Dostupni linkovi

EK: Pandemija ugrožava budućnost evrozone


Očekuje se najveća recesija od Velike depresije

Pandemija korona virusa ugrožava budućnost evrozone stvaranjem velikih ekonomskih razlika između njenih 19 članica tokom, kako se očekuje, najveće recesije od Velike depresije, upozorava Evropska komisija.

Nemačka, Austrija, Hrvatska, Slovačka i Poljska su jedine članice Evropske Unije čije će se ekonomije, prema proceni Evropske komisije, vratiti krajem 2021. na isti nivo produktivnosti kao i 2019. godine, prenosi “Gardijan”.

Prema proceni Evropske komisije, Poljska će najbolje proći sa recesijom od 4,5 procenta.

Pad od 7,5 odsto, 2008. godine 4,5 procenta

Evropski komesar za privredu Paolo Đentiloni (Gentiloni) je ukazao na hitnu potrebu ublažavanja neizbežnog produbljivanja postojećih socijalnih i ekonomskih problema i razlika, jer se zemlje neće oporavljati istom brzinom nakon ekonomskog pada bez presedana.

Procenjuje se da će bruto društveno proizvod evrozone biti smanjen za 7,75 odsto do kraja ove godine, a onda delimično oporaviti za 6,25 procenata u 2021, što znači da će i tada biti u minusu od 1,5 odsto.

Istovremeno, ekonomije 27 članica EU će pasti za 7,5 procenata u 2020-oj i porasti za 6,1 odsto u 2021, “što nije dovoljno da se pokriju ovogodišnji gubici,” izjavio je Đentiloni, nekadašnji italijanski premijer.

Ovo je znatno veći pad nego tokom prethodne krize 2008. godine kada je zabeleženo smanjenje društvenog proizvoda za 4,5 procenta. Inače, uoči pandemije predviđao se ekonomski rast u EU od 1,2 odsto u ovoj godini.

Najveći pad u Grčkoj

Najviše će pasti društveni proizvod Grčke – 9,7 odsto – pre svega zbog zatvaranja njene turističke industrije, iako je bila mnogo manje pogođena korona virusom nego većina članica EU.

Zbog sličnog problema sa turizmom, ekonomije Italije i Španije će se smanjiti za 9,5, odnosno 9,4, a Francuske 8,2 procenta.

U Nemačkoj neće biti tako dramatična situacija i očekuje se da će se brže oporaviti iako će njen pad od 6,5 procenta u ovoj godini, biti najveći od Drugog svetskog rata.

U međuvremenu, nezaposlenost će porasti sa 7,5 procenta u 2019. na 9,5 u ovoj godini.

Đentiloni je izjavio da je ekonomska aktivnost u celoj EU “pala za oko jednu trećinu praktično preko noći” zbog ograničenja kretanja i drugih restriktivnih mera u cilju sprečavanja širenja korona virusa.


Više od 1,1 miliona ljudi širom Evrope je zaraženo a 137 hiljada umrlo od COVID -19, saopštio je Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC).

Evropska komisija upozorava da će se mnoge članice evrozone suočavati sa ozbiljnim problemima sledeće godine u pokušaju da se vrate na ekonomski nivo pre krize.

Nastavak pada uprkos otvaranju ekonomije

Đentiloni ističe da će tempo oporavka zavisiti od brzine ukidanja restriktivnih mera, zatim važnosti uslužnih sektora kao što je turizam, te finansijskih resursa svake zemlje ponaosob.

Članice evropskog bloka su več počele da otvaraju svoje ekonomije. U Italiji je obnovljena proizvodnja u mnogim fabrikama, Nemačka je između ostalog ove sedmice dozvolila otvaranje frizerskih salona. Francuska će sledeće nedelje početi da postepeno popušta mere.


Međutim, ostale su mnoge restrikcije, uključujući na veća javna okupljanja i niko ne zna sa sigurnošću da li će se sa postepenim otvaranjem virus ponovo vratiti sa istim intenzitetom kao na početku pandemije.

Čak i ako virus nestane, ekonomske posledice će osećati mesecima, ako ne i godinama, ocenjuje Njujork tajms. Tako je, na primer, Kina, gde je pandemija korona virusa uglavnom okončana, otvorila svoja preduzeća. Međutim, procena je da će se i njena ekonomija sporije oporavljati s obzirom da je mnnogo manje kupaca u svetu za njenu robu nego pre krize.

