Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Spor EU i Britanije oko hlorisane piletine


Novi britanski ministar za zaštitu životne okoline Džordž Justis odbio je prošlog vikenda da garantuje da njegova zemlja neće dozvoliti uvoz hlorisane piletine (ilustrativna fotografija)

Evropska unija (EU) će tražiti od Velike Britanije da zadrži zabranu uvoza hlorisane piletine kao uslov za postizanje novog trgovinskog sporazuma nakon Bregzita.

Cilj ove mere je da se zaštite interesi evropskih izvoznika mesa, što će istovremeno biti prepreka za potpisivanje američkog-britanskog sporazuma, jer Vašington insistira na slobodnoj prodaji hlorisane piletine, prenosi Gardijan.

Na preporuku Francuske, ova klauzula je uvrštena u pregovarački mandat EU kojom se potencira da obe strane očuvaju “zdravstveni i sanitarni kvalitet u prehrambenom i poljoprivrednom sektoru”.

To podrazumeva da Velika Britanija ne bi smela da koristi određene hemijske elemente u proizvodnji hrane – pre svega pesticide, endokrine rastvarače i hlor za tretiranje piletine.

Novi britanski ministar za zaštitu životne okoline Džordž Justis (George Eustice), odbio je prošlog vikenda da garantuje da njegova zemlja neće dozvoliti uvoz hlorisane piletine, kao deo novog trgovinskog sporazuma sa SAD-om.

Njegov stav je izazvao zabrinutost u Velikoj Britaniji gde je Nacionalna unija poljoprivrednika pozvala ostale zemlje da trguju sa njom pod “našim uslovima”.

S druge strane, EU se pribojava da bi njeni izvoznici mesa u Britaniju bili ugroženi uvozom iz SAD.

Upozorenje Brisela Londonu

Ministri EU su potpisali u utorak, 25. februara, dokument na 46 strana sa detaljima o mandatu za pregovore koje će voditi Mišel Barnije (Michel Barnier), a koji će početi sledeće sedmice. Evropska strana insistira na ravnopravnim uslovima.

Dok francuska vlada potencira da se Velika Britanija u potpunosti pridržava pravila EU o standardima koji se odnose na zaštitu životne sredine te pozicije radnika, druge članice bloka smatraju da su to preterani zahtevi.

One su postigle kompromis tako da Brisel zadržava pravo da uvede tarife ili druge sankcije, ukoliko bilo kakve razlike između dve strane vremenom dovedu do “narušavanja ravnopravnih uslova nadmetanja,” s tim što bi zakon EU bio “referentna tačka”.

Nastavak sage o Bregzitu i nakon Bregzita
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:30 0:00

Francuska i Nemačka su upozorile britanskog premijera Borisa Džonsona (Johnson) da se ne pridržava preuzetih obaveza iz Sporazuma od izlasku iz EU, nakon izveštaja da se različito primenjuju u slučaju irske granice na moru.

“Moja poruka je kristalno jasna našim prijateljima u Londonu: pridržavajte se obećanja preuzetih protokolom”, rekao je nemački ministar za evropska pitanja Mihael Rot (Michael Roth).

Francuska ministarka za evropska pitanja Ameli de Monšalin (Amélie de Montchalin), izjavila je da EU ima “snažan” i “precizan” mandat.

Prema njenim rečima, Brisel će raspolagati mehanizmima za sankcionisanje Velike Britanije u slučaju kršenja standarda EU.

“Nulte tarife i kvote su moguće ako je damping (cene) nulti, ali to ne znači nultu kontrolu”, naglasila je francuska ministarka.

“Ovde nije reč o našoj poziciji osvete ili kažnjavanja, već o ekonomski racionalnoj poziciji. Čula sam da britanske kompanije žele da im se i dalje omogući pristup evropskom tržištu. One dobro znaju da to znači poštovanje sanitarnih i proizvodnih standarda”, dodala je.

Holandski ministar inostranih poslova Stef Blok kazao je da će pregovori biti komplikovani, imajući u vidu da je široki spektar interesa u igri, uključujući ribarstvo, trgovinu, bezbednost i kontakte među ljudima.

“Zaista se nadam da ćemo uspeti da postignemo sporazum sa Ujedinjenim kraljevstvom pre kraja godine. Ogroman je vremenski pritisak, interesi su veliki, sporazum je komplikovan, tako da će to biti težak posao,” ocenio je Blok.

London odbija usklađivanje politike sa EU

Kako javlja Gardijan, Velika Britanija će verovatno objaviti svoj plan u četvrtak, 27. februara. Vlada u Londonu je saopštila da će odbaciti bilo koji sporazum koji bi uključivao usklađivanje njene politike sa evropskom, ili da Britanija ostane pod jurisdikcijom Evropskog suda pravde. Ujedinjeno kraljevstvo insistira da je trgovinski sporazum po nalik onom potpisanim sa Kanadom – sa fleksibilnijim odredbama o obezbeđivanju ravnopravnih tržišnih uslova – najpogodnija opcija.

Mišel Barnije je uzvratio da je trgovinska razmena EU sa Britanijom deset puta veća nego sa Kanadom.

“Istovremeno, Kanada je udaljena pet hiljada kilometara. Jasno je da pravila ne mogu biti ista”, istakao je evropski pregovarač.

Britanski farmeri kritikuju Džonsona

Poziciju EU podržava britanski Nacionalni sindikat poljoprivrednih proizvođača, čija predsednica Minjet Baters (Minette Batters) ističe da bi to bilo “moralno bankrotstvo” i “suludo”, ukoliko Boris Džonson odbaci visoke standarde proizvodnje hrane u Velikoj Britaniji u cilju postizanja trgovinskog sporazuma sa SAD-om.

Ona je podsetila da je Džonson odbacio pre tri sedmice u govoru u Grinviču zabrinutost zbog američkih standarda u uzgoju životinja i proizvodnji hrane, ocenivši tada da je reč o “histeriji” i “koještariji”.

“Potpisivanje trgovinskog sporazuma koji bi rezultirao otvaranjem naših luka, polica i frižidera za hranu čija je proizvodnja ovde ilegalna, bilo bi ne samo moralno bankrotstvo, već delo ludaka”, upozorila je Baters.

Nalepnica "Podržite britansku poljoprivredu" na godišnjoj konferenciji Nacionalnog sindikata poljoprivrednih proizvođača u Birmingemu
Nalepnica "Podržite britansku poljoprivredu" na godišnjoj konferenciji Nacionalnog sindikata poljoprivrednih proizvođača u Birmingemu

Ona je istakla da nije reč samo o zabrinutosti zbog hlora ili mlečne kiseline čije korišćenje SAD dozvoljavaju u proizvodnji hrane, već i antibiotika u zemljama poput Japana, Australije, Kine, Kanade, Brazila, Malezije i Indije.

“To nisu histerija i koještarije, već i činjenice”, istakla je Baters.

SAD žele tržište za hlorisanu piletinu

SAD su najveći proizvođači mesa od živine na svetu, od koje petinu izvoze. Zbog spuštanja sanitarnih standarda, američka piletina je među najjeftinijima na svetu.

SAD dozvoljavaju svojim proizvođačima mesa da koriste jeftinu tehnologiju hlorisanja ili druge dezinfekcione kiselinske rastvore nakon klanja da bi uništili bakterije kojima je živina često kontaminirana od izmeta tokom prerade, odnosno nehigijenskih uslova uzgoja. Zbog toga je meso od živine proizvedeno u EU u svetskom vrhu po standarima zdravstvene zaštite.

Pošto većina britanskih potrošača povezuje hlor sa izbeljivačem koji sipaju u svoje WC šolje, u SAD su, kako ocenjuje Gardijan, svesni da su izgubili “marketinški rat”

Pošto većina britanskih potrošača povezuje hlor sa izbeljivačem koji sipaju u svoje WC šolje, u SAD su, kako ocenjuje Gardijan, svesni da su izgubili “marketinški rat”, pa sada potenciraju da njihovi farmeri više ne koriste ovaj hemijski element, već druga dezinfekciona sredstva poput mlečne i peracetne kiseline.

Tako je američki ministar poljoprivrede Soni Perdi (Sonny Perdue) nedavno izjavio da se u njegovoj zemlji više ne koristi hlor već “sirće da bi se uklonili patogeni”.

Povodom kritika iz EU, on je uzvratio da na starom kontinentu “salatu peru hlorom”.

Boris Džonson je takođe istakao da evropski poljoprivrednici na isti način kao u SAD uzgajaju povrće, te da je to najbolji metod da se spreči “salmonela” i druge bakterije.

Pozvao je na usvajanje američkih metoda u poljoprivrednoj proizvodnji nakon što je Vašington objavio svoje ciljeve kada je reč o trgovinskom sporazumu dve zemlje, prenosi BBC.

Perdi je istakao da je nelogično da je američki trgovinski deficit sa EU između 10 i 12 milijardi dolara, imajući u vidu da je na starom kontinentu dvostruko više potrošača, a pri tom raspolaže sa dve trećine obradivog zemljišta u odnosu na SAD.

Spor oko hlorisane piletine u trouglu SAD-EU-Velika Britanija je deo šireg neslaganja oko sporazuma o slobodnoj trgovini, pre svega između Vašingtona i Brisela o kome se bezuspešno pregovara već nekoliko decenija. Pomenuti pregovori su u međuvremenu obustavljeni u vreme administracije predsednika SAD Baraka Obame, iako su odnosi dva transatlantska saveznika tada bili mnogo bliskiji nego sada.

Bregzit prilika za SAD

Zbog toga je, po oceni Gardijana, Bregzit prilika za SAD da dobiju slobodniji pristup jednoj od najvećih evropskih ekonomija za plasiranje viška poljoprivrednih proizvoda, s obzirom da se EU protivi ne samo uvozu hlorisane živine već i genetski modifikovane hrane, zatim namirnica za koje se koriste hormoni rasta, razne vrste pesticida, antibiotika i drugih veterinarskih lekova.

Istovremeno, pristalice Bregzita smatraju da će nakon ukidanja evropskih regulativa imati koristi od mnogo jeftinije hrane. Zauzvrat, očekuju kudikamo otvoreniji pristup američkom tržištu za britanske finansijske usluge.

Britanska industrija mesa od živine vredna je 7,2 milijarde funti (8,65 milijardi evra) godišnje. Kao i u SAD, i u Britaniji ova proizvodnja pati od stalnog problema kontaminacije. SAD uglavnom od bakterija “Ešerihija koli” i “salmonele”, a Velika Britanija se suočava sa problemom koji izaziva “kampilobakter”. U obe zemlje, živina je jedan od glavnih uzroka trovanja hranom.

Koliko je hlor štetan?

Prema dosadašnjim podacima, hlor sam po sebi nije štetan, prenosi BBC. Međutim, postoji zabrinutost da tretiranje mesa živine ovom hemijskom supstancom na kraju procesa omogućava slabiju higijenu tokom čitavom postupka uzgoja – pre svega prljavih i pretrpanih klanica.

XS
SM
MD
LG