Dostupni linkovi

'Uvezena mafija' i moguće veze sa državom u slučaju Belivuk


Maskirani policajci privode Veljka Belivuka, poznatog pod nadimkom "Velja Nevolja", sa lisicama na rukama nakon racije na stadionu "Partizan" u Beogradu, 4. februara 2020.

„Teško da je moguće da se mafija uveze, a da to prođe ispod radara bezbednosnih službi, policije i državnog vrha (Srbije)“, ističe za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK Bojana Jovanović.

Izraz „uvezena mafija“ upotrebio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u danima nakon hapšenja Veljka Belivuka, poznatog pod nadimkom „Velja Nevolja“. Policijska akcija u kojoj je uhapšen Belivuk, zajedno sa još 21 osobom koje su označene kao njegovi saradnici, započeta je 4. februara.

Ubistva, iznude i otmice su krivična dela za koja se, prema izjavi ministra policije Aleksandra Vulina, Belivukova grupa sumnjiči. Veljko Belivuk je poznat kao vođa „Partizanove“ navijačke grupe „Principi“, a označen je i kao navodni pripadnik „kavačkog“ kriminalnog klana.

Predsednik Vučić je Belivuka i saradnike nazvao „podružnicom“ crnogorskog kriminalnog klana i istakao da su u Srbiji stvorene dve kriminalne grupe, obe poreklom iz Crne Gore, aludirajući na „škaljarski“ i „kavački“ klan.

Sukob dva klana iz predgrađa Kotora zbog droge traje od 2014. godine, a u izveštaju Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), čiju kopiju poseduje KRIK, piše da su se sve ozbiljnije kriminalne grupe iz Srbije i Crne Gore priklonile ili „škaljarskom“ ili „kavačkom“ klanu.

Izjave zvaničnika o „uvozu mafije“ ne stoje – stav je Bojane Jovanović.

„Jer su u pitanju kriminalci, ljudi koji žive u Srbiji, koji su srpski državljani, imaju ovde svoje poslove. Činjenica je da se to (izjave) često koristi kako bi se stvorila neka teorija zavere, kako je umešan neki strani faktor i kako neki strani faktor želi da naudi i da destabilizuje državu“, objašnjava ona.

Veze policije i Belivukove grupe

Predsednik Srbije je najavio da istraga protiv Belivuka i ostalih uhapšenih neće stati dok se ne istraže njihove veze sa državnim aparatom.

Do sada su u pritvoru završila dva policajca, koja se sumnjiče da su pomagala Belivukovoj grupi nakon hapšenja, odnosno da prilikom pretresa jednog od stanova nisu prijavili da je nađen pištolj i novac.

„Pojedini policajci su privedeni jer su poslati na pretres jednog objekta, a nisu znali da je BIA već ugradila prislušne uređaje da prati kriminalnu aktivnost kriminalaca. I onda su ušli da pretresu stan i onda konstatuju da vide pištolj i dogovore se da nisu videli pištolj, zato su uhapšeni. A onda se zapitate ko je te neke ljude doveo na te pozicije, ko ih je štitio i ko stoji iza njih“, rekao je Vučić.

Imena ljudi iz vrha vlasti i policije za koje se sumnja da su pomagali Belivukovoj grupi, MUP i Tužilaštvo nisu saopštili. KRIK prenosi da su Veljko Belivuk i saradnici pod istragom za tri ubistva i posedovanje droge i oružja.

„Za sada imamo samo hapšenje i jednu istragu i moramo da vidimo dokle će to da stigne. Da li će biti sudskog epiloga i da li će se ispitivati veze koje je ova kriminalna grupa imala u državi. Odgovor na to pitanje će nam zapravo reći da li je država spremna, rešena i da li postoji politička volja da se obračuna sa organizovanim kriminalom“, ističe Bojana Jovanović.

KRIK, koji istražuje kriminalne organizacije u Srbiji, objavljivao je proteklih godina saznanja o Belivukovoj grupi.

„Policija je sve vreme imala te informacije i pitanje je zbog čega se toliko dugo čekalo da dođe do hapšenja“, naglašava novinarka KRIK-a.

