilju izgradnje snažnog partnerstva sa njom u ekonomiji i društvenom životu, već usmereno protiv SAD. Kao što sam već rekao, Vašington doživljava Rusiju kao vojnog suparnika. Stoga Putin želi da Peking bude partner Moskve u vojnom sektoru, jer je Rusija tu moćnija od Kine i znači da bi dominirala u takvom savezu.

Međutim, pozicija Pekinga je potpuno drugačija jer makar u ovom trenutku ne teži bilo kakvoj konfrotaciji sa SAD-om, već ekonomskoj dominaciji u odnosima sa Moskvom i sigurnosti u snabdevanju sirovinama.

Zato je Rusija potrebna Kini kao izvoz prirodnih resursa i za korišćenje nekih od njenih tehnologija za nastavak njenog ekonomskog prosperiteta.

U ovom nadmetanju Kina pobeđuje jer je Putin spreman da joj prodaje sirovine i pojedine tehnologije podupirući tako njenu ekonomsku moć, ali za uzvrat ne dobija ništa na vojnom planu.

Više Kineza u Njujorku nego na Dalekom istoku

RSE: Koliko su tačne infromacije da se Kina penetrira u ruski Daleki istok?

Aleksašenko: To su iluzije. Na Dalekom istoku ima mnogo manje Kineza nego u Njujorku, ili San Francisku, Los Anđelesu, Londonu i Parizu.

Nerentabilna eksploatacija Arktika

RSE: Deo američke flote je pre nekoliko dana uplovio u Barencovo more na severu u cilju, kako se navodi, promocije slobode plovidbe.

Rusija se poslednjih godina dosta fokusirala na arktički pojas tvrdeći da je najvećim delom pripada te nastoji da eksploatiše njegove resurse koji su sve dostupniji zbog klimatskih promena. Kakav je ekonomski potencijal tog pojasa i može li postati novo žarište geopolitičkih sukoba?

Aleksašenko: Geolozi smatraju da na Arktiku postoje znatni prirodni resursi, ali njihova eksploatacija nije profitabilna čak i ako se uzme u obzir cena pre pandemije. Stručnjaci navode da u svetu, na primer, ima više nego dovoljno rezervi nafte, ali u pojedinim regionima njena eksploatacija je neisplativa.

Dakle, da ponovim kada je reč o Arktiku, on ima veliki potencijal. Međutim, zbog visokih troškova, njegova eksploatacija nije realna u ovoj generaciji.

Izmeštanje globalnog lanca snabdevanja

RSE: Pomenuli ste da predstoji hladni rat 2.0. Da li će doći i do promena u globalizaciji, jer je ova kriza pokazala preveliku zavisnost od lanca snabdevanja iz Kine, uključujući i bazične lekove poput paracetamola? Da li će jačati ekonomski protekcionizam?

Aleksašenko: Mislim da će svet biti drugačiji. Pandemija je pokazala da globalni lanac snabdevanja nije pouzdan. Ako se, na primer, paracetamol proizvodi samo u jednoj zemlji a ona bude pogođena nekom vanrednom situacijom, onda će svet biti uskraćen za taj lek.

Stoga će globalne kompanije diversifikovati svoje lance proizvodnje. Pošto se Kina smatra svetskom fabrikom, moguće je da će pomenute firme izmestiti deo pogona na Tajland, Filipine, Vijetnam, Brazil, Meksiko i druge zemlje kao neka vrsta osiguranja.

Drugo, već je bio vidljiv trend i pre ove krize otežanog plasmana kineske robe na zapadna tržišta zbog trgovinskih ratova. Bela kuća je prošle sedmice najavila uvođene novih carina na uvoz iz najmnogoljudnije zemlje sveta zbog toga što je, kako se tvrdi, prikrivala informacije o korona virusu.

Dakle, ekonomski pritisak na Kinu će se nastaviti. To će dovesti do mnogih promena, ali ne verujem će one značiti kraj globalizacije.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

XS
SM
MD
LG