https://www.slobodnaevropa.org Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty je međunarodni medij koji pokriva Centralnu i Istočnu Evropu, Kavkaz, Centralnu Aziju, Rusiju, Bliski istok i zemlje Balkana. https://www.slobodnaevropa.org/Content/responsive/RFE/sh-SH/img/logo.png https://www.slobodnaevropa.org sh Sva prava zadržava 2010 - RFE/RL, Inc. 60 Fri, 24 Apr 2026 22:00:12 +0200 Pangea CMS – RFE/RL Na parceli u Beogradu, koja se dovodi u vezu sa organizatorom oružanog napada u Banjskoj Milanom Radoičićem, izgrađene su stotine kvadrata. Ali, radovi nisu prijavljeni, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Luksuzna dvospratna vila, sa bazenom i uređenim dvorištem, "nikla" je na 40 ari placa u elitnom beogradskom naselju Dedinje. Opasana visokim zidovima, nalazi se u blizini ambasada i objekata pod državnom zaštitom. Međutim, u građevinskom registru Srbije nema svih neophodnih dozvola za izgradnju te vile. A gradske i republičke inspekcije za RSE ne odgovaraju da li su kontrolisale radove. Plac na Dedinju ranije je bio upisan kao "zajednička imovina supružnika", Milana i Eme Radoičić. Međutim, njegova sadašnja vlasnica je samo ona. U svedočenju pred vlastima Kosova, koje Radoičića potražuju zbog napada na kosovsku policiju u Banjskoj, Ema Radoičić je tvrdila da se od njega razvela. Zajedno imaju dvoje dece. Ko su prve komšije Eme Radoičić?Ema Radoičić nije odgovorila na pitanja o finansiranju i izgradnji vile i odnosima sa Milanom Radoičićem. Upućena su joj na mejl adresu poznatu redakciji. Kako se može videti u katastru, prva komšinica na Dedinju joj je Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića – Radoičićevog nekadašnjeg poslovnog partnera, takođe poreklom sa severa Kosova. Veselinovićeva supruga gradi vilu od oko 3.000 kvadrata, a početna vrednost radova premašuje 3,5 miliona evra, pokazuju podaci iz građevinske baze. I Radoičić i Veselinović su pod sankcijama Sjedinjenih Država i Velike Britanije, zbog optužbi za organizovani kriminal i korupciju. Kosovske vlasti dovodile su ih u vezu sa teškim krivičnim delima, među kojima je i ubistvo političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića. Srbija se, međutim, na te optužbe, kao ni na međunarodne sankcije, ne obazire. Baš kao što ignoriše i optužnicu protiv Radoičića na Kosovu za napad u Banjskoj. Šta sve stane u 2.300 kvadrata?RSE je analizirao Centralni registar objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP). U toj bazi se nalaze sva javno dostupna dokumenta koja tokom izgradnje izdaju državni organi Srbije - kako bi objekti bili legalni. Ako se pogleda ta baza, gradnja na parceli Eme Radoičić zvanično još nije počela. Ali, stanje na terenu je drugačije. Na snimcima RSE vidi se izgrađena dvospratna vila, bazen, dvorište uređeno zelenilom. Dokumenta, međutim, pokazuju da je Sekretarijat za urbanizam Grada Beograda 16. marta izdao lokacijske uslove za izgradnju na parceli na Dedinju. A to je tek prvi korak u proceduri. Lokacijskim uslovima se definiše šta i kako sme da se gradi. Sledeći korak je građevinska dozvola. Prema podacima iz odobrenih lokacijskih uslova, vila treba da ima oko 2.300 kvadrata – sa podzemnim delom, prizemljem i dva sprata. Nadzemni deo vile je, prema tim podacima, oko 1.500 kvadrata. Šta je sve, osim sedam garažnih mesta, planirano u više stotina kvadrata podzemne etaže, ne vidi se u dokumentu. A važeće građevinske dozvole za taj objekat još nema u centralnom registru. Iako je RSE na terenu zatekao već izgrađenu vilu i bazen, u bazi nema ni dokumenta o prijavi radova. Prijava početka radova je neophodna, jer se bez nje gradnja smatra nelegalnom. Potom sledi prijava završetka temelja, kako bi se osiguralo da objekat nije izašao iz dozvoljenih gabarita. Ni ovog dokumenta nema u bazi. Zatim, nadležnim službama se mora prijaviti i završetak radova, a nakon toga slede zahtevi za priključenje na komunalnu infrastrukturu – električnu mrežu, vodovod, kanalizaciju. Poslednji korak je zahtev za upotrebnu dozvolu, bez koje objekat ne može biti upisan u katastar. Toplotna pumpa i dopis Ministarstva odbraneNa parceli, u vlasništvu Eme Radoičić, postojala je važeća građevinska dozvola za vilu od oko 1.500 kvadrata – sa bazenom i devet parking mesta na otvorenom. Izdata je u februaru 2024. Predračunska vrednost izgradnje te vile bila je, prema građevinskoj dozvoli, oko 2,7 miliona evra. Satelitski snimci koje je analizirao RSE, međutim, pokazuju da su radovi na toj parceli počeli i pre izdavanja građevinske dozvole. A vlasnica je potom, u julu 2025, tražila izmenu dozvole – odnosno povećanje gabarita kuće i instalacija. Njen zahtev je tada odbijen, "jer nije u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima". Zato je zatražila nove lokacijske uslove. I dva puta je odbijena. Prvi put, u septembru 2025, zbog "nedostataka u sadržini idejnog rešenja" stambenog objekta. Drugi put je odbijena u decembru 2025. Kao razlog za odbijanje lokacijskih uslova navodi se i dopis Ministarstva odbrane Srbije. U naselju, gde se gradi luksuzna vila, nalaze se mnogi vojni objekti pod posebnom zaštitom. Zato je dozvola Ministarstva odbrane neophodna, jer se radi o "zoni oko vojnih kompleksa, objekata i infrastrukture". A problem se javio zbog toplotne pumpe, za grejanje vile. Ministarstvo u dopisu navodi da je na toj lokaciji "zabranjeno bušenje tla i građevinski radovi na dubinama većim od deset metara". Zato su tražili da se navede na kojim će se dubinama izvoditi građevinski radovi za instalaciju toplotne pumpe. "Prilikom izvođenja zemljanih radova, odnosno bilo kakvih bušenja i kopanja tla, obavezno je omogućiti prisustvo odgovornih lica iz Vojske Srbije", navodi se u dopisu. Ministarstvo odbrane traži i da im se sva tehnička dokumentacija dostavi na uvid i davanje mišljena u svim fazama procesa do izdavanja građevinske dozvole. Takođe, u slučaju potrebe rekonstrukcije ili adaptacije objekta, potrebna je i njihova saglasnost. "Nakon dostavljanja dopune tehničke dokumentacije, Ministarstvo odbrane će ponovo razmotriti vaš zahtev", navodi se u dokumentu, kojim je Emi Radoičić odbijen zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Novi zahtev podnosi 24. februara ove godine. Odobren joj je 16. marta. Nadležne inspekcije, međutim, ne odgovaraju za RSE da li su izlazile na teren – i utvrdile da je na parceli, za koju izdaju dozvole za gradnju, vila već podignuta. Nekada 'zajednička imovina supružnika'Milan Radoičić se, nakon što je preuzeo odgovornost za Banjsku, nalazi u Srbiji, sa prijavljenom adresom u Beogradu. Tada je podneo i ostavku sa mesta potpredsednika Srpske liste – vodeće partije Srba na Kosovu koja uživa podršku zvaničnog Beograda. Vlasti u Srbiji odbijaju da ga izruče Kosovu i poručuju da će mu suditi "srpski sudovi", dok ih kosovski zvaničnici optužuju da mu pružaju zaštitu. Od oktobra 2023. Radoičiću je oduzet pasoš, zabranjen izlazak iz države i ima obavezu da se beogradskoj policiji javlja dva puta mesečno. Adresu stanovanja je prijavio na beogradskoj opštini Savski Venac, gde se nalazi i novoizgrađena vila na Dedinju, kao i više luksuznih stanova i kuća koje se sa njim dovode u vezu - preko nekadašnjih poslovnih partnera i njihovih firmi. A sam Radoičić, prema podacima kojima raspolaže RSE, u Srbiji nema nekretnine na svom imenu. Katastar pokazuje da je plac sa vilom na Dedinju u stopostotnom vlasništvu Eme Radoičić. Ranije se, međutim, ova parcela vodila kao "zajednička imovina supružnika". Sada te napomene nema u katastru. Veselinovićeva supruga 'napreduje' u radovimaRadoičići su, krajem 2023. godine, ovu parcelu kupili od investitora - firme "Danica Park" koja je tada bila u vlasništvu Davora Macure, biznismena bliskog vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Firma "Danica Park" je ugašena u avgustu 2024. Od istog tog investitora parcelu je kupila i supruga Zvonka Veselinovića. Predračunska vrednost vile Veselinovićeve supruge je preko 3,5 miliona evra, vidi se u građevinskoj dozvoli. I na njenom placu, kako se vidi na satelitskim snimcima, radovi su počeli pre zvanične prijave. Božović je, prema zvaničnim podacima, "dalje odmakla" u radovima od svoje komšinice. Zatražila je priključenje objekta na komunalnu infrastrukturu, ali je više puta odbijana. Poslednji put u decembru 2025. Radoičić: Nekada biznismen, danas zvanično bez firmiIako je ranije u javnosti predstavljan kao biznismen, Milan Radoičić, prema zvaničnim podacima privrednog registra, trenutno u Srbiji nema nijednu firmu na svom imenu. Iz vlasništva kompanije "Inkop" i njenih ćerki firmi izašao je u oktobru 2023, nakon što je javno priznao da je organizator oružanog napada u Banjskoj. Svoj udeo u "Inkopu" i povezanim firmama poklonio je poslovnim partnerima, braći Zvonku i Žarku Veselinoviću. I oni su, kao i Radoičić, pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, koje ih sumnjiče za veze sa međunarodnim organizovanim kriminalom. Zvonko Veselinović u "Inkopu" i povezanim preduzećima sada ima 60 odsto vlasništva, dok njegov brat Žarko ima 40 odsto. A posao sa državom se nastavio. Ove firme su proteklih godina dobijale unosne građevinske poslove koji su se plaćali iz državnog budžeta, poput izgradnje deonica auto-puteva, pokazala su istraživanja Radija Slobodna Evropa. Firme imaju i milionsku imovinu – među kojima su luksuzni hotel na Kopaoniku, vile i stanovi u Beogradu. Državni poslovi VeselinovićaKompanija "Inkop" i njene ćerke firme, u vlasništvu braće Veselinović, zaradile su na kraju 2024. godine preko 21 milion evra. Svi finansijski izveštaji za 2025. godinu do objave teksta nisu bili dostupni. Iako su za zaradu na njihovim računima zaslužni poslovi koji se plaćaju iz državne kase, javna preduzeća i institucije Srbije ne odgovaraju za RSE šta ove firme kandiduje za državne poslove. Šta je u vlasništvu imala Ema Radoičić?Dok je Radoičić zvanično bio bez vlasništva u biznisima, na Emu Radoičić se u privrednom registru Srbije vodio jedino restoran "Grey". Njegovo je sedište, međutim, bilo u Severnoj Mitrovici na Kosovu. Ovaj restoran je kosovska policija konfiskovala u aprilu 2024, zajedno sa ostalom Radoičićevom imovinom na Kosovu, među kojom je bila vila na jezeru Gazivode i stan u Severnoj Mitrovici. Restoran "Grey" je obrisan iz privrednog registra Srbije u aprilu 2025. godine. Ema Radoičić, prema podacima iz dokumenata koje je podnosila organima Srbije, ima prijavljeno prebivalište u jednoj zgradi u naselju Novi Beograd. Radiju Slobodna Evropa nije poznato čiji je to stan. https://www.slobodnaevropa.org/a/stotine-kvadrata-i-radovi-bez-prijave-posed-beograd-milan-radoicic/33740929.html https://www.slobodnaevropa.org/a/stotine-kvadrata-i-radovi-bez-prijave-posed-beograd-milan-radoicic/33740929.html Thu, 23 Apr 2026 17:49:49 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Srpsko-ruskom humanitarnom centru isplaćeno je gotovo 2,3 miliona evra iz budžeta Srbije u proteklih deset godina, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Ali, nema pojašnjenja kako se taj novac troši. Vlasti u Beogradu i Moskvi godinama ćute na pitanja o radu i finansiranju zajedničkog centra u Nišu, na jugu države, osnovanog za pomoć u vanrednim situacijama. RSE je, po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, došao do prvih podataka o godišnjim izdvajanjima Srbije za Centar. Centar je od 2014. godine "vlasnik" namenskog računa koji služi za prebacivanje budžetskog novca. Odgovor Uprave za trezor Ministarstva finansija pokazuje da je na taj račun "leglo" više od 268 miliona dinara (2,29 miliona evra). A na pitanja o ulozi Centra i njegovim finansijama do objave teksta nisu odgovorili ni Centar, ni Ambasada Rusije, niti Vlada Srbije i njena ministarstva. Srpsko-ruski centar je, međudržavnim sporazumom, osnovan pre 14 godina, a Moskva ga opisuje kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode. Oprema za gašenje požara, vozila i trenažni poligoni nalaze se nadomak drugog najvećeg aerodroma u državi. Po pravilu, Centar reaguje na poziv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije. Zapadne države su, međutim, izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze - ukazujući i na blizinu Centra vojnoj bazi NATO na Kosovu. Kako je Centru uplaćivan novac?Odgovor Uprave za trezor pokazuje da je Srpsko-ruskom centru novac isplaćivan iz budžeta MUP-a Srbije. Iako je račun Centra aktivan od 2014, dostavljeni izveštaji ne beleže uplate u prve dve godine. Prvi podaci su za 2016. godinu. Godišnji iznosi variraju, a drastično su porasli 2024. kada je Centru iz budžeta uplaćeno oko 55 miliona dinara (470 hiljada evra). Naredne, 2025. godine, dobili su 48 miliona dinara (410.000 evra). Kao svrhe uplate, naznačeni su "promet robe i usluga", "ostale kapitalne dotacije međunarodnim organizacijama" ili "druge transakcije". Ali, nema preciznijih pojašnjenja – da li je, primera radi, ovaj državni novac namenjen za plate, kupovinu opreme, aktivnosti Centra ili nešto drugo. Javno dostupnih izveštaja o njegovom radu nema. "Ovakav nivo netransparentnosti u vezi sa finansiranjem, upravljanjem i statusom institucije koja koristi javna sredstva otvara pitanja legitimnosti, odgovornosti i adekvatnog nadzora nad njenim radom", ukazuje za RSE Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ko finansira Srpsko-ruski centar?Prema međudržavnom sporazumu iz 2012. godine, za Centar su nadležni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i rusko Ministarstvo za civilnu zaštitu i vanredne situacije. Trebalo bi da bude registrovan kao međuvladina humanitarna neprofitna organizacija. Ali, javno dostupne baze u Srbiji ne pokazuju da li je tako zaveden. Naime, Centar ima svoj matični i poreski broj, ali nema ga u bazi Agencije za privredne registre Srbije. Tu bi se moglo videti da li centar zaista ima status međuvladine organizacije. U sporazumu, po kojem su Beograd i Moskva osnovali Centar, navodi se i da se njegov rad može finansirati iz državnih budžeta, grantova i donacija, ili od prihoda koje Centar zarađuje pružanjem usluga – kao što su obuke. A pored računa u Upravi za trezor, koji služi za transfer državnog novca, Srpsko-ruski centar ima još 16 bankovnih računa – 11 deviznih i šest dinarskih. Otvoreni su u istom danu, 15. februara 2023. godine, u privatnoj Aik banci. Pretragom registra Narodne banke Srbije, RSE je utvrdio da su svi aktivni. Nije poznato da li ovi računi služe za dodatno finansiranje Centra, ko mu uplaćuje novac i zašto, niti je Centar za RSE odgovorio na pitanja o njima. RSE je ranije utvrdio da je Srbija sa 1,8 miliona dolara finansirala kompleks zgrada nadomak niškog aerodroma u kojima se Centar od 2012. nalazi. Srpsko-ruski humanitarni centar je tada tvrdio da je ruska strana uložila 41 milion dolara. A kako se danas plaćaju zaposleni, oprema i ostali troškovi, Radiju Slobodna Evropa nisu odgovorili ni Centar, ni vlasti u Srbiji i Rusiji. Nema zvaničnih podataka koliko Centar ima zaposlenih. Na sajtu su dostupna imena direktora i ko-direktora, sa srpske i ruske strane. Rešenja o njihovim imenovanjima – nema. Ko se obučava u Centru?Zvanična svrha Srpsko-ruskog humanitarnog centra je da pruži podršku u vanrednim situacijama, kao što su nesreće i prirodne katastrofe. Fokus im je, kako se vidi u njihovim saopštenjima i objavama na društvenim mrežama, na obuci vatrogasaca i spasilaca iz Srbije, učenika i studenata, volontera i planinara. Kroz Srpsko-ruski humanitarni centar je, prema njihovom izveštaju za 2025. godinu, prošlo oko 1.300 polaznika. Instruktori, od kojih su mnogi dolazili sa akademije Ministarstva civilne odbrane Rusije, obučavali su ih za prevenciju, reagovanje i upravljanje u vanrednim situacijama. Među polaznicima je najviše bilo pripadnika Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Takođe, u Centru su obučavane vatrogasne jedinice Naftne industrije Srbije, koja je od januara 2025. pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Obuku su pohađali i pripadnici Republičke uprave civilne zaštite bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska. Tehnika i oprema Srpsko-ruskog centra, ustupljena je Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije više od 2.800 puta tokom 2025. godine - tvrdi Centar na svom sajtu. "Usled ograničene transparentnosti u pogledu njegovih aktivnosti i rezultata, teško je pouzdano proceniti stvarni obim i doprinos Centra u civilnoj zaštiti", ocenjuje Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Tokom 2025. pustili su u rad novi vatrogasno-spasilački poligon. Koliko je koštao i ko ga je platio, nije odgovoreno za RSE. Srpsko-ruski humanitarni centar su obilazile delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i ruskog Ministarstva za vanredne situacije, na čelu sa visokim ruskim zvaničnicima. Pripadnici Centra bili su u protekle dve godine i na vežbama u Rusiji i Belorusiji – jedna od njih je velika vežba "Bezbedan Arktik", održana u arktičkoj zoni Rusije krajem januara 2025. Vežba, sa testiranjem i prikazom nove opreme, održana je u vreme rastuće vojne konfrontacije Rusije i Zapada u ovom strateški važnom regionu. Ko traži odgovore o radu Centra?Šta radi Srpsko-ruski humanitarni centar, Srbiju je pitala i Evropska unija. U odgovoru za RSE, Brisel podseća da je još 2023. zatražio da Srbija dostavi informacije o aktivnostima Centra u Nišu. "Važno je obezbediti da aktivnosti centra budu u potpunosti usklađene sa Mehanizmom civilne zaštite EU, čiji je Srbija član, kao i sa širim obavezama Srbije u duhu pregovora o pristupanju EU", dodaje se u odgovoru Evropske komisije. Centri poput niškog, na osnovu međudržavnog sporazuma sa Rusijom, ne postoje u državama članicama Evropske unije. A Srbija je, kao članica evropskog mehanizma civilne zaštite, pomoć EU koristila više puta – na primer, tokom pandemije korona virusa ili razornih majskih poplava 2014. godine. Za srpski sektor civilne zaštite iz Brisela je do sada stiglo više od 250 miliona evra pomoći, podaci su delegacije EU u Srbiji. A Unija, u odgovoru za RSE, naglašava i da želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog partnera. "Kao što smo više puta istakli, odnosi sa Rusijom i režimom Vladimira Putina ne mogu biti 'uobičajeni' dok Rusija vodi ničim izazvan i neopravdan agresorski rat na evropskom tlu u Ukrajini", zaključuje se u saopštenju Evropske komisije. Srbija, uprkos pozivima Brisela, od februara 2022. odbija da uvede sankcije Kremlju. Bliski odnosi zvaničnika Beograda i Moskve nisu se prekinuli. A posebnu pažnju je tokom ranijih godina izazivao i zahtev Rusije da Beograd dodeli diplomatski status osoblju Srpsko-ruskog centra. Reč je o specijalnom statusu koji za sobom povlači određene privilegije, poput slobode kretanja, ne samo u Srbiji već i u regionu, kao i imunitet u slučaju počinjenog krivičnog dela na teritoriji Srbije. Vlasti u Srbiji do sada nisu odobrile takav status Centru, ali ne odgovaraju za RSE šta se dešava sa tim zahtevom. Bivši diplomata Srećko Đukić podseća da je Zapad bio izričito protiv toga da Centar dobije diplomatski status, zbog sumnji da njegova uloga prevazilazi humanitarni mandat – odnosno, da može služiti kao poligon za jačanje političkog i bezbednosnog uticaja Rusije u jugoistočnoj Evropi. "Smatraju da je to obaveštajno gnezdo Ruske Federacije na Balkanu, obaveštajni centar. Tako ga tretiraju", dodaje on. Te optužbe su tokom godina odbacivali i Centar i vlasti u Srbiji. Zatvaranje Centra u Nišu zatražio je i deo opozicije u Srbiji, tražeći da se ukine međudržavni sporazum po kojem je osnovan. Srećko Đukić ne vidi spremnost vlasti za takav potez. "Ona nije ni sposobna, ni hrabra da ga ukine. Centar joj ne smeta, a može joj koristiti kao oslonac za rusku podršku, jer su veze vlasti sa Rusijom vezane za krajnje osetljive stvari, poput odnosa sa Kosovom, i energetike – nafte i gasa", dodaje on. Ocenjuje i da je postojanje Centra važno za Moskvu, posebno u vremenu konfrontacije s Zapadom nakon invazije na Ukrajinu. "Za Rusiju je jako bitno da Centar ostane, sa političko-bezbednosnog aspekta. Jer ipak, po samoj definiciji, centar spada u sektor bezbednosti, a taj sektor je dosta osetljiv, rastegljiv i može se u raznim situacijama eksploatisati", zaključuje Đukić. Centri za vanredne situacije, poput niškog, postoje i u drugim državama sa kojima Moskva ima dobre političke veze, kao što su pojedine bivše sovjetske republike. Jermenija je, tako, među državama gde Moskva poslednjih deset godina ima centar, koji sarađuje sa centrom u Srbiji. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-centar-nis-budzet-finansiranje/33725694.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-centar-nis-budzet-finansiranje/33725694.html Thu, 09 Apr 2026 07:24:31 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Novo ime, ali ista firma. Dve godine nakon što je stavljena na "crnu listu" Sjedinjenih Američkih Država (SAD), pod optužbama da je izvozila sankcionisanu robu u Rusiju, jedna firma iz Srbije nastavlja da posluje. Sankcionisana firma "TR Industries" sada radi pod drugim imenom – "Onderon Systems", utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE). Nakon zapadnih sankcija, izvoz ove firme nije stao, pokazali su carinski podaci u koje je RSE imao uvid. Firma "Onderon Systems" je, prema poslednjim dostupnim podacima (Podaci za 2025. nisu dostupni u bazi koju je pretraživao RSE.), u 2024. godini u Rusiju izvezla robu vrednu gotovo 750 hiljada evra, dok su pošiljke vredne oko 500 hiljada evra završile u Indiji. Nema, međutim, podataka šta je i kome tada izvozila, a na ta pitanja, do objave teksta, nisu odgovorile ni ova firma (Koje firme (ni)su odgovorile? RSE je pokušao da kontaktira svih jedanaest firmi iz Srbije, sankcionisanih na Zapadu. Međutim, tri firme - "Bassire Group", "Kominvex" i "Soha Info", privrednom registru nisu prijavile ispravne mejl adrese, pa su se mejlovi vratili kao "neisporučeni". Odgovore je pisanim putem poslala samo firma "MCI Trading". A pokušaji da ostale firme dobijemo putem telefona takođe nisu bili uspešni. Četiri firme, "Bassire Group", "Goodforwarding", "Smart Digital Ideas" i "Ventrade", nemaju prijavljene telefonske brojeve. Na tri broja nam je odgovoreno da to nisu firme koje tražimo. Reč je o firmama "Avio Chem", "Sprocure" i "Conex". Jedna firma, "Onderon Systems", prijavila je nepostojeći broj. Na broj firme "Soha Info", javila se osoba koja se nije predstavila, a na pitanje RSE o sankcijama je odgovorila "ne bih o tome". Ni sagovornik iz firme "Kominvex" nije se predstavio, odbio je da odgovori na pitanja o sankcijama, uz tvrdnju da "firma ne postoji".), niti institucije Srbije (Koje institucije (ni)su odgovorile? RSE je pitanja o kontroli sankcionisanih preduzeća i izvozu u Rusiju poslao na adrese deset institucija u Srbiji - Vlade, Ministarstva za evrointegracije, Ministarstva finansija, Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Agencije za privredne registre (APR), Uprave carina, Uprave za sprečavanje pranja novca, Poreske uprave, Narodne banke, Privredne komore. Odgovor, do objave teksta, iz većine institucija nije stigao. APR je, na pitanja o kontroli poslovanja sankcionisanih firmi, odgovorio samo da su rešenja o prinudnoj likvidaciji tri firme objavljena na sajtu. Odgovori na ostala pitanja su izostali. Poreska uprava je poručila da "postupa u skladu sa zakonom", ali je odbila da odgovori na pitanja o sankcionisanim firmama, uz poruku da su svi podaci koji se prikupljaju u postupcima "tajni". A Uprava carine je za RSE saopštila da firme pod zapadnim sankcijama i njihov izvoz od početka ruske invazije nije kontrolisala, kao i da ne postoje zakonske prepreke za njih da izvoze.). Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Evropska unija, SAD i Velika Britanija (Šta podrazumevaju zapadne sankcije? Sankcije koje uvodi Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija podrazumevaju da je američkim firmama i državljanima zabranjeno da posluju sa sankcionisanim entitetima i pojedincima. Ukoliko firme i pojedinci sa "crne liste" imaju imovinu i račune u Sjedinjenim Državama, ne mogu više raspolagati njima. Isti je slučaj i sa sankcijama Velike Britanije i Evropske unije. U praksi, sankcije imaju za cilj praktičnu izolaciju iz međunarodnih finansijskih i trgovinskih tokova. Kriterijumi za stavljanje pod sankcije su jasno definisani i zasnivaju se na dokazima – poput izveštaja o finansijskim transakcijama, carinskim i trgovinskim podacima, ili obaveštajnim podacima. Firme ili pojedinci mogu tražili skidanje sa liste sankcija, ili osporavati odluke.) uvele su opsežan sistem sankcija i kontrole izvoza, kako bi se Kremlj sprečio da finansira rat. Na "crnoj listi" do sada se našlo jedanaest srpskih firmi (Šest je pod sankcijama SAD, dve su na "crnoj listi" i EU i SAD, još dve je sankcionisala samo EU, a jednu je sankcionisala Velika Britanija.), optuženih da su omogućavale izvoz sankcionisanih proizvoda u Rusiju – poput elektronske opreme ili slične robe koja se može koristiti u vojnoj industriji. Na tome su zaradile milione. Međutim, vlasti u Beogradu, koje odbijaju da se usklade sa zapadnim sankcijama protiv Kremlja, dozvoljavaju rad ovih firmi, jer za to u Srbiji nema zakonskih prepreka. RSE je analizirao (Šta je sve RSE pretraživao? U istraživanju poslovanja sankcionisanih firmi, RSE je proveravao javno dostupne registre u Srbiji – bazu Agencije za privredne registre, u kojoj se, osim podataka vlasnicima i adresama, nalaze i finansijski izveštaji, ali i odluke o gašenju, odnosno likvidaciji određenih firmi. Pored toga, analizirali smo registar dužnika i računa Narodne banke Srbije, koji pokazuje koliko firme imaju aktivnih računa i da li su u blokadi zbog dugova. U bazi Poreske uprave, proveravali smo da li je ta institucija oduzimala poreske brojeve firmama zbog nepravilnosti. Pretraživali smo i bazu Republičkog zavoda za statistiku, u kojoj su podaci o izvozu iz Srbije. Ta baza pokazuje porast izvoza u bivše sovjetske republike od početka ruske invazije na Ukrajinu, koje se smatraju bliskim Kremlju, kao što su Kirgistan, Uzbekistan, Tadžikistan, Uzbekistan. Baza je pokazala i porast izvoza određenih elektronskih proizvoda, mašina i transportnih uređaja u Rusiju, od početka invazije na Ukrajinu. Jedna od baza, kojoj RSE ima plaćeni pristup, pokazuje i delimične carinske podatke o izvozu firmi. Tu smo utvrdili u koje države su firme izvozile robu. Tu nema podataka kakva se roba izvozi i ko su njeni krajnji korisnici.) finansijske izveštaje sankcionisanih firmi u Srbiji, registre bankovnih računa i druge javno dostupne baze. Nakon zapadnih sankcija, šest firmi je zapalo u dugove, a tri se gase. "Sankcije su efikasne u kratkom roku jer praktično isključuju firmu iz globalnog sistema, blokiraju bankarske račune, otežavaju plaćanja, prekidaju odnose sa dobavljačima i logističkim partnerima", ukazuje Mijat Kostić iz nevladine organizacije "Novi treći put". Ipak, dok je većina firmi beležila pad prihoda, jedna je nastavila da uspešno posluje - odnosno, da zarađuje, pokazuje istraživanje RSE. Sankcije, pa promena imenaKompaniju "TR Industries", koja se sad zove "Onderon Systems" - po izmišljenoj planeti iz fimske sage "Ratovi zvezda", SAD su sankcionisale u februaru 2024, na drugu godišnjicu ruske invazije. Upravo na kraju te godine (Finansijski izveštaj ove firme za 2025. još nije dostupan na sajtu Agencije za privredne registre.), ova firma je imala prihod od prodaje robe, veći od 1,4 miliona evra, pokazuje istraživanje RSE. Od toga je zaradila više od 140 hiljada evra – kad se odbiju svi njeni rashodi, među kojima su, pored ostalog, plate i porezi. Ime je promenila mesec dana nakon stavljanja na američku "crnu listu". A institucije Srbije su joj to dozvolile. Sa samo jednim zaposlenim, prijavila je sedište u jednom stanu u beogradskom naselju Zvezdara. Međutim, danas je tamo gradilište. U zgradi su majstori koji je renoviraju. A navodni broj telefona firme je "nepostojeći". Ova firma ima i tri aktivna bankovna računa, utvrdio je RSE pretragom baze Narodne banke Srbije. Iako je zarađivala u 2024, zarada je manja u odnosu na 2023. godinu, kada je firma ima prihod od 5,4 miliona evra, i čistu zaradu veću od 200 hiljada evra. Firma je osnovana svega dva meseca od početka rata u Ukrajini, sa početnim kapitalom manjim od 10 evra, za "nespecijalizovanu trgovinu na veliko". I već u prvoj godini poslovanja "obrnula" je milione. To je, kako je pokazala analiza RSE, čest obrazac poslovanja sankcionisanih firmi: Sedišta u stanovima ili privatnim kućama, nepostojeći mejlovi ili brojevi telefona, jedan ili nijedan zaposleni, i drastično uvećanje prihoda nakon ruske invazije na Ukrajinu. "Takav profil je klasičan za posredničke, shell firme i u međunarodnoj praksi se smatra jasnim signalom za dodatnu proveru. U uređenijim sistemima, kombinacija takvih znakova automatski pali alarm, ali to ne znači odmah da je nešto ilegalno, već da treba usmeriti dodatnu pažnju na to šta se zapravo dešava iza papira", ukazuje Mijat Kostić. Poreska uprava ne odgovara da li je kontrolisala ijednu od sankcionisanih firmi. U kratkom odgovoru za RSE poručila da se, shodno zakonu, svi podaci o poreskim obveznicima, do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju "tajnim". Uprava carine je za RSE saopštila da od februara 2022. nije kontrolisala firme sa zapadne liste sankcija i njihov izvoz. Dodaju da "ne postoje zakonske prepreke u pogledu izvoza" tih firmi. Iako je "Onderon Systems" u 2024. godini izvozio robu vrednu 1,2 miliona evra, izvoz je bio manji u odnosu na 2023. godinu. Tada je ova firma u inostranstvo izvezla robu vrednu više od pet miliona evra, pokazuju carinski podaci u koje je RSE imao uvid. U Rusiju su tada izvezene pošiljke vredne više od 2,9 miliona evra, dok je gotovo dva miliona evra robe završilo u Hongkongu, a u Indiji više od 300 hiljada evra. A Rusija je, sa više od 870 hiljada evra izvezene robe, bila glavna destinacija i u 2022. godini. Da li je Srbija i dalje ruta za zaobilaženje sankcija?Delovi za avione, mikročipovi i druga napredna tehnološka oprema, proizvedena na Zapadu, našla je put do Rusije preko desetina srpskih firmi od februara 2022. Reč je o takozvanoj "robi dvostruke namene", jer se može koristiti u vojnoj industriji i zato je pod strogim sankcijama. Za godinu i po dana, do sredine 2023. godine, iz Srbije je u Rusiju izvezena sankcionisana roba vredna najmanje 71 milion dolara, pokazalo je ranije istraživanje RSE. Srpske vlasti su od početka ruske invazije na Ukrajinu više puta ponavljale da "Srbija nije i neće biti platforma za zaobilaženje sankcija". Tako su odgovarale na kritike iz Vašingtona i Brisela, dok Beograd ne uvodi sankcije Kremlju. Vlast, međutim, ne saopštava šta je sve urađeno kako bi se sprečio transfer sankcionisane robe ka Rusiji. Brisel,u odgovoru za RSE (Šta poručuje EU? U odgovoru Evropske komisije za RSE ocenjuje se da su zapadne sankcije nanele udarac ruskoj ekonomiji, a da Kremlj sada plaća i 600 odsto veću cenu kako bi došao do polovnih zapadnih proizvoda i koristio ih na ratištu. "Njihovi lanci snabdevanja postaju manje pouzdani, skuplji, a proizvodi do kojih uspevaju da dođu su slabijeg kvaliteta", dodaje se. Nakon opsežnog sistema sankcija od februara 2022, EU se fokusirala na sprečavanje njihovog zaobilaženja i "zatvaranje svih preostalih rupa u postojećem sistemu" – poručuju iz Brisela. Formirana je Zajednička lista visoko prioritetnih dobara (CHP), sa robom dvostruke namene, kako bi se Rusija sprečila da je koristi u vojnim sistemima. Komisija prati trgovinske tokove ovih proizvoda iz EU ka trećim zemljama i njihov potencijalni reeksport u Rusiju. Dodaju i da redovno sarađuju sa državama van granica EU u kojima su uočeni sumnjivi trgovinski tokovi. Brisel ističe da su vlasti u Srbiji preduzele "konkretne korake" kako bi sprečile zaobilaženje sankcija preko svoje teritorije. Pored ostalog, Srbija je u martu 2025, podseća Brisel, usvojila novi Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, sa ciljem daljeg usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama. Dodaju i da Srbija redovno usvaja nacionalnu kontrolnu listu robe dvostruke namene, koja je usaglašena sa uredbama Unije. Na pitanje kako vide stav Srbije da se ne uvodi sankcije Rusiji, Brisel za RSE naglašava da želi da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera, sa kojim deli zajedničke principe i vrednosti. "Potrebno je da nas Srbija uveri u svoj strateški pravac. EU je bila potpuno jasna prema svojim partnerima, uključujući i zemlje kandidate poput Srbije: odnosi sa Rusijom ne mogu se nastaviti kao do sada, u kontekstu aktuelnog režima i u svetlu ničim izazvanog i neopravdanog rata agresije Rusije protiv Ukrajine", zaključuje se u odgovoru.), ističe da je Srbija preduzela "konkretne korake" kako bi sprečila zaobilaženje sankcija i usaglasila se sa uredbama EU, uključujući mere za kontrolu reeksporta visokoprioritetne robe u maju 2023. godine. "Podaci o direktnom izvozu (sankcionisanih) proizvoda pokazuju da je izvoz Srbije u Rusiju značajno opao nakon vrhunaca zabeleženih 2022. i 2023. godine, te da je 2025. bio zanemarljiv", dodaje se u odgovoru. Beograd pozivaju da "dodatno pojača napore" u borbi protiv zaobilaženja sankcija. Prema istraživanjima Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena, uprkos oštrim sankcijama, Rusija i dalje, iako neuporedivo manje, preko trećih zemalja uvozi (Srbija među deset država iz kojih roba pod embargom stiže u Rusiju U studiji se ističe da je od početka 2024. Brisel značajno pooštrio i proširio zabranu izvoza, što je dovelo do manjeg zaobilaženja sankcija preko trećih zemalja, ali da sankcionisana vojna roba i dalje stiže do Rusije zaobilaznim rutama. Više od trećine (36 odsto) transportuje se preko Turske. Kina učestvuje sa gotovo četvrtinom (23 odsto), zatim Hongkong (16 odsto) i Ujedinjeni Arapski Emirati (10 odsto). Na toj listi, na osmom mestu, našla se i Srbija. U poslednja tri meseca 2024. godine, izvoz iz EU u Rusiju preko trećih zemalja iznosio je oko šest odsto nivoa pre rata. Između septembra 2022. i januara 2024, mesečni prosek je i dalje bio između 13 i 24 odsto. Istraživanje je obuhvatalo samo indirektan izvoz preko trećih zemalja, a podacima nisu obuhvaćeni drugi oblici zaobilaženja sankcija – kao što su krijumčarenje ili lažno prijavljivanje robe i zemlje porekla.)robu dvostruke namene, poreklom iz EU. Među prvih deset tranzitnih zemalja za takvu robu pod embargom je i Srbija. Mijat Kostić iz nevladine organizacije "Novi treći put" ističe da Srbija formalno ima razvijen pravni okvir za kontrolu izvoza robe dvostruke namene. "Međutim, ključni problem nije u postojanju zakona, već u njihovoj primeni i političkom kontekstu u kojem se oni sprovode. Pošto se Srbija nije uskladila sa sankcijama protiv Rusije, to znači da ne postoji automatska zabrana trgovine sa ruskim akterima, niti obaveza da se sve sumnjive transakcije blokiraju", dodaje on. A prostor za zaobilaženje sankcija je u "sivoj zoni" - kada roba ide u dozvoljene zemlje, ali postoji rizik da će biti preusmerena ka Rusiji. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, koje je analizirao RSE, pokazuju da je od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija drastično uvećala izvoz ka bivšim sovjetskim republikama, koje se smatraju bliskim Kremlju. Iako saradnja gotovo da nije postojala pre rata, Srbija sada izvozi u države poput Kirgistana, Uzbekistana, Turkmenistana, Tadžikistana. Među izvezenim proizvodima su mašine, elektronska oprema. "To predstavlja klasičan indikator reeksporta. Ne dokazuje automatski da roba završava u Rusiji, ali u kombinaciji sa strukturom proizvoda i globalnim obrascima trgovine daje snažnu osnovu za sumnju da deo robe zapravo završava na ruskom tržištu", ocenjuje Mijat Kostić. 'U plusu' uoči sankcija, sadašnji bilans nepoznatU "plusu" je, prema poslednjim dostupnim podacima za 2024. godinu, poslovala i firma "Sprocure". U maju 2025, našla se pod sankcijama Evropske unije. Kakav joj je trenutni finansijski bilans, nije javno poznato. Do sada je ugasila više od 20 bankovnih računa, ali, jedan ostaje aktivan – odnosno, nije u blokadi, pokazuje analiza RSE. Osnovana u avgustu 2022, ova firma je optužena za izvoz avionskih delova i opreme u Rusiju. Sedište je menjala, a poslednje registrovano je u beogradskom naselju Voždovac. Prema istraživanju RSE, "Sprocure" je za prvih godinu i po dana svog poslovanja, transportovao u Rusiju 170 pošiljki. Njihova vrednost je, od sredine 2022. do kraja 2023. godine, prešla 9,7 miliona dolara. U momentu osnivanja, direktorka i vlasnica "Sprocure" bila je srpska državljanka Zinete Mehmeti, da bi se početkom 2024, u vreme kada je Zapad počeo da sankcioniše firme iz Srbije, kao novi vlasnik pojavio turski državljanin Erdal Ilhan. Finansijski izveštaji pokazuju milionske prihode ove firme u prve tri godine (Finansijski izveštaj ove firme za 2025. još nije dostupan na sajtu Agencije za privredne registre.) poslovanja – najviše od prodaje robe u inostranstvo. Jedna firma traži skidanje sa sankcijaOd jedanaest firmi pod zapadnim sankcijama, RSE je dobio odgovor samo od firme "MCI Trading". Njen direktor, Ivan Cvetić, koji se i sam našao na američkoj "crnoj listi", kaže da su u redovnom kontaktu sa američkim OFAC-om i da su im dostavili "svu relevantnu dokumentaciju", kako bi bili skinuti sa sankcija. Zato, kako kaže, očekuje da OFAC donese "pozitivnu odluku", koja će im "dozvoliti nastavak poslovnih aktivnosti i normalnog života". Firma je, ističe Cvetić, posle američke odluke o sankcijama u junu 2023, zaustavila sve uvozno-izvozne aktivnosti. "Jer nismo želeli da rizikujemo i dovedemo naše poslovne partnere u neke neprijatne situacije", dodaje Cvetić u pisanom odgovoru. Ova firma se, kako ističe, nije bavila reeksportom u Rusiju preko trećih zemalja, već je robu u tu državu izvozila redovnim putem. Tvrdi i da roba koju su izvozili, u tom trenutku, nije bila na listama zabranjenih proizvoda. Obrt sa Rusijom je, kaže, bio manji od desetine poslovnih aktivnosti firme. Dodaje i da im "nije jasno" zašto je u obrazloženju američkih sankcija navedeno da su krili krajnjeg korisnika ili obmanjivali proizvođače, jer su, kako tvrdi, svi proizvođači robe "redovno bili uključeni u poslovnu prepisku" sa firmom MCI Trading i krajnjim korisnikom. "Neki od partnera (proizvođača) su čak direktno slali robu krajnjem korisniku, uredno prijavljivali tarifne brojeve proizvoda, i nijedna carina, niti prevoznik nije ni u jednom trenutku reagovao na bilo koji način na dostavljenu dokumentaciju", tvrdi on. Kaže i da su zbog slanja robe u Rusiju, česte bile i carinske kontrole, ne samo u Srbiji. "Ali ni u jednom trenutku nije bilo nagoveštaja da nešto ne sme biti isporučeno", tvrdi Cvetić. OFAC nije odgovorio na pitanja RSE o sankcionisanim firmama iz Srbije. Obrazloženje američke Kancelarije za kontrolu strane imovine, kad je firmu "MCI Trading" stavila pod sankcije, bilo je da je sarađivala sa ruskom firmom "AK Microtech (AKM)", koja je snabdevala rusku vojnu industriju elektronskim komponentama. AKM je, kako se navodi, koristio "MCI Trading" kao posrednika, kako bi prikrio krajnje korisnike robe u Rusiji. "MCI Trading" je optužen da je pomagao AKM-u da nabavi visokotehnološku robu od proizvođača iz Azije, Evrope i Bliskog istoka i da je imao desetine isporuka ka AKM-u, od početka ruske invazije na Ukrajinu do stavljanja na sankcije. Firma u Srbiji osnovana je pre dvadeset godina. Sedište joj je u Beogradu. Prema finansijskim podacima za 2025. godinu, ova firma je imala gubitak od oko 476 hiljada evra. Značajno su joj pali i prihodi – prošle godine je imala 42 hiljade evra prihoda, za razliku od prethodne godine, kada su prihodi bili oko 850 hiljada evra. To je, opet, daleko od prihoda zabeleženih u 2022. i 2023, kada su prihodi premašivali dva miliona evra. Da li radi jedna od najvećih sankcionisanih firmi?"Firma ne postoji". Kratko je u telefonskom razgovoru za RSE poručeno iz firme "Kominvex", a sagovornik nije želeo da se predstavi. Privredni registar, međutim, pokazuje drugačije. Ova firma je, prema zvaničnim podacima, i dalje aktivna, iako beleži drastičan pad prihoda. Dok je u prvoj godini ruske invazije na Ukrajinu imala prihode veće od 127 miliona evra, dve godine kasnije, na kraju 2024, prihod je bio samo devet hiljada evra. RSE je ranije istraživao poslovanje ove firme. Od početka ruske invazije na Ukrajinu do avgusta 2023, "Kominvex" je u Rusiju izvezao robu vrednu više od 140 miliona dolara. Trećina izvezenih proizvoda, vrednih oko 50 miliona dolara, bile su sankcionisane elektronske komponente, jer mogu biti korišćene u vojnoj industriji. Američke sankcije, pod optužbama da je izvozila sankcionisanu robu, uvedene su ovoj firmi u februaru 2024. Na "crnoj listi" je i Marko Svorcan, direktor i vlasnik "Kominvexa". 'U prinudnoj likvidaciji'RSE je, pretragom privrednog registra, utvrdio da su tri firme iz Srbije, koje su pod zapadnim sankcijama, u prinudnoj likvidaciji. To znači da se, odlukom države, gase. Država ima pravo da pokrene njihovo gašenje, ukoliko ne poštuju domaće zakonske propise. Mijat Kostić opisuje odgovor institucija kao "ograničen ili selektivan". "Sa jedne strane, jasno je da su mnoge od tih firmi kršile domaće propise i nisu objavljivale finansijske izveštaje, dugovale su poreze i poslovale netransparentno. Sa druge strane, izostanak reakcije na samu suštinu njihovog poslovanja (izvoz rizične robe) sugeriše ili nedostatak kapaciteta da se takvi slučajevi istraže i dokažu, ili političku procenu da to pitanje nije prioritet", dodaje on. Kontrola izvoza je zadatak više institucija – od carine, preko finansijskih institucija, do bezbednosnih službi. A bezbednosne službe i vrh vlasti u Srbiji nisu krili saradnju sa Rusijom od početka invazije na Ukrajinu, uprkos pozivima Zapada da se distanciraju od Kremlja. "U praksi, to znači da je mnogo lakše kazniti firmu zbog neplaćenog poreza, jer je to jasno vidljivo u domaćem sistemu, nego ući u složen lanac međunarodne trgovine i dokazati da neka pošiljka zapravo ide ka Rusiji preko treće zemlje, jer to automatski povlači šira politička i međunarodna pitanja", zaključuje Kostić. Tako je firma "Bassire Group" obrisana iz privrednog registra Srbije u junu 2025, jer je ostala bez zakonskih zastupnika – odnosno, nakon ostavke direktora, nije imenovala novog zastupnika. Na američke sankcije je stavljena godinu dana ranije, u junu 2024. Osnovana je godinu dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2023, sa sedištem u Beogradu – za trgovinu računarima, opremom i softverima. Vlasnik je bio ruski državljanin Nikolaj Levin, a iz vlasništva je izašao u septembru 2024, nekoliko meseci po stavljanju na američku "crnu listu". Američki OFAC je optužio Levina da je, putem mreže firmi pod njegovom kontrolom, zaobilazio sankcije i omogućavao uvoz iz Evrope, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata u Rusiju. Vrednost sankcionisane robe koja je preko Levinovih firmi završila u Rusiji je, prema podacima OFAC-a, bila oko 2,5 miliona dolara. Mijat Kostić ističe da je "pun efekat" sankcija moguć uz kontinuirano praćenje međunarodnih mreža firmi i pojedinaca, jer su šeme za zaobilaženje "prilagodljive". "Ilustracija je jednostavna: kada jedna firma bude sankcionisana, poslovanje se može prebaciti na novu sa istim vlasnicima ili povezanim licima, često na drugoj adresi ili u drugoj zemlji. Dakle, sankcije zatvaraju pojedinačne kanale, ali ne nužno i celu infrastrukturu za zaobilaženje", pojašnjava. Likvidacija nakon ostavke direktoraBeogradska firma "Conex" je, odlukom države, obrisana iz privrednog registra u avgustu 2025. Razlog: I ona je, nakon ostavke direktora, ostala bez zakonskog zastupnika. Na crnoj listi Evropske unije našla se u februaru 2024. Bila je prva firma iz Srbije koju je EU stavila pod sankcije, zbog sumnje da je povezana sa ruskim vojnim i tehnološkim sektorom. Ova konsultantska firma osnovana je pre više od 30 godina, sa sedištem u Beogradu. Ranije istraživanje RSE je utvrdilo da je do početka invazije na Ukrajinu bila gotovo neaktivna. A finansijski izveštaji za 2022. i 2023. godinu pokazali su prihode od oko milion evra godišnje. Bez podataka o poslovanju sankcionisane firmeFirma "Goodforwarding" je u postupku likvidacije od februara 2026. Država je gasi, jer od osnivanja, u junu 2022, Agenciji za privredne registre nije dostavila nijedan finansijski izveštaj, što joj je bila zakonska obaveza. Firmu je u Beogradu, sa početnim kapitalom od oko 1.000 evra, osnovao ruski državljanin Aleksej Moskovkin. Bila je registrovana za "trgovinu na veliko voćem i povrćem". Američki OFAC je, međutim, tvrdio da je iz Srbije, preko ove firme, u Rusiju stigla neka druga roba – poput komponenti neophodnih za proizvodnju raketa, dronova i municije. Pod američkim sankcijama je od februara 2024. A računi firme su, zbog prinudne naplate, blokirani mesec dana pre stavljanja na sankcije – sa zabranom raspolaganja novcem na tim računima. Blokada računa je usledila nakon mera Poreske uprave. Ovoj firmi je oduzet poreski broj (PIB), neophodan za poslovanje, ali Poreska uprava za RSE nije obrazložila svoju odluku. Po zakonu, PIB može biti privremeno oduzet ako poreska uprava otkrije nepravilnosti u poslovanju – poput neizvršavanja poreskih obaveza. Protiv ove firme bio je pokrenut postupak za privredni prestup, ali je odlukom Privrednog suda u Beogradu on obustavljen, jer Aleksej Moskovkin nije dostupan organima Srbije. Tužba protiv firme iz SuboticeFinansijske izveštaje, kojima bi se pokazalo kako je poslovala, nije dostavljala ni firma "Ventrade" iz Subotice. U privrednom registru nedostaju finansijski izveštaji za 2023. i 2024. godinu. Zbog toga je i Osnovno tužilaštvo u Subotici podnelo tužbu za privredni prestup, ali je, odlukom Privrednog suda u tom gradu, u koju je RSE imao uvid, postupak prekinut u decembru 2025. jer zastupnik firme nije dostupan pravosudnim organima. Njen vlasnik i direktor je mađarski državljanin, Žolt (Zsolt) Lajgut. Firma je pod američkim sankcijama od oktobra 2024. Tereti se da je jednoj ruskoj kompaniji izvozila radio uređaje za vojnu industriju. Osnovana je u aprilu 2022, za "nespecijalizovanu trgovinu na veliko" i, kako pokazuju poslednji dostupni podaci, nema zaposlenih. Prema carinskim podacima u koje je RSE imao uvid, ova firma je u 2022. godini izvezla robu u vrednosti od oko 380 hiljada evra. Godinu dana kasnije, izvoz robe iz ove firme u Rusiju bio je oko 250 hiljada evra. U julu 2025. ova