Sumorni podaci o ekonomskom stanju svakako će pojačati pritisak na evropske lidere da preduzmu odlučnije mere u suzbijanju recesije, koja bi mogla da ugrozi zajedničku valutu i izazove političke nemire i jačanje populista u slabijim zemljama, dodaje njujorški dnevnik.

Globalna finansijska kriza iz 2008. dodatno je osnažila populističke pokrete u Italiji, Francuskoj i drugim zemljama, uključujući i Nemačku.

“Veoma je realna opasnost od dublje i produžene recesije,” ističe Marten Vervej (Maarten Verwey), šef ekonomskog odeljenja pri Evropskoj komisiji.

Produbljivanje podela u EU

Ova kriza oživljava i stare političke i druge podele između bogatijeg severa evropskog bloka i siromašnijeg juga.

“Takve razlike su pretnja jedinstvenom tržištu i evrozoni – ali se mogu ublažiti odlučnom i zajedničkom evropskom akcijom,” smatra Đentiloni.

Evropski lideri su već odobrili paket pomoći od 500 milijardi evra u cilju podrške najteže pogođenim članicama i sektorima privrede, ali su učestale kritike da nije učinjeno dovoljno.

Planira se i paket od 1,5 hiljada milijardi evra za podršku oporavku privrede koji će se sastojati od zajmova i bespovratne pomoći, ali su ostale razlike među članicama na koji način rasporediti taj teret.

Španija, Italija i još sedam zemalja (Belgija, Francuska, Luksemburg, Portugalija, Grčka, Slovenija i Republika Irska) zatražile su na početku pandemije izdavanje evroobveznica kako bi se zajednički podneo teret krize.

Međutim, Nemačka, Holandija, Austrija i još nekoliko bogatijih zemalja protive se tom principu uzajamnosti (mutualizaion of debt) i zalažu se za obezbeđivanje povoljnih zajmova.

No, francuski predsednik Emanuel Makron je upozorio u aprilu da bi to dodatno opteretilo ionako prezadužene članice EU na jugu starog kontinenta, naglašavajući važnost bespovratne pomoći.

Stoga je Evropskoj komisiji dodeljen ni malo lak zadatak da predloži kompromisni pakt u kome bi se našla oba pomenuta instrumenta.

Vlade se mobilišu da ublaže ekonomski šok uzrokovan pandemijom
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:46 0:00

Upozorenje nemačkog suda Evropskoj centralnoj banci

U međuvremenu, Evropska centralna banka (ECB) takođe nastoji da intervencijama na tržištu, kao što su obezbeđivanje kredita i otkup obveznica vlada članica, spreči da njihovo zaduživanje izmakne kontroli.

Međutim, ECB ima manjin manevarski prostor nego američke Federalne rezerve, koji će biti dodatno sužen nakon odluke Ustavnog suda Nemačke u utorak.

Naime, Sud je upozorio Evropsku centralnu banku da mora da pokaže da negativni efekti otkupa obveznica ne prevazilaze ekonomske koristi te mere.

U suprotnom, ova pravna institucija je zapretila da će zabraniti Centralnoj banci Nemačke da učestvuje u programu pomoći, što bi ozbiljno uzdrmalo evropsko jedinstvo, ocenjuje “Njujork tajms”.

Uticaj krize u EU na SAD i Kinu

Drastičan ekonomski pad u EU pogodiće i SAD, kojima je evorpski blok najveći trgovinski partner sa razmenom od 1,3 hiljade milijardi dolara godišnje.

To će dodatno otežati stanje u američkoj privredi koja je zabeležila pad od 4,8 odsto u prvom kvartalu, a procenjuje se da u drugom može dostići i 30 procenata sa već 30 miliona nezaposlenih građana od marta.

Evropske kompanije poput Dajmlera, BMV i Simensa zapošljavaju više od četiri miliona radnika u SAD, prema podacima nadležnih službi u Vašingtonu.

Istovremeno, evropsko tržište je posle američkog drugo po veličini za kineski izvoz. EU je najveći investitor u podsaharskoj Africi i drugim delovima sveta u razvoju, prenosi Njujork tajms.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG