Dostupni linkovi

Tržište nafte u paralelnom svetu korona virusa


Skladišta nafte u Kušingu u Oklahomi, blizu popunjenih kapaciteta, 2016.

"Zona sumraka", "paralelni univerzum", "bizarno", pišu svetski mediji povodom nezabeleženog događaja u istoriji da cena američke nafte bude negativna, ali ukazuju da taj incident, mada posledica tehničkih osobenosti trgovanja naftom, pokazuje dubinu razaranja koji korona virus nanosi svetskoj privredi.

Prepuna skladišta

U ponedeljak je došlo do bizarnog preokreta na tržištu, pošto su neki trgovci plaćali kupcima da im uzmu naftu, ističe Njujork tajms (The New York Times), navodeći da se prvi put u istoriji dogodilo da nafta ima negativnu cenu.

Takav neverovatan pad u minus od preko 30 dolara po barelu je posledica ćudi naftnog tržišta, ali i, ukazuje američki list, podvlači haos u industriji nafte dok pandemija COVID-19 razara svetsku privredu. Početkom godine nafta je bila iznad 60 dolara po barelu, ali je u petak bila na 20 dolara.

Potražnja za naftom je krahirala uprkos nedavnom dogovoru Saudijske Arabije, Rusije i drugih država da smanje proizvodnju, navodi Njujork tajms, ukazujući da u svetu ponestaje mesta da se smesti sva nafta koju nastavlja da se crpi na nivou od oko 100 miliona barela dnevno.

Rafinerije ne žele da prerađuju naftu u benzin, dizel i druge proizvode, pošto malo ljudi koristi vozila, dok je međunarodna trgovina naglo pala, pa se, piše list, nafta drži na baržama i svakakvim drugim mestima koje kompanije mogu naći. Usled toga, jedan od boljih delova naftnog biznisa ovih dana je posedovanje tankera za skladištene nafte.

Energetski stručnjaci kažu da je u svetu popunjeno 60 odsto od ukupnog kapaciteta skladišta nafte od 6,8 milijardi barela, ali u ključnom skladištu za isporuke američke nafte u Kušingu u Oklahomi od oko 80 miliona barela prostora samo je 21 milion slobodan, s predviđanjima da će u maju biti ispunjeni do vrha. Njujork tajms ukazuje da zatvaranje naftnih polja i njihovo ponovo pokretanje može zahtevati skupo angažovanje dodatnih radnika i opreme, a neka polja i ne uspevaju uvek da vrate proizvodnju na prethodni nivo.

Kako je došlo do negativne cene

Stručnjaci ocenjuju da je nezabeležen odlazak cena na negativne nivoe najbolje razumeti kao osobenosti trgovanja s takozvanim fjučursima, odnosno terminskim ugovorima koji nalažu isporuku robe na određeni datum, ukazuje BBC.

Cene nafte o kojima se izveštava svakog dana s tržišta su zapravo cene nafte u određenoj budućnosti vezane za fjučrse, a negativna cena zabeležena u ponedeljak je vezana za majske ugovore kojima ističe rok i važila je samo za američku referentnu naftu WTI.

Trgovci s takvim ugovorima nisu mogli da pronađu kupce, zato što niko nije mogao da preuzme naftu pošto nema gde da je smesti, objašnjava britanski servis.

Ipak, kako navodi BBC, stručnjaci upozoravaju da negativna cena nafte možda jeste jednokratni problem ali da potvrđuje da predstoje problemi kako kriza COVID-19 uništava svetsku potražnju za energentima, mada se ne očekuje da negativne cene biti nešto normalno.

S druge strane, cene goriva na pumpama nisu direktno povezene s cenom sirove nafte, tako da, dodaje BBC, kupci goriva za svoje automobile neće osetiti velike fluktuacije na tržištima. Pored toga, veliki deo cena goriva odlazi na različite namete i troškove mimo osnovne cene sirove nafte.

Jedinstveni događaj ili ekstremni incident

Fjučrsi nafte Vest Teksas intermediejt (West Texas Intermediate - WTI) su decenijama osnovna mera američke naftne industrije koja je prošla kroz uspone i padove, ratove i finansijske krize, ali nijedan događaj se ne može porediti s onim što se desilo u ponedeljak kada je američka nafta sa 17,85 dolara po barelu otišla na minus 37,63 dolara po barelu, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

Padom cena tržište je ušlo u paralelni univerzum, ocenjuje Blumberg, objašnjavajući da se, s jedne strane, odlazak cena u minus može smatrati samo ekstremnim incidentom u vreme kada su se trgovci pripremali za isticanje ugovara za majske isporuke.

Tržište je, kako navodi Blumberg, u ostalim segmentima bilo normalno - fjučrsi za naftu Brent, koja je referenta nafta za Evropu u Londonu, imali su nagli pad, ali su i dalje bili na iznad 25 dolara po barelu u ponedeljak, dok je WTI za junsku isporuku prodavana za 20 dolara po barelu.

Ali negativne cene su takođe ukazale na fundamentalnu istinu o tržištu nafte u doba korona virusa: najvažnija svetska roba brzo gubi vrednost kako hronična presnabdevenost opterećuje rezervoare, naftovode i supertankere s ogromnim kapacitetima, ocenjuje Blumberg i ističe da je nezabeleženi pad u ponedeljak upozorenje da slede dodatne muke.

Cene nafte će pokrenuti deflacioni talas širom globalne privrede, komplikujući posao centralnim bankama koje pokušavaju da održe svoje privrede dok pandemija nastavlja da paralizuje poslovanje i putovanja širom sveta, navodi Blumberg uz ocenu da bi kolaps cene mogao da ponovo iscrta globalnu mapu dok petrodržave poput Rusije i Saudijske Arabije, koje su doživele preporod u poslednjih 20 godina zahvaljujući naftnim prihodima, doživljavaju smanjenje uticaja.

Problem za sve

Negativne cene nafte su problem za Saudijsku Arabiju i Rusiju, koje su nešto pre nedelju dana dogovorile najveće koordinisano smanjenje proizvodnje nafte u istoriji, kao i za američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) koji je tražio takav dogovor, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times) ukazujući da je njihova nemoć u suočavanju s kolapsom potrošnje bila jasno vidljiva kapitulacijom u ponedeljak.

Uprkos glasinama delegata u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK) o dubljim i bržim rezovima, kao i novim razgovorima na čelu sa Saudijskom Arabijom i Rusijom u OPEK plusu, to verovao neće pomoći, pošto, kako piše britanski list, ni da se prepolove isporuke iz OPEK-a, neće pomoći kapacitetima skladišta u Kušingu koji je poznat kao Svetska raskrsnica naftovoda.

Odlazak cena u minus je problem i za Trampa koji se založio za zaštitu američkog sektora naftnog škriljca posle snažnog lobiranja šefova te industrije, ističe Fajnenšl tajms, ukazujući da je američki predsednik dogovor svetskih proizvođača nazvao "velikim dogovorom za sve".

Američka vlada raspolaže nekim merama, uključuju traženje većih rezova u OPEK-u, uvođenje tarifa na stranu naftu, oslobađanje skladišnih kapaciteta uključujući Strateške naftne rezerve, plaćanje proizvođačima da ne pumpaju naftu ili povećanje finansijske podrške naftnim kompanijama, navodi list i dodaje da se o svemu tome razgovara na različitim nivoima vlade SAD.

S druge strane, ukazuje Fajnenšl tajms, nafta Brent je bolje zaštićena jer se crpi u moru, čime je njeno skladištenje manji problem sve dok trgovci mogu unajmiti supertankere.

Nafta je ušla u zonu sumraka, piše ekonomski urednik Gardijana (The Guardian) Leri Eliot (Larry Elliott), uz ocenu da nezabeleženi kolaps cena pokazuje i smanjeni uticaj OPEK-a.

Toliko o dogovoru na najvišem nivou da se podrže cene nafte, ističe Eliot povodom nedavnog sporazuma OPEK plusa da se globalna proizvodnja nafte smanji za 10 odsto.

Urednik u Gardijanu dodaje da je pre nešto više od nedelju dana Tramp pričao kako je primorao Rusiju i Saudijsku Arabiju da smanje proizvodnju da bi se globalno snabdevanje uravnotežilo s potražnjom.

Naftni kartel više nema moć koju je nekada imao, čak i kada se toj grupi pridruži Rusija, ocenjuje Eliot, dodajući da će cene nafte eventualno početi da rastu, ali ne zbog Trampovog zastrašivanja niti zbog dogovora Moskve i Rijada, već zbog mnogo snažnije sile: mehanizma cena.

XS
SM
MD
LG