firma je pokušala da u Agenciji za privredne registre promeni podatke o vlasništvu. Međutim, to im nije dozvoljeno jer je utvrđeno da imaju zabranu Poreske uprave. Računi su joj, zbog dugovanja, u blokadi od 29. septembra 2023. godine. Iznos blokade je oko 23 hiljade evra (preko 2,5 miliona dinara). Prema jedinom dostupnom finansijskom izveštaju za 2022, firma je imala prihod od oko 480 hiljada evra. Zaradila je oko pet hiljada evra. Računi u blokadiRegistar Narodne banke Srbije pokazuje da su računi blokirani još dvema firmama pod zapadnim sankcijama – firmama "Soha info" i "Smart Digital Ideas". Soha info je na "crnoj listi" i Sjedinjenih Država i Evropske unije, a tereti se da je u Rusiju izvozila elektronsku robu milionske vrednosti – poput mikročipova. Ranije istraživanje RSE je pokazalo da su pošiljke ove firme u Rusiju premašile 18 miliona dolara. Pod američkim sankcijama je i njen direktor i vlasnik Dragan Dragaš. Osnovana je u junu 2022. u Novim Banovcima, malom mestu u Vojvodini, na oko 30 kilometara od Beograda, u privatnoj kući gde je registrovana i jedna teretana. I već u prvoj godini poslovanja imala je milionske prihode od prodaje robe – sa više od šest miliona evra u 2022. i 67 miliona evra u 2023. Pod američkim sankcijama je od 23. februara 2024, dok je Brisel sankcionisao u novembru iste godine. Od septembra 2024, računi su joj u blokadi, zbog duga koji je premašio milion evra. Nije naznačeno kome ova firma duguje novac. Firma bez poreskog brojaPored blokiranih računa, druga firma, "Smart Digital Ideas", sada nema ni poreski broj koji joj omogućuje poslovanje. PIB joj je privremeno oduzela Poreska uprava, koja za RSE ne objašnjava zašto je preduzet ovaj korak. Firma "Smart Digital Ideas" je pod američkim sankcijama od 19. novembra 2025. Američki OFAC tvrdi da je ovu firmu, zajedno sa još jednom firmom iz Uzbekistana, koristila ruska kompanija sa "crne liste" Aeza, kako bi izbegla sankcije. Aeza je pod sankcijama od jula 2025, a OFAC tvrdi da je njeno rukovodstvo od tada pokrenulo strategiju "rebrendiranja", kako bi se uklonila povezanost Aeze i drugih firmi koje je koristila za poslovanje. Direktor i vlasnik firme u Srbiji je nemački državljanin Andreas Maul. Osnovana je u oktobru 2022, za trgovinu na veliko računarima, računarskom opremom i softverima. Smeštena u jednom lokalu, u opštini Novi Beograd, sa osnivačkim kapitalom manjim od 100 evra. Firma je, kako pokazuju finansijski izveštaji, od osnivanja poslovala "u minusu". Gubitak na kraju 2024. bio je oko tri hiljade evra. Jedna firma pod sankcijama Velike BritanijeJedna firma iz Srbije našla se, krajem 2023. godine, i pod sankcijama Velike Britanije. Kod beogradskog aerodroma, u naselju Surčin, smeštena je firma "Avio Chem" – registrovana za popravku i održavanje letelica. Osnovana je 2014, a prihodi su joj višestruko porasli od početka ruske invazije, na preko sedam miliona evra na kraju 2023. godine, pokazuju finansijski izveštaji koje je analizirao RSE. Pad beleži 2024, nakon što je stavljena pod sankcije Velike Britanije. Te godine je zabeležila i gubitak u poslovanju, od oko 26 hiljada evra. Firma je optužena da je u Rusiju izvozila sankcionisanu robu - delove za avione. Britanska ambasada u Beogradu je u odgovoru za RSE navela da je zaključno sa februarom 2026. sankcionisala više od 3.000 pojedinaca, entiteta i brodova u sklopu režima sankcija protiv Rusije. Ističu i da Ujedinjeno Kraljevstvo nastavlja da "blisko sarađuje" sa međunarodnim partnerima, kako bi suzbili izbegavanje i zaobilaženje sankcija. Kako naglašavaju, zapadne sankcije su od februara 2022. lišile rusku državu najmanje 450 milijardi dolara. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-sankcije-firme-sad-eu-roba/33721545.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-sankcije-firme-sad-eu-roba/33721545.html Wed, 01 Apr 2026 08:01:09 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Beograd je od Pekinga kupio supersonične balističke rakete, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok susedna Hrvatska traži reakciju NATO saveza. Srbija je tom kupovinom, posle Pakistana, postala prva država kojoj je Kina isporučila rakete CM-400, velike razorne moći. I, prema međunarodno dostupnim registrima naoružanja, jedina u Evropi koja ih poseduje, dok su joj u okruženju države NATO članice. U regionu se zato "upalio radar", jer ciljevi ovih raketa, velike razorne moći, mogu biti udaljeni i par stotina kilometara. Aleksandar Vučić, sa druge strane, tvrdi da Srbija nema nameru nikog da napada, dok ističe da Vojska ima "značajan broj raketa i da će ih imati još više". Ne odgovara, međutim, koliko ih je, kad su nabavljene i koliko ih je Srbija platila Kini, dok Beograd sa Pekingom produbljuje vojnu saradnju, uprkos kritikama Zapada. Na pitanja o detaljima nabavke novog kineskog naoružanja do objave teksta za RSE nisu odgovorili Predsedništvo i Vlada Srbije, ni Ministarstvo odbrane. Komentari do sada nisu stigli ni iz Evropske unije, američkog Stejt Departmenta (State Department) i sedišta NATO saveza. Srbija nije članica Alijanse, ali sa njom sarađuje od 2006. godine u okviru NATO programa Partnerstvo za mir. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da Zapad "neće ćutati" na odluku vlasti u Srbiji da izaberu Kinu kao partnera za nabavku hipersoničnih raketa. "To je politički izbor Aleksandra Vučića. Kina mu pruža podršku, dok on kupuje kinesko oružje. Nabavka je zapravo instrument spoljne politike, mehanizam kojim ulazite u čvrst, strategijski odnos na nivou država i očekujete određeni nivo razumevanja i podrške za svoje interese", opisuje on. Radić ističe i da Srbija, kao država koja nije deo NATO saveza, ne bi mogla ni da očekuje da ovako razorno oružje kupi na Zapadu, od neke od država članica. "Vi, i kad ste unutar NATO, limitirani ste kako ćete i kad dobiti neka sredstva, a kamoli kad niste. Kina je, sa druge strane, spremna da proda tehnološka dostignuća koja druge zemlje neće da prodaju ili ih ne poseduju", dodaje on. Peking je, prema poslednjim podacima, najveći vojni snabdevač Beograda – gotovo dve trećine naoružanja stiglo je iz Kine u proteklih pet godina. Iako su Evropska unija i Sjedinjene Države više puta upozoravale vlasti u Srbiji na opasnosti produbljivanja vojne saradnje sa Kinom, konkretnije mere su do sada izostajale. Čemu služe rakete CM-400?Vojni analitičar Aleksandar Radić rakete CM-400 opisuje kao sredstva velikog dometa i velike vatrene moći, koja "daleko nadmašuju sve što je do sad imala Vojska Srbije". "Ovo je drastičan iskorak u odnosu na dosadašnje mogućnosti. Srbija ima ofanzivne kapacitete, jer su dometi ovih sredstava maltene ravni balističkim raketama iz vremena Hladnog rata", dodaje on. Domet kineskih raketa CM-400 može biti i do 400 kilometara. Ali, pretpostavlja se da je verzija za strano tržište, sa oznakom CM-400 AKG koju poseduje i Srbija, sa manjim dometom – oko 250 kilometara. Time ove rakete mogu da gađaju udaljene ciljeve, bez opasnosti da se nađu u dometu neprijateljske protivvazduhoplovne odbrane. Ovi projektili, prema specifikacijama, pri kraju svoje putanje ka meti dostižu brzinu od oko pet maha, što je petostruka brzina zvuka. "Zato je takvo sredstvo jako teško za oboriti. Nije nemoguće, ali je u praksi odbrana od takvih sredstava vrlo težak zadatak", ocenjuje Radić. Ističe i da se ovakve rakete smatraju sredstvom odvraćanja od eventualnog napada. Napominje i da u okruženju nema zemalja "koje bi imale sredstvo uzvratnog udara" ili protivvazdušni sistem koji bi bio efikasan u odbrani od takve rakete. Zato je, kaže, pojava ovih raketa u posedu Vojske Srbije otvorila pitanja u regionu - šta to treba da znači i da li bi jačanje ofanzivnog potencijala moglo da se tumači kao direktna pretnja. Ali, naglašava da Srbija "nema kapacitet" da nekog napadne. "Nije reč o sredstvima, već o atmosferi i istorijskom momentu. Jer Srbija je okružena članicama NATO, jedini mogući scenario rata u ovom momentu bio bi rat protiv NATO. Dakle, ne postoji ništa što bi bila indicija da Srbija ima agresivne namere", dodaje on. Smatra da će, zbog toga, kineske rakete služiti za "psihološko-propagandnu igru u regionu" i rasprave ko šta ima od oružja i "ko kome preti". 'Alarm u Zagrebu'Od država regiona, na nabavku kineskih supersoničnih raketa prva je reagovala Hrvatska. Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je 12. marta da će Zagreb tim povodom razgovarati sa NATO saveznicima i upozoriti ih na "novost u arsenalu Vojske Srbije". Dodao je da ne očekuje "da bi posjedovanje takvog vrlo ozbiljnog oružja moglo u bilo kojoj varijanti doći u poziciju da se koristi prema susjednim zemljama, Hrvatskoj ili nekoj drugoj". Pre toga je i hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić rekao da se nada da će rakete "ostati u skladištu gde im je i mesto". Na društvenim mrežama i u hrvatskim medijima raspravljalo se o dometu rakete, kojoj je dat nadimak "zagrepčanka" - uz pitanje da li bi mogle da dosegnu ciljeve u glavnom gradu Hrvatske. "Zagreb neće odlučivati šta će Srbija da ima", bio je komentar predsednika Srbije na reakcije iz Zagreba. Reagujući na Plenkovićevu izjavu, Vučić je 12. marta za RTS naveo da se Srbija "sprema da bude napadnuta od strane saveza koji formiraju Priština, Tirana i Zagreb". "Mi ne možemo da napadamo NATO zemlje, a i Albanija i Hrvatska su NATO zemlje. Niti želimo da ih napadamo. Ali mislim da su njima to jedine namere. Samo što čekaju trenutak. Srbija ima dovoljno odvraćajuće snage za dve zemlje i jedan entitet", rekao je on. Hrvatska, Albanija i Kosovo su u martu 2025. potpisali Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti, što su srpski zvaničnici opisali kao pretnju po bezbednost Srbije. Vučić je rekao da mu je Plenković, u razgovoru polovinom februara, rekao da vojna saradnja Hrvatske sa Albanijom i Kosovom nije usmerena protiv Srbije. "Saslušao sam ga i to je to. Ali, da li i dalje imam tu dozu nelagode i straha? Imam", dodao je. Prema Vučićevoj oceni, Srbija ima korektne i dobre odnose sa NATO. Ali je ponovio da neće pristupiti toj vojnoj alijansi. Kako je Vučić potvrdio da Srbija ima supersonične rakete?Vučićeva potvrda na javnom servisu, da je Srbija kupila kineske supersoinčne rakete, dolazi nakon što su na jednom specijalizovanom vojnom forumu proteklih dana objavljene fotografije borbenih aviona MiG-29 u letu, sa "novim teretom". Jedan avion je, kako je navedeno, nosio kineske rakete sa oznakom CM-400 AKG. Aleksandar Radić opisuje da je fotografije u blizini vojnog aerodroma Batajnica, kod Beograda, napravio "anonimni entuzijasta" i okačio ih na forum. Ističe da su "fotografi entuzijasti", kako se nazivaju u vojnim krugovima, čest izvor podataka o tome šta poseduju armije zemalja širom sveta. "To nije slučaj samo Srbije, već i u Sjedinjenim Državama, na primer. Uobičajeno je, nije protivzakonito. Čak i u Kini, gde biste očekivali zatvoreniji sistem, gotovo svakodnevno se pojavljuju snimci nekih njihovih novih aviona, nove generacije, koje su napravili entuzijasti", opisuje. "Na fotografiji se vide rakete koje su vrlo verovatno školske, pretpostavljam da je reč o proveri gabarita i ponašanja MiG-29 u letu sa takvim teretom, jer one nisu namenski projektovane za taj avion", dodaje on. U intervjuu za javni servis, predsednik Srbije je potvrdio da je vojska "uspešno izvršila integraciju" kineske rakete na ruske borbene avione koje poseduje. Ali ovo, prema fotografijama, nije jedino novo kinesko oružje. Na borbenom avionu uočena je i planirajuća avio bomba LS-6, takođe kineske proizvodnje. Ove bombe, prema opisu vojnog analitičara Aleksandra Radića, omogućavaju da avioni sa velike udaljenosti "precizno ili relativno precizno" pogađaju mete. "To su sredstva vrlo solidnog dometa: šezdeset, sedamdeset kilometara", dodaje on. Predsednik Srbije, međutim, nije želeo da kaže koliko je novog naoružanja kupljeno od Kine i po kojoj ceni. "Strašno su skupe rakete. Mi smo dobili popust mali", poručio je. "Količina tajna, a cena još tajnija", ocenjuje Aleksandar Radić, ukazujući na praksu vlasti da ne objavljuju podatke o uvozu i izvozu naoružanja i vojne opreme. Ali Srbija je, u skladu sa međunarodnim konvencijama, dužna da prijavljuje uvoz ovakvih sistema naoružanja. Ti međunarodni izveštaji se objavljuju polovinom godine, za prethodnu godinu. U tom slučaju bi, ukoliko su kineske rakete stigle ove godine, podaci o količini mogli da budu dostupni polovinom 2026. Ko ima kineske rakete CM-400?Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, supersonične rakete CM-400, i to verziju CM-400AKG, od Kine je do sada kupio Pakistan. Od 2010, kada su poručene, pa do 2019. godine, Pakistanu je isporučeno 100 ovih raketa. Prema ovom registru, nijedna država Evropske unije proteklih godina nije kupovala sisteme naoružanja iz Kine. U trgovini oružjem, glavni partneri Pekinga su u Africi i Aziji, uz pojačavanje vojne saradnje sa Rusijom. A dok vlast u Srbiji i dalje "balansira" između Istoka i Zapada, pojačavaju se pritisci iz Brisela da Srbija uskladi svoju spoljnu bezbednosnu politiku sa evropskom. Iako sa EU pregovara o članstvu od 2014, otvaranje poglavlja stoji u mestu. Od 2021. nije otvoreno nijedno. "Iz EU, kao saveza, insistira se na poštovanju elemenata zajedničke spoljne i odbrambene politike. Tu Srbija dolazi u konflikt između ambicije da ide ka Evropi i želje da se poseduje ofanzivni kapacitet kineskog porekla", ocenjuje vojni analitičar Aleksandar Radić. Jednom kada Srbija postane članica EU, svi sporazumi sa trećim državama moraće da se raskinu. To uključuje i sporazume sa Kinom. Od dronova do protivvazdušnih sistemaVojnici Srbije već operišu kineskim naoružanjem, od borbenih dronova do raketnog protivvazdušnog sistema FK-3. Dronovi CH92-A predstavljeni su 2020. i to je bila prva nabavka iz Kine koja je ušla u borbeni sastav Vojske. Srbija je tada postala prva evropska država koja je uvezla kinesku avijacijsku opremu. Potom su usledile nabavke borbenih dronova CH-95, i protivvazdušnih sistema FK-3 i HQ-17. Nakon vojne parade u Pekingu, na kojoj je u septembru prošle godine bio gost kineskog predsednika Si Đinpinga, Vučić je izjavio je da je gledao "šta bi bilo zanimljivo da se nabavi za potrebe Vojske Srbije". Tada su, kako je rekao, zvaničnici Srbije razgovarali sa predstavnicima više od deset kineskih vojnih kompanija, ali nije naveo više detalja. A tri meseca kasnije, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, Vučić je najavio da će Srbija u narednih i po dana udvostručiti vojne kapacitete. Nije, međutim, precizirao šta će od naoružanja biti nabavljeno iz inostranstva. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma, u proteklih pet godina, Srbija je najviše oružja uvezla upravo iz Kine (61 odsto), zatim iz Francuske (12 odsto) i Rusije (7 odsto). U poslednje dve godine domaća namenska industrija uvezla je iz Kine robu vrednu najmanje 240 miliona evra. To pokazuju carinski podaci u koje je Radio Slobodna Evropa imao uvid, za 2024. i prvu polovinu 2025. godine. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-kina-supersonicne-rakete-oruzje/33704324.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-kina-supersonicne-rakete-oruzje/33704324.html Fri, 13 Mar 2026 07:43:22 +0100 SrbijaAktuelnoKina na Balkanuwebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Od Tel Aviva, do Beograda, pa natrag u Tel Aviv, bila je putanja izraelskog teretnog aviona 5. marta, u vreme sukoba na Bliskom istoku – utvrdio je Radio Slobodna Evropa (RSE), analizom specijalizovanih sajtova za praćenje letova. Ovaj avion je namenjen za prenos teškog i opasnog tereta, poput naoružanja. Nije, međutim, poznato šta je avion prevozio, a nadležne institucije ćute. I ovo nije jedini put da je teretni avion privatne izraelske aviokompanije "Challenge Airlines IL" dolazio u Beograd u prethodnih mesec dana. RSE je tokom februara i početkom marta zabeležio da su dva teretna aviona ove kompanije imala najmanje devet letova na ruti od Srbije ka Izraelu ili obrnuto. Od toga su dva leta zabeležena nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku 28. februara, kada su SAD i Izrael počeli napade na Iran. Ali, ministarstva odbrane, spoljnih poslova i trgovine, do objave teksta nisu odgovorila na pitanja RSE o ovim letovima i šta se njima prevozi. Nije odgovoreno ni iz izraelske kompanije koja je vlasnik teretnih aviona. Srbija je, nakon instrukcija predsednika Aleksandra Vučića, krajem juna 2025. obustavila izvoz naoružanja - u jeku tadašnjeg izraelsko-iranskog sukoba i učestalih optužbi iz Moskve, da preko posrednika izvozi municiju u Ukrajinu. Međutim, po informacijama koje su potvrđene Radiju Slobodna Evropa iz dve državne fabrike oružja, od februara je ponovo pokrenut izvoz u inostranstvo. Državne institucije, međutim, ne odgovaraju za RSE kome i šta izvoze i pod kojim uslovima. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2025. izvezla oružja i municije, vrednih oko 50 miliona dolara. To je upola manje nego 2024. godine, kada je izvoz, prema istim podacima, premašio 104 miliona dolara. Ovo, međutim, nisu konačni iznosi. Jer, precizni podaci nisu javno dostupni. Odnosno, država već nekoliko godina ne objavljuje šta je od naoružanja i vojne opreme, kome i u kojim količinama izvozila i koliko je to koštalo. Šta kaže beogradski aerodrom?Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" ne daje detalje šta su prevozili teretni avioni, koji su u februaru i martu leteli od Beograda to Tel Aviva ili obrnuto. Firma Belgrade Airport, koja upravlja aerodromom, u kratkom odgovoru za RSE kaže da aviokompanijama omogućuje korišćenje aerodromske infrastrukture "u skladu sa međunarodnim i nacionalnim propisima koji regulišu prevoz putnika i različitih vrsta tereta u vazdušnom saobraćaju". Ko je angažovao izraelskog privatnog avioprevoznika, nije poznato, dok resorna ministarstva ne odgovaraju na upite RSE. Izraelski "Challenge Airlines" sebe opisuje kao aviokompaniju specijalizovanu za prevoz "vanstandardnog tereta". Prema podacima sa njihovog zvaničnog sajta, poseduju tri aviona marke Boing, namenjena za kargo saobraćaj. Kompanija, kako se navodi, pruža redovne usluge između Tel Aviva i evropskih zemalja, kao i do Sjedinjenih Američkih Država (SAD), preko aerodroma u Liježu u Belgiji. Kažu i da poseduju različite bezbednosne licence za kargo avionski saobraćaj koje izdaju Evropska unija, SAD, Kina i druge države. Ističu da su obučeni za transport različite robe - od hrane, preko eksploziva, lekova, velikih mašina. Od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, krajem februara, veliki deo međunarodnog vazdušnog saobraćaja ka tom regionu je obustavljen, a protok robe značajno smanjen. "Challenge Airlines", međutim, nastavlja da leti ka Izraelu i obavlja kargo usluge. Ranije su, u novembru 2024. belgijski mediji javili da je ova aviokompanija podnela žalbe na savezne i regionalne uredbe Belgije koje ograničavaju transport oružja i vojne opreme ka Izraelu. Prema pisanju belgijskih medija, kompanija "Challenge Airlines" je tada negirala da transportuje oružje - tvrdeći da u Izrael dostavlja humanitarnu pomoć i hranu. Avion sletao i u junu 2025.RSE je pratio letove dva teretna aviona kompanije "Challenge Airlines", sa registarskim oznakama 4X-IAJ i 4X-ICK, koji su dolazili na beogradski aerodrom. Jedan od njih, avion 4X-ICK, sletao je u Beograd i u junu 2025 - u vreme uvođenja embarga na izvoz naoružanja. Predsednik Srbije je tada odbio da odgovori na pitanja o ovom avionu, uz ocenu da mu "ne pada na pamet da kaže šta je uzletelo, a šta sletelo". Sajt Flight Radar beleži istoriju letova ovog aviona u proteklih godinu dana. Osim Beograda, isti teretni avion je proteklih meseci leteo i ka evropskim gradovima i Sjedinjenim Američkim Državama. U Izraelu mu je, pored aerodroma u Tel Avivu, odredište bio i vojni aerodrom Nevatim, nedaleko od Berševe, na jugu države. Sjedinjene Države su najveći izvoznici oružja Izraelu, a vrednost pošiljki meri se u milijardama dolara. Dve trećine izraelskog uvoza oružja dolazi iz SAD. A iz Srbije je, prema priznanju predsednika države Aleksandra Vučića, isporuka municije bila ubrzana od oktobra 2023. Tada je Izrael napadnut od strane Hamasa, palestinske organizacije koju SAD i EU smatraju terorističkom. Izrael je potom pokrenuo kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze, koja je dovela do masovnog stradanja palestinskih civila, razaranja gradova i humanitarne krize. Ujedinjene nacije su optužile Izrael za teška kršenja ljudskih prava i ratne zločine. I pre priznanja vlasti u Beogradu da su isporuke oružja ka Izraelu ubrzane, međunarodni timovi istraživačkih novinara objavili su da je izvoz oružja iz Srbije ka Izraelu uvećan 30 puta od oktobra 2023. Vučić se nakon toga našao na meti kritika dela opozicije i javnosti u Srbiji - uz ocenu da se time svrstao uz izraelske vlasti. Međutim, nakon napada Izraela na Iran u junu 2025, Vučić je ocenio da su mu obe države "prijateljske", a Ministarstvo odbrane je saopštilo da je izvoz naoružanja i vojne opreme, po Vučićevim instrukcijama, obustavljen. "Čitava jedna grana industrije je zaustavljena, od juna pa nadalje, bez pravnog utemeljenja, zato što se tako nekome hoće, zato što je vođena konfuzna spoljna politika", ističe vojni analitičar Aleksandar Radić. Dodaje da za taj "embargo", osim saopštenja Ministarstva i predsednikovih izjava, nije objavljen zvanični dokument koji bi, primera radi, usvojila Vlada Srbije i pravno ga obrazložila. Radnici u fabrikama oružja kažu da se izvoz nastavioA iako država ne potvrđuje da je sada "skinut moratorijum" na izvoz, to su za RSE izjavili zaposleni u dve državne fabrike oružja u Srbiji. Rekli su da im je u februaru 2026. stigao dopis da se, nakon osmomesečne zabrane, nastavlja izvoz u inostranstvo. "Do sindikata je došla informacija od rukovodstva da je država odobrila jedan deo izvoza vojnog naoružanja", rekao je za RSE Aleksandar Tadić, predsednik sindikata u fabrici "Zastava oružje" iz Kragujevca. "Ne znamo zvanično ko su kupci, iz kojih zemalja, ali ovo je prvi i dobar korak za fabriku, jer se našla u teškoj situaciji zbog te zabrane izvoza", dodaje on. Ističe i da su isporuke sportskog lovačkog oružja, koje se takođe proizvodi u ovoj fabrici u centralnoj Srbiji, "odavno" krenule ka Sjedinjenim Američkim Državama, koje su među ključnim partnerima za ove pošiljke. Rukovodstvo "Zastava oružja" nije odgovorilo na pitanja o izvozu. A u Užicu, na zapadu Srbije, gde je sedište fabrike oružja "Prvi partizan", do radnika su stigle iste vesti. "Dobili smo informaciju pre oko mesec dana da je krenuo izvoz, nemamo pojma ni gde, ni šta ide", rekao je za RSE jedan od članova sindikata "Sloga" u "Prvom partizanu", pod uslovom anonimnosti. Ni rukovodstvo ove fabrike ovu informaciju nije potvrdilo za RSE. Odgovori nisu stigli ni iz sedišta drugih državnih kompanija za proizvodnju i trgovinu oružjem, koje su članice Odbrambene industrije Srbije. Da li se izvoz oružja u inostranstvo nastavio i pod kojim uslovima, za RSE ne odgovara ni Ministarstvo odbrane. Da li je Srbija izvozila oružje tokom 'moratorijuma'?"U međuvremenu, od juna prošle godine ima čvrstih dokaza da je izvoz funkcionisao, u nekim izuzetnim situacijama, kad je neko odlučio o tome", tvrdi vojni analitičar Aleksandar Radić. Jer dok je u Srbiji, prema instrukcijama predsednika države, na snazi bila zabrana izvoza naoružanja, Azerbejdžan i Kipar su se pohvalili artiljerijskim sredstvima iz srpskih fabrika. Azerbejdžan je tokom prošle godine prikazao samohodne haubice "Nora", dok je Kipar prikazao lansere raketa "Tamnava". "Oba sistema su prvi put prikazana u drugoj polovini 2025. godine i vrlo je moguće da su izvezena nakon objave 'moratorijuma'", izjavila je za RSE Katarina Đokić iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) iz Stokholma. Srbija je dužna da prijavljuje izvoz teškog i lakog naoružanja, u skladu sa međunarodnim konvencijama. Ti međunarodni izveštaji se objavljuju polovinom godine, za prethodnu godinu. "Ali glavnina izvoza se tu ne vidi, jer iz Srbije odlaze velike količine municije (koje ne podležu tim prijavama). Vrednost i obim izvoza municije ne može se videti iz tih prijava", ukazuje Aleksandar Radić. Tajni podaci o izvozu oružjaDozvole za izvoz oružja i vojne opreme, po zakonu, izdaje Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu. Za to je neophodna saglasnost ministarstava spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, odbrane i Bezbednosno-informativne agencije. Takođe je potrebna potvrda krajnjeg korisnika (End User) overenu od strane zvaničnog organa države krajnjeg korisnika. Prilikom izdavanja dozvole vodi se računa da se izvozom ne krše međunarodne sankcije, ne ugrožava poštovanje ljudskih prava u zemlji krajnjeg odredišta, da se ne omogućava izbijanje ili nastavak oružanih i drugih sukoba u državi krajnje upotrebe. A nakon predsednikove izjave o zabrani izvoza naoružanja u junu 2025, Ministarstvo odbrane je saopštilo da će izvoznicima biti potrebna i saglasnost Saveta za nacionalnu bezbednost. U tom telu su, između ostalih, predsednik Srbije, premijer, ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova. "Mislim da je potpuno jasno da se odluka svodi na jednog čoveka. Jer, prema zakonu, jedino predsednik do sada nije bio prepoznat u mehanizmu odlučivanja kome se daju dozvole za izvoz oružja", ocenjuje vojni analitičar Aleksandar Radić. Precizni podaci o tome šta od naoružanja i vojne opreme i u kojim količinama Srbija izvozi i uzvozi nisu javno dostupni. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine poslednjih godina na svom sajtu ne objavljuje godišnje izveštaje o izdatim dozvolama za izvoz. A prema poslednjim, javno dostupnim podacima, među značajnim uvoznicima oružja iz Srbije bile su zalivske zemlje - Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Bahrein. Vojni analitičar Aleksandar Radić ih opisuje kao "nove partnere" u trgovini oružjem. "Poslovi sa zemljama Zaliva kreću u velikom talasu 2012, 2013. godine, sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast. One tad postaju bitni kupci, dok su ranije bile ili mali kupci ili nisu imale tako presudan značaj. A onda je odjednom zvanična statistika pokazala da su u samom vrhu država u koje se izvozi oružje", dodaje on. Smatra i da bi potencijali izvoz iz Srbije ka regionu Bliskog istoka u ovom momentu "bio u skladu sa politikom vlasti u Izraelu", u kojoj zvanični Beograd vidi partnera. "Izvozi se Izraelu, uvozi se od Izraela, a druge zemlje kojima se izvozi - Saudijska Arabija, UAE, očigledno su iz ugla Izraela pozitivna tržišta, jer su u ovom trenutku politički saveznici", ističe Radić. Navodeći primer uvoza oružja iz Izraela, pominje da je Srbija u jesen 2025. prikazala raketni artiljerijski sistem PULS, uvezen iz Izraela. Ističe i da Srbija, poštujući međunarodne sankcije, ne izvozi oružje u Iran. RSE je, od početka sukoba na Bliskom istoku, u oktobru 2023, po zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja više puta tražio podatke o dozvolama za uvoz i izvoz oružja u Izrael. Podaci nisu dostavljeni. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, među državama Bliskog istoka u koje je Srbija tokom 2025. godine izvozila oružje i municiju, našli su se Izrael, Bahrein, Saudijska Arabija. U Bahrein je, prema tim podacima, u 2025. izvezeno oko 250 hiljada dolara vredno naoružanje i municija, pošiljke u Saudijsku Arabiju premašile su 100 hiljada dolara, dok je u Izrael vrednost prešla 1,3 miliona dolara. Ovo, međutim, ne moraju biti konačni iznosi, jer se u njima vidi samo deo izvoza oružja. Saradnja na tekstu: Mirjana Jevtović https://www.slobodnaevropa.org/a/izrael-srbija-naoruzanje-municija-avion-sukob-bliski-istok/33700755.html https://www.slobodnaevropa.org/a/izrael-srbija-naoruzanje-municija-avion-sukob-bliski-istok/33700755.html Wed, 11 Mar 2026 07:42:26 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Grupa iz Srbije je po nalogu ruske obaveštajne službe izazivala nerede u Francuskoj i Nemačkoj, potvrđeno je presudama srpskog suda u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid. Iako vlasti u Beogradu do sada nisu imenovale rusku službu kao organizatora niza rasističkih akcija u Parizu i Berlinu, u kojima su u proleće i leto 2025. učestvovali državljani Srbije, sudska dokumenta to pokazuju. RSE je dobio presude Višeg suda u Smederevu, protiv trojice državljana Srbije osuđenih za špijunažu i rasnu diskriminaciju. Uz još osam osumnjičenih iz Srbije, uhapšeni su krajem septembra 2025. Gotovo četiri meseca kasnije, krajem decembra 2025, njih trojica su sklopili sporazume o priznanju krivice i dobili kazne od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora. Ostalih osmoro osumnjičenih nije u pritvoru. U presudama, dostavljenim RSE, navodi se da su akcije ove grupe bile usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj. Naloge, instrukcije i novac za akcije, grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije". Nema, međutim, više detalja – ko su pripadnici ruske obaveštajne službe koji su organizovali ovu grupu. Na pitanja o delovanju ruske obaveštajne službe u Srbiji, do objave teksta, nisu odgovorila ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova Srbije, Bezbednosno-informativna agencija i Ambasada Rusije u Beogradu. Pre hapšenja i sudskog postupka u Srbiji, ove slučajeve istraživale su francuske i nemačke vlasti. "Verovatno smo presuda došli, zato što su bili predočeni dokazi koje srpske vlasti nisu mogle da ignorišu", ističe za RSE Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Navodi da Rusija bira Srbiju za regrutaciju, zbog tradicionalne naklonjenosti i proruskih stavova stanovništva, koje vlast predvođena Srpskom naprednom strankom "dodatno ojačava i utvrđuje". "Dakle, imamo milje koji je veoma pogodan za takvu vrstu delovanja, i s druge strane imamo jako dobre odnose između vlasti u Srbiji i Rusiji", dodaje on. Šta otkrivaju presude?Presude opisuju četiri rasističke akcije u Francuskoj i Nemačkoj. Grupa je, pored ostalog, odgovorna za polivanje zelene farbe na Muzej holokausta i tri sinagoge u Parizu, kao i za ostavljanje svinjskih glava ispred devet džamija u tom gradu. U centru Berlina su, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima, postavljali plastične skelete. Cilj je, kako se navodi u presudama, bilo "raspirivanje verske i nacionalne netrpeljivosti", posebno između jevrejske i muslimanske zajednice, i "destabilizacija prilika" u Nemačkoj i Francuskoj. Pored plaćenih troškova puta – iznajmljivanja vozila, kupovine autobuskih i avionskih karata i hotelskog smeštaja, pripadnicima grupe je obećano da će za svaki obavljeni "posao" dobiti novac – po petsto, hiljadu ili hiljadu i po evra. Grupa je, kako se opisuje, organizovana od aprila do septembra 2025. Predrag Petrović za RSE ističe da je cilj ruskih službi bio da izazovu nestabilnost u Evropi, kako bi "smanjila pritisak i podršku Ukrajini jer se Rusija poprilično zaglavila na ukrajinskom ratištu". Tenzije između EU i Rusije, traju od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. i zapadnih sankcija Kremlju. Od Velike Plane do Pariza i BerlinaVelika Plana, sa oko 15.000 stanovnika, bila je mesto gde je ruska služba tokom 2025. regrutovala državljane Srbije za izazivanje nemira u Nemačkoj i Francuskoj. U ovom gradiću u centralnoj Srbiji, na oko devedeset kilometara od Beograda, žive sva trojica osuđenih za špijunažu i rasnu diskriminaciju. Oni su označeni kao "pripadnici grupe" koja je pomagala rad strane obaveštajne službe i podstrekavala mržnju, diskriminaciju i nasilje u Parizu i Berlinu. U presudama, međutim, nije precizirano koliko je tačno članova imala ova grupa. Sva imena drugih osumnjičenih su sakrivena u dokumentima, dostavljenim Radiju Slobodna Evropa. Grupu je, kako se navodi u presudama, organizovao jedan državljanin Srbije, čije je ime takođe sakriveno. Sa njim se, kao organizator, pominje i "NN lice pod nadimkom Hanter". O "Hanteru" nema detalja u dokumentima Višeg suda u Smederevu. Ta dvojica organizatora su, kako se navodi, primala instrukcije ruskih obaveštajaca. Prva akcija, organizovana je u aprilu 2025, kada su se pripadnici grupe uputili u Pariz. Tada su, prema jednoj od presuda, "lepili nalepnice sa genocidnim sadržajem", usmerenim protiv Jermena i muslimana. Između 600 i 700 nalepnica, sa cvetom, kao simbolom, i natpisom "I remember and demand" ("pamtim i zahtevam") na engleskom i jermenskom, izlepljeno je po Parizu – pored ostalog oko Trijumfalne kapije i u 18. arondismanu (okrugu), u kojem živi značajan broj stanovnika muslimanske veroispovesti. Akcija je sprovedena 24. aprila, na dan obeležavanja stradanja jermenskog naroda, "sa ciljem da izazovu versku i nacionalnu netrpeljivost i destabilizaciju prilika u Parizu i Francuskoj". Nakon obavljenog posla, kako se navodi u presudi, morali su da fotografišu mesta sa postavljenim nalepnicama. Za to im je obećano 500 evra. Finale Lige šampiona i zelena farba na Muzej holokaustaPred meč PSŽ-a iz Pariza i Intera iz Milana, koji je odigran 31. maja u Minenu, u glavni grad Francuske stiže i grupa iz Srbije – iznajmljenim kolima i redovnim avionskim letom. Cilj im je bio da destabilizuju "etničke i verske odnose" u Francuskoj. Kako se navodi u presudi, za datum akcije je izabrano finale Lige šampiona, jer se u Parizu očekivao "veliki broj ljudi na ulicama". Okrivljeni su se podelili u dve grupe i zelenom farbom precrtavali natpise, mazali i prskali objekte – sinagoge, jevrejske restorane i Muzej holokausta. Za obavljeni posao im je obećana zarada od hiljadu evra. Plastični skeleti kod Brandenburške kapijeU julu 2025, članovi grupe su se, po nalogu ruskih službi, uputili u Nemačku. Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima Evrope, postavili su 31. jula pet plastičnih skeleta zalivenih u betonu, u plastičnim kofama – opisuje se u presudi. Svaki od skeleta imao je natpis na nemačkom jeziku, "Još čekam penziju. Hvala, Merc", kojim se referiše na nemačkog kancelara Fridriha Merca. Ovo je učinjeno kako bi se "destabilizovale etničke i političke prilike" u Nemačkoj, opisuje se u jednoj od presuda. Sudski dokument detaljno opisuje i kojim su kolima okrivljeni stigli u Nemačku, kako su u Berlinu kupovali plastične kofe, sprejeve, cement, motke i ostali materijal, a da su plastične skelete kupili u Minhenu. U Berlinu su, kako se navodi, iznajmili hladnjaču u kojoj su pripremali beton u kofama. Postavljanje skeleta u ranim jutarnjim satima, jedan od članova grupe posmatrao je iz kola. Kao dokaz za sprovedenu akciju, morali su da pošalju fotografije. Obećana im je zarada od hiljadu evra. Svinjske glave ispred džamija u ParizuU septembru 2025, nekoliko članova grupe, po nalogu ruskih obaveštajnih struktura, odlazi u Pariz. Postavljali su odsečene svinjske glave ispred devet džamija i ispisivali grafite "10. septembar", uoči masovnih protesta. Cilj je, i ovog puta, bilo raspirivanje rasne i verske netrpeljivosti. U Parizu i drugim gradovima Francuske su 10. septembra održani veliki protesti protiv budžetskih rezova i vladinih mera štednje, pod parolom "blokirajmo sve". Grupa je akciju izvela 9. septembra, nakon čega se vratila u Srbiju. Uz pokrivene troškove puta i smeštaja, obećano im je 1.500 evra. Ko je 'Hanter'?Presude opisuju u kojoj je od akcija u Nemačkoj i Francuskoj, kao pripadnik grupe, svako od osuđenih učestvovao. Svoj trojici osuđenih je u presudama dostavljenim RSE sakriven identitet. Ipak, dokumenta daju neke detalje o njima. Sva trojica su iz Velike Plane. Jedan je nezaposlen, drugi je radio u jednom domu zdravlja, a treći, po zanimanju konobar, bio je zaposlen, ali se ne navodi gde. Niko od njih nema nekretnine na svoje ime. Inicijale osuđenih, RSE je saznao na osnovu ranijeg odgovora Višeg suda u Smederevu, u kojem je potvrđeno da su krajem decembra 2025. sklopili sporazume o priznanju krivice. A.S. je sa Višim sudom u Smederevu sklopio sporazum 22. decembra 2025. godine. Osuđen je na godinu i po dana kućnog zatvora. U kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru, od 28. septembra do izricanja presude i početka služenja kazne. Istog dana, 22. decembra, sklopljen je sporazum i sa F.P, koji je osuđen na godinu dana kućnog zatvora. Par dana kasnije, 24. decembra, Viši sud je sklopio sporazum i sa okrivljenim N.Ć, koji je dobio kaznu od šest meseci kućnog zatvora. Pored njih trojice, krajem septembra 2025. su na teritoriji Smedereva, u zajedničkoj akciji policije i Bezbednosno-informativne agencije, uhapšena još osmorica osumnjičenih. Oni danas nisu iza rešetaka. Neki su na slobodi, a neki u kućnom pritvoru. U saopštenju MUP-a iz septembra 2025, navodi se da je grupa, zadužena za izazivanje incidenata u Nemačkoj i Francuskoj, imala 14 članova i da je jedan u bekstvu. A ko je osoba sa nadimkom "Hanter", koja je organizovala grupu, iz presuda Višeg suda nije poznato. Nema detalja ni kako su grupu regrutovale ruske službe, niti koliko je ruskih obaveštajaca u tome učestvovalo. Iako srpski zvaničnici do sada nisu imenovali rusku službu kao organizatora, njihovu ulogu utvrđivali su francuski i nemački istražitelji. Deo grupe iz Srbije, koja je učestvovala u rasističkim akcijama, priveden je u Francuskoj još krajem maja, preneli su tada francuski mediji. Identifikovani su zahvaljujući snimcima sa nadzornih kamera i telefonskim zapisima. "Ovo je veoma nezgodna činjenica za vlasti u Srbiji. Oni su morali da urade nešto, najpre da uhapse te ljude, a sada i da donesu presudu. S obzirom na to da je Moskva dala podršku srpskim vlastima, njima sada nije u interesu da se hvale time i zbog Kremlja, ali i zbog svog glasačkog tela koje je većinski antizapadno orijentisano i proruski orijentisano", ukazuje Predrag Petrović. Istraga ruskih paravojnih kampova u SrbijiSrbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični kontakti nisu prekinuti ni četiri godine od rata, uprkos pozivima Evropske unije i Vašingtona Beogradu da se distancira od Moskve. Predrag Petrović podseća i na obaveštajnu saradnju dve države u borbi protiv takozvanih "obojenih revolucija", što je termin kojim Kremlj opisuje svrgavanje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Suočen sa masovnim protestima u Srbiji od novembra 2024, uz optužbe hiljada demonstranata protiv vlasti za korupciju, predsednik Aleksandar Vučić je tvrdio da je na delu pokušaj "obojene revolucije". "Vlasti u Rusiji su praktično zadužile srpske vlasti onim izveštajima da se u Srbiji priprema 'obojena revolucija'. Sve to ukazuje da je Srbija pogodan milje i odskočna daska za delovanje ruskih službi na Zapadnom Balkanu, ali i više u Evropi", dodaje on. Rusija i Srbija dovedene su u vezu u još jednoj istrazi, ovoga puta u Moldaviji. Moldavska policija objavila je u septembru 2025. video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra. Na izborima je proevropska vladajuća partija osvojila većinu i ubedljivo pobedila proruski blok, a glasanje je proteklo bez većih incidenata. Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok je Moldavija optužuje za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija. Dva dana uoči glasanja u Moldaviji, Srbija je privela dve osobe zbog organizovanja borbeno-taktičke obuke za sukobe sa moldavskom policijom u slučaju nereda tokom izbornog dana. Obuka je, prema navodima srpske policije, organizovana u jednom ugostiteljskom objektu kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. "Ta obuka je tekla dužem vremenskom periodu neometano i do tog saznanja smo došli tek nakon što su vlastima u Srbiji predočeni neoborivi dokazi o postojanju tog paravojnog kampa", ukazuje Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Slučaj je u Srbiji i dalje u fazi istrage. Dvojica osumnjičenih nisu u pritvoru. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u mesecima nakon hapšenja izjavio da su nadležni u Srbiji ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Nije, međutim, doveo rusku obaveštajnu službu u vezu sa kampom. Rusija se zvanično ne pominje u saopštenjima srpske policije i tužilaštva. Evropski parlament je još u izveštaju iz 2023. ocenio da Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u pitanja susednih suverenih država. Pre toga je američki Stejt department 2019. okarakterisao Srbiju, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. Saradnja na tekstu:Dušan Komarčević https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-pariz-berlin-spijunaza-neredi-ruske-sluzbe/33697783.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-pariz-berlin-spijunaza-neredi-ruske-sluzbe/33697783.html Fri, 06 Mar 2026 19:23:23 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović, Iva Martinović) Dva skupa - jedan mirovni, a drugi u znak podrške ruskoj agresiji – održana su istovremeno u centru Beograda, na četvrtu godišnjicu rata u Ukrajini. Dve grupe okupljenih razdvajala je policija. Na mirovni skup pozvala je "Antiratna Srbija", zajednica Rusa u Srbiji koji su pobegli od režima Vladimira Putina i mobilizacije. Sa druge strane policijskog kordona, našla se grupa okupljena na poziv ultradesničarske "Narodne patrole". Policija ih je sprečila da priđu mirovnim aktivistima, kojima su pretili i vređali ih. https://www.slobodnaevropa.org/a/beograd-godisnjica-ruska-invazija-ukrajina-skup-policija/33687293.html https://www.slobodnaevropa.org/a/beograd-godisnjica-ruska-invazija-ukrajina-skup-policija/33687293.html Tue, 24 Feb 2026 23:30:40 +0100 SrbijaVideoMultimedijawebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović, Dragan Kostić) "Mi nekog boljitka nismo osetili. Samo tegobe." Ovako za Radio Slobodna Evropa (RSE), priču počinje Aleksandar Antović iz Prilipca na zapadu Srbije, dok gleda u autoput "Miloš Veliki" koji je prošao kroz njegovo selo. Novoizgrađenom deonicom oko osam meseci huče vozila, a Antović sa desetinama svojih komšija ukazuje na probleme. Tvrde da su radovi na autoputu, sa kineskom firmom China Communications Construction Company (CCCC) kao ključnim partnerom države, prouzrokovali štetu. "Uništeni su lokalni putevi, zagađena je reka. Sav živi svet je u njoj uništen. Niko nije reagovao", tvrdi Antović. Upozorava i da su mnogi u Prilipcu i selima u okolini, poznatim po poljoprivrednoj proizvodnji, pretrpeli štetu na usevima zbog radova na autoputu. Za to vreme, na pitanja RSE o posledicama radova ne odgovaraju ni kineska firma, ni resorna ministarstva građevinarstva i ekologije, niti lokalne vlasti u tri opštine kojima pripadaju sela na trasi autoputa – Čačku, Požegi i Lučanima. Investitor radova, državna firma "Putevi Srbije", tvrdi u odgovoru za RSE da na deonici od Preljine do Požege "ne raspolažu informacijama o ekološkoj šteti", a da se lokalni putevi obnavljaju i procenjuje šteta kod građana. Autoput "Miloš Veliki" vlasti opisuju kao "jednim od najvećih projekata", koji treba spoji Srbiju sa susednom Crnom Gorom. A dok se sa kineskim firmama, na osnovu međudržavnog sporazuma Beograda i Pekinga, najavljuje nastavak trase ka Jadranskom moru, meštani Prilipca i drugih sela su stigli i do suda. Upozoravaju da im, pored ostalog, država godinama duguje novac za imanja, oduzeta u postupku eksproprijacije za potrebe autoputa. Analiza RSE, na osnovu dostavljenih podataka iz sudova, pokazuje da nakon završetka višegodišnjih radova i otvaranja autoputa, najmanje 130 sporova za eksproprijaciju i dalje nije rešeno. Pred sudom je bilo, prema analizi RSE, još oko najmanje 200 drugih sporova, gde su tuženi "Putevi Srbije" ili kineska firma CCCC. Broj nije konačan, jer svi sudovi od kojih smo tražili podatke nisu dostavili odgovor do objave teksta. Autoput preko voćnjaka i njiva"I tu zemlju što su oduzeli, nas niko nije pitao da li hoćemo, nećemo. Rečeno nam je da je to državni interes", kaže Aleksandar Antović. Njegovoj porodici su, eksproprijacijom, "Putevi Srbije" pre pet godina uzeli oko hektar zemlje u Prilipcu. Postupak, po zakonu, nalaže da država može da oduzme privatno zemljište ili objekte zbog "javnog interesa". To se najčešće radi zbog izgradnje puteva, mostova ili sličnih projekata, važnih za državu. Antović kaže da su on i njegove komšije prihvatili činjenicu da će im imanja biti oduzeta. Ali, nisu prihvatili ponuđeni novac. Zakon nalaže da država mora da plati cenu koja ne sme biti niža od tržišne. "Oni su nama tada, 2021. godine, ponudili mizernu cenu", opisuje Antović, uz procenu da je bila višestruko niža od vrednosti njihovih parcela. Usledili su sudski sporovi, protesti meštana i blokade radova, a potom i pregovori sa "Putevima Srbije". Tada je, kako kaže, dogovorena prihvatljiva cena. Ali, Antović upozorava da mu do danas ništa nije plaćeno. I dalje je na sudu. Preko jedne njive, gde je u plastenicima proizvodio papriku, prošao je autoput, a dve su ostale u njegovoj neposrednoj blizini. "Ja sam do sada izgubio desetine hiljada evra, isključivo, samo zbog toga što je ovuda prošao autoput", kaže Antović. Mnoge njegove komšije u Prilipcu su, kako kaže, preko suda dobile novac za eksproprisanu zemlju, ali se pojavio novi problem. "Zemljište kao zemljište im jeste plaćeno. Ali oni (država) smatraju da je oduzeta zemlja, a šta se nalazilo na tome, ko je ulagao, koliko je ulagao, to njih ne interesuje. Ljudi su imali plastenike, voćnjake, malinjake. Šta god da su imali na tim parcelama, to ništa nije plaćeno", tvrdi Antović. On traži da mu se nadoknadi i gubitak u usevima, dok se postupci pred sudom, kako tvrdi, pet godina "odlažu i razvlače". 'Okončano 84 odsto postupaka'Izgradnja deonice od Preljine do Požege, duga oko 30 kilometara, počela je 2019. godine. Stotine sudskih sporova sa meštanima, međutim, nisu zaustavile radove. Poslednji deo trase je, u prisustvu zvaničnika Srbije i predstavnika Pekinga, otvoren u julu 2025. "Putevi Srbije", kao investitor, tvrde za RSE da je do sada okončano 84 odsto postupaka u kojima se utvrđuju naknade za eksproprijaciju na tom delu autoputa. Na optužbe dela građana da im je imovina oduzeta "bez pravične nadoknade", odgovaraju da nije oduzeta, već eksproprisana. I pozivaju se na zakon. Kako kažu, državi se, odlukom Ministarstva finansija, imovina može predati pre pravosnažnosti odluke o naknadi za eksproprijaciju - ako se oceni da je to "neophodno zbog hitnosti izgradnje određenog objekta ili izvođenja radova". "Putevi Srbije" u odgovoru za RSE tvrde i da nikog nisu pritiskali da ne protestuje i da prihvati ponuđeni novac za eksproprisanu imovinu, uz ocenu da su blokade meštana bile "konstantne" i da su "usporavale radove". Ne odgovaraju, međutim, koliko meštana i dalje čeka na isplatu eksproprisane imovine i koliko im novca duguju. Umesto useva, na imanjima beton i šutPorodici Milana Majstorovića iz Prilipca uzete su dve parcele na privremeno korišćenje, dok se gradio autoput. Novac za to mu je, kaže, isplaćen sve do maja 2025. "Nisu ih vratili u prvobitno stanje", ističe on. "Na parceli gde mi je bila šuma, tu su istresali beton, oko 20 kubika je izručeno, i to i dalje stoji", opisuje. Na drugoj parceli, na kojoj je kineska firma imala pravo korišćenja do pre deset meseci, pre nekoliko dana je ponovo zatekao mašine. "Oni i dalje se služe sa tim, ali nemam nikakvu ponudu od njih. Nemam nikakav papir", naglašava Majstorović. I to mu, kaže, nije jedina briga. "Preko puta moje kuće su dve velike bare, maltene jezerca, gde se sliva voda sa autoputa. Oni planiraju da izvedu radove, da odvode tu vodu, ali kad će to biti, ne znam. Do tad je katastrofa", izričit je Majstorović. Upozorava i da ovog meseca ističe godinu dana od dogovora postignutog sa lokalnim vlastima Požege, kineskom firmom CCCC i "Putevima Srbije" da će se obnoviti sve za šta meštani tvrde da je uništeno u Prilipcu i okolini – od čišćenja korita reke, preko sanacije puteva. "Oni su dali garancije i potpisali papir, ali od tada nisu uradili ništa", podseća Majstorović. Aleksandar Antović upire prstom u rupe na ulicama. "Pet godina su oni ovde radili, u proseku je bilo 500 tura, 500 kamiona dnevno. Pa vi preračunajte kolika je to količina građevinskog materijala sve je to prošlo kroz Prilipac", opisuje. Ocenjuje i da je kineska kompanija "prouzrokovala ekološku katastrofu" u selu, zagađenjem rečice. "Odveli su otpadnu vodu iz betonske baze direktno u našu rečicu", opisuje. 'Putevi se saniraju, ekološka šteta nije prijavljena'Kineska kompanija za RSE ne odgovara na ove optužbe. Putevi Srbije ističu da nemaju informacije o ekološkoj šteti koju je nanela kineska kompanija. Kažu da je "Putevima", rešenjem republičkog ekološkog inspektora, naloženo da određena domaćinstva u zoni autoputa zaštite od prekomerne buke. "Ne postoje druga rešenja niti podnesci Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine koji se odnose na deonicu autoputa od Preljine do Požege", dodaje se u odgovoru za RSE. Ministarstvo ekologije nije do objave teksta odgovorilo na pitanja RSE o izlascima na teren njihovih inspektora i šta je utvrđeno. A kada je reč o šteti nastaloj na privatnim parcelama, "Putevi Srbije", kako navode, nakon provere "činjeničnog stanja" sa nadzornom službom preduzimaju mere u cilju obeštećenja. Tvrde i da se lokalni putevi saniraju. Prema njihovim rečima, rekonstruisani su "svi lokalni putevi na teritoriji Čačka". U Prilipcu se, kažu, traži tehničko rešenje kako bi se povećali kapaciteti kanala za odvodnjavanje vode koja dolazi sa autoputa. To rešenje, kako ističu, "može imati uticaj na put" u selu, pa će od njega zavisiti "obuhvat radova" na lokalnoj saobraćajnici. A sanacija lokalnih trasa u susednoj opštini Lučani će, kako najavljuju, početi "čim vremenski uslovi dozvole". 'Meštani ispaštaju - najslabija karika'Markovica kod Lučana udaljena je dvadesetak kilometara od Prilipca. I tamo, slične slike i slična iskustva. Na trasi autoputa našlo se imanje porodice Obrenović. "Maltene ne postoji naša parcela na koju nisu naišli kineska firma i Putevi Srbije. Oteli su nam zemlju, ušli su na parcele, a mi naša prava i dalje tražimo na sudu", opisuje Miloš Obrenović. Kaže da mu je isplaćen mali deo naknada za eksproprijaciju, po presudama iz prethodnih godina, dok za oko hektar zemlje i dalje čeka isplatu. Porodica se, kako ističe, generacijama unazad bavi poljoprivredom. Imali su više parcela – voćnjak, vinograd, oranicu. "Imamo ogromnih problema zato što sudovi u Ivanjici i u Čačku ne zakazuju ročišta od 2021. godine. A za jedan predmet koji je rešen u Ivanjici u oktobru, Putevi Srbije nam ne isplaćuju novac, iako im je bio rok 15 dana", nabraja. "Mi meštani smo najtanja karika i ispaštamo", ističe Obrenović. Tvrdi i da je, tokom radova, imao štetu na kući i garaži zbog vibracija mašina. Kuća je na oko pedeset metara od današnjeg autoputa. "Nisam mogao da uđem u radionicu, oko nje je bio prokopan kanal. Do danas se natežemo da li će to da plate", opisuje. A na jednoj njivi koja mu nije oduzeta je, kaže, nasut šut. "Uzurpirala je kineska firma. Država i 'Putevi Srbije' su im dozvolili da rade šta hoće, zaštitili ih, a ja plaćam porez na zemlju koju ne mogu da koristim", ističe Obrenović. Do njegove kuće je ranije, kako priča, išla pijaća izvorska voda, a sad mu je dovod te vode presečen, nakon što je preko cevi prošao put. "Oni su provukli cev kroz nadvožnjak i ostavili je po površini zemlje. Sa prvim mrazevima to je zaledilo. Tražimo da kineska firma to reši. Rekli su im 'Putevi' da moraju da poprave do početka januara, sve je ostalo na tome", ističe Obrenović. Kaže da autoput valja, jer se brže stiže do Beograda ali da meštani na zapadu Srbije nemaju "nikakve privilegije". "Ako je moralo da se oduzme (zemlja), ja razumem. Ali zašto prvo nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, pa građen autoput? Izgleda da je sve urađeno kako ne treba", zaključuje on. Probijani rokovi, rasla cenaOtvaranje dela autoputa od mesta Pakovraće do Požege u julu 2025, pratile su kritike da je pušten u rad bez upotrebne dozvole i druge neophodne dokumentacije. Ministarstvo građevinarstva ne odgovara za RSE na pitanja o izgradnji ove deonice i svim problemima koji su je pratile. Na njen završetak čekalo se godinama, delom i zbog toga što prolazi kroz građevinski veoma zahtevan teren, pa gotovo trećinu trase čine mostovi i tuneli. Vlast u Srbiji je ovu deonicu autoputa opisala kao "najtežu do sada izgrađenu" u državi. A dok su probijani rokovi za završetak izgradnje, rasla je i cena. Većina novca je, po ustaljenom principu poslovanja na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, obezbeđena iz kineskog kredita. Kineski CCCC je potom posao dobio direktnom pogodbom, bez tendera. Kineske investicije i infrastrukturni projekti, od kojih srpska ekonomija sve više zavisi, deo su inicijative "Pojas i put". Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad. A ti projekti su, istovremeno, pod lupom Evropske unije zbog kršenja evropskih pravila o zaštiti životne sredine i transparentnosti. Prema poslednjim zvaničnim podacima Ministarstva građevinarstva, 30 kilometara autoputa koštalo je preko 650 miliona dolara. Da li je to bio konačan iznos, Ministarstvo ne odgovara za Radio Slobodna Evropa. Završnica puta ka Crnoj Gori će, prema državnim procenama, koštati oko 3,5 milijarde dolara. A mašine koje su otišle iz Prilipca i okoline, trebalo bi uskoro da se vrate. https://www.slobodnaevropa.org/a/autoput-srbija-eksproprijacija-steta-cccc-pozega-preljina/33685157.html https://www.slobodnaevropa.org/a/autoput-srbija-eksproprijacija-steta-cccc-pozega-preljina/33685157.html Mon, 23 Feb 2026 08:34:31 +0100 SrbijaAktuelnoKina na Balkanuwebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) U Bosni i Hercegovini optužen za prodaju i nezakonito izdavanje diploma, u Srbiji zadužen da na noge postavi novoosnovanu Akademiju strukovnih studija. Dragan Đuranović imenovan je za predsednika Privremenog saveta akademije u koji će biti integrisane tri visoke škole novosadskog Univerziteta. Sa te pozicije učestvovaće u konstituisanju nove ustanove za visoko obrazovanje. Protiv njega vodi se krivični postupak pred Sudom BiH. Zajedno sa još 20 optuženih, tereti se korupciju i trgovinu desetina visokoškolskih diploma. Duraković, koji je u to vreme bio rektor na Univerzitetu za poslovni inženjering i menadžment "PIM" Banja Luka u bh. entitetu Republika Srpska, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da proces koji se protiv njega vodi ne može da komentariše. Istovremeno demantuje ono što mu se stavlja na teret. "Ustanova na čijem sam čelu nije to radila. To je proces kome sledi dokazivanje", kazao je. Iz Tužilaštva BiH su za RSE potvrdili da je u toku suđenje u ovom slučaju. Po podizanju optužnice, saopštili su da je tokom dvogodišnje istrage prikupljeno više hiljada dokaza, među kojima su dosijei, studentska i univerzitetska dokumentacija, te da je saslušano više od 130 svedoka. Za to vreme, nadležni Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje Vojvodine ne odgovara na pitanje RSE kojim su se kriterijumima vodili pri imenovanju Đuranovića, te da li je uzet u obzir krivični postupak koji se protiv njega vodi u BiH. Branko Savić direktor Visoke tehničke škole, jedne od tri koje će biti integrisane osnivanjem akademije, za RSE kaže da se nada da će budući rukovodioci akademije biti oprezni i poštovati procedure izdavanja diploma. "Ja sam uskoro samo običan profesor i fokusiraću se da obavljam tu svoju fukciju", rekao je. 'Vlast kreće od pretpostavke nevinosti'Odluku o osnivanju Akademije i imenovanjima članova uprave usvojila je Skupština Vojvodine 19. februara, na predlog sekretarijata. Pokrajinski sekretar Branko Markoski tada je odbacio kritike opozicije zbog izbora Đuranovića na mesto predsednika Privremenog saveta Akademije. Predsednik Skupštine Balint Juhas tada je kazao da pokrajinska vlast kreće od pretpostavke nevinosti, te da "u ovom trenutku nema nikakvih prepreka u njegovom imenovanju". "Proces koji se vodi na teritoriji druge države, ne ometa funkcionisanje takve akademije, na čijem čelu je gospodin, a ostalo će utvrditi nadležni organi", rekao je Juhas. Ministarstvo prosvete Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE za komentar o osnivanju Akademije od strane pokrajinskih vlasti, niti o tome kako reaguju na imenovanje Đuranovića za predsednika Privremenog saveta. Bez odgovora je i pitanje da li je Srbija razmatrala da ukine priznavanje diploma sa spornih privatnih univerziteta u BiH, uključujući i PIM na čijem je čelu bio Đuranović, nakon optužnice u BiH. Priznavanje tih diploma je, po podizanju optužnice, obustavila Crna Gora. Đuranović: 'Neću biti prepeka napretku Akademije'Sa pozicije predsednika Privremenog saveta, Đuranović će učestvovati u kreiranju statuta, programa rada, opštih akata Akademije. Veruje da krivični postupak koji se protiv njega vodi neće dovesti u pitanje kredibilitet buduće ustanove. "Ali kao odgovoran čovek, ja neću dozvoliti da on bude narušen", rekao je. "Ja neću biti prepreka napretku, to mi ni godine niti iskustvo dozvoljavaju", dodaje. Ukazuje da je 27 godina u visokom obrazovanju, te da iskustvom koje je stekao može "doprineti poboljšanju kvaliteta i boljoj organizaciji buduće Akademije". "Moja funkcija je ograničena na nekoliko meseci i posle toga izabrana tela Akademije preuzimaju vođenje te ustanove, a sebe ne vidim posle toga u rukovodećim telima, to je sigurno", kazao je. Dragan Đuranović je diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici, a magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Banjoj Luci. Doktorsku disertaciju odbranio je na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu. Pored ostalog, radio je na univerzitima u Istočnom Sarajevu i Novom Sadu. Šta piše u optužnici BiH?Optužnica je u julu 2024. podignuta protiv 15 osoba, većinom rektora, dekana i profesora na privatnim univerzitetima u nekoliko gradova BiH, i šest privatnih visokoškolskih ustanova. Optuženi su za trgovinu najmanje 49 visokoškolskih diploma. Đuranović se tereti za više krivičnih dela, među kojima su nedopuštena trgovina, zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja i falsifikovanje ili uništavanje službene isprave. Optužen je da je, pored ostalog, kao tadašnji rektor "PIM" zajedno sa još nekoliko zaposlenih, omogućio bespravno sticanje diplome za tri osobe, izdate u junu 2021. godine. "To je učinjeno tako što je izvršeno retroaktivno zavođenje odlučnih, a neistinitih činjenica u matičnim knjigama i drugim evidencijama ove školske ustanove", piše u optužnici. Dodaje se da je zavođenje takvih podataka "organizacijom rada PIM-a omogućio Dragan Đuranović". U optužnici se navodi i da su se pomenuti studenti upisali na fakultet posredstvom jednog od osumnjičenih, zaposlenog na PIM-u, te da su mu na ruke platili hiljadu maraka za posredovanje pri upisu i pisanje i izradu radova za ispite. Tužilaštvo je zatražilo poništavanje diploma za koje tvrdi da su kupljene, dok su ti studenti "u vrlo malom obimu, ili čak nikako učestvovali u procesu školovanja". Tužilaštvo je ranije najavilo i da će tražiti da se svim optuženima izrekne zabrana obavljanja dužnosti u visokoškolskim obrazovnim institucijama dok traje proces. Iz Tužilaštva BiH za RSE kažu da Đuranović od 11. februara ima "izrečene određene mjere zabrane od strane Suda BiH", ali nisu precizirali koje. Đuranović je za RSE naveo da se zabrana odnosi samo na obavljanje funkcije rektora "PIM" Univerziteta u Banjoj Luci, na koju je po podizanju optužnice, podneo ostavku. Međutim, iz Suda Bosne i Hercegovine su 24. februara za RSE saopštili da je protiv Đuranovića na snazi mera zabrane "svih poslova i aktivnosti vezanih za organizaciju i rad studentske skužbe" na svim Univerzitetima i fakultetima u Bosni i Hercegovini. Takođe, kako navode, zabranjen mu je prilazak i kontakt sa svedocima u ovom slučaju. Visoke škole se protive osnivanju AkademijeOsnivanjem Akademije biće objedinjene Visoka poslovna škola, Visoka tehnička škola i Visoka škola za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. Toj odluci protive se sve tri visoke škole, tvrdeći da nisu bile uključene u njeno donošenje, niti konsultovane u vezi sa tim. Pokrajinski sekretar ovaj potez brani tvrdnjom da će to doprineti efikasnijem strukovnom visokom obrazovanju. "Osnivanje Akademije omogući će jačanje partnerstva sa privredom, institucijama, doprineće boljoj kontroli trošenja, ravnomerniju raspodelu finansijskih sredstava, pojednostaviće upravljaču upravljanje i kontrolu rada", kazao je Branko Markoski. S druge strane, direktor Visoke tehničke škole Branko Savić uveren je da spajanje škola sa različitim obrazovnim profilima neće podići kvalitet studijskih programa, niti doneti uštede. "Jer u ove tri škole gotovo nijedan predmet nije isti. Spajanjem tih škola nijedan nastavnik ne može da predaje predmete iz drugih škola, zato što su sve tri iz različite oblasti", kazao je. U Vojvodini ima pet vaspitačkih, tri tehničke i jedna poslovna visoka škola. "Da su uradili spajanje škola koje su iz istih oblasti to bi moglo imati smisla, time bi se ojačao kadar", smatra Savić. Budući da to nije slučaj, Savić navodi da sumnja da iza svega ne stoje namere o uštedama i razvoju strukovnog obrazovanja. "Nego neki drugi razlozi. Možemo samo da nagađamo koji, ali ono što je sigurno rukovodstvo ovih visokih škola više neće postojati", dodaje. Rukovodstvo sve tri visoke škole podržalo je zahteve studenata koji su mesecima blokirali visokoškolske ustanove širom Srbije. U fokusu tih zahteva je utvrđivanje odgovornosti vlasti za nesreću na novosadskoj Železničkoj stanici u kojoj je poginulo 16, a jedna osoba teško povređena. Vlast je do sada negirala odgovornost. Akademci duže od 15 meseci predvode antivladine proteste, a zahtevima su dodali i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. *Tekst je 24. februara dopunjen saopštenjem Suda Bosne i Hercegovine https://www.slobodnaevropa.org/a/akademija-novi-sad-optuzen-falsifikovanje-diploma-bih/33683530.html https://www.slobodnaevropa.org/a/akademija-novi-sad-optuzen-falsifikovanje-diploma-bih/33683530.html Fri, 20 Feb 2026 17:02:04 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Jovana Krstić, Nevena Bogdanović) "Osećam da smo prepušteni sami sebi", poruka je Jasne Tomić iz Krivelja na istoku Srbije nakon odluke predsednika države Aleksandra Vučića da odlikuje čelnika kineske rudarske kompanije Ziđin (Zijin) koja u njenom selu kopa bakar. "Taj orden je možda čin ličnih odnosa i dogovora predsednika sa Kinom i njenim kompanijama, ali nama se ruši pravo na normalan život u ovoj državi", ukazuje ona. Dok je kineski rudarski gigant u vrhu liste najvećih izvoznika iz Srbije, lokalni ekološki aktivisti iz grada Bora i okolnih sela ukazuju na zagađenje ključnih životnih resursa - vazduha, vode i zemljišta. Ziđin, međutim, te optužbe odbacuje. Nakon što je njihov osnivač i počasni predsednik Čen Đinghe dobio orden, kompanija je saopštila da je od preuzimanja nekada državnog rudarskog kompleksa 2018. "realizovala investicije koje se mere stotinama miliona evra, pre svega u oblasti eksploatacije bakra i zlata". Ukazuju da su modernizovali kompleks u Boru, unapredili proizvodnju i tehnološke procese, te da se primenjuju dodatni standardi bezbednosti i zaštite životne sredine. Sa druge strane, Jasna i drugi meštani Krivelja godinama čekaju na plansko preseljenje sela, u čijoj su blizini dva rudarska kopa, postrojenja za preradu rude, jalovišta i kamenolom. "I dalje nam se kuće tresu pod jakim miniranjem, jer su kopovi vrlo blizu selu. Urušava se i seosko groblje. Prete nam i poplave jer je, za potrebe rudnika, preusmeren i pregrađen tok Kriveljske reke. Osim prijava inspekcijama, mi nikakav drugi mehanizam zaštite nemamo", ističe ona. Predsedništvo Srbije do objave teksta nije odgovorilo na pitanja RSE o kriterijumima za dodelu odlikovanja, niti kako reaguju na kritike da su ona dodeljena predstavnicima firmi koje su pod optužbama da krše ekološke propise. Kao najviši znak javnog priznanja, odlikovanja se, kako zakon opisuje, dodeljuju "za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Republiku Srbiju". Dodeljuje ih predsednik, na državne praznike. Ove godine je, povodom Dana državnosti, 16. februara dodeljeno više od 70 odlikovanja pojedincima i institucijama, većinom iz Srbije, ali iz inostranstva. Kritičari vlasti ukazuju da je Vučić, proteklih godina, u velikom broju slučajeva ordenje dodeljivao svojim saveznicima i političkim istomišljenicima. 'Crvena prašina' odlikovane firme u SmederevuOsnivač i počasni predsednik Ziđina Čen Đinghe nije jedini predstavnik kineske kompanije kome je Vučić ove godine dodelio orden. U njegovom se društvu našao i bivši predsednik HBIS grupe Ju Jong, u čijem je vlasništvu Železara u Smederevu, u centralnoj Srbiji. Obojica su odlikovani za "za istaknute zasluge i doprinos u razvoju privrede i industrijskog sektora". U selu Radinac, nadomak Železare, Zvezdan Veljković orden opisuje kao "jasan signal da vlast ne zanimaju ni zdravlje građana, ni zagađenje koje emituju kineske kompanije u rudarstvu i industriji". Ukazuje da je Železara "jedan od najvećih zagađivača" u gradu i okolini. "Nama merne stanice pokazuju da je vazduh konstantno treće kategorije, odnosno prekomerno zagađen", upozorava Veljković, koji je i aktivista lokalnog ekološkog pokreta "Tvrđava". Kineska HBIS grupa preuzela je gotovo ugašenu Železaru 2016. godine. Iako obnovljena čeličana, sa 5.000 radnika, predstavlja izvor zaposlenja za grad, to je imalo i ekološku cenu, pa je kompanija 2024. godine novčano kažnjena zbog zagađenja vazduha. Iz HBIS su tada saopštili da se prekršaj odnosi na 2021. godinu i kvar na sistemu koji je otklonjen. "Ali, zagađenje se konstantno ponavlja. Mi smo, zajedno sa građanima Smedereva i tri sela koja okružuju Železaru – Radinac, Ralja i Vranovo, podneli krivičnu prijavu protiv Železare. Odbačena je iako smo imali uzorke zemljišta, vode i vazduha koji su pokazali zagađenje", ističe on. Od države očekuje da "natera" Železaru da "poštuje zakone". "Ako te kompanije poštuju zakone u Kini, ako poštuju zakone u Evropskoj uniji, neka poštuju i kod nas", dodaje. Dok vlast predstavnike firme nagrađuje ordenjem, upozorava Veljković, oko Železare pada "crvena prašina". "To je tako bukvalno svakodnevno, ako preko dana prebrišete, sutradan se probudite - opet prašina. Ali ne bunimo se mi jer hoćemo čista dvorišta. To je zdravstveni problem, jer mi to udišemo", opisuje. A HBIS grupa je orden dobila i prošle 2025. godine, dok predsednik Srbije tu kinesku investiciju opisuje kao "jedan od stubova razvoja" industrije u državi. Vučić je jesenas, prilikom posete Kini, predsedniku Si Đinpingu izrazio "posebnu zahvalnost" jer je Železara "držala iznad proseka veće plate" i nije otpuštala radnike, uprkos gubicima koji su se pojavili zbog smanjenja proizvodnje i uvođenja kvota Evropske unije na uvoz čelika. 'Put svile' i projekti pod lupom BriselaKineske investicije i infrastrukturni projekti, od kojih srpska ekonomija sve više zavisi, deo su inicijative "Pojas i put". Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad. A ti projekti su, istovremeno, pod lupom Evropske unije zbog kršenja evropskih pravila o transparentnosti i zaštiti životne sredine. Vučićevo ordenje predstavnicima Ziđina i HBIS-a, za Mirka Popovića iz nevladine Platforme za društveni razvoj i inovacije ima "politički i simbolički značaj". "Predsednik time daje neku vrstu garancija i zapravo želi da skrene pažnju da on stoji iza ovih kompanija, koje su optužene za ozbiljna kršenja prava na zdravu životnu sredinu", ukazuje on. Podseća da je kompanija Ziđin Koper (Zijin Copper) iz Bora sudskim odlukama u više navrata novčano kažnjavana zbog zagađenja i nelegalne gradnje rudarskih objekata. "Ordenjem se bez ikakvog skrivanja nagrađuje kršenje zakona", ocenjuje Popović. Prema njegovim rečima, odlikovanja "za zasluge" dobijaju komercijalne firme koje su u Srbiju "došle da bi zaradile". "Da li oni zapošljavaju radnike zato što su dobrotvorna fondacija ili zato što su im ti radnici potrebni? Da li su oni došli ovde zato što preterano vole Srbiju ili zato što su prepoznali da bogatstvo određenim resursima, sa veoma slabim i korupciji podložnim institucijama, daje prostor da ostvare enormnu zaradu u mnogo kraćem roku nego što bi ostvarili na nekom drugom mestu?", pita Popović. Izvoz bakra sa istoka Srbije u Kinu, popeo je dve Ziđinove firme - Ziđin Majning i Ziđin Koper - u sam vrh liste najvećih izvoznika. Zvanični finansijski izveštaji beleže njihovu zaradu od skoro milijardu evra na kraju 2024. godine. Firma Ziđin Majning, sa novootvorenim rudnikom Čukaru Peki koji se opisuje kao "prvi zeleni rudnik" u Srbiji, u stopostotnom je kineskom vlasništvu. U Ziđin Koperu, nasledniku nekadašnjeg državnog rudarskog kompleksa u Boru, većinsko vlasništvo je kinesko, dok je država Srbija zadržala nešto više od trećine udela. Obe firme zajedno imaju više od 7.000 zaposlenih. Srbija između Kine i EUSaradnja sa Kinom dobila je zamah od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine. Mirko Popović ukazuje da se jačanje odnosa sa Pekingom, kao jednim od stubova spoljne politike, dogodilo i pre dolaska naprednjaka na vlast, ali da je "zagrljaj snažniji" u protekloj deceniji. Pored ulaganja u industriju, saradnja je intenzivirana je kroz različite infrastrukturne projekte. Kineske firme, bez tendera, grade mostove, puteve, železnicu novcem iz kredita kineske banke, dok je dug Beograda prema Pekingu rastao. "Taj 'zagrljaj' srpskih i kineskih vlasti snažnijim čini slično razumevanje poslovnog modela i načina poslovanja koji nije u skladu sa standardima koje bi Srbija trebalo da usvoji kroz proces pristupanja Evropskoj uniji", dodaje Popović. "Ne bi trebalo unapred osuđivati to što ovde kineske kompanije posluju, ali je država dužna da stvori regulatorni ambijent u kojem se te kompanije ponašaju u skladu sa zakonom. Kineski kapital je prisutan i u Evropi, ali po nekim drugim pravilima", ističe on. A dok su sa Kinezima gradili "čelično prijateljstvo", kako odnose dve države opisuju njihovi lideri, predstavnici vlasti u Srbiji su to i simbolički pokazivali – dodelom ordenja. Ko je sve iz Kine odlikovan u Srbiji?Najviše odlikovanje, orden Republike Srbije, dodeljeno je kineskom predsedniku Si Đinpingu 2016. godine. Ordenje Srbije, tokom proteklih godina, dobijali su i bivši ambasadori Kine u Beogradu. Među njima su Li Mančang, Čen Bo, Li Guobang, Džang Vansjue. Odlikovan je i diplomata Fu Cong, inače višegodišnji predstavnik Kine pri Ujedinjenim nacijama. Pored predstavnika kompanija Zijin i HBIS, odlikovanje ima i čelnik kineske fabrike auto-delova Mint, koja posluje u Loznici, na zapadu Srbije. Zlatnom medaljom za zasluge je 2021. godine odlikovana i grupa kineskih lekara koji su u Srbiju stigli kako bi pomogli u suzbijanju pandemije korona virusa. Orden Srbije od 2021. godine ima i Pekinški institut za genetska istraživanja (BGI), sa kojim su vlasti u Beogradu razvijale saradnju uprkos istragama koje se protiv tog instituta vode u nekoliko država. BGI Institut je deo šire BGI Grupe. Pod sankcijama je Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Dok grupa negira saradnju sa kineskom vojskom, Vašington je 2021. označio kao saradnika vojske i stavio na "crnu listu". Saradnja sa BGI bila je povod za istrage u nekoliko država, zbog sumnje o navodnim zloupotrebama genetskih podataka iz prenatalnih testova, koji se rade u trudnoći. Kako je ranije potvrđeno za Radio Slobodna Evropa, slučaj su istraživali nadležni organi tri države Evropske unije - Slovenije, Nemačke i Estonije. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-ordenje-odlikovanja-zijin-hbis-kina/33681263.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-vucic-ordenje-odlikovanja-zijin-hbis-kina/33681263.html Wed, 18 Feb 2026 11:39:27 +0100 SrbijaAktuelnoKina na Balkanuwebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Između dugova i najavljenih reformi – tako posluje državni gigant Srbijagas, zadužen da potrošače širom Srbije snabdeva ovim energentom. Uprkos vrednoj imovini i milionskoj zaradi od prodaje gasa, grupa firmi pod okriljem Srbijagasa istovremeno beleži i minus na računu. Dug je, prema poslednjim javno dostupnim podacima, bio veći od 140 miliona evra, pokazuje analiza Radija Slobodna Evropa (RSE). Istovremeno, poslovanje Srbijagasa kritikuju nezavisna državna tela, zadužena za kontrolu finansija, kao što su Državna revizorska institucija i Fiskalni savet. Glavne zamerke su zbog načina trošenja novca u ovom preduzeću koje ima više zaduženja – od trgovine gasom, preko njegovog transporta, skladištenja i distribucije. Državni revizor je, prema podacima dostavljenim RSE, utvrdio da je Srbijagas mimo zakona potrošio više od 340 miliona evra. Bez tendera je, tako, ugovarao poslove za izgradnju gasovoda u gradovima i opštinama. Vlada, Ministarstvo energetike i Srbijagas ne odgovaraju na pitanja o kontroli rada preduzeća. Dok Srbija zavisi od uvoza ruskog gasa, odakle podmiruje više od 80 odsto potreba za ovim energentom, vlasti u Beogradu upravljanje Srbijagasom prepuštaju državnim funkcionerima bliskim Kremlju. Iako mu je pre skoro deset godina istekao mandat, Dušan Bajatović ostaje na njegovom čelu. Poslanik vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS) je od septembra 2025. i počasni konzul Rusije za pokrajinu Vojvodinu. A predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa je još jedan koalicioni partner naprednjaka koje predvodi predsednik Aleksandar Vučić - proruski političar Aleksandar Vulin, koga su zbog veza sa Moskvom Sjedinjene Države stavile pod sankcije. Kilometri gasovoda mimo zakonaDok uvozni gas, dominantno ruski, u Srbiju ulazi iz tri pravca, srpske vlasti su kao jedan od prioriteta zacrtale širenje mreže gasovoda kroz gradove i sela, kako bi ovaj energent stigao do što više potrošača. Od Bačke Topole, preko Beograda, do Leskovca, postavljaju se stotine kilometara cevi. A lokalne vlasti u Aranđelovcu, polovinom januara, pohvalile su se da gas uskoro stiže u domove oko 1.500 novih potrošača. Ova opština u centralnoj Srbiji, sa više od 20 hiljada stanovnika, dobila je novoizgrađeni gasovod dug skoro 400 kilometara. Tu gasovodnu mrežu, vrednu oko 30 miliona evra, finansirao je Srbijagas. Upravo se Aranđelovac našao među četrdesetak gradova i opština gde je Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila nepravilnosti u radu Srbijagasa. To preduzeće je tokom 2024. sa privatnim firmama sklapalo ugovore i plaćalo gasifikaciju bez raspisanog tendera - navodi se u izveštaju, objavljenom u septembru 2025. Nabavke sprovedene mimo zakona premašile su 340 miliona evra. Revizori napominju da nije postojao osnov da se u ovim slučajevima suspenduje zakon. "Ti poslovi su pomalo neobični, jer, prema izveštaju DRI, Srbijagas samo plaća, a opštine biraju izvođača radova. Pitanje je na osnovu kojih kriterijuma su opštine birale i da li je reč o podeli tržišta među firmama koje su radile gasifikaciju", ukazuje za RSE Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija. Pet ugovora je sklopljeno, a da radovi te godine nisu ni otpočeli. Na ostalih preko 30 lokacija, Srbijagas je plaćao radove na osnovu ranije sklopljenih ugovora, od kojih su neki stari i preko deset godina. Imena firmi koje su dobile te sporne poslove, ponavljaju se u izveštaju revizora. Ukupno je njih 11 "podelilo" 36 ugovora. Neke od firmi, imaju osam ili devet sklopljenih poslova sa opštinama i Srbijagasom. "Nabavke sprovedene bez postupka su sporne zbog rizika neekonomičnog trošenja javnih sredstava, pri čemu postoji verovatnoća nabavke radova nižeg kvaliteta", ocenjuje DRI za Radio Slobodna Evropa. Ističu i da su Srbijagasu preporučili da ubuduće raspisuje tendere, u skladu sa zakonom. Novu reviziju Srbijagasa, na osnovu izveštaja o ispravljenim nepravilnostima koje im je dostavilo preduzeće, DRI će, kako je navedeno u odgovoru za RSE, sprovesti tokom 2026. Ali, otkud Srbijagasu, uprkos gubicima, pare za izgradnju gasovoda? Uzima kredite kod banaka, pokazuju javno dostupni izveštaji o poslovanju preduzeća. A garanciju za milionske kredite daje država, koja potom i otplaćuje dugove Srbijagasa. Zbog toga vlast nailazi na kritike Fiskalnog saveta, nezavisnog državnog tela koje kontroliše javne finansije. U oceni budžeta, procenjuju da će samo u 2026. godini na teret države pasti oko 140 miliona evra duga Srbijagasa prema bankama. Nastavak poslova bez tenderaSrbijagas do objave teksta nije odgovorio na pitanja o svom radu. Njihova finansijska dokumenta za prošlu godinu još nisu javno dostupna. Ali, RSE je utvrdio da je to preduzeće u barem jednom slučaju nastavilo sa spornom praksom dodele poslova. Tako je mimo javne nabavke je u 2025. godini ugovorena gasifikacija Kragujevca, pokazala je analiza javno dostupnih dokumenata. U julu je sklopljen ugovor, vredan 44 miliona evra, između Grada, Srbijagasa i jedne privatne firme, kao strateškog partnera. Ta firma je i ranije, prema izveštaju državnog revizora, dobijala poslove mimo tendera. Gradonačelnik Nenad Dašić je prilikom potpisivanja ugovora, izjavio da "finansijsku obavezu snosi Srbijagas, a da će svako selo, svaki deo i zona Kragujevca biti pokriveni". I prihodi i gubici – kako u isto vreme?Distributivna mreža Srbijagasa je, prema poslednjim podacima Agencije za energetiku iz 2024, duga gotovo 16 hiljada kilometara, sa skoro 156 hiljada priključaka. Time ovo preduzeće drži dve trećine mreže u državi i više od 40 odsto od ukupnog broja potrošača. A pored domaćinstava, njihovi potrošači su škole, bolnice, fabrike, ali i toplane i mali, lokalni snabdevači gasom koji su u vlasništvu gradova i opština. Visoki prihodi od prodaje gasa, popeli su grupu firmi oko Srbijagasa na treće mesto u državi po visini zarade u 2024, podaci su Agencije za privredne registre. Sa imovinom vrednom preko 2,8 milijardi evra, državni gigant je bio i na četvrtom mestu po visini kapitala i imovine. Ali je visoko i na listi gubitaša – na 11. mestu, sa više od 140 miliona minusa. Srbijagas gubitke pravda velikim dugovima nekoliko ćerki firmi, koje su u njihovom vlasništvu. "Srbijagas jeste monopolista na gasnom tržištu i ima veoma visoke prihode, ali su struktura poslovanja, dugogodišnji model državne kontrole u energetskom sektoru, doveli do toga da iz godine u godinu generiše gubitke", ukazuje stručnjak za energetiku Miloš Zdravković. Podseća da Srbija godišnje potroši između 2,7 i tri milijarde kubika gasa, a da je svega šest odsto iz domaće proizvodnje. "Glavni minus nastaje već na prvom koraku, zbog neusklađenih cena, to što mi uvezemo po jednoj ceni, a prodamo po drugoj", dodaje Zdravković. Sistem povezanih preduzećaPod okriljem Srbijagasa je, prema izveštaju APR-a za 2024, bilo više od 2.300 zaposlenih u 17 povezanih firmi - od toga pet sa sedištem van Srbije. Među preduzećima povezanim sa Srbijagasom su i ona u većinski ruskom vlasništvu, nastala nakon međudržavnog energetskog sporazuma sa Moskvom. Za isporuku ruskog gasa Srbiji zadužen je Jugorosgas (Yugorosgaz), čiji je većinski vlasnik ruski državni gigant Gasprom. Srbijagasu je u ovoj firmi pripala četvrtina udela. Gasprom je većinski vlasnik i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, jedinog u Srbiji, kao i firme Gastrans koja rukovodi gasovodom Balkanski tok, od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom. Dok je plan Brisela je da do kraja 2027. potpuno obustavi uvoz gasa iz Rusije, rukovodstvo Srbijagasa tvrdi da evropske sankcije o zabrani uvoza ruskog gasa u skorije vreme neće uticati na ove firme. Srbija, kako tvrde, do 1. januara 2028. nema pravnih prepreka za kupovinu ruskog gasa. Ali, iako ne raskida političke veze sa Moskvom, zvanični Beograd od početka ruske invazije na Ukrajinu i evropskih sankcija Kremlju, pokušava da pronađe nove pravce snabdevanja energentima. Od 2024. stiže gas iz Azerbejdžana, preko interkonektora sa Bugarskom, a uvoz iz te zemlje od tada raste. Istovremeno, najavljuju izgradnju novih gasovoda ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji, koji bi smanjili dominaciju ruskog gasa na srpskom tržištu. Srbija se, proteklih godina, okrenula i Mađarskoj kao partneru za osnivanje zajedničkih preduzeća. Firma Serbhungas za trgovinu gasom osnovana je 2023. godine, na osnovu međudržavnog sporazuma. Većinski vlasnik je mađarska državna energetska MVM grupa, dok Srbijagas ima preostalih 49 odsto udela. Od jeseni 2025. pod okriljem Srbijagasa je još jedna ćerka firma - Gas Infrastruktura. Firma bi, prema rečima ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, trebalo da od matičnog preduzeća preuzme upravljanje gasnom infrastrukturom. Srbijagasu bi glavna uloga trebalo da bude snabdevanje tržišta. "To je reformski proces koji doprineti da sektor bude uređeniji", dodala je ministarka. Reforma Srbijagasa je, odlukama države, otpočela još 2014. godine. Razdvajanje uloga preduzeća – od transporta, preko trgovine, do distribucije, zakonska je obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici, u kojoj Brisel prati napredak država kandidata za članstvo u EU na polju energetike. Ali, reforma napreduje sporo. Kako je Bajatović i dalje direktor Srbijagasa?Dušan Bajatović je na čelu Srbijagasa od 2008. godine. Imenovan je u godini kada su Beograd i Moskva postigli međudržavni sporazum, kojim je potvrđena zavisnost Srbije od ruskih energenata. "Ništa što Srbijagas radi, nijedna odluka koju potpiše gospodin Bajatović nema punu pravnu snagu, zato što mu je mandat kao direktora istekao još 2016. godine", podseća Nemanja Nenadić. Da to nije po zakonu, skreće pažnju i državni revizor u svom izveštaju. Vlada je dva puta raspisala konkurs za izbor direktora, 2017. i 2021. godine. Ali, konkurs nije završen, a Bajatović je ostao na čelu preduzeća. "Odgovornost snosi Vlada, jer ne može niko sam sebe da imenuje na mesto direktora, a odgovornost gospodina Bajatovića se ogleda u tome što je prihvatio da u takvom nezakonitom statusu obavlja funkciju", dodaje Nenadić. Ocenjuje da je održavanje Bajatovića na čelu Srbijagasa vlastima pogodno zbog "političke kontrole". Sa oko 34,5 hiljade evra mesečno, koliko je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, Dušan Bajatović je jedan od najplaćenijih državnih funkcionera. Pored plate u Srbijagasu, zaradu ima i kao predsednik nadzornih odbora u međudržavnim preduzećima za transport gasa, a svakog meseca mu iz Skupštine Srbije leže i poslanička plata. Proruski funkcioner u Nadzornom odboruOd maja 2025. godine, na čelu Nadzornog odbora Srbijagasa je Aleksandar Vulin. Nadzorni odbor, po zakonu, ima velika zaduženja u kontroli preduzeća – od donošenja programa poslovanja, preko nadzora direktora, odluka o osnivanju ćerki firmi i ulaganjima. Na tu funkciju je postavljen odlukom Vlade. "Reč je o političkom aranžmanu, budući da je reč o političaru, a ne osobi za koju se može reći da ima neku posebnu stručnost vezanu za poslove preduzeća", ukazuje Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. Šta je Vulina kvalifikovalo za ovu poziciju, nije poznato, a Vlada ne odgovara na ta pitanja RSE. Bio je ministar u više mandata, pa šef obaveštajne službe, da bi sa te funkcije je podneo ostavku, nakon što su ga Sjedinjene Države stavile na "crnu listu", pored ostalog, zbog veza sa Kremljom. Bivši diplomata Srećko Đukić ne očekuje zamenu Bajatovića i Vulina na čelu Srbijagasa, dok zvanični Beograd pokušava da pronađe i druge izvore snabdevanja gasom zbog zapadnih sankcija Rusiji. Podseća da je, nakon ruske invazije na Ukrajinu i energetskog rata sa Evropom, ruski gas potisnut iz gotovo svih zemalja Balkana, izuzev Srbije i Bosne i Hercegovine. "Rusija svoje kadrove i odane ljude vrlo teško menja i retko koga pomera sa pozicija. Bilo da su ruski državljani ili ne, ako rade za ruske interese, ona drži do njih", ističe on. Gasne sporazume sa Rusijom opisuje kao "sredstvo za pritisak na Srbiju". Vulin je u Moskvi poslednji put bio 23. januara, gde je u svojstvu predsednika Nadzornog odbora Srbijagasa sa ruskim zvaničnicima razgovarao o "perspektivama saradnje" u energetici. Tada je izrazio očekivanje da će Srbija u februaru nastaviti razgovore o dugoročnom gasnom sporazumu sa Rusijom. Desetogodišnji ugovor o snabdevanju istekao je u maju 2025, a aktuelni, kratkoročni, ističe 31. marta. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbijagas-srbija-gas-gasifikacija-ugovori-ruski-gas-sporazum/33664949.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbijagas-srbija-gas-gasifikacija-ugovori-ruski-gas-sporazum/33664949.html Mon, 02 Feb 2026 07:35:19 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Oduzeti pasoši, neisplaćene plate, zastrašivanja i pretnje. Sa tim se, prema svedočenju nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, suočilo više desetina radnika iz Bangladeša, angažovanih u kineskoj fabrici automobilskih guma Linglong na severoistoku Srbije. RSE je pokušao da stupi u kontakt sa radnicima iz Bangladeša, ali oni nisu želeli da govore iz straha za bezbednost. Sumnje na trgovinu ljudima, aktivisti su prijavili državnim institucijama. "Jedan broj radnika je uz pravnu podršku uspeo da dobije zaostale zarade, a svim radnicima su vraćeni pasoši. Nekoliko radnika je 28. januara zbrinuto od strane (državnog) Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija Anđelković iz nevladine organizacije Astra. Linglong, sa druge strane, ne odgovara na pitanja, dok ovu fabriku, smeštenu u industrijskoj zoni nadomak Zrenjanina, godinama prati serija optužbi za prinudni rad. Radnici iz Bangladeša su, prema fotografijama i svedočenju nevladinih aktivista, živeli u "lošim higijenskim uslovima" i "prenatrpanom" kolektivnom smeštaju u blizini fabričkog pogona. Slične slike obišle su svet i prethodnih godina, kada su lokalne i međunarodne organizacije optužile Linglong za eksploataciju radnika iz Vijetnama i Indije. Zbog toga su zvaničnom Beogradu, kao domaćinu i strateškom partneru kineske fabrike, stigli pozivi na istragu i upozorenja međunarodnih institucija - poput Evropskog parlamenta i Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Sjedinjene Države su, zbog sumnji na prinudni rad, Linglong nedavno stavile na "crnu listu", zabranjujući uvoz automobilskih guma proizvedenih u Zrenjaninu. "Radnici iz Bangladeša nisu izuzetak, već još jedna potvrda obrasca eksploatacije koji traje od početka izgradnje fabrike", ističe Tara Rukeci Milivojević, aktivistkinja nevladinog Zrenjaninskog socijalnog foruma. Ova lokalna organizacija je više puta do sada pružala zaštitu stranim radnicima, angažovanim na gradilištu i u pogonima zrenjaninske fabrike guma. "To što su radnici iz Bangladeša dobili pasoše nazad i što je delu radnika isplaćen deo duga i uručen sporazumni otkaz ugovora, ne znači da je 'bitka' završena, i da u ovom slučaju ne postoje sumnje da je počinjen niz prekršaja i krivičnih dela", ukazuje Rukeci Milivojević. Podseća i da je do sada izostala reakcija državnih organa Srbije, čije vlasti sa Kinom grade "čelično prijateljstvo" - kako ga opisuju predstavnici vlasti u Beogradu i Pekingu. Tužilaštvu 'stigla prijava', inspekcije bez odgovoraViše tužilaštvo u Zrenjaninu je 28. januara potvrdilo za RSE da su dobili prijavu u kojoj se ukazuje na trgovinu ljudima i kršenje prava radnika iz Bangladeša. Više detalja nisu saopštili. "Predmet je u radu, ali zbog obimnosti i kompleksnosti nije realno očekivati da činjenice budu odmah utvrđene", naveli su u Tužilaštvu. Dodaju da su u slučaj uključeni policija, inspekcija rada i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima Vlade Srbije. Iz ovih institucija do objave teksta nisu stigli odgovori. Otkud radnici iz Bangladeša u Srbiji?Više od četrdeset radnika iz Bangladeša u Srbiju je stiglo u junu 2025. godine. Posao su im našle posredničke agencije za zapošljavanje radnika, ukazuje Marija Anđelković iz Astre. "Pre polaska za Srbiju, veliki broj radnika se zadužio i po deset hiljada dolara kako bi mogao da plati posredničke agencije, čime su u startu, i pre dolaska, bili u zavisnom položaju i samim tim dodatno ranjivi", dodaje. Od dolaska u Zrenjanin su, kaže, radili u fabrici Linglong. Međutim, ova kompanija se ne pojavljuje u ugovornima radnika iz Bangladeša. U dokumentima se kao poslodavac formalno pojavljuje jedna privatna posrednička firma iz Bašaida, sela na tridesetak kilometara od Zrenjanina. A u fabrici su ih, kako priča Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma, dočekale zarade ispod minimalnih, propisanih zakonom. Mesečni minimalac u Srbiji, prema podacima za 2026. godinu, iznosi oko 550 evra. Radnici su se aktivistkinjama požalili i da im prekovremeni rad u pogonima Linglonga nije plaćen, što je protivzakonito. "Ugovori nisu odgovarali poslu koji su radnici obavljali u fabrici, niti su u skladu sa zakonima Srbije. To su nekakva dokumenta, sa sadržinom između ugovora, pretnji i sankcija radnicima. Linglong to nije mogao da ne zna", ukazuje Rukeci Milivojević. Ono što je obećano, nije isplaćeno. A pasoši su, umesto kod radnika, završili kod njihovog zvaničnog poslodavca, kaže ona. "Čim se neko od radnika pobunio i tražio natrag dokumenta i zaostale zarade, krenulo je zastrašivanje, pritisci i pretnje radnicima da će Linglong 'stati sa radom' zbog njih, ukoliko se obrate institucijama", prenosi aktivisktinja Zrenjaninskog socijalnog foruma. Nekoliko radnika, uspelo je, kako kaže, da stupi u kontakt sa aktivistima. "Tek nakon pravnog pritiska, vraćeni su im pasoši i isplaćen deo potraživanja", dodaje. U kakvim uslovima žive radnici?Najmanje deset kreveta na sprat u mračnoj i tesnoj prostoriji vide se na fotografiji koju je Astra prosledila Radiju Slobodna Evropa. U takvim sobama, u kolektivnom smeštaju nadomak Linglonga, žive radnici iz Bangladeša. Tara Rukeci Milivojević naglašava da su uslovi u kojima oni svakodnevno borave "ispod minimalnih standarda". "Po šest, sedam ljudi, nekad i više boravi u istoj sobi, u kontejnerima za smeštaj, sa krevetima bez dušeka. Tu i spavaju, i kuvaju, i peru veš. Imaju grejalice na struju oko kreveta, kojima se greju u ovim zimskim mesecima, to je nebezbedno", dodaje ona. Kako kaže, radnici su joj se požalili i da je hrana koji su dobijali "loša i neadekvatna", a toaleti prljavi i nehigijenski, dok voda curi iz cevi. Grupa iz Bangladeša je tražila od poslodavca da im promeni smeštaj. Ali, kako ističu aktivistkinje, nisu naišli na razumevanje. "Smeštaj je obezbeđivan u okviru sistema zapošljavanja i nije bio stvar slobodnog izbora radnika, što dodatno pojačava njihovu zavisnost od poslodavca i posrednika. U pitanju je isti smeštaj kao i u ranijim slučajevima radne eksploatacije u Linglongu", ukazuje Marija Anđelković iz Astre. "Nehumani uslovi se ponavljaju, a nereagovanje države se nastavlja", zaključuje Tara Rukeci Milivojević. Dodaje da su ti kolektivni prostori za smeštaj u vlasništvu lokalnih biznismena, "koji imaju netransparentne ugovore sa posredničkim kompanijama za iznajmljivanje radnika". 'Zid ćutanja' u LinglonguLinglong, prema poslednjim javno dostupnim finansijskim izveštajima, ima 1.743 radnika. Međutim, nije poznato koliko ih je trenutno u fabrici. "Nemamo podatak koliko je stranaca, a koliko domaćih radnika u Linglongu. Ti brojevi su, zbog iznajmljivanja radnika od agencija za lizing, podložni manipulaciji", ukazuje Tara Rukeci Milivojević. Ocenjuje da je Linglong, tokom ranijih optužbi za radnu eksploataciju, prebacivao odgovornost i "pravio se" da iznajmljeni radnici "nisu njihovi". "Iako je, na primeru radnika iz Indije, u ugovorima pisalo da će biti angažovani u Linglongu, iako su imali fabričke propusnice", podseća ona. "Pozivanje na posredničku firmu, inače čest modus operandi u ovakvim predmetima, ne može automatski osloboditi odgovornosti kompaniju u čijem su pogonu radnici faktički radili", zaključuje Marija Anđelković iz Astre. Podseća i da domaći i međunarodni propisi "jasno ukazuju" i na njihovu odgovornost. A odgovor države Srbije na ranije sumnje na zloupotrebe radnih prava u Linglongu, opisuje kao "spor, neefikasan, bez pravosnažnih ishoda i jasne odgovornosti". Predsednik Srbije odbacuje optužbe Vašingtona o kineskoj fabriciAmerička Carina i zaštita granica (CBP) izdala je u decembru nalog za zadržavanje uvoza automobilskih guma proizvedenih u Linglongu u Srbiji, zbog navoda da su proizvedene uz korišćenje prinudnog rada. Usledila je reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je ocenio da je priča o "navodnom prinudnom radu u Linglongu sramotna". Vučićeve ocene demantuju neka od svedočenja radnika. Jedan od indijskih radnika, koji je tokom 2024. radio na izgradnji Linglonga, opisao je ranije za RSE da je ono što su u Srbiji doživeli bio prinudni rad. "Bili smo kontrolisani, eksploatisani i tretirani bez dostojanstva", naveo je Rafik Buks. RSE je u više navrata izveštavao o nehumanim uslovima života i rada stotina vijetnamskih radnika tokom 2021. i 2022, a dve godine kasnije slični navodi pratili su angažovanje nekoliko desetina indijskih radnika u fabrici. Kineska fabrika automobilskih guma svečano je otvorena u septembru 2024, nakon pet godina izgradnje. Kao investiciju od 800 miliona evra, Vlada Srbije je proglasila projektom od nacionalnog značaja, koji potvrđuje partnerstvo Beograda i Pekinga. Kineske investicije i infrastrukturni projekti u Srbiji deo su inicijative "Pojas i put". Reč je o "novom putu svile" kineskog predsednika Si Đinpinga, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad. Projekti su pod lupom Evropske unije zbog kršenja evropskih pravila o transparentnosti i zaštiti životne sredine. https://www.slobodnaevropa.org/a/linglong-srbija-radnici-banglades-optuzbe-eksploatacija/33663165.html https://www.slobodnaevropa.org/a/linglong-srbija-radnici-banglades-optuzbe-eksploatacija/33663165.html Wed, 28 Jan 2026 20:51:07 +0100 SrbijaAktuelnoKina na Balkanuwebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Pod parolom "U znanju je moć, više hiljada ljudi protestovalo je u Beogradu, na poziv studenata u blokadi. Tvrde da vlast "u znak odmazde" pokušava da uspostavi političku kontrolu nad fakultetima i školama, jer su akademci poveli masovne antivladine proteste pre više od godinu dana. Dok su predstavnici vlasti u svojim izjavama ranije odbacivali ove optužbe, na protestu su se nizala svedočenja prosvetara – o njihovim otkazima i smenama, ali i privođenjima i policijskoj sili protiv profesora, studenata i đaka. (Snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader) https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-protest-studenti-podrska-profesori/33661603.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-protest-studenti-podrska-profesori/33661603.html Tue, 27 Jan 2026 23:50:51 +0100 SrbijaVideoMultimedijawebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Dva zahteva Vašingtona pred Beogradom, oba nepoznata. Predsedništvo i Vlada Srbije ne odgovaraju za Radio Slobodna Evropa (RSE) koje su zahteve Sjedinjene Države uputile kako bi otpočeo strateški dijalog dve zemlje. Dva "formalna zahteva" pomenuo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon susreta sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Ali, detalje nije saopštio. Poznato je samo da će se oni razmatrati na predstojećoj vanrednoj sednici Vlade 24. januara. Ni američki Stejt department do objave teksta nije odgovorio na pitanja RSE o zahtevima upućenim Beogradu. Mijat Kostić, istraživač nevladinog Novog trećeg puta iz Beograda, ocenjuje da se američki zahtevi mogu "naslutiti" iz dokumenata koje je administracija američkog predsednika Donalda Trampa usvojila proteklih meseci. "Dugoročni interes i usmerenje SAD je da suzbiju ruski i kineski uticaj na Zapadnom Balkanu i u Srbiji", dodaje on. Koji su interesi SAD u Srbiji?Smanjenje energetske zavisnosti Zapadnog Balkana od Rusije našlo se i među ciljevima američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojenog polovinom decembra. Naftna industrija Srbije se mesecima ranije našla pod sankcijama SAD zbog većinskog ruskog vlasništva. Srpske vlasti sada se nadaju njihovom ukidanju jer je dogovorena prodaja ruskog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Ali, ostaje zavisnost Srbije od uvoza ruskog gasa, koji dominantno snabdeva tržište. "SAD će verovatno tražiti dugoročnu diverzifikaciju, odnosno dugoročnu nezavisnost od Rusije, i energetsku i političku", ukazuje Mijat Kostić. Srbija je nastavila blisku saradnju sa Rusijom, uprkos pozivima da uvede sankcije Kremlju od invazije na Ukrajinu. A dok sa Vašingtonom najavljuje "strateški dijalog", Beograd razvija bliske odnose i sa američkim rivalom Kinom i opisuje ih kao "čelično prijateljstvo". "U rudarskom sektoru posluje Zijin, tu je i fabrika Linglong, ove firme imaju veliki udeo u srpskoj privredi. Drugi američki zahtev mogao bi biti smanjenje uticaja Kine", dodaje Kostić. Upravo su se automobilske gume iz Linglonga krajem prošle godine našle na meti zabrane uvoza u SAD, zbog navoda o prinudnom radu u toj fabrici na severoistoku Srbije. Na koliko stolica sedi Srbija?Početak dijaloga, koji SAD vode sa desetinama država sveta kako bi produbile saradnju, najavljivan je od avgusta 2025. Ali, do njegovog pokretanja nije došlo. Predsednik Srbije je iz Davosa, gde je učestvovao na Svetskom ekonomskom forumu, poručio da "veruje" da će Beograd ispuniti zahteve Vašingtona i "konačno pristupiti" razgovorima. Nada se i da će Srbija postići "što povoljniju poziciju" u međunarodnom okruženju, uz ocenu da će se razdor između SAD i Evropske unije produbiti. Poručio je i da se ne odriče ni "tradicionalnih prijatelja"- Rusije i Kine. "Uveren sam da je jedna stranica istorije završena i da će se ona od sutra pisati drugačije", naveo je Vučić 21. januara. Time je referisao na govor američkog predsednika u Davosu i spor SAD i EU oko kontrole nad Grenlandom. Za Mijata Kostića su Vučićeve ocene "preuranjene". "Jer činjenica je da ni Amerika, ni EU, ne žele da u potpunosti raskinu transatlantsko partnerstvo, pogotovo kad je u pitanju NATO. Ni ova situacija oko Grenlanda nije uspela da uništi savez. Priči o potpunom razjedinjenju, možda se raduju drugi akteri, kao što su Kina i Rusija, a vrlo je malo verovatno da će se desiti", dodaje on. Pored susreta sa američkim državnim sekretarom, Vučić je u Davosu bio i sa predstavnicima EU. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je, nakon sastanka, poručila da je sa Vučićem pričala o reformama, kako bi Srbija "ostala čvrsto na svom evropskom putu". Na društvenoj mreži X joj je odgovorio izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel, koji se smatra bliskim vlastima u Beogradu. Poručio je da bi Vučić bi trebalo da prati "američki put, a ne evropski". Predsednik Srbije je i na to imao komentar: "Imao sam dobar razgovor sa Martom Kos. Ako se nameću nove alternative – američka ekonomija je brža, jače raste. Mi se nalazimo na evropskom kontinentu i ne možete pri prvom problemu da pokažete da ste neko ko je slab i ko će da ide na drugu stranu", naveo je. Profesor američkog Univerziteta Džons Hopkins Danijel Server ocenjuje za RSE da bi Vučić "verovatno mogao" da nastavi politiku "sedenja na više stolica": ovog puta i između Evropske unije i Sjedinjenih Država. "Evropska unija deluje nesposobno da zauzme oštar stav prema Srbiji", dodaje. Mijat Kostić, ipak, smatra da na Zapadnom Balkanu Brisel i Vašington nemaju suprotstavljene interese. Podseća da i američki Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, usvojen u sadašnjem sazivu Kongresa, eksplicitno pominje zabrinutost za stanje demokratije, vladavine prava i izbornih uslova u Srbiji. Sve su to kritike koje je vlastima u Beogradu upućivao i Brisel. "Uz svu tu Trampovu oštru retoriku prema Evropi, i dalje postoji strateška ujedinjenost EU i SAD kada je u pitanju pogled na Zapadni Balkan", ocenjuje Kostić. Zašto Srbija nije deo Odbora za mir u Gazi?Predsednik Srbije nije dobio pozivnicu da sa drugim svetskim liderima u Davosu bude deo Trampovog Odbora za mir u Gazi. Iz Predsedništva Srbije za RSE nije odgovoreno kako Beograd reaguje na izostanak poziva. Vučić je, međutim, iz Davosa poručio da "nije sasvim siguran" šta Trampova međunarodna inicijativa znači, te da je dodatno podelila Evropu. Rusija i Kina odbile su poziv da budu deo međunarodne organizacije koja bi trebalo da nadgleda upravljanje Pojasom Gaze, nakon što su SAD posredovale u sporazumu o prekidu vatre između Izraela i Hamasa. Poziv da učestvuje u osnivanju Trampovog Odbora nije prihvatila ni većina članica Evropske unije. Ali, pozivnica je stigla i pojedinim državama Zapadnog Balkana, među kojima su Albanija i Kosovo. Obe države prihvatile su učešće u Odboru, a kosovska predsednica Vjosa Osmani bila je među devetnaest svetskih lidera koji su 22. januara potpisali osnivačku povelju. Da je savez sa Amerikom "jedini put" Kosova, Osmani je poručila na društvenim mrežama, uz fotografiju sa Trampom iz Davosa. Kosovo proteklih meseci nastoji da poboljša odnose sa američkom administracijom i "otkoči" pokretanje strateškog dijaloga, koji je privremeno suspendovan u jesen 2025. Do suspenzije je došlo nakon što je Vašington izrazio zabrinutost zbog poteza Vlade Kosova - prvenstveno zbog pokušaja da na severu, većinski naseljenim srpskim stanovništvom, uspostavi potpunu vlast bez koordinacije sa međunarodnom zajednicom. "Za Trampovu administraciju je bitno da na Balkanu nema dodatnih tenzija i sukoba, tako da bi u suštini njihov zahtev bio da se dijalog Beograda i Prištine nastavi bez nepredvidivih momenata", smatra Mijat Kostić. Kosovo kao tačka sporenja Beograda i VašingtonaMomentalni napredak u dijalogu Srbije i Kosova propisan je i kao jedan od ciljeva američkog Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, koji je Tramp potpisao 19. decembra. SAD, kako je navedeno, treba da podržavaju postizanje konačnog sporazuma Srbije i Kosova, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju. Profesor Danijel Server ističe da bi upravo odnos prema Kosovu mogao biti jedna od prepreka strateškom dijalogu Beograda i Vašingtona. "Vučić se protivi suverenitetu i nezavisnosti Kosova. Vašington priznaje Kosovo i trebalo bi da očekuje da njegovi strateški partneri učine isto", dodaje Server. A uz tenzije na relaciji Beograd-Priština, dijalog pod okriljem Evropske unije je zakočen već dve godine. Pokušaj rešavanja spora Srbije i Kosova video se u Trampovom prvom mandatu kroz potpisivanje Vašingtonskog sporazuma. Sporazum, koji je u svom fokusu imao uspostavljanje ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, jedva da je sproveden. Proteklih godinu dana, po povratku u Belu kuću, Tramp je više puta izjavio da je "sprečio rat" koji je Srbija pripremala sa Kosovom. Poslednji put je to spomenuo na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Zvanični Beograd nije reagovao na te Trampove izjave. Međutim, izjave kosovskih zvaničnika koji su potvrđivali Trampove navode vlasti u Srbiji nazvali su "lažnim optužbama". Kakvi su odnosi Srbije i SAD od dolaska Trampa?Ukoliko bi ušla u nesuglasice sa Trampovom administracijom, Srbiju bi, kao i druge države, mogle da očekuju carine, kritike i izolacija, ističe profesor Danijel Server. "Ne mislim da su SAD zaista veoma važne Vučiću, koji je više zainteresovan da navede Džareda Kušnera da nešto izgradi, nego za strateški dijalog sa američkom vladom. Ali, naravno, te dve stvari mogu biti povezane", dodaje on. Zet američkog predsednika je bio najavljen kao investitor luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa na mestu zgrada Generalštaba u centru Beograda, teško oštećenih u NATO bombardovanju 1999. godine. Projekat je naišao na protivljenje dela javnosti i struke, uz masovne proteste i optužnicu za zloupotrebe protiv državnih zvaničnika koji su sa Generalštaba, kao spomenika kulture, skinuli zaštitu. Nakon kontroverzi koje su pratile projekat, Kušnerova kompanija je saopštila da se povlači "iz poštovanja prema građanima Srbije i Beograda". Iako su američki zvaničnici od leta 2025. najavljivali da će strateški dijalog Beograda i Vašingtona biti uspostavljen "uskoro", Stejt department nije precizirao tajming. Trebalo bi, kako su opisivali predstavnici vlasti i jedne i druge strane, da donese "novu eru" u odnosima – oživi političke veze, proširi poslovnu i odbrambenu saradnju, kao i saradnju na polju energetike i komunikacionih tehnologija. A dok su najavljivali produbljivanje odnosa, početkom avgusta su stupile na snagu i visoke carine, koje je administracija Donalda Trampa uvela na uvoz robe iz brojnih zemalja. Carine od 35 odsto, koje su SAD uvele na robu iz Srbije, druge su po visini među evropskim državama, posle Švajcarske. Predstavnici vlasti u Beogradu su, po uvođenju carina, istakli da im prave veliki problem zbog privlačenja stranih investicija. Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković https://www.slobodnaevropa.org/a/beograd-vasington-srbija-sad-vucic-tramp-strateski-dijalog/33657020.html https://www.slobodnaevropa.org/a/beograd-vasington-srbija-sad-vucic-tramp-strateski-dijalog/33657020.html Thu, 22 Jan 2026 22:06:40 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Za četrnaest godina postojanja zajedničkog Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, vlasti u Srbiji ne podnose račun o njegovom finansiranju. Dok Centar, institucije Srbije i Ambasada Rusije u Beogradu ne odgovaraju na pitanja, Radio Slobodna Evropa (RSE) je utvrdio da je Srpsko-ruski centar na listi korisnika novca iz budžeta Srbije. Ovaj centar nalazi se na spisku budžetskih korisnika za 2025. godinu, kojeg je objavila Uprava za trezor Ministarstva finansija. Koliko novca je prebačeno Centru, nema javno dostupnih podataka, a nadležna ministarstva ne dostavljaju te podatke. A RSE je utvrdio i da Centar od januara 2014. godine ima aktivan dinarski račun u Upravi za trezor, koji služi za prebacivanje budžetskog novca. Smešten u Nišu, nadomak drugog najvećeg aerodroma u državi, Centar je u Moskvi opisivan kao "najznačajniji na Balkanu" za reagovanje na vanredne situacije i elementarne nepogode. Zapadne države su, međutim, izrazile sumnju da se radi o pokušaju uspostavljanja obaveštajne i vojne baze - ukazujući i na blizinu Centra vojnoj bazi NATO na Kosovu. Ko je podneo zahtev za zatvaranje niškog centra Skupštini Srbije?Njegovo zatvaranje je od vlasti u Srbiji sada zvanično zatražila i opozicija. Deo proevropskih opozicionih poslanika je krajem decembra parlamentu predao zahtev za ukidanjem međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije, na osnovu kojeg je Centar osnovan 2012. godine. "Postoji čitav spektar sumnji kada je reč o tom centru", ističe za RSE predsednik opozicionog Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović. Smatra da je u slučajevima elementarnih nepogoda u Srbiji javnost "tek sporadično i u vrlo malom obimu" dobijala informacije o angažovanju pripadnika Srpsko-ruskog humanitarnog centra i njihove mehanizacije. "Ne znamo da li ostvaruje propisane ciljeve, niti kako se finansira. Postavljali smo poslanička pitanja Skupštini, ministarstvima i drugim relevantnim institucijama i nismo dobili odgovor", dodaje on. Razlog za ukidanje je, kako naglašava Grbović, i geopolitičke prirode. "Ne mogu se zanemariti sumnje koje dolaze od predstavnika Evropske unije i drugih zemalja – da postoje ozbiljne indicije da se Centar zloupotrebljava i za obavljanje delatnosti koje izlaze iz okvira civilnih, pre svega kada je reč o obaveštajnim poslovima, i da se koristi kao svojevrsna zamena za određene špijunske centre u regionu", pojašnjava on. Nije poznato da li će se predlog opozicije naći na dnevnom redu parlamenta. O tome odlučuje vladajuća većina. Vlada Srbije nije odgovorila za RSE kako reaguje na zahtev za ukidanjem Srpsko-ruskog centra. Kako je Centar registrovan u Srbiji?Srpsko-ruski humanitarni centar u Srbiji, prema javno dostupnim podacima, ima matični i poreski broj. Prema sporazumu, trebalo bi da bude registrovan kao međuvladina humanitarna neprofitna organizacija. Ali, da li je to tako, nije poznato. Pod tim imenom, Centra nema u bazi Agencije za privredne registre Srbije, u kojoj su registrovana sva privredna društva. U APR-u, Centar je tražila i opozicija. "Pitali smo vlast da li je Srpsko-ruski humanitarni centar registrovan prema zakonima Srbije, i ako jeste gde se može pronaći i u skladu sa kojim zakonom. Nemamo nikakvo obrazloženje zašto nam ne dostavljaju te informacije, nismo ih dobili, naišli smo na ćutanje", naglašava opozicioni poslanik Pavle Grbović. Ko finansira Centar?Prema međudržavnom sporazumu, za Centar su nadležni Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i rusko Ministarstvo za civilnu zaštitu i vanredne situacije. Osnovan je novcem iz budžeta Rusije i Srbije, a RSE je ranije utvrdio da je Srbija sa 1,8 miliona dolara finansirala kompleks zgrada nadomak niškog aerodroma u kojima se Centar od 2012. nalazi. Srpsko-ruski humanitarni centar je tada tvrdio da je ruska strana uložila 41 milion dolara. A ko danas plaća zaposlene, ulaganje u opremu i ostale troškove, Radiju Slobodna Evropa nije odgovoreno. Prema sporazumu, rad Centra se može finansirati iz državnih budžeta, grantova i donacija ili od prihoda koje Centar zarađuje pružanjem usluga. A pored aktivnog računa koji služi za transfer državnog novca, Centar je na listi budžetskih korisnika koju objavljuje Uprava za trezor. Prema toj listi, novac bi centru trebalo da se prebacuje iz budžeta MUP-a Srbije. Međutim, u delu državnog budžeta koji je namenjen MUP-u, nisu direktno prikazani troškovi Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Vlada Srbije, ministarstva finansija i unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja o državnom finansiranju Centra. U bazi računa Narodne banke vidi se i da je Srpsko-ruski humanitarni centar u jednom danu otvorio 11 deviznih i pet dinarskih računa. Svi su 15. februara 2023. godine otvoreni u privatnoj Aik banci i i dalje su aktivni. Novčani iznosi na ovim računima i njihova namena nisu poznati, niti je Centar za RSE odgovorio na pitanja o njima. Da li će Centar biti ukinut?Nerealno je očekivati da vlast odgovori na zahtev opozicije za ukidanjem Srpsko-ruskog humanitarnog centra, smatra Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. "Ukidanje bi predstavljalo prst u oko Rusiji, što svakako ne odgovara Vučićevoj vlasti (predsednika Srbije, Aleksandra)", zaključuje on. Zvaničnici u Beogradu i Moskvi sarađuju uprkos pozivima Zapada da Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, uvede sankcije Rusiji nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022. "Ruske vlasti u velikoj meri podržavaju režim u Srbiji. To je možda i najubedljivije kroz podršku ruskih bezbednosnih službi, koju su javno dali tokom antivladinih protesta 2025. godine", podseća Petrović. Da vlast, predvođena Vučićevom Srpskom naprednom strankom, usvoji zakon kojim bi se omogućilo zatvaranje centra, ne očekuju ni opozicione partije. "To je ista grupacija koja već tri meseca ne sme da izgovori koja je to strana obaveštajna služba organizovala paramilitarne kampove na području Srbije i iz koje zemlje dolazi - a dolazi iz Rusije", ističe Pavle Grbović. "Ali smatramo da Srbija ne sme da bude ničije igralište za takve prljave poslove, pa ni rusko", zaključuje on. Krajem septembra 2025, na zapadu Srbije, kod Loznice, otkriven je paravojni kamp u kojem su strani državljani obučavani za izazivanje nereda u Moldaviji. Policija je tada uhapsila dvojicu srpskih državljana, a vlasti u Beogradu nisu označile Rusiju kao organizatora, uprkos tvrdnjama Moldavije. "U kontekstu ovih okolnosti i činjenica da postoji živa saradnja između ruskih i srpskih službi bezbednosti, ne treba odbaciti tumačenje da je Srpsko-ruski humanitarni centar zapravo logistička baza za izvođenje hibridnih operacija na Balkanu", ocenjuje Predrag Petrović. Te optužbe su tokom godina odbacivali i Centar i vlasti u Srbiji. Petrović ocenjuje i da "prava svrha" Centra nije bila pomoć građanima u vanrednim situacijama, već da služi kao "propagandni alat" Moskve u širenju proruskih narativa u Srbiji i regionu. Posebnu pažnju tokom izazivao je i zahtev Rusije da Srbija osoblju Centra dodeli diplomatski status. Reč je o specijalnom statusu koji za sobom povlači određene privilegije, poput slobode kretanja, ne samo u Srbiji već i u regionu, kao i imunitet u slučaju počinjenog krivičnog dela na teritoriji Srbije. Vlasti za sada takav status nisu odobrile osoblju centra, a institucije Srbije nisu odgovorile za RSE šta se dešava sa tim zahtevom. Šta (ne) radi Srpsko-ruski humanitarni centar?O aktivnostima Centra u vanrednim situacijama nema mnogo zvaničnih informacija. RSE je analizirao njihova saopštenja i objave na društvenim mrežama tokom 2024. i 2025. godine. Fokus Centra u tom periodu bile su obuke za vatrogasce i spasioce iz Srbije, učenike i studente, volontere i planinare. Pripadnici Centra bili su u protekle dve godine i na vežbama u Rusiji i Belorusiji – jedna od njih je velika vežba "Bezbedan Arktik", održana u arktičkoj zoni Rusije krajem januara 2025. Vežba, sa testiranjem i prikazom nove opreme, održana je u vreme rastuće vojne konfrontacije Rusije i Zapada u ovom strateški važnom regionu. Srpsko-ruski humanitarni centar su obilazile delegacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i ruskog Ministarstva za vanredne situacije – na čelu sa visokim ruskim zvaničnicima. Tokom 2025. pustili su u rad novi vatrogasno-spasilački poligon. Koliko je koštao i ko ga je platio, nije poznato. A od reagovanja Centra u vanrednim situacijama izdvajaju se veliki požari koji su tokom leta 2025. pogodili južnu i centralnu Srbiju. Zabeležene su stotine požara, u kojima nije bilo stradalih, ali je pričinjena velika materijalna šteta. Izgorelo je nekoliko stotina objekata i više hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Srpsko-ruski humanitarni centar je, kako navode na sajtu, na zahtev MUP-a Srbije sa nekoliko vozila učestvovao u gašenju požara na teritoriji Niša, Leskovca, Pirota, Vranja, Prokuplja, Kuršumlije. "Javnost u Srbiji nema konkretnu predstavu o tome šta je Centar radio prethodnih godina, jer da je drugačije, građani bi bili u velikoj meri razočarani. Činjenice ukazuju da je angažman centra veoma mršav ili je potpuno izostao, što je posebno izraženo u vanrednim situacijama u proteklih nekoliko godina", zaključuje Predrag Petrović. U prvim danima 2026. zbog snežnih padavina je u 11 opština proglašena vanredna situacija. Hiljade ljudi su ostale bez struje. Građani u delovima ugroženih opština imaju poteškoće i sa grejanjem, vodosnabdevanjem, signalom mobilne telefonije, neprohodnim putnim pravcima. A Centar je, prema podacima sa njihovog sajta, privremeno ustupio šest agregata opštini Majdanpek na istoku Srbije. Opozicija, pored ukidanja Centra, od vlasti u Srbiji traži i da se novac uloži u jačanje domaćih kapaciteta civilne zaštite i edukaciju građana. "Kako bismo bili spremniji da odgovorimo na različite elementarne nepogode, jer poslednjih dana pokazujemo da očigledno nismo spremni", naglašava Pavle Grbović. Ko se obučava u Centru?Kroz Srpsko-ruski humanitarni centar je, prema njihovom izveštaju za 2025. godinu, prošlo više od 1.200 polaznika. Instruktori, od kojih su mnogi dolazili sa akademije Ministarstva civilne odbrane Rusije, obučavali su ih za prevenciju, reagovanje i upravljanje u vanrednim situacijama. Među polaznicima je najviše bilo pripadnika Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Takođe, u Centru su obučavane vatrogasne jedinice Naftne industrije Srbije, koja je od januara 2025. pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Obuku su pohađali i pripadnici Republičke uprave civilne zaštite bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska. A pripadnici Centra su u junu 2025. održali vežbu i sa vatrogascima u Tivtu, u Crnoj Gori. Optužbe iz VašingtonaGlavne zamerke Zapada tokom godina postojanja Centra odnosile su se na to bi on mogao da bude ispostava za špijunske aktivnosti Kremlja i odgovor Rusije na proširenje EU i širenje NATO-a na Zapadnom Balkanu. U junu 2017, tadašnji visoki zvaničnik Stejt departmenta Hojt Brajan Ji (Hoyt Brian Yee) poručio je da su SAD zabrinute zbog izgradnje ruskog centra u Srbiji i potencijalnog specijalnog statusa osoblja. "Ne verujemo da Rusija ima dobre namere da pomogne Balkanu da ide ka EU", rekao je tada Ji. On je dodao da Centar u Nišu, blizu granice sa Kosovom, gde SAD imaju oko 600 američkih vojnika i 4.000 pripadnika NATO mirovnih snaga, nije pozitivan pomak. "Važno je, i to uverenje delimo sa Vladom Srbije, da Srbija ima potpunu kontrolu nad svojom teritorijom i svega što je na njoj. Ako dozvoli Rusiji da oformi centar za špijunažu, izgubiće kontrolu nad delom svoje teritorije", istakao je Ji. Tada je reagovala Ana Brnabić, sa funkcije premijerke Srbije, ocenjujući da to pitanje "previše ispolitizovano". Opomene o Centru i iz BriselaŠta radi Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, Srbiju je više puta pitala i Evropska unija. "Srbija treba da informiše EU o aktivnostima centra u Nišu i njegovoj integraciji u sistem upravljanja vanrednim situacijama", navodi se u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije iz 2023. godine. Brisel je u svojim izveštajima ukazivao da vlasti u Beogradu treba da obezbede da Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu "ne duplira ulogu Koordinacionog centra Evropske komisije za hitne slučajeve". Centri poput niškog, na osnovu međudržavnog sporazuma sa Rusijom, ne postoje u državama članicama Evropske unije. A Srbija je, kao kandidat za članstvo u EU, deo evropskog mehanizma civilne zaštite. Pomoć je koristila više puta – na primer, tokom pandemije korona virusa ili razornih majskih poplava 2014. godine. Za sektor civilne zaštite u Srbiji od 2014. godine iz Brisela je stiglo više od 250 miliona evra pomoći, podaci su delegacije EU u Srbiji. Kako centar radi nakon zapadnih sankcija?Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Zapad traži od vlasti u Beogradu da uvedu sankcije Rusiji, što Srbija odbija. Pored opomena da se nije usaglasila sa restriktivnim merama protiv Rusije, Brisel ukazuje i da je Srbija intenzivira bilateralne kontakte na visokom nivou sa Moskvom, što "dodatno otvara pitanja o strateškom usmerenju Srbije ". Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazuje da su zapadne sankcije Kremlju u protekle četiri godine uticale na smanjenje aktivnosti srpsko-ruskog centra u Nišu. "Važna okolnost je to što je Srbija okružena NATO članicama, pa je otud i sama logistika veoma otežana", dodaje on. Gde još Moskva ima centre poput niškog?Predrag Petrović podseća da centri za vanredne situacije, poput niškog, postoje i u drugim državama sa kojima Moskva ima dobre političke veze. "Na primer, centar postoji i na Kubi. Ali, za razliku od Srbije, u drugim državama su oni bolje definisani i integrisani u nacionalni, institucionalni okvir koji se odnosi na vanredne situacije", dodaje on. Među državama gde Moskva poslednjih deset godina ima centar je i Jermenija. Rusko-jermenski centar za humanitarno reagovanje sa niškim ima potpisan sporazum o saradnji, uz međusobne posete i obuke zaposlenih. Tako su, pripadnici Srpsko-ruskog centra tokom 2025. bili posmatrači na vežbi u Jerevanu, gde su učestvovali i vatrogasci-spasioci Rusije, Belorusije, Alžira, Bahreina, Kazahstana, Kirgistana, Kipra, Egipta, Jordana, Libana, Malezije, Saudijske Arabije. Centri, kako ukazuje Petrović, nisu jedini instrument saradnje Moskve sa drugim državama u vanrednim situacijama. Cilj im je, pored ostalog, širenje "dobre slike" o Rusiji. "Vanredne situacije su tu jako pogodan alat. Ako oprema i ljudstvo koje ste vi poslali pomognu u spašavanju ljudi i imovine i saniranju štete, vi onda možete značajno da poboljšate predstavu o državi iz koje je ta pomoć došla", ističe on. "To je veoma pogodno za Moskvu, da je građani drugih država ne vide samo kroz prizmu tvrde moći, vojnu tehniku i naoružanje, na čemu je propaganda Moskve proteklih godina posebno insistirala", zaključuje Petrović. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-nis-srpsko-ruski-centar-finansiranje-vanredne-situacije/33647928.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-nis-srpsko-ruski-centar-finansiranje-vanredne-situacije/33647928.html Thu, 15 Jan 2026 07:43:09 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Zid ćutanja oko smrti predstavnika srpske državne firme za trgovinu oružjem u Moskvi. Državne službe Srbije ne odgovaraju na pitanja o okolnostima smrti Radomira Kurtića, zaposlenog u predstavništvu firme Jugoimport SDPR u glavnom gradu Rusije. Ne odgovara ni Moskva, kako tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Upravo je on potvrdio pisanje beogradskih medija o smrti Kurtića. I to mesec dana nakon što je radnik Jugoimporta preminuo u Moskvi. Vučić nije izneo detalje. Kako je rekao, "ne želi da se bavi spekulacijama", dok Beograd čeka zvanični odgovor Rusije na upućene pozive, molbe i zahteve za dostavljanjem forenzičkih nalaza i drugih informacija iz istrage. Na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o smrti Kurtića do objave teksta nisu odgovorila ministarstva odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, niti obaveštajne službe – Bezbednosno-informativna (BIA), Vojnobezbednosna (VBA) i Vojnoobaveštajna agencija (VOA). Odgovor nije stigao ni iz firme Jugoimport SDPR. Tako je bez zvaničnog objašnjenja ostalo i pitanje šta predstavnici srpskog državnog trgovca oružjem rade u Moskvi, duže od tri godine nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Srbija je političku i ekonomsku saradnju sa Kremljom nastavila uprkos pozivima Zapada da se pridruži sankcijama, uvedenim nakon invazije. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za RSE da je predstavnik Jugoimporta u Moskvi bio zadužen za administraciju i da nije imao diplomatski status. "Nije reč o visokoj poziciji, niti o poziciji koja bi činila predstavnike Jugoimporta u Moskvi licima od važnosti u kontekstu politike i diplomatije", dodaje on. Po njegovoj oceni, ne čudi što iz Moskve mesec dana kasni izveštaj o uzrocima smrti Radomira Kurtića. "Sa Rusima je uvek teško u birokratskoj saradnji i mislim da ne postoji razlog da se napravi priča oko toga zašto su ruska policija i njihovi istražni organi nezainteresovani i spori. To je njihova tradicija, ne postoji ništa što je u neskladu sa ranijim iskustvima", smatra Radić. Ukazuje i da su srpske službe ćutale mesec dana, pre nego što je slučaj dospeo u javnost. "Naši državni organi naravno treba da odrade svoj deo posla, da se bave slučajem koji je imao fatalne posledice, ali ne postoji ništa u čitavom razvoju događaja što bi trebalo da se pretvori u aferu", zaključuje Radić. Da li je smrt Kurtića 'sumnjiva'?Vest o "sumnjivoj smrti" u Moskvi, plasirali su provladini mediji u Srbiji 16. decembra - ne pružajući mnogo informacija šta se zapravo desilo. Prema njihovim tvrdnjama, Radomir Kurtić je preminuo mesec dana ranije - na ulici u glavnom gradu Rusije, 17. novembra. Tvrde i da su srpske službe bezbednosti o "sumnjivoj smrti" obavestile predsednika na sastanku. A onda se javnosti obratio predsednik države. U izjavi za Radio-televiziju Srbije, Vučić nije govorio o tom sastanku, niti o svojim saznanjima. "Imam više informacija nego što je objavljeno, ali nemam dovoljno", rekao je on. Istakao je i da "ne želi da učestvuje u širenju sumnji i teorije zavere". "Znamo da su tamo nestali određeni hard diskovi i još neke stvari, ali to ne mora da znači da ima veze sa samim događajem. Dakle, to može da bude i rutinska akcija neke službe, kada ustanove identitet nekoga (ko je umro) na ulici", rekao je. I tom izjavom potvrdio je medijske navode o "nestalim dokumentima i hard diskovima" iz kancelarije Jugoimporta u Moskvi. Jugoimport je, kao kompanija u državnom vlasništvu, jedna od najvećih u regionu u oblasti odbrambene industrije. Registrovana je za proizvodnju i promet naoružanja i vojne opreme, kao i za razvoj složenih borbenih sistema. Kako opisuju na sajtu, zaduženi su i za promociju "srpske vojno-industrijske proizvodnje na svetskom tržištu". Zadatak im je i da vojsku i policiju Srbije opremaju složenim borbenim sistemima iz domaće proizvodnje i iz uvoza. Šta se zna o Radomiru Kurtiću?Ne mnogo. Firma Jugoimport SDPR se nije javno oglašavala o njegovoj smrti, niti je odgovorila na pitanja RSE. Predsednik Srbije ga je opisao kao "uzornog građanina i čoveka koji je dugo godina radio u jednoj dobroj srpskoj kompaniji". Vučić je rekao da je Kurtić služio drugi mandat kao predstavnik Jugoimporta u Moskvi. RSE je pretragom javnih baza i društvenih mreža pokušao da dođe do detalja o Kurtićevim aktivnostima i radu u Jugoimportu, ali o tome nema dostupnih informacija. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da u slučaju preminulog predstavnika Jugoimporta "ne treba učitavati političku ili diplomatsku aferu". Smatra da je predsedniku "potrebno da od strane medija koji mu nisu skloni dođe što više analiza u kojima se govori da on ima zapravo loše odnose sa Moskvom, jer to će onda Zapad da čita kao relevantnu informaciju". Brisel i Vašington od Beograda traže distanciranje od Moskve. Saradnju Srbije i Rusije u ovom momentu opterećuje pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva, a novi gasni aranžman sa Moskvom kojem se Beograd nadao nije ugovoren. Šta radi Jugoimport u Moskvi?O predstavništvu Jugoimport SDPR-a u Moskvi nema informacija na zvaničnom sajtu firme – gde se nalazi, koliko ima zaposlenih i šta su njihove dužnosti. Vojni analitičar Aleksandar Radić ukazuje za RSE da je uobičajeno da ova državna firma ima predstavništva u zemljama sa kojima Srbija ima razvijene poslove u oblasti odbrane. Na toj mapi je Rusija visoko pozicionirana proteklih decenija. Od početka ruske agresije na Ukrajinu 2022, Beograd je tvrdio da se drži "principa neutralnosti" i da zaraćenim stranama ne isporučuje naoružanje i vojnu opremu. Ipak, prijateljski odnosi Srbije i Rusije su se nastavili uprkos zapadnim sankcijama, a vlasti u Beogradu su ostale među retkim evropskim saveznicima Kremlja. A onda je Moskva optužila Beograd da "pokušava da im puca u leđa", jer isporučuje municiju Ukrajini preko posrednika, među kojima se ističu pojedine NATO članice u Evropi. U saopštenju koje je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) objavila 29. maja ove godine, izlistane su i srpske državne firme koje su učestvovale u isporukama. Na spisku firmi koje su Ukrajini isporučile "sto hiljada granata i milion komada municije za automatsko oružje" našao se i Jugoimport SDPR. Ruska služba je srpske firme optužila da učestvuju u "antiruskim aktivnostima", te da "zaboravljaju ko su im prijatelji, a ko neprijatelji". Zvaničnici Srbije su više puta odbacili optužbe da se Kijevu direktno isporučuje municija, ali su naglasili i da ne mogu da utiču na to gde će završiti naoružanje koje država legalno prodaje na međunarodnom tržištu. Predsednik Srbije je rekao i da je sa ruskom stranom dogovorio formiranje radne grupe koja će utvrditi kako oružje srpske proizvodnje stiže do ukrajinskih frontova. A onda je Beograd u junu, oko mesec dana nakon ruskog saopštenja, uveo moratorijum na sav izvoz naoružanja i vojne opreme koja se proizvodi u domaćoj namenskoj industriji. Embargo na izvoz je i dalje na snazi. Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da bi povezivanje smrti predstavnika Jugoimporta sa izvozom oružja iz Srbije bilo "neozbiljno". "Jer Moskva očigledno ima mnogo snažnije mehanizme pritiska na Beograd nego što bi bilo sprovođenje odmazde nad jednim čovekom, administratorom jedne firme, naročito u okolnostima kada embargo od strane Srbije funkcioniše i firme ne izvoze oružje", naglašava. Na pitanje šta Jugoimport radi u Rusiji u vreme embarga, Radić podseća da je Srbija i uvoznik oružja, ne samo izvoznik. "Jugoimport SDPR je po našem zakonu ekskluzivni nosilac uvoza svih strategijskih sistema odbrane i ta je lista postavljena jako široko, tako da ta firma uvozi najveći deo svega što je potrebno vojsci", nabraja Radić. Da li i šta Jugoimport u ovom momentu uvozi iz Rusije, zvanično nije poznato. Iako je država prema zakonu obavezna da objavljuje godišnje izveštaje o uvozu i izvozu oružja, ti podaci su poslednji put objavljeni za 2022. godinu. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Rusija je od 2020. do 2024. godine bila druga na listi država iz kojih je Srbija uvezla oružje. Iz Rusije je u tom periodu stiglo 20 odsto od ukupnog uvoza naoružanja. Uvoz i dogovorene isporuke ka Srbiji su otežale zapadne sankcije Moskvi. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-moskva-jugoimport-oruzje-smrt/33625852.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-moskva-jugoimport-oruzje-smrt/33625852.html Wed, 17 Dec 2025 19:15:51 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) https://www.slobodnaevropa.org/a/generalstab-srbija-sad-ugovor-tramp/33624575.html https://www.slobodnaevropa.org/a/generalstab-srbija-sad-ugovor-tramp/33624575.html Tue, 16 Dec 2025 12:29:21 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Tri državne firme srpske Elektroprivrede - Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet - svrstavaju se u 100 najvećih gubitaša u Srbiji. Ove firme, sa fiktivnim sedištima na Kosovu, nastavljaju sa radom i 25 godina nakon što je Srbija izgubila kontrolu nad imovinom i poslovanjem kosovskog elektroenergetskog sistema. (snimatelj Slaven Miljuš, montaža Ana Toader) https://www.slobodnaevropa.org/a/eps-struja-srbija-kosovo-firme/33620904.html https://www.slobodnaevropa.org/a/eps-struja-srbija-kosovo-firme/33620904.html Thu, 11 Dec 2025 20:00:15 +0100 MultimedijaKosovoVideowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović) Više hiljada građana i studenata protestovalo je 11. novembra u centru Beograda protiv rušenja kompleksa Generalštaba. Na protest su pozvali studenti u blokadi beogradskih fakulteta, nakon što je vlast posebnim zakonom otvorila put za izgradnju objekata na mestu Generalštaba, oštećenog u NATO bombardovanju 1999. godine. https://www.slobodnaevropa.org/a/studenti-protest-generalstab-rusenje-beograd/33587568.html https://www.slobodnaevropa.org/a/studenti-protest-generalstab-rusenje-beograd/33587568.html Tue, 11 Nov 2025 17:31:34 +0100 MultimedijaSrbijaVideowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović, Slaven Miljuš) Viralni zagrljaj, pa pretnje i uvrede. Studentkinja Nadija Delimeđac iz Novog Pazara i student Sava Nikolić iz Ćuprije izloženi su govoru mržnje na društvenim mrežama zbog zagrljaja tokom marša solidarnosti ka Novom Sadu. Uvrede i pretnje usledile su u danima nakon što se snimak na kojem Sava grli Nadiju proširio društvenim mrežama. Dok je veliki broj građana u tom činu video poruku zajedništva Srba i Bošnjaka tokom antivladinih protesta u Srbiji, osudu studentkinje pokrenuo je islamski onlajn predavač Elvedin Pezić, poznat po konzervativnim stavovima. Potom je na društvenim mrežama usledila i polemika zbog šajkače - kape koju nosi student Sava Nikolić. "Ne želim time da šaljem ružnu poruku, da pravim podele ili da nekoga vređam. To je moj zaštitni znak. To je tradicionalna srpska kapa", ističe on za Radio Slobodna Evropa (RSE). Kako je nastao viralni snimak?Sava i Nadija su u javnosti u regionu postali poznati po fotografiji nastaloj pre više meseci na jednom antivladinih protesta, predvođenih studentima. Pozirali su. On sa šajkačom na glavi, ogrnut zastavom Srbije, a ona sa hidžabom i majicom koja nosi poruku "Pazar je svijet". "Čuvena fotografija je postala simbol zajedništva studenata i ljubavi dva naroda i dve vere", opisuje student Sava Nikolić za RSE. Fotografija je, podseća, praćena hiljadama lajkova i pozitivnih komentara. Ponovni susret desio se nekoliko meseci kasnije. Sa različitih krajeva Srbije oboje su se uputili ka Novom Sadu, gde je 1. novembra obeležena godišnjica pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice – nesreće koja je i pokrenula talas masovnih antivladinih protesta. Sava je bio u grupi od više hiljada studenata i građana koji su na novosadski protest pešačili iz Beograda, tražeći odgovornost vlasti za nesreću. Nadija je srela kolonu nadomak Novog Sada. Nosila je stvari kolegama, studentima u blokadi Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP), koji su za 16 dana peške prešli 400 kilometara. "Mi smo bili na pauzi između Inđije i Sremskih Karlovaca, ja sam bio na začelju kolone. Kad sam prilazio jednoj raskrsnici, prepoznao sam Nadiju, nisam mogao da verujem da je to ona. Došla je da studentima pruži podršku i vetar u leđa", priča Sava. Susret su obeležile suze. "Kad sam joj prišao, ona se zaplakala. U tom trenutku sam reagovao tako što sam je zagrlio. Moj zagrljaj je bio pun empatije i podrške prema njoj i nije bio ništa drugo osim toga. To je bio čist bratski zagrljaj", ističe on. I tako su ga, ističe, doživeli i svi oni koji su ga delili po društvenim mrežama, uz pozitivne poruke sloge i zajedništva. Sava naglašava da nije želeo da Nadiji stvori probleme. "Nakon što sam je zagrlio, rekla mi je da ona po svojim verskim pravilima ne sme da se grli. Zaista sam se loše osetio i shvatio da sam pogrešio. Ali ja sam samo hteo da je utešim. Nisam shvatio kako je taj susret odjeknuo u javnosti. I da će taj zagrljaj da stvori takve komentare i podele", priča Sava. Lavinu negativnih komentara pokrenuo je islamski propovednik iz Bosne i Hercegovine Elvedin Pezić. U objavi na Fejsbuku je osudio što je devojku islamske veroispovesti, koja nosi hidžab, zagrlio muškarac pravoslavne vere, sa šajkačom na glavi. Potom su u komentarima na društvenim mrežama, pored ostalog, usledili pozivi na linč studentkinje. "Osuđujem sve negativne komentare, uvrede, targetiranja na račun nje i njene porodice, jer ona to nije zaslužila i ništa nije kriva u ovoj situaciji", naglašava student Sava Nikolić. 'Podrška nadjačala uvrede'Nadijin otac, Muamer Delimeđac, potvrđuje za RSE da je da su njegovoj ćerki stizale pretnje i uvredljivi komentari putem društvenih mreža. Ali, naglašava, ti komentari su ostali u manjini, jer ih je nadjačala podrška koju su dobili. "Najvažnije od svega je što je Nadija dobila veliku podršku, kako Srba, tako i Bošnjaka, iz Srbije i ali van Srbije, koji su njenu situaciju videli isto onako kako sam je i ja, kao otac, video", ističe on u pisanom odgovoru. "A to je onako kako je i Sava opisao", podvlači Delimeđac. Ističe i da njegova ćerka ne želi da se fokus skreće sa borbe njenih kolega, studenata DUNP-a, i njihovih zahteva koji "treba da vode boljoj budućnosti i obrazovanju u Srbiji". Šta je rekao Elvedin Pezić?Elvedin Pezić, koga nazivaju i "islamskim influenserom", napisao je na Fejsbuku nakon zagrljaja dvoje studenata: "Sramota je za porodicu, a vjerom jasni haram, da muslimanka, pokrivena djevojka, javno grli momka koji nosi šajkaču, a potom se takva slika širi društvenim mrežama". Njega na društvenim mrežama prate desetine hiljada ljudi, a ova objava je za samo 24 sata imala više od 10.000 reakcija i komentara. Mnogi su se pridružili osudi studentkinje, a usledile su i uvrede i pretnje. Na Pezićevom Fejsbuku, ti komentari više nisu vidljivi. Govor mržnje se, međutim, može videti na drugim društvenim mrežama i u drugim objavama korisnika. A u svojoj narednoj objavi na Fejsbuku, Pezić je naglasio da njegov komentar nije bio "uperen protiv bilo koga lično, već protiv postupaka koji su u suprotnosti sa islamskim principima". Tvrdi i da njegova objava "nema nikakve veze sa govorom mržnje i huškanjem ljudi jedni protiv drugih". Pezićeve ranije objave takođe su izazivale kritike u javnosti, od kojih se ograđivala i Islamska zajednica Bosne i Hercegovine. Novopazarski studenti podržali koleginicuPodršku koleginici pružili su studenti u blokadi Državnog univerziteta u Novom Pazaru, gde je Nadija na drugoj godini arhitekture. Kako kažu, bolno je što neprijatni komentari potiču od religijski obrazovanih ljudi koji "treba da predstavljaju primer tolerancije i opraštanja". Za novopazarske studente u blokadi, zagrljaj predstavlja "kraj ere podela". Ističu i da im je žao što "ovi isti ljudi nisu skrenuli pažnju na nepravdu, represiju i nasilje koji potiče od režima", i pozvali članove islamske zajednice da to i učine, "u skladu sa vrednostima za koje se zalažu". A među retkim verskim liderima koji su podržali studentske i građanske proteste u Srbiji je muftija sandžački Muhamed Demirović. Demirović je muftija u Islamskoj zajednici Srbije – jednoj od dve verske organizacije muslimana u Srbiji. Dok su novopazarski studenti i studentkinje šetali ka Novom Sadu uputio im je javnu podršku. "Hrabrost djevojaka s hidžabom svjedoči da se ljubav prema vjeri i domovini ne isključuju – one se dopunjuju i uzdižu", objavio je na Instagramu. Reagovao je i nakon viralnog zagrljaja dvoje studenata, i osuda koje su usledile. Istakao je da "ogovaranje, potvaranje i javno sramoćenje nemaju ništa zajedničko s iskrenim savjetom i predstavljaju mnogo opasniji prijestup od onoga na koji se želi ukazati". "Ako su mladi pogriješili u formi, ne smijemo previdjeti suštinu njihove namjere: da se bore za opće dobro, da traže pravedniji poredak i da štite dostojanstvo čovjeka", naglasio je Demirović. Što je sporna šajkača?Meta uvreda i napada na društvenim mrežama bio je i student Sava Nikolić zbog kape koju nosi. U komentarima su šajkaču uporedili sa simbolima četničkog pokreta iz Drugog svetskog rata i zločinima nad Bošnjacima. Sava za RSE objašnjava da za njega šajkača predstavlja tradicionalnu kapu njegovog naroda. Nosi je na protestima i tokom studentskih šetnji kroz Srbiju. "Ja nikakve zle namere nemam", naglašava. Kaže i da grb na njegovoj šajkači nije četnička kokarda. "Ja verujem da nije (kokarda). Ako jeste, ja nikakvu lošu nameru nisam imao sa tim, da nešto simbolizujem ili da nekoga uvredim", dodaje. Ističe i da je u aprilu bio na studentskom protestu u Novom Pazaru. Do ovog grada na jugozapadu Srbije pešačio je nekoliko desetina kilometara, od Jošaničke banje. Na protestu je nosio bošnjačku zastavu. "Želeo sam time da pokažem veliko poštovanje prema bošnjačkom narodu. Da pošaljem poruku pomirenja, jer je mržnja na ovim prostorima usađena godinama unazad, gde su nas večito delili", naglašava. 'Studenti suzbijaju nacionalističke narative'Fahrudin Kladničanin iz nevladine Akademske inicijative "Forum 10" iz Novog Pazara ocenjuje za RSE da su Nadija i Sava, sa hidžabom i šajkačom, uspeli da suzbiju nacionalističke narative u Srbiji. "Ne govorim o tome da smo se aktivno suočili sa svim onim što naša društva i naše zajednice, i bošnjačku i srpsku, opterećuje. Ali je njihov čin, čin pobunjene mladosti, to tako treba razumeti i ni na jedan drugačiji način", dodao je. Kladničanin ocenjuje da studentska pobuna svedoči o tome da mladi potpuno drugačije percipiraju i razumeju i nacionalizam i proces suočavanja sa prošlošću. Od početka protesta, studenti iz Novog Pazara i drugih krajeva Srbije šalju zajedničku poruku - "nećete nas deliti". Ovaj grad na zapadu zemlje sa većinskim bošnjačkim stanovništvom bio je za vreme ratova devedesetih okružen tenkovima, a njegovi stanovnici decenijama su diskriminisani. Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković https://www.slobodnaevropa.org/a/studenti-novi-pazar-srbija-protesti-podele-govor-mrznje/33586337.html https://www.slobodnaevropa.org/a/studenti-novi-pazar-srbija-protesti-podele-govor-mrznje/33586337.html Mon, 10 Nov 2025 17:17:55 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović)