Dostupni linkovi

Korona virus i kineski tehnološki 'lov' u Evropi


Kineske tehnološke investicije u svetu

Autor: Reid Standish

Kineske firme, uz pomoć Pekinga, pokušavaju da obezbede važne dogovore u vezi sa najnovijom tehnologijom širom Evrope. Ekonomska neizvesnost u Evropi, nastala usled pandemije korona virusa, širom im je otvorila vrata.

Evropa je već duže vreme veoma primamljivo mesto za kineske firme i njihove planove u vezi sa kupovinom visoke tehnologije. Širenje COVID-19 i slabe ekonomske prilike u Evropi, samo su pojačale zainteresovanost Kineza.

Ipak, evropske vlade svesne su namera Kine i njihove "visokotehnološke invazije", zbog čega su nagovestile spremnost da odbrane svoje najznačajnije sektore.

Zabrinutost Evrope porasla je jer je Peking počeo da kupuje izvore strateške tehnologije - od veštačke inteligencije do telekomunikacionih mreža za prenos podataka.

To je deo kineskog plana da postane dominatni lider na tržištu visoke tehnologije, za koju se veruje da će upravljati tokovima svetske ekonomije u narednim decenijama.

Ovo je sjajna prilika za kineske kompanije da kupe ili investiraju u strane firme, čime Komunistička partija Kine svoje planove počinje da sprovodi u inostranstvu -
Ešli Feng

"Ovo je sjajna prilika za kineske kompanije da kupe ili investiraju u strane firme, čime Komunistička partija Kine svoje planove počinje da sprovodi u inostranstvu", kaže Ešli (Ashley) Feng iz Centar za novo američko društvo.

Istraživač iz vašingtonskog tink-tenka navodi i da takav pristup Kine, istovremeno, budi sumnju i podiže svesnost Evrope o rizicima kineskih investicija.

Jedna takva priča isplivala je na površinu početkom aprila u Velikoj Britaniji, kada se jedna kineska kompanija suočila sa neočekivanom reakcijom britanskih zakonodavaca.

Naime, Kanjon Bridž (Canyon Bridge), ogranak firme "Čajna reform" (China Reform), koja je kineska državna investiciona kompanija, planirala je da, za vreme pandemije korona virusa, preseli sedište britanske tehnološkle firme "Imadžinejšn" (Imagination) u Kinu.

Ta kompanija je jedna od najvećih britanskih firmi u oblasti visoke tehnologije i proizvodi jednu trećinu svih grafičkih procesora koji se koriste u pametnim telefonima.

Međutim, nakon upozorenja britanskih političara o planovima kineske kompanije, Kanjon Bridž je morao da odustane od svog plana.

Ta kineska kompanija je većinski akcioni paket u "Imadžinejšnu" kupila 2017. godine, prihvativši zahtev britanske vlade da sedište kompanije ostane u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Međutim, uprkos boljoj poziciji koju će, nakon pandemije korona virusa, kineske firme imati u odnosu na evropske, rastuće nepoverenje i zabrinutost Evropljana stvoriće nove barikade za kineske investicije.

Evropska unija je predstavila planove da dodatno pooštri pravila koja će ograničiti strane investicije u oblasti visoke tehnologije, dok je britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab (Dominic Raab) rekao da poslovanje sa Kinom neće biti kao ranije. Takav oštar stav zauzela je i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg upozorio je na opasnost da Kina iskoristi ekonomsku krizu izazvanu korona virusom i preuzme strateške zapadne sektore.

Čak je i Indija nedavno objavila da će uskoro usvojiti zakon koji bi trebalo da spreči "neprijateljska preuzimanja" od strane kineskih firmi.

U okviru plana "Proizvedeno u Kini 2025", Peking je namenio milijarde dolara za subvencije i istraživanja koja bi kineskim firmama trebalo da pomognu da prestignu konkurentske firme u svetu, pogotovo u Sjedinjenim Američkim Država, i time obezbede potpunu dominaciju u oblasti tehnologije.

U okviru plana "Proizvedeno u Kini 2025", Peking je namenio milijarde dolara za subvencije i istraživanja koja bi kineskim firmama trebalo da pomognu da prestignu konkurentske firme u svetu
U okviru plana "Proizvedeno u Kini 2025", Peking je namenio milijarde dolara za subvencije i istraživanja koja bi kineskim firmama trebalo da pomognu da prestignu konkurentske firme u svetu

U igri nije samo prilika da se postave standardi buduće svetske tehnologije, već i dominacija tržištem, profitom, ali i politički uticaj koji uz to dolazi.

"Nije u pitanju samo tržišno ili obično ekonomsko takmičenje, već strateška namera", kaže viši istraživač u Nacionalnom birou za azijska istraživanja i bivši savetnik francuskog ministra odbrane za strateška kineska pitanja Nadež Roland (Nadege Rolland).

Dodaje i da je to prilika da Kina učvrsti svoju dominaciju nad ostatkom sveta.

Novo strateško "igralište"

Zabrinutost zbog bezbednosnih posledica usled kineskih investicija u Evropi nije nova. Međutim, globalna pandemija korona virusa, dodatno je podstakla sumnje Evropljana.

U aprilskom intervjuu za Fajnenšl Tajms (Financial Times) evropska komesarka za digitalnu agendu rekla je da bi države članice EU trebalo da razmisle o preuzimanju kompanija kako bi se zaštitile od kineskog kapitala.

"Veoma je važno da budemo svesni da postoji realan rizik da će sve ranjive kompanije biti predmet kineskog preuzimanja. Trenutna situacija je naglasila potrebu da se intenzivno bavimo tim pitanjem", rekla je komesarka Margrete Veštager (Margrethe Vestager).

Evropska komisija je, takođe, u martu upozorila da će, nakon pandemije korona virusa, strana preuzimanja firmi biti dodatno nadgledana. Evropski blok želi da spreči gubitak kompanija koje su značajne za bezbednost i zaštitu zdravlja regiona.

Veštager: "Veoma je važno da budemo svesni da postoji realan rizik da će sve ranjive kompanije biti predmet kineskog preuzimanja"
Veštager: "Veoma je važno da budemo svesni da postoji realan rizik da će sve ranjive kompanije biti predmet kineskog preuzimanja"

Nakon upozorenja EU, usledile su odluke Italije, Nemačke i Španije o pojačanoj proveri stranih investicija, a sve u cilju sprečavanja neželjenih preuzimanja.

Ove oštrije mere predstavljaju opipljiv napredak u okviru evropskog bloka, koji se bori da pronađe balans između težnji pojedinih članica za bližom saradnjom sa Pekingom i političke zabrinutosti Brisela.

Prethodnih godina mnoštvo visokotehnoloških kineskih kompanija došlo je u Evropsku uniju.

Kineski tehnološki gigant "Tencent" kupio je, 2016. godine, većinski udeo u vlasništvu finskog mobilnog operatera "Supersel". Iste godine, kineski proizvođač elektronskih dodataka kupio je nemačku firmu "Kuka", koja se bavi robotikom.

Takođe, "Čajna reform" postala je većinski vlasnik "Imadžinejšna" u 2017. godini, što je označilo početak sve veće prisutnosti kineskih investicija u Evropi. Samo u 2018. godini kineske kompanije uložile su 17,8 milijardi evra u EU. Sledeće godine, 2019, taj iznos je bio 12 milijardi evra, uz izraziti fokus na spajanje i preuzimanje firmi.

Rastuće tenzije između Kine i EU dolaze i usled zategnutih odnosa sa Pekingom, pre svega zbog pokušaja kineskih državnih medija da pohvale način na koji se Kina borila sa korona virusom i kritikuju reakciju zapada na pandemiju.

Agresivna diplomatija Pekinga i kritički komentari kineskih diplomata u Evropi doveli su preispitivanja odnosa.

"Malo je verovatan preokret od 180 stepeni, ali evropsko nepoverenje prema Kini raste i mnoge političare tera da preispituju neke od ranijih pretpostavki", navodi direktor Evropskog programa u Karnegi fondu za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace) Erik Bratberg (Brattberg).

Neizvesni postkorona svet

Uprkos tome što je pandemija korona virusa povećala zabrinutost zbog kineskih investicija u oblasti tehnologije, Evropa ima nekoliko jednostavnih rešenja na raspolaganju.

To se, pre svega, odnosi na budućnost 5G mreže u Evropi, nove generacije internet mreže.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokrenula je kampanju kako bi, na što više tržišta, blokirala kineski Huavej (Huawei), koji je najveći svetski proizvođač infrastrukture za 5G mrežu i koji dobija velike subvencije kineske države.

Vašington smatra da Huavej predstavlja bezbednosnu pretnju zbog toga što bi infrastruktura koju gradi mogla da služi za špijunažu. Kineska firma je negirala takve tvrdnje.

Imajući u vidu činjenicu da su evropske firme, Erikson i Nokija, dva najveća konkurentna, kineska kompanija je tokom prethodnih godina napravila veliki prodor na tržište Evrope.

Britanija i Francuska su već ponudile da Huavej ima ograničenu ulogu u izgradnji 5G mreže, a verovatno je da će se i Nemačka pridružiti tome, imajući u vidu da se rok za donošenje zvanične odluke Berlina približava.

Sve veći izazovi 'kineskog zmaja'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:53 0:00

I dok vlade dele američku zabrinutost zbog Huaveija, kineski dobavljač je već integralni deo postojećih mreža i ima veliku prednost kada su u pitanju troškovi i istraživanja.

"Kina više nije na dnu, što se tiče vrednosti, u mnogim sektorima. Ona će biti partner i takmac za evropske i zapadne ekonomije", kaže Džon Li (John Lee), viši istraživač u berlinskom tink-tenku MERICS.

S obzirom na to da tehnologija predstavlja važno rastuće takmičarsko polje između Kine i SAD, treba očekivati da će, narednih godina, tenzije između zaštite nacionalne bezbednosti i ekonomskih potreba biti u centru pažnje.

Stvari dodatno komplikuje i činjenica da su kineske i svetske tehnologije isprepletane i da su, u isto vreme, rivalsko, ali i neophodno tržište.

"Ne postoji jednostavni izbor za zapadne zemlje", kaže Li i dodaje da će EU i SAD morati da prave velike kompromise između ekonomskih interesa i želje da prema Kini zauzmu čvršći stav.

Kina do sada značajne tehnološke investicije ima u SAD, Kanadi, Španiji, Francuskoj, Finskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Mađarskoj i Srbiji.

XS
SM
MD
LG