Kriminalne grupe naspram institucija Srbije i Crne Gore

Sukob „škaljarskog“ i „kavačkog“ klana je do sada odneo više od 40 života. Ubistva su se dešavala najviše u Srbiji i Crnoj Gori.

Da li razmenjuju informacije o ova dva klana i kako sarađuju u borbi protiv kriminala, RSE je pitao tužilaštva i policijske uprave Srbije i Crne, ali nam odgovor nije dostavljen.

Istraživač nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek napominje da mehanizmi regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu načelno postoje – na primer, sporazumi o saradnji policije i tužilaštava.

Ipak, smatra da su „nedovoljni“, jer organizovane kriminalne grupe brzo menjaju svoje načine rada, kako bi bile „korak ispred“ organa gonjenja.

„A sa druge strane, organi gonjenja su tromi, često opterećeni birokratskim procedurama, posebno u tim slučajevima prekogranične saradnje. Posebno je veliki problem kada je politika upletena u organizovani kriminal i tada nema smisla razgovarati o efektima (regionalne) saradnje“, rekao je Elek.

Pažnju javnosti je privukao slučaj izručenja Kotoranina Jovana Vukotića, jednog od navodnih vođa „škaljarskog klana“. Vukotić je prvo u Srbiji služio kaznu zatvora zbog falsifikovanja dokumenata, a potom je izručen Podgorici u februaru 2020. godine, jer su ga pravosudni organi Crne Gore sumnjičili za pokušaj ubistva. Prema informacijama dostupnim iz medija, Vukotić je trenutno na slobodi.

Međunarodne reakcije na hapšenje Belivuka

„Ne možemo komentarisati učešće DEA u aktivnim istragama, za to se morate obratiti policiji u Srbiji“, kratko je poručila američka Agencija za borbu protiv narkotika (Drug Enforcement Administration - DEA) u odgovoru RSE na pitanja o uhapšenom Veljku Belivuku, i saradnji sa institucijama Srbije i Crne Gore u borbi protiv „škaljarskog“ i „kavačkog“ kriminalnog klana.

DEA, koja istražuje organizacije koje trguju drogom širom sveta, saopštila je za RSE da „neguje profesionalne odnose u radu sa međunarodnim partnerima, uključujući Srbiju, jer su oni vitalni za misiju DEA“.

Pored DEA, u borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala sa državama sarađuju i druge američke institucije, koje imaju svoje predstavnike u ambasadama širom sveta.

Portparol ambasade SAD je za RSE saopštio da Sjedinjene Države nisu učestvovale u nedavnom hapšenju Belivuka i ostalih.

„Suzbijanje organizovanog kriminala zajednički je prioritet. Ponosni smo na snažno i rastuće partnerstvo između Sjedinjenih Država i Srbije u zaštiti naših građana od ove pretnje … Budući da kriminalci postaju sve sofisticiraniji i da je sajber kriminal u porastu, međunarodna saradnja je važnija nego ikad kako bi zaštitila građane“, navodi se u odgovoru.

Balkanski kriminalci na svetskom putu droge
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:00 0:00

Iz ambasade SAD u Beogradu podsetili su da se zajednička borba protiv organizovanog kriminala, pored ostalog, ogleda i u donacijama najsavremenije policijske opreme, vozila i čamaca koji treba da spreče prekogranični kriminal, kao i u programima obuke za sudije, tužioce i istražitelje.

Na pitanja RSE o saradnji sa srpskom policijom u borbi protiv kriminalnih klanova, međunarodna policijska organizacija Interpol je odgovorila da „ako ili kada policija iz bilo koje od 194 države članice, sa Generalnim sekretarijatom u Lionu podeli informacije u vezi sa istragama i pojedincima, te informacije ostaju u vlasništvu države članice“.

„Stoga, Interpol ne komentariše posebne slučajeve ili pojedince, osim u posebnim okolnostima i uz odobrenje dotične države članice“, navodi se u odgovoru ove organizacije za RSE.

Opozicija traži ispitivanje "veza kriminala sa državom"

Reakcije na hapšenje Belivuka, u kojima se traži ispitivanje njegovih veza sa vlašću, stigle su iz opozicionih partija - između ostalih, Narodne stranke, inicijative Ne davimo Beograd, Socijaldemokratske stranke koju predvodi nekadašnji predsednik države Boris Tadić i Stranke slobode i pravde (SSP) bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.

Tartalja: Oduzimanje imovine je pravi alat za borbu protiv mafije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:41 0:00

Potpredsednica SSP-a Marinika Tepić 10. februara je iznela tvrdnje da su članovi grupe Veljka Belivuka bili deo ličnog obezbeđenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom otvaranja atletskog stadiona u Novom Pazaru 2017. godine i Vučićeve inauguracije koja je održana iste godine.

Tepić je tom prilikom istakla i da Vučić treba da bude deo istražnog postupka i pozvala tužilaštvo da se pozabavi svima koji su bili saučesnici toj kriminalnoj grupi, „pomoćnicima, čuvarima, mecenama i ktitorima“.

Ubrzo je reagovala i vladajuća Srpska napredna stranka, na čijem je čelu Vučić, pa se u saopštenju članice glavnog odbora stranke Sandre Božić navodi da Tepić „pokušava lažima i prevarama da kriminalizuje predsednika Srbije i članove njegove porodice, svesno praveći od njih legitimne mete“.

Belivuk 'od ranije' poznat policiji

Da je Belivuk „od ranije poznat“ policiji, istakao je nakon njegovog hapšenja Ninoslav Cmolić, vršilac dužnosti načelnika u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala.

Cmolić je tada izjavio, kako je preneo MUP, da se grupa „krila“ iza navijačke frakcije „Partizana“ koju je predvodio Belivuk, te da se ne radi o navijačima, već o običnim kriminalcima.

Policajci privode Veljka Belivuka tokom racije na stadionu Partizana u Beogradu, 4. februara 2021.
Policajci privode Veljka Belivuka tokom racije na stadionu Partizana u Beogradu, 4. februara 2021.

Belivukova navijačka grupa „Principi“, nastala je od nekadašnje grupe „Janjičari“. „Janjičare“ je pre Belivuka vodio trgovac drogom Aleksandar Stanković, zvani Sale Mutavi, sve dok 2016. godine nije ubijen pod još nerasvetljenim okolnostima. Belivuk je Stankovića opisivao kao svog prijatelja, a u jednom od intervjua naveo je da zna ko ubio Stankovića.

„Ja ne bih rekao da se Belivuk krio iza bilo kakve navijačke grupe, to je bilo sve veoma javno“, smatra istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek, nabrajajući objave istraživačkih novinara o Belivukovoj grupi.

U informacije o „Velji Nevolji“ spadaju krivična dela za koja je osuđen – tuče i demoliranje kafića.

„Protiv njega su vođeni krivični postupci i oni su se završavali na neuobičajen način. Često su ublažavana krivična dela za koja je bio osumnjičen, tako da je dobijao manje kazne ili je čak oslobođen na kraju sudskog postupka“, objašnjava Bojana Jovanović iz KRIK-a i podseća da je Apelacioni sud potvrdio da je Belivuk oslobođen optužbi za pomaganje u ubistvu Vlastimira Miloševića 2017. godine u Beogradu.

Na vezu Belivuka i pojedinih pripadnika policije ukazivale su zajedničke fotografije. Jedna od njih bila je na tribini sa žandarmom Nenadom Vučkovićem Vučkom, a na pitanje novinara da prokomentariše potencijalnu vezu žandarma sa vođom navijača, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović je 2017. godine odgovorio da „nije nezakonito navijati“.

Vojni sindikat Srbije je tokom 2017. podneo krivičnu prijavu protiv nadležnih u vojsci jer su „osobe iz kriminogene strukture, poznate pod nadimcima Vučko, Sale Mutavi i Velja Nevolja“ koristile vojno strelište u Pančevu, kako bi vežbale gađanje. Vojska je demantovala te navode, a nakon godinu dana predistražnog postupka tužilaštvo u Pančevu je odbacilo krivičnu prijavu.

„Negde najbliža veza Belivuka jeste sa žandarmom Nenadom Vučkovićem Vučkom, koji je opet u to vreme bio blizak tadašnjoj državnoj sekretarki MUP-a i jednoj od najmoćnijih osoba u policiji Dijani Hrkalović“, objašnjava Bojana Jovanović iz KRIK-a.

Dijana Hrkalović je krajem maja 2019. godine podnela ostavku na funkcije u MUP-u Srbije, ali razloge nije precizirala. Njeno ime se ponovo u medijima pominjalo u januaru 2021. godine, kada je preneto da je Hrkalović jedna od saslušanih u aferi prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Te navode MUP i tužilaštvo nisu ni potvrdili, ni demantovali, a Dijana Hrkalović se o tome nije javno izjašnjavala.

Sredinom prošle godine, provladini tabloidi počeli su da pišu o navodnim vezama Hrkalović sa „kavačkim“ klanom, o čemu nema zvaničnih objava policije i tužilaštva.

Međutim, provladini tabloidi su izbegavali da objave fotografije na kojima se sa sinom predsednika Srbije Danilom Vučićem vide osobe koje su od dela istraživačkih novinara označene kao članovi Belivukove navijačke grupe. Jedan od uhapšenih članova Belivukove grupe Boris Karapandžić je u društvu Danila Vučića navijao na svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji 2018. godine, navodi KRIK.

Aleksandar Vidojević zvani „Aca Rošavi“ je više puta fotografisan u društvu predsednikovog sina. KRIK piše da je Vidojević ranije bio deo iste navijačke grupe kao Belivuk i da se takođe se u policiji vodi kao član „kavačkog“ klana. Predsednik Aleksandar Vučić je u junu 2020. godine, kada je objavljena jedna od fotografija njegovog sina sa Vidojevićem, na Instagramu napisao da je Danilo Vučić „pošten i pristojan mladić“.

„Kriv je samo zato što je moj sin“, naveo je tada predsednik Srbije, uz ocenu da se njegovom sinu „crta meta na čelu“.

Belivukova firma u blokadi

„Radim normalno kao i drugi, ide mi staž, plaćam poreze državi“, izjavio je Veljko Belivuk u intervjuu za magazin Njuzvik (Newsweek) 2016. godine.

O poslovima Belivuka policija i tužilaštvo još ništa nisu saopštili, a beogradski tabloidi su nakon njegovog hapšenja iznosili navode o nelegalnom biznisu.

Zvanično, u Agenciji za privredne registre Srbije, bazi podataka svih firmi i udruženja u državi, Belivuk se vodi kao vlasnik samo jedne firme.

Belivukova firma „Alur group“ osnovana je u avgustu 2012. godine, a delatnost joj je trgovina na veliko delovima i opremom za motorna vozila.

Prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju, firma je u 2019. godini imala poslovni prihod veći od 112 hiljada evra, ali zaposlenih nije imala.

Od oktobra 2020. godine, račun firme Alur group je u blokadi zbog duga od 24 hiljade dinara (nešto više od 200 evra).

FK Partizan bez odgovora

Deo beogradskih medija je objavio da je Belivuk bio zaposlen u fudbalskom klubu (FK) „Partizan“. RSE je tim povodom od fudbalskog kluba tražio odgovor – da li je Belivuk zaposlen u „Partizanu“, kakve su njegove veze sa klubom i kakav je stav kluba povodom policijske akcije koja je sprovedena na stadionu. Odgovor nismo dobili.

Pretres na stadionu „Partizana“ dogodio se u danu hapšenja Belivuka, a policija je pretresala još lokacija u Beogradu i Srbiji. Da su tom prilikom pronađeni droga, oružje i tragovi bitni za dalju istragu, izjavio je Ninoslav Cmolić iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

„Sam stadion Partizana ima jako puno tih, što skrivenih, što neskrivenih prostorija, to ćemo tek utvrđivati kome pripadaju – da li FK Partizan ili Jugoslovenskom sportskom društvu (Partizan). Nije to nikakav bunker, to je jedna ozbiljno opremljena prostorija koja je njima data na korišćenje. Ali to su sve pitanja koja treba postaviti rukovodstvu - na koji način se to daje, u koje svrhe se to koristi“, rekao je Cmolić na televiziji Pink.

Pet dana nakon Belivukovog hapšenja, 9. februara, ostavku na mesto potpredsednika „Partizana“ dao je Vladimir Vuletić, inače profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

U tekstu ostavke, objavljene na sajtu kluba, Vuletić je naveo da „nipodaštavanje i degradacija (Partizana) kulminiraju nastojanjem da se klub medijski kriminalizuje i oglasi za leglo organizovanog kriminala u Srbiji“.

Ocenio je i da „Humska (ulica u Beogradu u kojoj je stadion prim.aut.) nije Šilerova“ – aludirajući na ulicu u Zemunu gde je nekada bilo sedište „zemunskog klana“, kriminalne grupe koja je učestvovala u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine.

Poređenja sa 'zemunskim klanom'

Poređenje Belivukove grupe sa „zemunskim“ klanom, odnosno poruka da Srbija „neće dozvoliti da se u njoj stvori novi zemunski klan“ mogla se čuti od ministra policije Aleksandra Vulina.

Da se „iskreno brine“ bezbednost predsednika Aleksandra Vučića i da to treba da bude apsolutni prioritet svim bezbednosnim službama, izjavila je 12. februara premijerka Ana Brnabić, a grupu Veljka Belivuka nazvala je „ozbiljnijom od zemunskog klana“ i „vrhom ledenog brega“.

Za novinarku KRIK-a Bojanu Jovanović, poređenja sa „zemunskim klanom“ su „preterana“:

„Što zbog broja uhapšenih, što zbog krivičnih dela koja je zemunski klan vršio, što zbog ogromnih veza i pipaka koje je zemunski klan imao svuda…I dalje je zemunski klan ozbiljnija kriminalna organizacija, u odnosu na ovo što sada imamo i o čemu slušamo evo nekoliko dana“, istakla je ona.

Nakon ubistva premijera Đinđića u Srbiji je uvedeno vanredno stanje i pokrenuta je policijska akcija „Sablja“, u kojoj je uhapšeno 11.665 osoba - među njima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.

Vođe „zemunskog“ klana Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni su tokom „Sablje“, jer su prilikom hapšenja u selu Meljak kod Beograda pokušali da pruže otpor.

„Sablja“ se do sada smatra najvećom policijskom akcijom protiv organizovanog kriminala. Po dolasku Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, Aleksandar Vučić je više puta najavljivao borbu protiv kriminala.

A od 2012. se na teritoriji Srbije dogodilo 111 ubistava koja imaju odlike mafijaških likvidacija, podaci su „Crne knjige“, zajedničkog projekta KRIK-a i Radija Slobodna Evropa.

Svega 10 tih ubistava je rešeno, za 16 ubistava je suđenje u toku, osumnjičeni postoje u 17 slučajeva, dok su u čak 68 slučajeva počinioci ubistva nepoznati.

Suzbijanje kriminala u Srbiji – prioritet i za EU

Da je država ostvarila „ograničen napredak“ u borbi protiv organizovanog kriminala, ocena je iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, objavljenog u oktobru 2020. godine.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, organizacije koja prati pregovore Srbije sa EU, napominje da su presude u slučajevima organizovanog kriminala „ključna stvar“ koju želi da vidi Unija.

„Insistira se na tome da se pokažu rezultati, uprkos masovnim hapšenjima u policijskim akcijama koja imaju zvučna imena kao što su ’Rezač’ ili ’Cunami’ gde se hapse po stotine ljudi bez neke povezanosti i bez (sudskog) epiloga“, smatra Elek.

Bojan Elek: Presude su ključne
Bojan Elek: Presude su ključne

Prema njegovim rečima, hapšenje Belivuka može da se „čita“ i kao pokušaj Srbije da Evropskoj uniji „stavi do znanja“ da je spremna da se obračuna sa organizovanim kriminalnim grupama.

Pored tehničkih problema na tom polju, kao što su nedostatak saradnje tužilaštva i policije i korišćenja naprednih metoda u istragama, Evropska unija je u svojim izveštajima ukazivala i na „veće“ probleme.

Tako je u Strategiji proširenja 2018. godine EU istakla da u svim zemljama Zapadnog Balkana postoje elementi „zarobljene države“, i da su veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom prisutne na svim nivoima vlasti i uprave.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG